„Čudo“ je uzbudljiv i atmosferičan roman smešten u Irskoj XIX veka, u vreme nakon Velike gladi. U njegovom središtu je priča o devojčici Ani O’Donel, koja navodno preživljava bez hrane i engleskoj bolničarki Lib Rajt, poslatoj da istraži da li je reč o božanskom čudu ili o obmani.

Na granici istorijskog trilera i psihološke drame, roman preispituje odnos nauke i vere, traume i nade, tela i duha. Domaći čitaoci će imati prilike da roman čitaju u prevodu Vladimira D. Jankovića.

Rođena u Dablinu 1969, Ema Donahju je dvostruka irska emigrantkinja: osam godina provela je u Kembridžu, u Engleskoj, gde je diplomirala na književnosti osamnaestog veka pre nego što će se preseliti u London u Ontariju, u Kanadi.

Migrira stalno i između književnih žanrova; piše za televiziju, za pozorište, za radio, a piše i istorijske i savremene romane i kratke priče. Njen međunarodni bestseler „Soba“ proglašen je 2010. za Knjigu godine u izboru Njujork tajmsa, a našao se i u najužem izboru za nagrade Men Buker, Komonvelt i Orindž.

Filmska adaptacija ovenčana je priznanjem za najbolji prvi scenario na dodeli priznanja Independent Spirit Awards, a bio je nominovan i za Oskara za najbolje adaptirani scenario. Izdavačka kuća Heliks objavila je roman Eme Donahju „Kapuljača“, u prevodu sa engleskog Ane Ješić.

Uspešna filmska adaptacija romana „Čudo“ snimljena je 2022. godine.

The post Roman „Čudo“ irske autorke Eme Donahju appeared first on Kulturni kišobran.

Roman „Boemove kćeri“ integriše nekoliko životnih priča, te se i pozicije čitalaca, tokom druženja s knjigom, menjaju od stranice do stranice ili od priče do priče. „Svakog dana iz početka, kao da juče nije bilo.“

„Knjiga „Boemove kćeri“ inspirisana je ličnim iskustvom i pisana iz različitih perspektiva ćerke, žene i majke i delimično, kroz doživljena tuđa iskustva. Govori o suštinskom traganju žene za sopstvom kroz različite identitete i periode života. No, bez obzira na to ko smo i gde smo, često spoznamo da je teško biti, a još teže kriti“, ističe autorka romana i nastavlja citatom iz knjige:

„Kao djeca, nikada ne osjetimo bol roditelja dok već nije prekasno i ne možemo učiniti ništa da im pomognemo, olakšamo… A kao roditelji, osjećamo bol svoje djece i prije nego ih zaboli, dok ih boli, a boli nas i kad ih prođe. Ipak, rjetko kad možemo učiniti nešto da im pomognemo… a nerijetko im i sami prouzrokujemo bol.“

U traganju za odgovorima, kao višestrana umetnica, slikarka i spisateljica, Dabovićka vešto kombinuje raznovrsna znanja, talente i uloge u poslu i životu. Pre romana „Boemove kćeri“, autorka je objavila knjigu dečje poezije „Lana – Asija sa cvijećem u kosi“ posvećene ćerki Lani-Asiji Dabović. Pored pet samostalnih izložbi slika, Snežana Dabović je izlagala i na šest grupnih izložbi u Crnoj Gori, Srbiji i Italiji.

Njeni tekstovi i likovna rešenja osvajali su mnogobrojne nagrade na raznovrsnim lokalnim i međunarodnim festivalima. Kao sertifikovani NLP trener i Yoga učitelj aktivno je radila sa decom različitih uzrasta u Crnoj Gori, Srbiji i Italiji, uključujući i studo glume, govora i igre – „Pipi“ koji je osnovala sa sestrom Martom Ćeranić, glumicom.

Foto: Promo

The post „Boemove kćeri“ – o suštinskom traganju žene za sopstvom appeared first on Kulturni kišobran.

Zapadna strana Beograda je kratak roman o Marku i Kristini, protagonistima beogradske ljubavne priče, grada u kojem se ponovo sreću posle gotovo četrdeset godina. Nakon trideset godina provedenih u Francuskoj Marko se vraća u svoj rodni grad, na proslavu godišnjice mature, na kojoj se sreće sa drugovima iz školskih dana. Tada počinju da se odvijaju različiti događaji. Ponovo uspostavlja i kontakt sa Kristinom, njegovom ljubavi iz gimnazijskih dana. Dolazi do njihovog susreta. Počinju da se druže, ali oni su sada zreli ljudi koje vezuje zajednička prošlost. Njihov susret budi stara osećanja, međutim, sve se u međuvremenu promenilo, a promenili su se i oni.

Zapadna strana Beograda je roman o jednoj mladosti, o Beogradu druge polovine sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka, ali i o današnjem Beogradu. To je roman o Vračaru, Dorćolu, Tašmajdanu, Kalemegdanu, Adi Ciganliji. Roman o odlasku u inostranstvo, godinama provedenim u njemu, o velikim planovima, nadanjima… Roman o jednoj devojci i jednoj ljubavi, ali i o svemu onome što u mladim godinama, opsednuti sobom, ne primećujemo, za šta ne verujemo da će nam ikada nedostajati. Zapadna strana Beograda je roman o gradu iz kojeg se odlazi, a zapravo, nikad se ne ode. O Beogradu.

Na promociji će o knjizi govoriti autor, Vladan Zec, Dragana Ćećez-Iljukić profesorka srpkog jezika i književnosti i Nina Arsenijević, takođe profesorka srpskog jezika i književnosti. 

Dragana Ćećez – Iljukić i Nina Arsenijević su pratile stvaranje romana i svojim sugestijama učestvovale u njegovom nastajanju. Na promociji će govoriti o knjizi i o njihovom viđenju romana. Razgovor će moderirati novinarka Radio Beograda 2, Sara Arsenović.

Vladan Zec je beogradski pisac rođen 1961. godine koji je svoj autorski rad započeo pisanjem poezije, a nakon toga i knjiga za decu. U njegovom radu posebno se ističe serijal priča za decu „Priče iz Zoograda“ i „Priče iz Morskograda“, a „Zapadna strana Beograda“ je prvo autorovo delo namenjeno odraslima. Vladan živi na Novom Beogradu, predaje fizičko u Elektrotehničkoj školi „Zemun“, a slobodno vreme voli da provodi u kafiću Savana na Keju sa svojim psom, Mrvicom. 

Foto: Promo

The post Promocija knjige Vladana Zeca „Zapadna strana Beograda“ appeared first on Kulturni kišobran.

Prema rečima autora radi se o jednom krajnje autentičnom delu i nečemu dosad neviđenom ne samo ovde u regionu nego i na mnogo širem podneblju. U pitanju je dvodelna zbirka poezije sastavljena iz jedne relativno nove discipline nazvane micropoetry, te uz particiju haiku izraza čini jedno zaokruženo delo mikro-poetskog iskaza; a pri čemu je, nastavljajući svoj dosadašnji manir – autor izvorno realizovao samo delo na engleskom jeziku. Dodaje i da je ovakav autentični poetski izraz (pogotovo uzimajući u obzir činjenicu da je realizovan na stranom jeziku) nešto zaista novo u regionu, te dodaje i da mu je izuzetno drago što kroz svoje stvaralaštvo utire put ovim i sličnim formama na našoj kulturnoj sceni.

Svojevrsno pomeranje granica literarne ekspresije oličeno u ovom delu dodatno je potkrepljeno i blistavim recenzijama poznatih međunarodnih poeta iz najrazličitijih delova sveta, a autor je sa nama odlučio da podeli nekoliko redaka iz tog domena koji pružaju dodatni uvid u sam materijal:

Extremely efficient use of poetic micro-elements, with such strong layered and pungent linguistic expression from which one  inherent originality is transmitted.

 –  Dr Prashant Sachdev 

A young and talented writer, with soulful and innovative approach to poetry, skillfully showing his  master wordplay. I warmly recommend it. 

 – Natasha Ilia Çuro 

A new haiku pen is coming to us from Montenegrin capital, looking for its place among the pearls of this form spread all over the world. The young and talented poet skillfully handles the given language and with his well-constructed style fluently and accurately conveys moments through a powerful three-part verse.  

 – Predrag Pešić 

Knjiga će biti dostupna u dva formata, u elektronskom obliku, ali i u fizičkom formatu putem opcije “print on demand” (link: https://www.amazon.com/Poetry-microcosm-Du%C5%A1an-Pejakovi%C4%87-ebook/dp/B09MNXBX5Z) na Amazonu, ali i putem široke lepeze povezanih distributera poput: Goodreads, Book Depository, AbeBooks, Google Books itd …

Dušan Pejaković (1991) je mladi i nagrađivani književnik, nastanjen u Podgorici. Magistrand Fakulteta političkih nauka Univerziteta Crne Gore, volonter, socijalni preduzetnik, novinar dopisnik i književni autor. Osim na jezicima balkanskog jezičkog područja, izvorno stvara i na engleskom, italijanskom i španskom jeziku.

Objavljivan dosad u više od 50 zbornika i antologija poezije i proze širom svijeta, kao i u par desetina međunarodnih časopisa i to na mnogim stranim jezicima. Fragmentarno, njegova poezija je prevođena na sljedeće jezike: engleski, italijanski, španski, portugalski, slovenački, ruski, francuski, njemački, bengali i kineski jezik; a u planu su i  mnoge druge međukulturne saradnje i novi prevodi. Mnogobrojna učešća na konkursima, festivalima i takmičenjima iznjedrila su i veliki broj pratećih diploma, nagrada, sertfikata i priznanja za ovog mladog, nezavisnog autora. Kroz pisanu riječ, pronio je glas svog stvaralaštva, ali i ostavio trajni pečat svoje domovine, širom čitavog svijeta: počev od Južne Amerike, preko Evrope pa sve do Azije i Indije. Shodno tome, ukazivana mu je počast od strane više međunarodnih udruženja, te je proglašavan za globalnog promotera književnosti i ambasadora kulture, a dodijeljena su i mnoga članstva i adekvatne reprezentacijske uloge u navedenim organizacijama (mahom internacionalnog tipa). Osim poezije i proze, Pejaković se takođe bavi pisanjem esejistike i analitičkih tekstova iz domena struke. Trenutno radi i na ostvarenju zbirke kratkih priča i novela, kao i na jednom novokoncipiranom esejističkom djelu iz domena sociologije kulture.

Foto: Promo

The post Poetry of the microcosm – četvrta knjiga Dušana Pejakovića appeared first on Kulturni kišobran.

Biser ove zbirke je višečlani, neobičan koloplet četiri priče o taocima koje čine: „Vupi“, „Lapot“, „Hospis“ i „Dobrica“. Ne postoji jedinstven okvir poput onog u „Dekameronu“, već okosnicu, okvir, predstavlja sâm motiv žrtve i taoca i drugačije poimanje u različitim vremenima i kulturama ovih pojmova. Iako su različiti razlozi zbog kojih se likovi u ovim pričama žrtvuju (bolestan pas / bolesna supruga / bolesna majka / bolesno dete) i dovode sebe u pozicije talaca, nažalost, tim putem ne stižu do nagdrade i iskupljenja.

Ali, nije to jedini kvalitet ove moderne proze Peđe Ristića, već samo jedan u nizu zbog kojeg ćete rado čitati ova dela. Inovativnost i širinu talenta ovog pisca ilustruju alternativni i otvoreni završeci ovih priča (više varijanti), pa je čitaocu aktivno učešće, razmatranje i prosuđivanje ostalo otvoreno.(Iz recenzije Marine Đenadič)

„Reči&Note“ su omaž i sećanje na neka bolja vremena, ali i najava, poput kakve mantre, kao u kompoziciji Peđe Ristića da Bolje vreme će doći.  Od druge polovine novembra 2021. godine knjigu možete kupiti u knjižarama Roman i Vulkan ili preko Kreativne radionice Balkan.

Prva promocija multimedijalnog dela Reči&Note (šest pripovedaka, mjuzikl „San o Boki“, prevodi pop i rok poznatih hitova) Peđe Ristića biće održana u Beogradu u petak, 19. 11. 2021. u 18h u Barwood-u, Rajićeva 12.

Za reči o delu biće zaduženi: glumica Rada Đurićin, novinar i rok hroničar i kritičar Peca Popović (preko web-a), reditelj Petar Pejaković (preko web-a), autor Peđa Ristić, urednica Marina Đenadić. A za muziku Peđa Ristić i gosti iznenađenja.

QR potvrda o izvršenoj vakcinaciji obavezna!

Druga promocija multimedijalnog dela Reči&Note (šest pripovedaka, mjuzikl „San o Boki“, prevodi pop i rok poznatih hitova) Peđe Ristića biće održana u Nišu u subotu, 27. 11. 2021. u 18h u Deli centru, Davidova 2, Niš.

Za reči o delu biće zaduženi: novinar i rok hroničar i kritičar Peca Popović (preko web-a), reditelj Petar Pejaković (preko web-a),autor Peđa Ristić, urednica Marina Đenadić, odlomke iz dela Nenad Janjić. A za muziku Peđa Ristić i gosti iznenađenja.

QR potvrda o izvršenoj vakcinaciji obavezna!

Foto: Vizual

The post „Reči&Note“ Peđe Ristića – omaž i sećanje na neka bolja vremena appeared first on Kulturni kišobran.

„Mengeleov zoo-vrt“, Gert Nigorshaug

Mino je rođen u prašumama Južne Amerike. Zaljubljen je u mirise, zvukove, zelenilo i svu raznovrsnost živog sveta u njoj. Dečak zarađuje za život tako što sa svojim ocem lovi najređe vrste leptirova. Mir u njihovoj zajednici narušava velika naftna kompanija koja namerava da započne eksploataciju u prašumi. Jednog dana, po povratku iz lova, Mino zatiče svoju porodicu i prijatelje masakrirane od strane vojske koja je na platnom spisku tih istih kompanija. U strahu, beži dublje, u neispitane predele prašume. Isidoro, putujući mađioničar, nalazi ga i usvaja, te ga podučava mađioničarskim veštinama. Njih dvojica organizuju spektakularnu predstavu sa kojom obilaze sela na južnoameričkom kontinentu. Godinama kasnije, Mino kreće na fakultet, posebno zainteresovan za biologiju i eko-filozofiju. Tamo nalazi svoje istomišljenike i zajedno s njima osniva pokret „Mariposa” u želji da skrenu pažnju svetske javnosti na uništavanje prirodnih resursa. Počinju sistematski da ubijaju lidere kompanija koje su uništavale čovekovu okolinu i počinile zločine protiv stanovništva u nerazvijenim zemljama.

Gert Nigorshaug vešto kombinuje napetu i nadasve zanimljivu priču, izvrstan pripovedački stil i ekološki angažovani pristup, dočaravajući nam tako surovu realnost Latinske Amerike i teško breme kolonijalizma koje još uvek vuče za sobom, a sve to na osnovu sopstvenog iskustva u tamošnjim prašumama.

Prevod sa norveškog: Jelena Loma

„Snažna i uznemirujuća knjiga.“ RTL Radio France

„Sa izuzetnim osećajem za triler, Nigorshaug uspeva da stvori roman koji na izvanredan način meša narativ sa sposobnošću da skrene pažnju na međunarodni, politički izazov.“ Satisfiction, Italy

„Nigorshaug daje prvom delu svog romana oreol bajke, naglašavajući san naspram sirovog realizma. Drugi deo knjige je moćan. To je krik osvete za Majku Zemlju protiv beskrupuloznih postupaka čoveka.“ Transfuge, France

„Nigorshaug usredsređuje pažnju na globalni problem, i priču o eksploataciji, ubistvima i osveti, unosi elemente fantastike i promišljanja upotrebe prirodnih resursa.“ Le Temps, France

„Pesme iz šume i drvene kuće“, Mihael Kriger

Poema o snazi duha i uma

Nesumnjivo je da je Mihael Kriger jedan od najautentičnijih modernih pesničkih glasova u nemačkoj poeziji s kraja dvadesetog veka. On je, čini se, najsmelije prekinuo s tradicijom i pokušao da svoja osećanja iskaže drugačije od ostalih, da se oslobodi taktiziranja i lažnog idolopoklonstva. Na takvom poetskom postamentu Mihael Kriger je izgradio lucidni hram poezije, koji karakteriše ekspresivna, ironična, pa čak i sarkastična poetika egzistencijalnog straha i potpuno poremećenih vrednosti obolelog sveta.

Između glasova iz „mobilnih pločica“, trenutaka uz predeo ili stakleni šapat vina, koraka i stopa po planinskim stazama ili enterijerima, bilja i imejlova, opojnog praćenja detalja i tajni namerenih lutanja, u duhovito superiornoj prepirci s tegobama, ova poema, nezaustavljiva u nepoštednom intimnom putopisu, nikad monološkom, poetičkim značenjem i obeležjima jača od sopstvene semantike, od tuđe analize, još jedna je radost čitanja velikog pesnika Mihaela Krigera…

„Grimizna bašta“, Nenad Karan

Dramatična priča kakva do sada nije zadesila nijednog moskovskog slikara

Precizan okvir romana „Grimizna bašta“ gotovo da i ne postoji. Ovde nema drugih pitanja sem onoga koje protagonista, u čekaonici aerodroma „Šeremetjevo“, sebi ponavlјa kao mantru: Da li će umetnost spasiti čoveka? Osnov za tako nešto jesu njegovo zgražavanje i očajanje zbog smrtonosnih lјudskih grešaka. Razrešavajući ovo pitanje, Karan poništava uspeh svog junaka, izjednačavajući ga s beskućnikom. Život na Istoku ga je značajno izmenio, do mere koju nije mogao da predvidi. Osećao je svemirsku usamlјenost, maštao je o večnoj lјubavi, koja se nikako nije dala pronaći. Povratili su se u njemu san o atelјeu, o pariskom limenom krovu i čežnja za Đokondinim osmehom… Ne iznenađuje odredište radnje: njegova bašta se sasvim prigodno našla i kao začetak svih onih koji imaju korene. Krunska metafora o njegovom uspehu jeste povratak u volјeni grad na krilima Velikog Maga. Na taj način otkrivena je priča o najčudnijem letu u istoriji letenja. Ovo je mesto gde su uspomene ravne iluziji, i nije primetno u kom se trenu međusobno prestižu. Smrt nije konačna odrednica u grimiznoj bašti, u njoj nećete videti bilјku kao razvoj pupolјka, cveta i ploda, doživećete samo uvid u njenu suštinu, poput aviona koji leti unazad. Prikazujući tako scenu lјudskog života, Karanov Baštovan pohranio je objektivni karakter estetskog sagledavanja ideje i nestao u beskraj. Kao posledica, na kraju, nameće se nerazjašnjena dilema da li smo svi mi ipak samo plodovi grimizne bašte…

„Stvarni život Sebastijana Najta“, Vladimir Nabokov

Posle smrti čuvenog engleskog romanopisca Sebastijana Najta, njegov polubrat V., narator ovog dela, odlučuje da rasvetli sve one misterije koje su obavijale piščev život, ali se pritom suočava sa mnogim preprekama koje ga ometaju u tom naumu. Pred njim iskrsava čitava koprena lažnih, iskrivljenih i nebitnih podataka, koji mu umnogome otežavaju zadatak. Ipak, s vremenom se ispostavlja da je ta priča podjednako zagonetna, podjednako uzbudljiva i intrigantna, ali podjednako (ne)zaokružena kao i sami romani Sebastijana Najta. S jedne strane, V. mora da utvrdi istinsku ulogu ovog autora u društvu koje je neprijateljski nastrojeno prema kreativnim duhovima, a sa druge da dokuči suštinski problem kreacionističke nedorečenosti ljudske prirode. Ali pre svega, mora da rasvetli glavnu misteriju ovog romana i da nam otkrije ko je zaista bio Sebastijan Najt.

„Stvarni život Sebastijana Najta“ prvi je roman koji je veliki majstor napisao na engleskom jeziku, i to tokom 1938. i 1939. u Parizu, da bi ga objavio tek 1941. Danas mnogi stručnjaci smatraju ovu biografsku metafikciju za prethodnicu postmodernizma u književnosti.

„Nismo na istom brodu“, Biljana Willimon

„Ovakvu Biljanu Willimon možete samo poželeti! Duhovitu, ironičnu, zabavnu, nežnu… Satkanu od ljubavi prema jednom čoveku, a opet razuzdanu od života. Kao Fransoaz Sagan u Srbiji, danas.“ Radmila Stanković, novinarka NIN-a

„Ova knjiga je najfiniji proizvod duha Biljane Willimon. Istog onog koji zrači i sa njenih slika, naročito onda kad odluči da bude duhovita. Retka vrlina vrlo inteligentnih ljudi.“ Ivana Hadži Popović, književnica

„Autofikcijska knjiga Biljane Willimon romantični je ljubavni roman. To je dnevnik pisan u doba korone, nostalgična ispovest multimedijalne umetnice, svrstane među srpske „ikone stila“. Duhovit pogled na godine koje su nam pojeli skakavci, intrigantna priča o intimnim doživljajima jednog autentičnog ženskog dendija.“ Prof. dr Neda Todorović

„Roman Biljane Willimon, sa zadovoljstvom će se čitati i kad korona prođe. U njenoj ljubavnoj priči, uz ostale, uživaće i vlasnica knjižare u Berlinu, vajarka iz Valensije, kućevlasnica na Menhetnu, sestra milosnica iz Dubrovnika, rimska novinarka, galeristkinja iz Pariza… Pod uslovom da su večno zaljubljene, ili zaljubljene u Večnog. Strasno, duhovito, (samo)ironično. Bravo!“ Duško Bogdanović, novinar

The post Pet noviteta iz Derete: „Grimizna bašta“, „Mengeleov zoo-vrt“… appeared first on Kulturni kišobran.

Žiri su činili dr Ana Stišović Milovanović, dr Tomislav Brlek i Svetislav Basara (ovogodišnji predsednik).

Svečana dodela nagrade održaće se 23. septembra u 19h u Domu kulture Studentski grad. Ukoliko vreme dozvoli, dodela će biti održana u Amfiteatru DKSG, a ukoliko ne, biće premeštena se u Magistralu “Dragan Ve Ignjatović”.
 
Nagrada se sastoji iz skulpture vajara Ivana Gračnera i 117.000 dinara (podrška Ministarstva kulture i informisanja RS).

Foto: Promo

The post Nagrada Doma kulture Studentski grad Aleksandri Mančić appeared first on Kulturni kišobran.

Njen roman „Krunska“ prati priču o Dari, koja nakon otkaza u firmi odlučuje da napravi samoodrživi ranč, ali nema ni novac, ni plac, ni znanje da ovaj plan ostvari.

Posle par decenija ćutanja, Beograd je progovorio. Kako dolikuje – iz centra, sa Vračara, iz Krunske, bivše Proleterskih brigada, bivše Krunske i, kako dolikuje, iz pera (OK, tastature) šamanke beogradskog stila, Ane Rodić. Sada i ovde. Večni sveti grad i njegova duhovna vertikala postoje i postojaće, ma kakvi prevrati, okupacije i bombardovanja pokušali da ga zatrpaju. Ti pokušaji koji presecaju vertikalu čine krst na kome je kruna, po kojoj se zove jedna ulica koja vodi od dvora ka Kalenićevoj pijaci.

Knjiga je objavljena u okviru edicije SWITCH izdavačke kuće Rende, a promocija je održana u klubu Dim.

Ana Rodić je široj publici poznata kao scenaristkinja serije Lisice, a po njenoj priči i scenariju je snimljen film „Vetar“ rediteljke Tamare Drakulić, koji je nagrađen specijalnom nagradom žirija FEST-a 2017. godine. Ovo je njena šesta knjiga.

Foto: Milovan Ilić

The post Ana Rodić objavila novu knjigu „Krunska“ appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo je knjiga o jednom prijateljstvu koje traje još od detinjstva, čežnji za prošlim vremenima i mnoštvu uspomena utkanih u 37 godina. Ova istinita životna priča tri drugarice potvrđuje da pravo prijateljstvo postoji uprkos godinama i udaljenosti. U mnogim od ovih priča svako od nas prepoznaće delić sebe. U vašim životima nikada ne bi trebalo da nedostaje prijatelja, dragih ljudi i knjiga.

„Okretala sam se na blistavoj roze vrtešci čiju su okolinu ispunjavala ogledala. Sve je izgledalo kao da sam se našla u jednoj muzičkoj kutiji… Slušala bih melodiju koja je svirala. A svuda naokolo čulo bi se kikotanje dece i njihovih roditelja koji bi trčali za njima. Pored vrteške ugledah svoju porodicu i svoje prijatelje. Koliko mi je bilo godina? Šta sam tražila na toj vrtešci? Zašto je sve mirisalo na jorgovan? Idžlal je stajala sa strane, pričala je sama sa sobom i neprestano plakala. Iako bih rekla „Ne plači, Idžlal, dođi da se zajedno popnemo na vrtešku, kao što smo to nekad, u detinjstvu, činile!” niko me ne bi čuo. Vrteška je postajala sve brža i brža. Baš kao i vrteška u mojoj glavi, i odjednom se sve raspršilo poput snežnih pahuljica, zbijenih u kugli snega…“

Autorka Ajše Ajdžan Kesidži ovu knjigu posvetila svojim prijateljima koji zauzimaju posebno mesto u njenom životu, kao i svima koji će većno biti u njenom srcu.

Foto: Promo

The post „Detelina s četiri lista” Ajše Ajdžan Kesidži appeared first on Kulturni kišobran.

Zoran Bar je po formalnom zanimanju je psiholog i psihoterapijski savetnik, a po neformalnom, zaljubljenik u književnost i kinematografiju. Odlikuje ga autnetičan stil i širok tematski okvir, objedinjen ubedljivim poentama, oko kojih su priče građene.

Svoje prozne radove objavljivao je u više desetina zbornika, kao i na mnogobrojnim portalima za kulturu i umetnost.

U oktobru 2017. objavio je prvu zbirku kratkih priča „Valovi uzaludnosti”, koja je promovisana na beogradskom Sajmu knjiga, gde je osvojila prvo mesto na IX konkursu za književnu nagradu „Pegaz”. Takođe, osvajač je prve nagrade na 2. Festivalu literarnog stvaralaštva „FELIS” (2019), druge nagrade na 11. Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče „Duško Trifunović” (2017) i treće nagrade na kulturnoj manifestaciji „9. KNS Međunarodni književni susreti – 2020.” u Sarajevu.

Foto: Promo

The post „Svirepi pisci”, druga zbirka priča Zorana Bara appeared first on Kulturni kišobran.