Moto grada je „Tako evropski – a tako blizu“.

Sam centar Kvebeka UNESCO je proglasio Svetskom baštinom. Tu se nalaze uske i strme ulice popločane kaldrmom, a zgrade su kao u francuskoj provinciji, od fasadne cigle, sa drvenim prozorima i crvenim krovovima. U staroj luci se nalaze brojne galerije, restorani, pabovi, butici i antikvarnice, i zaista sve neodoljivo podseća na neki evropski kvart.

Pored uživanja u pogledu na crvene krovove u januaru 2021. malobrojni turisti našli su se usred crvenog COVID-19 alarma. Skoro sve što vam padne na pamet bilo je zatvoreno, osim par atrakcija, među kojima je bio i „Ledeni Hotel“ koji ove godine slavi 20. rođendan.

Prvi put ovo zdanje je otvoreno u januaru 2001. Promenili su mu nekoliko lokacija, a ove godine se nalazi 30 km severno od grada Kvebeka, samo 35 minuta vožnje kolima. Ovo je bio i prvi „Ledeni Hotel“ u Severnoj Americi.

Gradi se svakog decembra, otvara se početkom januara, a polako počinje da se „topi i nestaje“ već u aprilu.

Potrebno je oko mesec i po dana da se „Ledeni Hotel“ izgradi, a 50 radnika na tome vredno radi i utroši oko 30.000 tona snega i 500 tona leda kako bi napravili ovo pravo arhitektonsko čudo.

Najeftiniji smeštaj za jednu noć, na krevetu od leda, košta oko 450 dolara, a turistički obilazak hotela 25 dolara.

Iako su se arhitekte i umetnici i ove zime svojski potrudili da „Ledeni Hotel“ dobije potpuno nov i svež izgled, crveni COVID-19 alarm u provinciji Kvebek, ostavio je ovo zdanje skoro bez posetilaca.

Ovaj veličanstveni objekat ima preko 40 soba kroz koje umesto glasova radoznalih turista, fijuče vetar i nestvarna tišina, pa je utisak da ovaj (pomalo) tužan 20-i rođendan hotela, na neki čudan način deli sudbinu ljudi.

Prošetali smo se prelepom Velikom dvoranom, kapelom u kojoj nije bilo ni mladenaca, ni svatova; obišli smo sobe i apartmane, a među najlepšim bili su Salvador Dalí, Egipatska i Božićna soba, kao i nekoliko komada nameštaja isklesanih od leda.

Na kraju smo otišli u čuveni Ice bar u kojem nismo mogli da naručimo i popijemo koktel u čaši od leda jer je bio zatvoren.

Slični „Ledeni Hoteli“ postoje u Kanadi (Montrealu), Finskoj, Japanu, Norveškoj, Švedskoj i u našem komšiluku – Rumuniji.

Venčanje iz bajke u prelepom dekoru!

Bilo da se radi o venčanju ili „obnavljanju zaveta“, kapela u ovom hotelu obećava lepe fotografije. Ukoliko volite zimu i niske temperature, pa izaberete ovo romantično i belo odredište za svoje venčanje, imaćete nezaboravne uspomene.

Do sada je preko 300 parova iz celog sveta odlučilo da ujedini svoje živote baš ovde. Cena za venčanje u ovom hotelu kreće se od 2.795 $ pa sve do 8.195 $.

Zanimljive činjenice

– Temperatura unutar hotela je uvek oko – 5C.

– Hotel je prepun specijalnih rezbarija po zidovima, kao i skulptura i lustera od leda.

– Omiljena je lokacija filmskih ekipa iz celog sveta.

– Bio je inspiracija za Diznijev film „Frozen“.

– Head & Shoulders je snimio reklamu u ovom hotelu, kao i mnogi drugi brendovi.

– Posle 13. sezone, zvanična statistika prijavila je preko milion posetilaca i 43.000 gostiju koji su ovde prenoćili.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Ulaz u Ledeni hotel (Kvebek) / Lazar Petrović student fotografije na Seneca College u Torontu

Izvor: Bazar

The post Priča iz Kvebeka: 20. rođendan „Ledenog Hotela“ appeared first on Kulturni kišobran.

Daleke 1934. u Ontariju je 9. februara zabeleženo neverovatnih minus 56C.

U vreme COVID-19 kada su brojni mali biznisi ovde trajno zatvoreni, a milioni ljudi ostali bez posla, kada restorani, bioskopi, pozorišta i Spa centri vrlo često zatvaraju ‘svoja vrata’ po preporuci nadležnih organa – zaljubljeni se nalaze pred pravim izazovom – kako iznenaditi voljenu osobu i odabrati (savršen) poklon?

Parfeme, donje rublje u crvenoj boji, slatkiše i knjige umotane u crveni ukrasni papir, buket ruža ili saksijsku biljku koja traje duže i može predstavljati simbol dugovečne ljubavi.

Na listi poželjnih znakova pažnje za Dan zaljubljenih su i odlazak u šetnju, ali svakako dobro obučeni u tople perjane jakne, sa kapama, rukavicama i dubokim čizmama, i šoljom kafe ili čaja „za poneti“.

A priroda se na neki čudan način postarala da voljenoj osobi tokom šetnje možete ubrati cvet sa crvenim bobicama. Biljku koja prkosi i opstaje po dramatičnoj hladnoći i kada napada debeo sneg.

U prilog ovoj ideji (dar iz prirode) ide i jedno istraživanje koje kaže da bi, čak i u bogatim društvima kakvo je i Kanadsko, prosečna žena više želela da je dečko ili muž poljubi svakog dana pre odlaska na posao, nego da dobije skupoceni poklon.

Mladi fotograf – zaljubljenik u pejzaže

Lazar Petrović je student prve godine fotografije na Seneca koledžu u Torontu. Od svoje 15 godine on strastveno snima pejzaže širom sveta. U Beogradu je 2019. završio foto kurs u popularnoj „Fabrika Fotografa„. Član je Toronto Kamera Kluba koji je osnovan davne 1888. kao jedan od prvih foto-klubova u čitavoj Severnoj Americi.

Fotografije Lazara Petrovića do sada su objavili: „Ilustrovana Politika“, portali Sputnik Srbija, RTS Dijaspora, MediaSfera i Kulturni kišobran.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Lazar Petrović student fotografije na Seneca koledžu u Torontu

The post Kanada: Dar prirode za Dan zaljubljenih appeared first on Kulturni kišobran.

Ukoliko se kakvim važnim poslom ili iz čistog užitka uputite iz Ontarija u Novu Skošiju ili ako putujete iz Britiš Kolumbije u Nju Brunsvik moraćete provesti u karantinu čitavih 14 dana.

Građanima Kanade nije dozvoljen turistički odlazak za Ameriku od marta 2020. godine koji je na snazi i danas. Isto pravilo važi i za Amerikance koji bi da posete Kanadu.

Na sve to, došla je prava polarna zima koja je okovala ledom i snegom Kanadu, tu drugu po veličini zemlju na svetu (prva je Rusija), pa je za očekivati da ljude viđate isključivo u prodavnicama hrane, apotekama ili LCBO (prodavnice alkoholnih pića koje spadaju u esencijalni biznis i ne zatvaraju se nikada, čak ni zbog pandemije) uz obaveznu socijalnu, a ne fizičku distancu, kako ovde piše na brojnim natpisima i obaveštenjima.

Ali pojedini Kanađani su ipak spremni da vas prijatno iznenade!

U Torontu ih možete videti kako na minus 15 C po snegu i ledu veoma vešto voze bicikle sa širokim gumama koje često voze i po brdsko-planinskim predelima jer njihovi omiljeni dvotočkaši poseduju gume koje imaju krampone.

Dok sa kanadske strane Nijagare čežnjivo gledate američku obalu pitajući se kada ćete moći skoknuti bar do Bafala – grada koji je naš Nikola Tesla prvo osvetlio u „Obećanoj zemlji“ 16. novembra 1896. godine  –iznenada ugledate čoveka u sportskom gliseru kako „seče vodu“ jureći neverovatnom brzinom dok temperatura ispod nule ledi krv u venama. I vama (posmatraču) i njemu (avanturisti). On je dobro obučen – u perjanoj jakni, sa kapom i rukavicama (ispod pantalona pouzdano ima dugačke gaće ili helanke!) prkoseći nekako u isto vreme zimi, ali i svim mogućim pravilima.

U ljupkom gradiću Niagara-on-the-Lake osnovanom davne 1798. godine možete iznajmiti kočije sa konjskom zapregom, a vaš domaćin-vozač će vam prvo ponuditi toplo ćebe koje vas neće ni malo zagrejati, a potom i mnoštvo istorijskih informacija o ovom čarobnom malom gradu. Petnaest minuta vožnje kočijom košta 60, a 30 minuta platićete 95 dolara, uz bakšiš koji iznosi oko 20 dolara i koji se ovde jednostavno podrazumeva.

Bilo kako bilo, na pragu Nove 2021. ne možete da se otmete utisku da ljudski duh, ali i turizam i biznis uvek nađu načina da prežive i da doskoče svim mogućim preprekama bilo da se one ogledaju u Celzijusima, virusima ili nečem trećem.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Lazar Petrović student fotografije na Seneca college u Torontu/ Obilazak grada u otvorenim kočijama zimi – Niagara-on-the-Lake

Izvor: Sputnjik Srbija

The post Kanadski duh na pragu Nove 2021. appeared first on Kulturni kišobran.

Srpska zastava na Nijagarinim vodopadima mogla je da se vidi na svakih
sat vremena, u trajanju od 15 minuta i to od 18 časova, pa do ponoći, po lokalnom vremenu.

Taj vuzuelno, jedinstven događaj deo je centralne proslave Dana državnosti Srbije u Kanadi koja je održana na Trgu Nikole Tesle u gradu Nijagara Fols.

Obojeni Nijagarini vodopadi realizacija su inicijative ambasade Srbije u Kanadi, a centralna proslava Dana državnosti u subotu, na Sretenje, održala se u organizaciji ambasade i Generalnog konzulata Srbije u Torontu, a uz podršku grada Nijagara Fols i Nijagara parkova.

Prethodno je (15. februara) srpska trobojka osvanula i na najvišoj građevini na svetu u Dubaiju – Burdž Kalifi.

Foto: Budislav Bulatović

The post Na Dan državnosti Srbije Nijagarini vodopadi u bojama srpske zastave appeared first on Kulturni kišobran.

Za dve decenije na Festivalu srpskog filma u Torontu prikazano je preko 150 filmskih ostvarenja, a oko 40 000 ljudi videlo je naše filmove. Pored Toronta, filmovi su prikazivani i u gradovima širom Kanade, a kada je Festival nastao jedno vreme je održavan i u Čikagu.

„Projekcije srpskog filma imaju višestruku ulogu – jedna je da zadovolje kulturne potrebe naših ljudi u dijaspori, a druga je da se srpska kultura i srpski film predstave široj Kanadskoj publici. Obično oko 10 odsto posetilaca Festivala su Kanađani koji žele da vide nešto drugačije od onoga što „servira“ moćna industrija Holivuda. Sećam se da je na samim počecima Festivala bilo daleko više gledalaca nego što je to danas, a o njemu su pisale i lokalne novine jer je red ispred bioskopa bio i po 100 metara dug. Na poziv organizatora FEST-a, predstaviću Festival iz Toronta publici u Beogradu.  Imaćemo konferenciju za štampu i koktel parti u večernjim satima u Kombank dvorani, a goste će zabavljati džez bend Kabare“, kaže Nenad Stanković direktor i osnivač Festivala srpskog filma iz Toronta.

Gosti Filmskog festivala u Torontu, proteklih decenija bili su brojni proslavljeni producenti, režiseri i glumci: Goran Marković, Anica Dobra, Dragan Nikolić, Katarina Radivojević, Slavko Štimac, Dragan Bjelogrlić, Branislav Trifunović, Srđan Koljević, Lordan Zafranović, Slobodan Šijan i mnogi drugi.

Nenad Stanković direktor i osnivač Festivala srpskog filma iz Toronta priseća se samih početaka:

„Te godine kada je pao Slobodan Milošević otišao sam iz Toronta u Beograd i u razgovoru sa Dejanom Vražalićem iz VANS-a (producentom čuvenog filma Profesionalac) došao sam na ideju da napravim Festival našeg filma u Torontu  – ali nisam želeo da publika samo gleda filmove i ode kući, već da organizujem tribine i večere – druženja sa poznatim filmskim stvaraocima. I već sutradan, baš kao na filmu, dobio sam 6 – 7 filmova za prikazivanje, između ostalih i: Apsolutnih 100, Munje, Bumerang… i zahvaljujući Dejanu Vražaliću moj san o Festivalu srpskog filma u Torontu se i ostvario.“

Foto: Privatna arhiva 

The post Festival srpskog filma iz Toronta na FEST-u slavi 20 rođendan appeared first on Kulturni kišobran.