Na izložbi će biti predstavljena čak 34 dela iz prepoznatljivog segmenta umetnikovog bogatog opusa.

Žena u centru

Željko Đurović je jedan od od najistaknutijih predstavnika savremene fantastične umetnosti u regionu. U centru kompozicije slika Željka Đurovića je uvek žena, ili kako u katalogu za izložbu umetnica, Jasna Opavski zapaža: “žena je centralna osovina Đurovićevih kompozicija. Oko nje se spiralno uvija haotični svet.”

Ona ističe da Đurović slika kosmičke nimfe, Eve, Sirene, opasne u svojoj nezavisnosti, a moć lepote je njihovo nepobedivo oružje.

“Svojim idealizovanim formama i direktnim pogledima oživljavaju ličnost ‘femme fatale’. Iako su njihove mere savremenih manekenskih proporcija, natprirodnom bojom tena prenesene su u mitološki prostor, koji tek ponekad zaliči na svetlost obojenih reflektora noćnog kluba“, kaže Opavski.

U fokusu radova Željka Đurovića je i erotika kao vitalna životna energija, dok se ženski akt pojavljuje kao njen ključni simbol. Organske forme, izražena tekstura i nekonvencionalan kolorit grade prepoznatljiv vizuelni jezik, udaljen od naturalizma.

“U realnosti sveprisutne digitalizacije, on na neoakademski način pristupa slikarstvu kao uzvišenom zanatu, gde trag četkice predstavlja odbranu izvorne čovečnosti”, kaže Jasna Opavski.

O umetniku

Umetnik Željko Đurović rođen je 1956. godine u Danilovgradu, u Crnoj Gori. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Član je ULUS-a i internacionalne grupe umetnika Libellule iz Francuske, kao i grupe Fantastičnih 6. Redovni je profesor u penziji. Tokom svoje karijere imao je 51 samostalnu izložbu u zemlji i inostranstvu.

Izlagao je širom Evrope, između ostalog, u Međunarodnom centru za fantastičnu umetnost u zamku Grujer u Švajcarskoj, zatim više uzastopnih godina na Salonu umetnosti u Grand Palaisu u Parizu (Comparaison), u Muzeju fantastične umetnosti u Beču, kao i na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti u Veneciji (Du Fantastique au Visionnaire).

Zastupljen je u preko 30 knjiga o umetnosti, među kojima su: Srpska enciklopedija (SANU), Istorija umetnosti Crne Gore (CANU), Srpski Who is Who, Metamorphosis (Jon Beinart), Dreamscapes I, Dreamscapes II, Metafizičko slikarstvo, Imaginaire I, Srpsko slikarstvo XX veka, Libellule Renaissance Contemporaine, Dreams & Divinities, Antologija srpskog slikarstva XX i početkom XXI veka i mnoge druge publikacije.

Za svoj umetnički rad dobio je 12 nagrada, među kojima su nagrada fondacije M. C. Escher za ekslibris, nagrada za slikarstvo Zadužbine Momo Kapor, kao i Gran-pri Bijenala fantastike u Srbiji.

Njegova dela nalaze se u kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu – Kabinet grafike, Internacionalnog muzeja fantastične umetnosti u zamku Grujer u Švajcarskoj, Narodnog muzeja u Kragujevcu, Narodnog muzeja u Užicu, zbirci Galerije nesvrstanih u Podgorici, Galeriji RTS-a u Beogradu, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Fondacija Mihajlović Feniks dugoročno prikuplja i proučava umetnost fantastike, sa akcentom na tradicionalne likovne tehnike, pre svega crtež i slikarstvo.

Izložba slika će trajati do 9. maja 2026.

Naslovna fotografija: Jugoslav Radojević

The post Izložba slika Željka Đurovića u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca appeared first on Kulturni kišobran.

Album „Tragovi“ bio je nominovan za nagradu „Listeners’ Choice“ od strane Violoncello Fondacije iz Njujorka (SAD). Isto tako, Grad Beograd dodelio je Nemanji Stankoviću Nagradu grada „Despot Stefan Lazarević“, zahvaljujući „izuzetnoj muzikalnosti, sugestivnosti, lepoti tona i tehničkoj perfekciji“ predstavljenoj upravo na albumu „Tragovi“, kao najuspešnijem ostvarenju u oblasti muzičkog i muzičkog-scenskog stvaralaštva u 2020. godini.

U Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku Nemanja Stanković opisan je kao „umetnik koji poseduje izuzetno bogatu dinamičku i izražajnu paletu, te koji sa lakoćom izvodi virtuozne bravure, da bi već u sledećem trenutku porinuo u najstarije slojeve srpskog tradicionalnog pevanja, ili se pak našao u trostrukoj ulozi glumca, pevača i svirača.“

Na koncertu u Kolarčevoj zadužbini biće izvedena dela kompozitora Anje Đorđević, Nataše Bogojević, Irene Popović, Ognjena Bogdanovića, Milice Ilić, Ivane Stefanović, Dragane Jovanović, Branke Popović, kao i delo „Parhelion“ mladog kompozitora Igora Andrića, za koju je Stanković nedavno snimio video spot u produkciji PhD.

Svoj doprinos albumu „Tragovi“ dale su i poznate srpske umetnice, violončelistkinja Sandra Belić, violinistkinja Tijana Milošević i pijanistkinja Maja Mihić, koje će se Stankoviću kao gošće pridružiti na sceni Velike dvorane Kolarčeve zadužbine.

Karte po ceni od 1000 i 1200 dinara su u prodaji na blagajni Kolarca.

Foto: Miša Obradović

The post Violončelista Nemanja Stanković najavljuje koncertnu promociju albuma „Tragovi“ na Kolarcu appeared first on Kulturni kišobran.

Ono što je koncert učinilo posebnim i dalo mu notu prisnosti jeste klavirska pratnja Džulijanove majke Sofi Rahlin.

Džulijan se zahvalio na gostoprimstvu i istakao da iz Srbije uvek ode sa lepim i značajnim uspomenama, i da se oseća kao deo srpske porodice. To je, kako je rekao, ujedno bio i razlog što je odlučio da na ovom koncertu, pored supruge, nastupi i sa svojom majkom.

Iako Kolarac zbog epidemijskih mera ne može da popuni salu, Džulijan je skrenuo pažnju na to da oni sviraju kao da je u publici 10.000 ljudi. To se i osetilo u njihovm pokretima tela, izrazima lica i saživljavanju sa svakom notom, što je i upotpunilo doživljaj ovog koncerta. Njihova ljubav prema instrumentima i muzici se nije samo čula, već i jasno videla.

I zadovoljstvo publike je bilo očigledno jer su se posle svakog izvedenog dela čule ovacije a aplauz nije prestajao. Uživo izvođenje klasične muzike, jasno je, prijalo je publici isto toliko, ako ne i više, koliko i izvođačima.

Foto: Kristina Vuković

The post Ljubav prema instrumentima i muzici se i čula i videla appeared first on Kulturni kišobran.

Džulijan Rahlin, poreklom iz Litvanije, jedna je od najpoznatijih umetničkih ličnosti našeg vremena. U svojoj karijeri dugoj preko 30 godina, višestruki interesi i talenti odveli su Rahlina širom sveta kao dirigenta, soliste, izvođača, kamernog muzičara, predavača i umetničkog direktora. Kao violinista, Rahlin je koncertni podijum delio sa skoro svim većim orkestrima i dirigentima. Njegovi nastupi oduševili su publiku širom sveta, a njegove energične i emotivne interpretacije postavile su ga na čelo klasične muzike. Instrumenti na kojima Rahlin svira su violina Stradivari „ex Liebig”, iz 1704. godine i viola Lorenco Storioni iz 1785. godine.

Rahlinov elegantan i dinamičan stil učvrstio je njegovu reputaciju kao jednog od vodećih dirigenata svoje generacije. Poznat po svojim metodama proba i vrhunskom muziciranju, dirigovao je Čikaškim simfonijskim orkestrom, Izraelskom filharmonijom, Kraljevskom filharmonijom, Berlinskim koncertnim orkestrom, Ruskim nacionalnim orkestrom, Moskovskom filharmonijom, Kineskom filharmonijom, Helsinškom filharmonijom, Kraljevskom filharmonijom iz Liverpula, i simfonijskim orkestrima iz Beča, Birmingema, RAI Torino, kao i na festivalima Grand Teton i Verbier. Rahlin je glavni gostujući dirigent Kraljevskog orkestra Turku i Simfonijskog orkestra Kristiansand.

Snažan je zagovornik širenja važnosti klasične muzike u današnjim kulturnim okvirima, Rahlinovi projekti sa savremenim kompozitorima i međusobnom saradnjom okupili su umetnike iz različitih disciplina, porekla i žanrova. Blisko je sarađivao sa Kšištofom Pendereckim, Gijom Kančelijem, Vangelisom i Lerom Auerbah, čija je dela premijerno izvodio. Takođe je sarađivao i sa Džonom Malkovičem, Žerarom Depardjeom i Rodžerom Murom. Nekoliko puta je veoma zapaženo nastupao i u Srbiji, što izazvalo oduševljenje domaće publike.  

Džulijan Rahlin dobitnik je brojnih nagrada kojima se priznaje njegov rad na polju klasične muzike, uključujući i nagradu “Accademia Musicale Chigiana Siena”, priznanje Svetskog ekonomskog foruma „Mladi globalni lider“ a postao je i ambasador dobre volje UNICEF-a za Dečji fond Ujedinjenih nacija. Godine 2013. nastupio je zajedno sa Zubinom Mehtom i Bavarskim državnim orkestrom na istorijskom koncertu „Mir za Kašmir“ u Srinagaru u Kašmiru, što je bilo prvo izvođenje jednog zapadnog orkestra u tom regionu.

Sara Mekelrevi jedna je od retkih muzičara podjednako virtuoznih na oba instrumenta, violini i violi. Nastupala je kao solista u sezoni 2021/22 sa  Helsinškom filharmonijom, Praškom filharmonijom, Varšavskom filharmonijom i Kraljevskom Liverpulskom filharmonijom. Ona je osnivač nagrađivanog Linden gudačkog kvarteta, trenutno je jedan od najtraženijih muzičara u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Mekelrevi  svira na violini Ferdinando Galjano iz 1791. godine i violi Lorenco Storioni iz 1785. godine.  

Ulaznice po ceni od 1000 i 1500 dinara se mogu nabaviti onlajn na sajtu Kolarčeve zadužbine, kao i na blagajni Kolarca.

Foto: Julia Wesley

The post Čuveni muzički umetnik Džulijan Rahlin i violinistkinja Sara Mekelrevi 12. oktobra na Kolarcu appeared first on Kulturni kišobran.

Jedan od najznačajnijih muzičkih dueta izvešće neke od novih kompozicija za dva klavira i sintisajzere nastalih u proteklom periodu izolacije kao i dela sa njihovog veoma cenjenog albuma „Duality“, u izdanju Universal Music. 

Nakon fantastične koncertne turneje sa albumom „Duality“ po regionu kao i u Francuskoj, Austriji, Japanu i Južnoj Koreji, Sonja i Andrija su se posvetili studijskom radu i komponovanju muzike za naredne albume, filmove, pozorište i TV serije.

Na koncertu na Kolarcu, publika će moći da čuje i deo novog albuma „LP Duo plays Božičević“ snimanog u prethodnom periodu a koji će biti objavljen u izdanju Universal Music 19. novembra ove godine.

Posetioci koncerta imaće jedinstvenu priliku da nabave kompletnu diskografiju Sonje i Andrije po promotivnim cenama.

Karte za beogradski koncert mogu se kupiti na blagajni Kolarčeve zadužbine. Cene karata su 1000 i 1300 dinara. Kapacitet mesta je ograničen, zbog poštovanja epidemioloških mera.

Foto: Žarko Andrejić

The post LP Duo nastupa na Kolarcu 23. oktobra appeared first on Kulturni kišobran.

Centralni događaj festivala publiku očekuje sutra 28. septembra, u Kolarčevoj zadužbini kada će na gala koncertu uz napoznatije domaće violončeliste nastupiti renomirani gosti: Denis Severin (Švajcarska), Atanas Krastev (Bugarska) i Razvan Suma (Rumunija).Na programu će biti izvedena dela Čajkovskog, Rosinija, Paganinija, Šopena, kao i neka dela popularne muzike.

Majstorski kursevi se održavaju u muzičkim školama „Mokranjac“, “Vojislav Vučković” i “Vladimir Đorđević”.

Povodom održavanja Čelo FESTa nakon osam godina pauze, naš violončelista Dragan Đorđević Suzuki, autor programa, je rekao:

“Kroz ovaj festival smo svi rasli, sazrevali kao muzičari i pedagozi, a kao solisti odsvirali veliki broj značajnih koncerata. Upravo iz tog razloga srpskim violončelistima, počev od onih najmlađih preko studenata, a zatim i profesora na fakultetu i vrhunskih solista, ovaj festival je nemerljivo puno značio. Na Čelo festu su pored najboljih svetskih violončelista nastupali i izuzetni orkestri, dirigenti i pijanisti. Zbog toga bi vraćanje ove manifestacije na zvaničnu agendu najboljih festivala Srbije, gde mu je i mesto, nastavilo da oplemenjuje čitav muzički svet i da podiže kvalitet violončelizma u Srbiji. Ipak, Čelo fest je najznačajniji za najmlađe violončeliste i njihove profesore jer upravo on otvara vrata za stvaranje novih generacija vrhunskih muzičara u našoj zemlji. Kad pomislim na Čelo fest uvek se setim koliko svi mi dugujemo puno našojj dragoj Vesni Kabiljo , koja je svojom energijom, snagom i entuzijazmom učinila puno da ovaj festival postane ozbiljan i važan festival u ovom delu Evrope. Zato je ovogodišnji Čelo fest – Buđenje, posvećen uspomeni na Vesnu.”

Ulaznice za gala koncert se po jedinstvenoj ceni od 500 dinara prodaju na blagajni Kolarčeve zadužbine.

The post Čelo fest – gala koncert 28. septembra u Kolarcu appeared first on Kulturni kišobran.

Četiri dana besplatne operske muzike i više od sto prijavljenih kandidata čini ovo takmičenje najznačajnijim i najeminentnijim operskim takmičenjem u ovom delu Evrope i šire. Kao i prethodnih godina takmičenje se održava se u Kolarčevoj zadužbini, a glavna nagrada za laureata takmičenja je solistički koncert sa orkestrom na velikoj sceni Kolarčeve zadužbine, uz finansijsku nagradu u iznosu od 500 eura.

Ove godine eminentni žiri čine Arijana Điliani Filip (Hrvatska), Tatjana Vasle (Slovenija) i Senka Nedeljković (Srbija) u mlađim kategorijama, dok će starije takmičare ocenjivati Maria Temeši (Mađarska), Berislav Jerković (Hrvatska), Vesna Šouc (Srbija) i Dan Pataka (Rumunija). Takmičenje je podržalo i dalo svoju podršku Ministarstvo kulture i informisanja Repblike Srbije, a finansijske nagrade dodeljuje JCI Srbija i Veselin Ćesarov. Prijatelji takmičenja su GeloRevoice i Hotel Envoy.

Međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović“ svojim višedecenijskim postojanjem sa pravom važi za jedno od najvećih i najznačajnijih operskih takmičenja u zemlji i šire. Svake godine takmičenje dočeka preko stotinu učesnika iz skoro deset zemalja. Takmičenje je namenjeno mladim umetnicima spremnim da započnu svoju profesionalnu karijeru i da pred autoritativnim međunarodnim žirijem odmere svoje znanje, umetničke kvalitete i prikažu svoj talenat. Do sada, u žiriju takmičenja pojavljivala su se neka od najvećih imena domaće i svetske muzičke scene i pedagogije, a pobednici takmičenja su se tokom proteklih godina potvrdili kao vrsni muzičari, osvajajući svetske koncertne podijume i operske scene.

Osnovano je 2004. godine od strane Muzičkog društva „Stanković“ u čast čuvenom jugoslovenskom tenoru Lazaru Jovanoviću. Usled izuzetnog porasta važnosti i značaja od 2016. godine takmičenje se održava pod okriljem Kulturnog elementa koji uvodi niz organizacionih i umetničkih novina. Prva u nizu značajnih promena je premeštanje takmičenja iz sala muzičkih škola u svoj sadašnji dom, Zadužbinu Ilije M. Kolarca.

Kulturni element je umetničko udruženje osnovano 2011. godine u Beogradu, koje okuplja veliki broj mladih umetnika, glumaca, plesača i muzičara, vrhunskih profesionalca u svojim oblastima. Zajedno oni čine jednu od najeminintnijih umetničkih grupa, koja je do sada ostvarila na desetine projekata širom zemlje.

Foto: Promo

The post Međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović“ appeared first on Kulturni kišobran.

Ova finansijska pomoć namenjena je pokrivanju troškova poslovanja dok se ne stvore uslovi za redovno funkcionisanje i organizaciju programa i aktivnosti u punom obimu.

Ovakvom odlukom Ministarstva kulture i informisanja rešeni su najteži dani za Kolarac, ne samo zbog pandemije i nemogućnosti odvijanja redovnih programa, a time i ostvarivanja sopstvenih prihoda, već zbog spremnosti i inicijative Ministarstva kulture i informisanja i ministarke Maje Gojković da se trajno reši pitanje finansiranja Kolarca kao deo ciljeva politike ovog ministarstva, navodi se u saopštenju.

Odbor Zadužbine, kako se dalje navodi, je na sednici održanoj krajem 2020. godine, a na osnovu predloga ministarke kulture i informisanja Republike Srbije, gospođe Maje Gojković, doneo odluku i uputio Ministarstvu kulture i informisanja inicijativu za rešavanje pitanja trajnog finansiranja Zadužbine Ilije M. Kolarca. Uz navedenu saglasnost Ministarstva i Zadužbine da je stvaranje uslova za normalno funkcionisanje Kolarca pitanje od nacionalnog značaja, ova inicijativa podrazumeva da Kolarac postane ustanova od izuzetnog nacionalnog značaja, sa trajnim finansiranjem i poverenim poslovima koji su u skladu sa kulturno-obrazovnim delatnostima ove Zadužbine i zadatakom trajnog negovanja publike, a da zadrži status Zadužbine.

„Uvereni smo da ćemo kroz definisanje koncepta poveravanja određenih poslova od šireg značaja za srpsku kulturu obezbediti očuvanje trajne misije ove institucije, nastavljanje njenog nespornog doprinosa razvoju najviših kulturnih i umetničkih vrednosti, ali i osigurati poštovanje volje njenog osnivača i velikog dobrotvora Ilije M. Kolarca“, zaključuje se u saopštenju.

Foto: Kolarac

The post Lepe vesti iz Kolarca appeared first on Kulturni kišobran.

Monumentalni ciklus Dvadeset pogleda na dete Isusa (1944) spada u jedno od najznačajnijih dela čuvenog francuskog kompozitora Olivijea Mesijana. Po svojoj sadržini, dato delo je svrstano u repertoar programske muzike sa upečatljivom upotrebom lajt-motiva vagnerovskog tipa.

U njemu se obrađuje religiozna tematika sa fokusom na biblijske događaje Hristovog rođenja, dok za razliku od tradicionalnog umetničkog prikazivanja Božićnog narativa Mesijan koristi idiosinkratičan sistem muzičkih znakova kojima je izražavao određene vanmuzičke ideje i hrišćanske simbole.

Može se reći da je Mesijan datim ciklusom profanom svetu na teološko-umetnički način približavao istine svoje vere, ponajviše sa rasvetljavanjem hristološkog aspekta.

Iz pijanističke vizure ciklus spada među najobimnija i najzahtevnija dela klavirskog repertoara.

Srpsku premijeru Dvadeset pogleda na dete Isusa održao je Rože Miraro (Roger Muraro) početkom devedesetih godina u Beogradu. Zahvaljujući Egeriću, data kompozicija doživljava i svoje prvo integralno izvođenje od strane srpskog pijaniste, dok je isto delo obrađivao i sa teorijskog aspekta u svom doktorskom umetničkom projektu.

Organizator: Centar za muziku

Cena ulaznica: 500 din

The post Nemanja Egerić izvodi Mesijanovo delo Dvadeset pogleda na dete Isusa u Kolarcu appeared first on Kulturni kišobran.

Pored digitalizacije arhivskih snimaka, Jutjub kanal SLUŠATE KOLARAC objavljuje i aktuelna predavanja.

„Arhiva Kolarčeve zadužbine ima preko 1.500 sati materijala, a mi smo odlučni da digitalizujemo kompletnu arhivu i učinimo je dostupnom i besplatnom svim građanima. Da bismo to sproveli, potrebna nam je vaša pomoć“, kađu iz Kolarca.

U okviru bogate arhive nalaze se gostovanja značajnih ličnosti Jugoslavije i Srbije poput Miloša Crnjanskog, Dobrice Ćosića, Branka Pešića, Vladete Jerotića, Radomira Lukića i brojnih drugih akademika i univerzitetskih profesora.

Donacije možete uplatiti putem uplatnice u bilo kojoj banci ili pošti ili putem mobilne i veb aplikacije vaših banaka. Donacije je moguće uplatiti i iz inostranstva. Svrha uplate treba da glasi: Donacija za razvoj digitalne platforme Slušate Kolarac.

Za sve donacije preko 2.000 dinara Kolarčeva zadužbina poklanja šolju ili ceger sa brendiranim logoom Kolarca.

Instrukcije za donacije:

http://www.kolarac.rs/donacije/?lang=hr

http://www.kolarac.rs/donations/?lang=en

Foto: Kolarac

The post Slušate Kolarac: arhiva predavanja na jednom mestu appeared first on Kulturni kišobran.