„Vakcinacija. Reč koju čujemo svakodnevno iz vrlo dobro poznatih razloga. Zašto vakcinacija? To je bezbedan, a efektivan način da se spreči bolest i sačuvaju životi. Kada se vakcinišemo protiv određene zarazne bolesti stičemo individualni imunitet koji nas štiti od te bolesti. Kada se vakcinišemo, ne štitimo samo sebe već i osobe u svojoj neposrednoj okolini, koje iz različitih razloga nisu mogle da prime vakcinu“, poručuju iz Reflektor teatra.

Pored ovog, i dalje su u toku popusti za Light Card članove/ice, kao i za članove/ice kluba Patreon.

Repertoar Reflektor teatra za maj 2021:

18. maj 2021. ,,Sumnjivo lice”

21. maj 2021. ,,Muškarčine”

27. maj 2021. ,,Urednik”

28. maj 2021. ,,Urednik”

Sve predstave igraju se u Reflektor teatru (Dorćol Platz, Dobračina 59b) od 20h.

*Popust na ulaznice moguće je ostvariti samo na blagajni REFLEKTOR TEATRA

Prodaja ulaznica:

· Blagajna REFLEKTOR TEATRA, svakog radnog dana od 10 do 17h, odnosno do početka predstave na dan izvođenja; Dorćol Platz, Dobračina 59b

· Online / www.reflektorteatar.rs

· Prodajna mesta Ticket servis-a

Rezervacija ulaznica:

· Telefonom 060 300 888 6 / poziv, SMS, Viber

· Email ulaznice@reflektorteatar.rs

· Preko društvenih mreža

*Rezervisane ulaznice mogu se kupiti najkasnije 30 minuta pre početka predstave

Ulaznice za organizovane grupe (škole, fakultete, preduzeća, organizacije, udruženja) možete rezervisati pozivom na telefone (+381) 060 300 888 6 ili mejlom na ulaznice@reflektorteatar.rs

Foto: Promo

The post Reflektor teatar u maju i popust za vakcinisane appeared first on Kulturni kišobran.

U proteklom periodu u javnosti su učestale optužbe na račun mladih ljudi naše zemlje, koji su optuženi kao glavni krivci za eskaliranje epidemije u Srbiji. Mladi su kolektivno okrivljeni kao neodgovorna gomila koja ne poštuje mere i nema nameru da se vakciniše.

Bez namere da se upuštamo u ovu besmislenu raspravu koje ne doprinosi ničemu, želimo da skrenemo pažnju javnosti da je umesto optužbi, mlade Srbije potrebno prepoznati kao deo rešenja i ponuditi im ruku saradnje i jasnu viziju što skorijeg povratka normalnog života.

Problem koji je bio očigledan već neko vreme, a o kome se sada sve više priča je činjenica da smo kao zemlja došli u paradoksalnu situaciju da imamo dovoljno vakcina, ali ne i onih koji žele da se vakcinišu.

Očigledno je da je strategija širenja straha i panike dostigla svoje limite i da je mladima, ali i ostatku društva, potrebno ponuditi putanju izlaska iz krize kroz jasan plan otvaranja zemlje i time motivisati svakog pojedinca da učini sve što je u njegovoj i njenoj moći kako bi taj plan postao realnost.

Velika Britanija, sa kojom Srbija predvodi stopu vakcinacije u Evropi, donela je ovakav plan još pre više od mesec dana koji u nekoliko faza predviđa ukidanje svih restrikcija i povratak normalnog života do 21. juna ove godine.

Plan otvaranja je doveo do naglog talasa, ali ovaj put ne epidemiološkog, već talasa optimizma, pogotovo u segmentima društva ove zemlje koji su najviše pogođeni pandemijom, kao što su to turizam i manifestacije. Naravno, jasno je naznačeno da sprovođenje plana zavisi od adekvatnog smanjenja aktivnosti virusa, što je dodatno motivisalo celo društvo da sa još većim stepenom odgovornosti poštuje propisane mere i odazove se pozivima za vakcinaciju.

Upravo tako nešto je potrebno i našoj zemlji. Pozivamo Vladu Srbije i Krizni štab da pod hitno izađe sa ovakvim planom. 

Umesto da se mladi i muzičari proglašavaju državnim neprijateljima broj jedan, potrebno ih je prepoznati kao deo rešenja i pozvati ih, kao i sve druge javne ličnosti, manifestacije i sve segmente društva, da svojim uticajem, kao i individualnom i kolektivnom odgovornošću, dovedemo do što skorijeg vraćanja normalnog života. Što da ne, Srbija taj uspeh može ostvariti čak i pre Velike Britanije i biti prva zemlja u Evropi koja je pobedila virus. Od nas sve zavisi. 

Foto: Promo

The post EXIT-ovo otvoreno pismo: Mladi su deo rešenja appeared first on Kulturni kišobran.

Otkazane su i probe novog baleta „Grand Hotel“ koji bi trebalo da ima premijeru 28. marta.

Kupljene karte se mogu vratiti do 31.3. na blagajni Pozorišta koja će narednih pet dana raditi po sledećem rasporedu:

Četvrtak, 18.3. – od 9 do 14 časova

Petak, 19.3. – od 9 do 14 časova

Subota, 20.3. – neradni dan

Nedelja, 21.3. – od 10 do 12 časova

Blagajna u Muzeju Zepter, u Knez Mihailovoj br. 42 neće raditi u navedenim danima.

Svi koji su karte kupili online povraćaj novca će im biti izvršen automatski.

Foto: Promo

The post Otkazane predstave i probe u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

Da podsetimo, FEST se priprema i odigraće se pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i najpoznatija filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese značajnijem povratku publike u bioskope koji su bili i treba da ostanu glavna karika kinematografije.

Ovogodišnji program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske i srpske produkcije u nekoliko programskih celina, koje će publika moći da prati u salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade.

CEBEF kao organizator festivala napominje da će se programi održavati uz dosledno poštovanje svih mera Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, i poziva publiku FEST-a da se u međuvremenu prijavi za vakcinaciju, kao najsigurniji vid zaštite od virusa.

Informacije o početku i načinu prodaje karata za 49. FEST kao i prvoj konferenciji za medije na kojoj će biti predstavljen program biće naknadno objavljene.  

Foto: Promo

The post 49. FEST odložen za maj appeared first on Kulturni kišobran.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković prethodno je, kako stoji u saopštenju Ministarstva, predložila Кriznom štabu za suzbijanje zarazne bolesti Кovid 19 da se ustanovama kulture produži radno vreme do 21 čas, imajući u vidu da programi koji se održavaju u njima ne predstavljaju izvor rizika za pogoršanje epidemiološke situacije.

Radno vreme ustanova kulture do sada je bilo ograničeno do 17 časova.

Foto: Canva

The post Produženo radno vreme ustanova kulture appeared first on Kulturni kišobran.

Ove godine, zbog pandemije koronavirusa, na manifestaciju ne dolaze plesne i pevačke grupe iz drugih država. Međutim, njihovo prisustvo se i te kako obeležava i poštuje. Oni su prisutni u našim mislima i srcima i nadamo se da ćemo se družiti na 52. Radosti Evrope.

Reći ćemo nešto više o manifestaciji Radosti Evrope 2020, ali prvo ćemo se osvrnuti na prethodne godine i organizaciju manifestacije.

Na Radosti Evrope svake godine učestvuje između 15 i 20 država sveta. Oni nekoliko meseci do održavanja manifestacije šalju snimke svojih plesnih tačaka ili pevačkih numera.

Dečji kulturni centar Beograd tradicionalno organizuje Radost Evrope, prikuplja prijave grupa, bira po jednu grupu iz svake prijavljene države i brine o svakom detalju prilikom dolaska grupa u našu zemlju i njihovom učešću u programima.

Manifestacija se tradicionalno održava u prvoj nedelji oktobra svake godine. Grupe iz svih država se dočekuju (najčešće na aerodromu, a po njih dolaze vozači, prevodioci i volonteri). Kako im je potrebno obezbediti prenoćište tokom narednih pet-šest dana, zahvalni smo roditeljima dece iz osnovnih beogradskih škola, koji prihvataju po dete ili dvoje. (Obično jedna osnovna škola prihvata jednu državu, poneke dve, u zavisnosti od broja roditelja koji su spremni da prime goste.)

Vođe grupa – koreografi, nastavnici i pedagozi smeštaju se u Hotelu Jugoslavija.

Od parade do koncerta u Sava centru

Prvi dan Radosti Evrope je tradicionalna parada po Knez Mihailovoj ulici, šetnja i kratak program dobrodošlice na Kalemegdanu, odlazak dece u zoološki vrt.

Drugog dana organizuju se odlasci u Predsedništvo Srbije ili u Opštinu Beograd. Trećeg dana decu-goste očekuje mali koncert u Velikoj sali Dečjeg kulturnog centra. Učestvuju i u drugim zabavnim i rekreativnim programima, dobrodošlicama, odlaze u Ambasade svojih otadžbina. Ne zaboravimo i seminar za njihove nastavnike-vođe grupa.

Za decu je, sigurno, najupečatljiviji poslednji dan manifestacije i veliki koncert u Sava centru.

U organizovanje Radosti Evrope uključen je veliki broj ljudi – svi zaposleni Dečjeg kulturnog centra Beograd, kao i njihovi mnogobrojni saradnici i volonteri. Svi su, dok traje manifestacija, dostupni jedni drugima 24/7, a sve da bi gosti bili bezbedni, zadovoljni, da bi se povezivale naše kulture i da bismo pravili lepa i čelična prijateljstva za budućnost.

Radost Evrope za vreme korone

Ove godine je situacija drugačija. Iz gorepomenutih razloga deca iz drugih država ne dolaze na Radost Evrope. Međutim, deca Srbije se na raznim letnjim radionicama upoznaju sa kulturama tih država i čuvaju tradiciju manifestacije.

Tako su, tokom ovog avgusta, bile organizovane brojne besplatne letnje radionice posvećene: Velikoj Britaniji, Švedskoj, Grčkoj, BiH, Danskoj, Rusiji, Bugarskoj, Belorusiji. A do sredine septembra biće održane i radionice posvećene: Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, i kao lep zaključak – Srbiji.

Zbog mera sprečavanja širenja virusa smanjen je broj dece koja smeju da učestvuju na programima. Važno je da se „štafeta“ Radosti Evrope nastavi, dok se ne steknu uslovi da zasija u punom sjaju.

Iz prve ruke: Kako je manifestacija izgledala ranijih godina

U prilog ovog članka dodajem fotografije sa prethodnih Radosti Evrope, grupa Belorusija, pri kojoj sam imala čast da budem (u početku volonter, a potom i) prevodilac.

Teško da ljudi koji nisu učestvovali na ovoj toploj manifestaciji mogu da steknu pravu sliku o njoj – uložen trud u organizaciju, beskrajna pažnja koja se poklanja gostima, umor (pa i briga) da sve bude „kako treba“. A poslednjeg dana – sva ta draga lica dece se urežu u srce i rastanci nisu nimalo laki…

Na radionici posvećenoj Belorusiji (14.8.2020.) u Dečjem kulturnom centru Beograd deca su se upoznala sa, možemo reći, uvodom u geografiju, kulturu i običaje stanovnika Belorusije. Učili su o tome ko su belorusisti, a ko srbisti i koliko su razvijene belorusko-srpske kulturne veze.

Deca uvek lepo reaguju na poziv na putovanje u drugu državu (makar i virtuelno), tako da su za Belorusiju takođe pokazali veliko interesovanje.

*Program za radionicu o Belorusiji organizovala Snežana Stanković, urednica kulturno-obrazovnih programa DKCB
*Radionicu vodila Dajana Lazarević, saradnica DKCB
*Belorusku nacionalnu nošnju na korišćenje je dala Ambasada Republike Belorusije u Beogradu.

Da Radost Evrope nastavi da greje naša srca i da se njen sjaj nastavi kroz godine!

Piše: msr Dajana Lazarević

Foto: Dečji kulturni centar Beograd/ via Dajana Lazarević

The post Radost Evrope u malo drugačijem formatu ove godine appeared first on Kulturni kišobran.

Epidemija označava neobično često pojavljivanje jedne bolesti u jednoj populaciji. Epidemije koje prelaze državne ili čak kontinentalne granice nazivaju se pandemije. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila je sredinom marta globalnu pandemiju koronavirusa. Ipak, epidemije nisu ništa novo. Tragove pustoši koje su ostavljale za sobom moguće je pratiti kroz celu istoriju sveta.

U vreme kada se svet suočava sa pandemijom jednog novog virusa – korone, podsetimo se zaraza koje su u minulim vekovima odnele najviše ljudskih života. Od španskog gripa i kuge, preko mišije groznice i boginja…

Kako su izgledale “pandemijske krive” u prošlosti i koliko su najveće epidemije u istoriji koštale čovečanstvo? Odgovore na ta i mnoga druga pitanja pokušaćemo da pronađemo u subotu u 20h na predavanju “Najveće epidemije u istoriji – od kuge do korone“.

Prijava je obavezna i možete je naći na linku ovde.

O predavaču:

Aleksandra Bogdanović je master novinarstva i već dugi niz godina se bavi istorijskim temama. Osnivač je Fejsbuk i Instagram grupe Istorijski zabavnik koje zajedno broje preko 200 hiljada pratilaca.

Septembra 2019. godine pokrenula je i sajt Istorijski zabavnik na kome svakodnevno objavljuje tekstove o zanimljivostima iz svetske i domaće istorije i koji je ove godine po izboru magazina PC press proglašen za najbolji u Srbiji u kategoriji Kultura i obrazovanje.

Foto: Promo

The post Predavanje: Najveće epidemije u istoriji – od kuge do korone appeared first on Kulturni kišobran.

Kažem, srećom se izjalovio, jer ko je mogao da pretpostavi da će Milano, u koji sam tako želela da odem ove godine, postati jedna od meta novog virusa koji se već proširio na ceo svet.

Nekad nas nešto u životu, čini se, čuva. Volim da verujem da je tako. Mene je neka sila (ili moj horoskopski znak jer stalno vagam) sprečila da kupim tu jeftinu kartu do Milana iz Niša, koja bi me sada vala mnogo skupo koštala.

Elem, kao što rekoh – nešto nas u životu nekad čuva. Tako, kraj februara ni ja ni moje prijateljice nismo provele strahujući. Ali, sada, priznajem, strahujemo.

Sada, kada je i Srbija u situaciji koja je meni toliko nadrealna, da verujem da sam u nekom lošem snu danima, ne treba stvari prepustiti slučaju.

Jeste, nas je nešto sačuvalo od Milana. Ali, to ne znači da će nam se i ovih dana posrećiti samo tako. Zato, apelujem na čitaoce Kulturnog kišobrana da ne shvataju olako situaciju.

Ostanite kod kuće, ako ne morate napolje. Izolacija se kao mera pokazala dobro u drugim zemljama koje se takođe suočavaju sa korona virusom. Ovo nije trenutak da kažete „Neće mene“. Jer – niko ne zna.

Zato, informišite se na pravim mestima, i ne ignorišite apel na izolaciju. Neće nestati hrane. Preživeli smo inflaciju kada ni jaje nije moglo da se kupi za milijarde. Ne uzimajte više nego što vam treba, jer za ostale neće ostati. A važno je da budemo ujedinjeni.

Verujte da vas neko čuva, ali isto tako – čuvajte se!

I perite ruke.

Foto: Pixabay

The post Znate kad vam kažu „Nikad ne znaš zašto je to dobro“… appeared first on Kulturni kišobran.