Publiku očekuje audio-vizuelni performans u kojem će se muzika Mitskog Bića preplitati sa video instalacijama zasnovanim na radovima slikarke Jelene Ilić.

Njeni crteži i vizuelni motivi, koji već dugo predstavljaju važan deo identiteta benda, ponovo će oživeti u prostoru kroz projekcije i scenografiju.

Koncert je nastao u saradnji sa ULUS-om i predstavlja jedno od prvih većih koncertnih dešavanja u Paviljonu nakon dužeg vremena.

Veče otvara Lalić – solo projekat australijsko-srpskog umetnika Mladena Lalića Milinkovića, koji će tom prilikom predstaviti album „Kopriva“, svoje prvo izdanje sa pesmama na srpskom jeziku.

Nedavno je objavljen poslednji spot iz trilogije video singlova – za pesmu „Danima“, u režiji Jovana Ilića, autora i frontmena benda. Nakon spotova za pesme „Prijatelji“ i „Berlin Second Hand“, novi video predstavlja zaključak putovanja kroz autentičan srednjovekovno-psihodelični svet, kao i zatvaranje jedne kreativne faze Mitskog Bića.

O bendu

Mitsko Biće je novi beogradski indie bend koji istražuje unutrašnji rast, ranjivost i tihe lične revolucije. Njihov zvuk kombinuje topli bedroom-indie, nežni rok i diskretnu psihodeliju, stvarajući atmosferu toplog i iskrenog razgovora.

Debitantski album donosi devet povezanih pesama o promeni – jednostavne, emotivne priče o strahu, nežnosti, ljubavi i potrebi da budemo viđeni. Snimljen i produciran potpuno nezavisno, album nosi iskrenost i slobodu koje čine suštinu Mitskog Bića.

Projekat je započeo kao solo rad Jovana Ilića, a zatim prerastao u bend koji danas čine Jovan Ilić (vokal, gitara), Andrijana Manojlović (vokal, klavijature), Boris Milanović (bas) i Nemanja Đorđević (bubnjevi).

The post Mitsko Biće večeras u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ appeared first on Kulturni kišobran.

Na konkurs za učešće na trećem Ilustrofestu – jedinstvenom festivalu ilustracije u zemlji i regionu prijavilo se 350 autora iz 30 zemalja sveta! Ovo je rekordan broj prijava prema broju zainteresovanih umetnika iz celog sveta kao i prema broju prijavljenih radova (preko 3 000).

Stručni žiri koji su ove godine činili uglavnom laureati prošlogodišnjeg Ilustrofesta: Miloš Desko Ćosović (prošlogodišnji dobitnik Grand Prix –a) iz Srbije, nagrađene ilustratorke iz Slovenije Tamara Rimele i Brigita Klajnšek, Nebojša Cvetković (srpski ilustrator iz Hrvatske) i Ivana Simić, urednik ilustrovanih edicija za decu (DexyCo izdavaštvo) imali su odgovoran zadatak da izvrše selekciju najboljih ilustracija u svih pet festivalskih kategorija: ilustracije u knjigama, ilustracije u magazinima (štampanim i on-line izdanjima), ilustracije u dizajnu i advertising industriji, lični projekti i ilustracije za društveno-odgovorne projekte.

Stručni žiri odabrao je 114 autora iz 23 zemlje koji su prošli selekciju i čiji radovi će se naći na velikoj međunarodnoj izložbi najboljih ilustratora i ilustracija koja će biti otvorena 22. jula u 20 časova na Kalemegdanu na platou ispred Paviljona Cvjeta Zuzorić.

Selekciju su prošli najbolji ilustratori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Italije, Španije, Nemačke, Poljske, Ukraine, Moldavije, Rusije, Irana, , Kazahstana, Turske, Egipta, Sjedinjenih Američkih Država, Kolumbije , Kanade, Kube i Brazila!

Na svečanom otvaranju Festivala 22. jula u 20 časova biće dodeljene nagrade najboljim ilustratorima u svih pet festivalskih kategorija kao i nagrada Grand Prix za najboljeg ilustratora iz ovogodišnje izuzetno bogate selekcije! U čast pobednika, biće upriličen i prigodan party uz muziku DJ Nadežde Dimitrijević.

Pored velike međunarodne izložbe najboljih ilustracija, kao i svake godine i ove godine biće organizovan Bazar ilustracije. Mladi umetnici zahvaljujući JKP Beogradska tvrdjava i JKP Gradske Pijace dobijaju priliku da besplatno izlažu i prodaju svoje ilustracije ali i ilustrovane predmete (nakit, torbe, majice, posuđe, rokovnici, plakati…). Bazar ilustracije traje od 19 do 22 časa.

Za vikend (24. i 25. jula, od 19h do 22h) u sklopu pratećeg programa Festivala biće organizovane besplatne dečije radionice crtanja zahvaljujući generalnom pokrovitelju Festivala Banci Poštanska Štedionica. U okviru pratećeg programa biće predstavljene i dve ilustrovane knjige za decu (izdavač DexyCo) uz interaktivne radionice crtanja sa mladim ilustratorima.

Festival se zatvara 25. jula u 20 časova, izložbom najboljih ilustracija pristiglih na konkurs Banke Poštanska Štedionica i Ilustrofesta na temu “Više dece, više radosti“.

Foto: Promo

The post Treći Ilustrofest na Kalemegdanu od 22. do 25. jula appeared first on Kulturni kišobran.

U parku Vojvode Vuka na Topličinom vencu, ulici cara Lazara i na platou ispred Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, u saradnji sa Gradskom opštinom Stari grad i pod pokroviteljstvom Grada Beograda, počeo je kulturno – umetnički program za decu u okviru manifestacije „BEOGRAD ŽIVI“. 

Dečiji kutak u okviru ove manifestacije otvoren je solističkim koncertom Hora Dečjeg kulturnog centra Beograd prošlog vikenda, dok će ovog vikenda biti održane Radionice dramske umetnosti „NTC“ i „Putuj Evropom“ (Park Vojvode Vuka, 10. i 11. jula, u 9 sati), muzičko-scenski program Minje Subote i Peđolina (Ulica cara Lazara, 10. jul, 19 časova), Likovna radionica „Moj Beograd“ (Ulica cara Lazara, 11. jul, 19 časova) i istraživačke igre otkrivanja istorije „Zabavna istorija – Ima li zmaja u tvrđavi?“ i „Beograd kroz vekove“ kroz pronalaženje punktova na Kalemegdanu pomoću mape i znamenitih istorijskih ličnosti oživljenih uz pomoć glumaca-animatora (Ispred Galerije Prirodnjačkog muzeja, 10. jul, 9 časova i Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, 11. jul, 9 časova).

Pored programa u okviru manifestacije „Beograd živi“, Dečji kulturni centar Beograd pripremio je i ovog leta EKOLOŠKU AVANTURU – Beogradski rečni safari na Ratnom ostrvu, koji će se održati u utorak, 13. jula od 9.30 do 15 časova. Veliko ratno ostrvo je prirodna oaza u Beogradu koja pored vrednih prirodnih karakteristika ima istorijski i strateški značaj za Beograd. Cilj ekološke avanture je da mladi shvate značaj i specifičnost biodiverziteta i da se upoznaju sa zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama zbog kojih je Ratno ostrvo zaštićeno od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Istraživačka akcija, koju predvodi ekolog Marijana Petrović, namenjena je deci koja žele da istraže netaknutu divljinu u srcu grada, da provedu svoje slobodno vreme u prirodi, da se osposobe za samostalan istraživački rad i daju svoje predloge i zaključke o zaštiti i korišćenju Velikog Ratnog ostrva. Tom prilikom učesnici će moći da sakupe biljke za herbarijum, posmatraju ptice dvogledom, postave zamke za insekte, fotografišu prirodu, obiđu mrestilište riba Galijaš i saznaju zašto je ostrvo bilo strateški važno u prošlosti. Okupljanje učesnika je u 9.30 kod Hotela Jugoslavija na Zemunskom keju, a prijava za učešće vrši se putem poruke na 060 167 33 26 u kojoj treba napisati ime i prezime, školu i uzrast deteta kao i ime roditelja.

Foto: Promo

The post Besplatni letnji programi za decu u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Takmičari su od 9 ujutru pa sve do kasnog popodneva kroz kvalifikacije, polufinale i finale imali zadatak da prevaziđu 3,5 kilometara uz zahtevne i raznovrsne prepreke, od početne tačke i Kapije Karla VI, pa sve do Velikog Rimskog bunara i Pobednika, koji je bio idealna i simbolična pozicija za trijumfalni cilj. Kalemegdan, koji je obično mesto gradskog okupljanja i odmora, pretvorio se na 12 sati u poligon prepun izazova za sve one koji su želeli da se oprobaju kao Fortmasteri.

Balvani, zidovi za preskakanje, bazeni s vodom, polja panjeva, konopci i tuneli Kališa, bili su neke od 16 prepreka sa kojima su se takmičari suočili, u individualnoj i timskoj konkurenciji, na travi, kamenu, betonu i kroz blato Kališa. Interesantno je napomenuti i da su se za ovu priliku neki od tunela i prolaza koji su godinama bili zatvoreni, privremeno otvorili specijalno, kako bi dodatno učinili ovu trku jedinstvenom i nesvakidašnjom.

Po troje prvoplasiranih učesnika u individualnoj muškoj i ženskoj, kao i prvoplasirani tim u timskoj konkurenciji, dobili su pored jedinstvenog iskustva u centru prestonice i vredne nagrade. 

Pobednik i pobednica u individualnoj muškoj i ženskoj kategoriji dobili su unikatne trofeje za apsolutnu pobedu na trci Red Bull Fortmaster, uz sat Suunto 9. Drugoplasirani u obe konkurencije dobili su patike Salomon Sense Ride 4, a trećeplasirani komplet Salomon (majica i šorts). Pobednički tim osvojio je vaučer u iznosu od 60.000,00 RSD koji se može iskoristiti u BeoSport prodavnicama u Republici Srbiji. Svi takmičari koji su prešli cilj, kući su poneli i finišer medalju koja je samo prva u nizu od četiri.

Po jedna finišer medalja će biti nagrada i naredne tri godine, kada će sve ljubitelje posebnih izazova ovog tipa, koji su kombinacija trčanja, snage i spretnosti, očekivati poduhvat osvajanja po jedne srpske tvrđave godišnje. Oni koji budu učestvovali na sve 4 trke u Red Bull Fortmaster seriji, konačno će 2024. godine moći da od osvojenih finišer medalja sklope jednu i tako postanu ultimativni Red Bull Fortmasteri.

Šampioni prvog srpskog Red Bull Fortmastera u svim kategorijama su:

Muška individualna kategorija

1. Miloš Rajičević – 17:27:08

2. Željko Pavlović – 17:55:08

3. Miloš Zorić – 18:07:00

Ženska individualna kategorija

1. Jelena Janežić – 22:58:09

2. Ivana Milić – 24:11:10

3. Milica Prkić – 26:06:10

Pobednički tim:

Matador – 28:33:10

Za najavu lokacije i early-bird kotizacije za drugi Red Bull Fortmaster koji će se održati 2022. godine nastavite da pratite Red Bull na redbull.rs i @redbullrs.

Trka je održana uz pridržavanje svih mera za minimalizovanje rizika od zaraze virusom Covid-19, koje su 22. maja bile na snazi od strane nadležnih institucija. 

Foto: Bogdan Kosanovic

The post Preko 800 učesnika na prvom Red Bull Fortmasteru u Beogradu – Kališ je dobio prve šampione u istorijskoj OCR trci appeared first on Kulturni kišobran.

Ko god da je vladao kalemegdanskom tvrđavom, a mnogi su se na tom mestu smenjivali prethodnih vekova, imao je isti problem – ako ga neko opkoli i tom prilikom preseče rimski vodovod, koji je dugo bio jedini dovod vode u tvrđavu, našao bi se u nevolji. Zato na ovom mestu, prema nekim starim zapisima, Turci kreću da kopaju do čak 30 metara dubine. Ipak, zbog tvrdoće kamena odustaju od celog posla, pa tu ogromnu rupu neko vreme koriste kao silos za žito.

Nakon toga nastupa jedan vrlo dragocen period beogradske istorije. Od 1717. do 1739. gradom opet vladaju hrišćani, ovoga puta Austrijanci, za vreme čije vladavine je tvrđava bila najmoćnija u svojoj istoriji.

Oni nastavljaju tamo gde su Turci stali i kopaju bunar do neverovatnih 60 metara dubine (njegovo dno danas je niže od dna reke Save) i tada u prazan bunarski cilindar postepeno počinju da se ulivaju beogradske podzemne vode.

Tako on, ustvari, nije bunar u pravom smislu te reči, već cisterna tj. rezervoar za vodu. Postavlja se i pitanje: zašto se zove rimski? Svakako ne po Rimnjanima koji su davno pre toga otišli sa ovih prostora, već najverovatnije po austrijskoj ambiciji da budu nastavljači svetog Rimskog carstva.

Mračne tajne bunara – večita inspiracija za umetnike

Bunar je širok oko 3,5 metara, a oko bunarskog cilindra prostire se strmo, klizavo i prilično sablasno stepenište, tačnije 212 stepenika koji vode u mračno dno.

Bilo je na ovom mestu nekih prilično strašnih događaja, koji su poslužili kao inspiracija domaćim, ali i stranim umetnicima.

Godine 1956. izvesni Beograđanin je hteo da se oslobodi svoje ljubavnice. Gurnuo ju je u duboki ambis Rimskog bunara. Iako su je ronioci tražili, telo nestale žene je tek nakon deset dana isplivalo. Ovu priču iskoristio je režiser Dušan Makavejev za film „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“.

Maestralne uloge u tom crno – belom filmu odigrali su ondašnji glumci početnici Slobodan Aligrudić i Eva Ras i tako ušli u istoriju jugoslovenske kinematografije.

Nekoliko godina nakon toga, na vrh bunara postavljena je zaštitna rešetka, kako se nešto slično nikada ne bi ponovilo.

Dušan Makavejev nije jedini koji je lokalitet Rimskog bunara iskoristio za svoje filmsko ostvarenje. Domaći film „Lavirint“ Miroslava Lekića sniman je upravo na ovom mestu.

Poznati britanski reditelj horor filmova, Alfred Hičkok, bio je fasciniran ovim bunarom pa je izjavljivao u nekoliko navrata da iz njega crpi inspiraciju. Kad je boravio u Beogradu 1964. godine, obišao je Kalemegdan i tom prilikom izjavio: „Takav ambijent za mene uvek predstavlja pravu poslasticu“.

Piše: Marija Jovanović

Foto: Marija Jovanović

The post Rimski bunar – najveća misterija Kalemegdanske tvrđave appeared first on Kulturni kišobran.

Koncert će početi otvaranjem velikog transparenta na kojem će biti ispisane reči podrške i trajaće oko 40 minuta. Nastup će biti besplatan za sve posetioce.

Pre nego što se lampioni uključe i obasjaju Kalemegdan, počeće koncert podrške Kini za koju su Slobodan Trkulja & Balkanopolis posebno vezani. Oni već godinama uživaju veliku popularnost u ovoj zemlji i jedni su od ambasadora kulturne razmene između Srbije i Kine.

Podsetimo, Kineski festival svetla je zbog velikog interesovanja u Beogradu produžen do kraja meseca, a u Novom Sadu do 23. februara.

Pogledajte galeriju fotografija sa otvaranja Kineskog festivala svetla OVDE.

Foto: Promo

The post Slobodan Trkulja & Balkanopolis organizuju koncert podrške Kini na Kalemegdanu appeared first on Kulturni kišobran.