S obzirom na to da sve ustanove kulture imaju radno vreme do 17 časova, projekcija filma „Dau. Degeneracija“(r.Ilja Hržanovski, Ilja Permjakov) počeće u 10 časova, u petak 4. decembra, u Sali 6 Kombank Dvorane.

Takođe, u Dvorani Kulturnog Centra projekcija filma „So od suza“ (r. Filip Garel)  zakazana za petak, 4. decembra u 16 časova, odlaže se za subotu, 5. decembra, u 12:30 časova.

Sve kupljene karte važe za nove termine filmova.

Foto: Promo

The post FAF: Izmena termina projekcija zbog novih mera appeared first on Kulturni kišobran.

Učestvuju: Maja Ćirić (istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja), Igor Simić (multimedijalni umetnik i filozof) i Petar Protić (novinar i istraživač).

Značajne promene i poremećaji su se dogodili zahvaljujući globalnoj pandemiji. Teme kojih ćemo se dotaći odnose se na digitalni obrt, tržišnu eksploataciju, kolapse, hiperprodukciju, proteste umetnika tokom lockdown-a, socijalnu tehnologiju, (ne)mogućnost okupljanja i stvaranja otpora u kontekstu umetnosti. Promene do kojih je došlo ukazuju na suočavanje sa jednim specifičnim istorijskim trenutkom. Da li postoji kapacitet da se taj trenutak prevaziđe kroz novu umetnost, nove institucije, novo mišljenje?

Samo neke od aktivnosti koje su praktično buknule tokom ove godine zahvaljujući pandemiji korona virusa jesu onlajn posete galerijama i muzejima, prisustva predavanjima i debatama putem vebinara, posredovanje umetnosti putem oglasa i društvenih mreža, afirmacija Internet/Digital Art-a i „nematerijalne“ kulture. Dogodio se digitalni obrt. To ne samo da je uticalo na struktiriranje umetničkih programa (prelaskom na potpuno digitalizovane forme) već je promenilo kulturnu logiku koja se nalazi u pozadini svakog pojedinačnog događaja, posebno u smislu klasičnog okupljanja u javnom prostoru.

Takođe, umetnost je uvedena u jednu algoritamsku sferu u kojoj može drastično menjati svoju funkciju kao specifična vrsta mrežne potrošnje (online consumption).

Periodu korone prethodila je uvećana tržišna ekploatacija umetnosti i njena hiperprodukcija. U korak sa ekonomskim razvojem i umetnost se iznova legitimisala: u kapitalističkim društvima muzeji moderne umetnosti nastajali su kao ideološki projekti koji su proces modernizacije sprovodili kapitalističkim sredstvima. Veliki evropski muzeji su, na primer, franšizirani u Kini i Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao logična posledica borbe za tržišnom dominacijom kroz kulturu, na šta se nadovezalo otvaranje na stotine velikih muzeja savremene umetnosti u ovim zemljama i na hiljade manjih galerijskih prostora.

Međutim, tržišna vrednost umetničkih dela posle lockdown-a je drastično opala. Ukupna prodaja kineske aukcije umetničkih dela opala je za zapanjujućih 84,9%, dok su Velika Britanija i SAD u odnosu na prošlu godinu opale za 52%.

Prosečna cena likovnog dela pala je za 41,3%. A najdramatičniji pad doživeo je elitni deo impresionističkog i modernog tržišta koji je potonuo za 69,6%. Mnogi su odlučili da svoj najbolji materijal prodaju privatno ili čekaju da ga stave na tržište. Sa druge strane rastu ponude prodaje digitalne umetnosti za bitcoine.

Akcentujući pitanja rasizma, svesti o raznolikosti, previranja u vezi sa pokretom „Black Lives“, ali i rada/prakse u umetnosti, Coco Fusco (multimedijalna umetnica, spisateljica, kustoskinja i aktivistkinja) kaže da je ovo vreme kada treba preispitati mitove o pravdi i pravičnosti: I dok pravda i pravičnost mogu biti ciljevi demokratske političke kulture oni nikada nisu bili principi koji pokreću najmoćnije pokrovitelje i umetnike sveta umetnosti. Bilo bi dobro da razmotrimo ko zapravo na umetnost gleda kao na arenu u kojoj socijalna pravda treba da prevlada. Ne možemo pretpostaviti da je to zajednička vrednost… Umetnici su protestovali na ulicama i slali deklaracije na društvenim mrežama pozivajući na institucionalne promene, a ne nove estetske pokrete. Bore sa za opstanak u miljeu koji je usmeren na visoke vrednosti, ali koji je perverzno nejednak u raspodeli resursa.

Postavlja se i pitanje (javne) umetnosti fitrirane kroz eho-komore/filter mehurove gde algoritam u perusuasive computation poduhvatu „traži“ ponudu i mišljenje slično našem, svodeći kognitivno delanje na minimum. Eliminušići zajedničku javnu sferu koja ostaje uskraćena za elemente reprezentacije i inkluzije, i postaje sfera istomišljenika. U određenom smislu, muzeji/galerije nisu više ni nominalno otvoreni prema najširoj publici.

Sve izraženija situacija gde socijalna tehnologija kreira mišljenje podriva savremene prakse u umetnosti koje podrazumevaju mišljenje u odnosu na (tehno-kapitalistički) kontekst. Algoritam koji nas „vodi“ nema mogućnost da presudi šta želimo, već pretpostavlja na osnovu prethodne statistike naših inputa. U toj operaciji „nuđenja“ stava i odluke, algoritam ostvaruje jednu vrstu medijske funckije koja utiče na našu percepciju umetnosti. Kreira se ponuda koja nije upravljana sa pretpostavkom naše lične građanske odgovornosti, ljudskih prava, misaonog procesa, životnog iskustva ili strategije otpora.

Kakvi ishodi proističu iz pobrojanih previranja? Moramo li da odučimo stara znanja i odnose sada kada se sve menja?

Foto: Promo

The post Tribina: Kako korona menja umetnost i svet umetnosti? appeared first on Kulturni kišobran.

Zamenica direktorka Instituta „Milan Jovanović Batut“ Darija Kisić Tepavčević rekla je za RTS da će te ustanove biti očišćene do ponedeljka, s obzirom da nisu radile duže vreme.

Primenjivaće se sve preventivne mere koje se i inače odnose na zatvorene prostore.

Prodavaće se duplo manje karata nego što je maksimalan kapacitet sala. Maksimalno će u salama moći da bude 500 osoba, iako su neke sale veće.

Kisić je dodala da će u svakoj ustanovi postojati redari, ali da se polazi od činjenice da je svako odgovoran za sopstveno zdravlje.

Foto: Pexels

The post Pozorišta i bioskopi od ponedeljka počinju sa radom appeared first on Kulturni kišobran.

Nekada su to ukradeni momenti popodnevnog čaja ili pak, nedeljni odlasci u pozorište ili muzej. Navikli smo da konzumiramo umetnost „uživo“, i ne bez razloga – tada smo prisutni, čula su nam pojačana, dobro osvetljenje pojačava umetnički utisak, i cela atmosfera poprima izmaštanu notu. Ukoliko imamo sreće, uz stručno vođenje entuzijastičnog kustosa, osetićete se kao junak Kurosavinog filma koji samo što ne oživi svoje detinje snove kako bi se okupao u njihovim bojama. (Nemojte mi reći da sam to samo ja?)

U ovo neobično pandemijsko doba, ušli smo u novu eru konzumiranja umetnosti. Uz veliki tehnološki razvoj i skoro univerzalnu internet dostupnost, umetnost doživljava korenitu transformaciju. Najpoznatiji svetski muzeji omogućili su nam da virtuelno i potpuno besplatno uživamo u njihovom blagu.

Ipak, takvo uživanje nije bilo samo pasivno gledanje u ekran kompjutera. Kroz brojna digitalna vođenja, interaktivne radionice, besplatne kurseve, podkaste i vebinare, uložen je i veliki napor kustosa, istoričara umetnosti, i uopšte cele muzejske struke da se naša komunikacija sa nasleđem neometano održi, te da nam što vernije prenesu svoje znanje u izmenjenim okolnostima. Ponuđeno nam je mnoštvo besplatnih umetničkih publikacija, knjiga i članaka. Samim tim, tzv. „onlajn“ publika znatno je šira, budući da manjak vremena i novca nisu prepreka kulturnim sadržajima. Za uživanje u umetnosti nije bio potreban pasoš, novac i godišnji odmor. Od zatvorenih vrata muzeja i galerija širom sveta delio nas je  samo – „klik“.

Sa druge strane, postavlja se pitanje može li izlagačka umetnička delatnost da preživi ovo neobično post-pandemijsko doba? U novoj studiji koju su izradili Unesko i Međunarodni savet muzeja, eksperti su se bavili upravo tim pitanjem.

Rezultati studije ilustruju da je situacija kritična – doći će do značajnog smanjenja ili čak ukidanja javnog i privatnog finansiranja u minimum 80% muzeja, kao i otpuštanja muzejskog osoblja. Trajno će biti zatvoreno preko 12% muzeja, dok su neki već doživeli takvu sudbinu tokom COVID19 krize.

U cilju identifikovanja predstojećih izazova, Međunarodni komitet za izložbe i razmene – ICOM ICEE organizovao je pet vebinara. Na panelu pod nazivom „COVID 19 izolacija: Katastrofa ili šansa za muzeje? Pogled u postpandemijsku realnost iz različitih perspektiva“, govoriće i naša poznata istoričarka umetnosti, direktorka Artis centra, potpredsenica ICOM Srbija, msr Tamara Ognjević.

I dok eksperti iz sektora kulture pokušavaju da iznađu odgovore i ponude rešenja, šta mi možemo učiniti iz naših domova? Da li smo spremni zarad poštovanja zdravstvenih preporuka da gledamo pozorišne predstave preko Jutjuba, digitalno obilazimo savremene postavke, i putujemo virtuelnim umetničkim stazama iz fotelje? I da li smo voljni da ubuduće takav digitalni sadržaj – i platimo? 

Nije izvesno da li ćemo se ikada vratiti na utabane kulturne staze. Ipak, život u doba krize i dalje može biti život obojen umetnošću. Tokom prolećnog vanrednog stanja čitave planete, umetnost se menjala zajedno sa nama. Uz pomoć modernih tehnologija, pratila nas je, osluškivala i pokušavala da se prilagodi novim izazovima, te da nam sebe ponudi u novom ruhu. Da li je u tome uspela, zavisiće od toga da li smo mi uspeli da se prilagodimo njoj.

Umetnost, kao i voda, uvek pronađe svoj put. Uliva se u nas, kao reka u more, žureći da nas napoji lepotom i inspiracijom. Brza i silovita, ruši stare principe, tražeći od nas hrabrost za promene. Na nama je izbor – da ostanemo na sigurnosti obale, ili da se prepustimo struji novog vremena.

Ja smem da plivam, a ti?

Foto: Dejana Nikolić, Galerija Doma vojske, Beograd, 2020. godine

The post O transformaciji konzumiranja umetnosti (u doba i nakon korone) appeared first on Kulturni kišobran.

Maja je nekoliko dana pre uvođenja vanrednog stanja sletela u Beograd, i na samom početku pandemije koja je zahvatila ceo svet napisala pesmu o koroni koja je snagom svoje poruke ujednila pesnike širom sveta.

„Tako će i sunčevi zraci probiti ovaj mrak
I potvrditi staru izreku – posle oblaka sunce
I raščistiti put za novi život, novu svetlost
Za svet da se izmeni –
I ujedini!„

„Ljubav u vreme korone“, Maja Herman Sekulić

Pred vama se nalazi elektronsko izdanje knjige sa svim prevodima i sa umetničkim ilustracijama inspirisanim pesmom.

„Dolazak proleća inspirisao me je da napišem pesmu ‘Ljubav u vreme korone’, pesmu kojom sam htela da unesem nadu…“, piše Maja u uvodu ovog izdanja.

The post Maja Herman Sekulić pesmom „Ljubav u vreme korone“ ujedinila pesnike širom sveta appeared first on Kulturni kišobran.

Reditelj Entoni Birn objavio je fotografiju Tomasa Šelbija (Kilijan Merfi) kako utapa tugu u čaši viskija uz neizostavne cigarete uz poruku: „Bili smo tako blizu početka snimanja šeste sezone. Meseci napornog rada naše veoma talentovane, predane i marljive ekipe. Gradili su se setovi, izrađivali se kostimi. Kamere i objektivi testirani. Lokacije su rezervisane. Sve pripreme su obavljene. Lično želim da zahvalim ekipi sa kojom sam proveo mesece radeći i želim da pružim svoju ljubav i podršku njima i svima drugima. Zajedno smo u ovome.“

Fanovi ove serije, kojih ima u svim delovima sveta, sada će čini se morati da sačekaju 2021. godinu da bi gledali novu sezonu serije.

Ipak, zahvaljujući informacijama koje su „procurile“ znamo neke detalje iz nove sezone. Naime, ponovo ćemo gledati neke stare likove, i to u vidu duhova koji progone Šelbijeve.

Spekuliše se i o epizodnim ulogama svetskih zvezda. Najizvesnije je da će se u nekoj epizoda pojaviti Dejvid Bekam.

Takođe, veruje se da ovo neće biti poslednja sezona i nagađaju se istorijki događaji koji bi mogli biti obrađeni u seriji.

Onima koji su odgledali petu sezonu, jasno je, da će u šestoj biti govora o Drugom svetskom ratu. Da li će sada Tomi Šelbi, onaj koji uvek igra na više frontova, morati da se odluči za jedan, ostaje da vidimo.

Ovo je jedna od onih serija koja se može pogledati za par dana, ili kako se danas popularno kaže – bindžovati. Svaka od šest epizoda po sezoni drži pažnju od prve do poslednje sekunde. Onima koji je još nisu pogledali preporučujemo da to učine što pre i tako se pridruže „fan klubu serije“ koji verno čeka nastavak serijala.

Podsetimo, Peaky Blindersi su u februaru ove godine dobili NME nagradu za najbolju seriju.

Šta se dešavalo u prethodnim sezonama (mogući spojleri)

Prva sezona

Upoznajemo se sa porodicom Šelbi, romskom porodicom koja se bavi pljačkama, krijumčarenjem, nameštanjem trka konja i mnogim drugim ilegalnim poslovima. Ono što im donosi posebnu moć, ali i sukob sa vrhom policije jeste ukradeno oružje koje je Britanija poslala Libiji, a sada je u njihovom posedu.

Druga sezona

Uglavnom prati razvijanje poslovanja porodice Šelbi. Njihove uspehe, prepreke, razna ubistva…

Treća sezona

Sredina dvadesetih godina dvadesetog veka. Porodica ulazi u opasne probleme sa Rusima i vladom i proširuje se na internacionalnom nivou.

Četvrta sezona

Porodica ulazi u sukob sa italijanskom mafijom. U ovoj sezoni gledamo pokušaj porodice da se povuče iz ilegalnih poslova.

Peta sezona

Ova sezona donosi potupni preokret. Tomi Šelbi postaje pravi tajkun i ulazi u parlament. Sredina je tridesetih godina, vreme rasizma i nacionalizma. Talas ideologija koji su mnogi „hteli da zajašu“ imao je izvestan uticaj na Tomijevu karijeru , ali i njegovo psihičko stanje.

Foto: Youtube/Printscreen

The post Odlaže se snimanje planetarno popularne serije appeared first on Kulturni kišobran.