Ugljevik, Mitar Simikić

U Galeriji Artget otvorena je izložba „Ugljevik“ Mitra Simikića.

Ivana Tomanović, umetnička direktorka Galerije Artget u 2016, predstavlja Mitra Simikića sa izložbom Ugljevik.

Ugljevik već u svom imenu nosi jasnu definiciju grada pored rudarskog kopa. Zamišljen kao „savršeno mesto“ u kom će svi imati isti dom, isti posao, isti standard, tj. biće jednako sretni i prosperitetni. Komunistički idealizam i socijalistička praksa. Neko vreme činilo se da sve funkcioniše, da je sve moguće. No, stvarnost se uvek pojavi iznenada i bez najave, spremna da uništi sve što je naizgled čvrsto izgrađeno.

Mitar Simikić je narator. Priču gradi polako, često joj se vraća, zanima se za detalje, opisuje stanje ali i atmosferu, suptilno zalazi u intimu tako da ništa ne naruši. Poput hroničara beleži fakta, fragmentira tu začudnu stvarnost ispred sebe, podsvesno shvatajući da će je jedino njegove fotografije sačuvati od zaborava.

Više o izložbi možete pročitati ovde.: Izložba galerija ARTGET

Angst, Milica Ružičić

U Likovnoj galeriji otvorena je izložba „Angst“.

Slike i crteži Milice Ružičić seku kroz sve neoliberalne vradžbine i magijska razmišljanja direktno pokazujući socioekonomske korene anksioznosti – predatorski državni neoliberalizam („Strah od izvršitelja“) na periferiji globalnog kapitalističkog sistema („Strah od gubitka posla“) sa nadziračkim represivnim državnim aparatom koji se stara za održavanje ovakvog poretka („Nadzor“). Njene skulpture, na drugoj strani, vizuelizuju negativne zdravstvene posledice anksioznosti – od dugoročno smrtonosne srčane aritmije do motorne tenzije. Zajedno, ovi umetnički radovi pozivaju na zasnivanje pogleda na anksioznost iz perspektiva socijalne, političke, komunalne i kritičke psihologije, koje za objašnjenjima tragaju u društvenim odnosima i strukturama.

Milica Ružičić bavi  se konceptualnom , kritičkom, ineteraktivnom umetnosšću u različitim medijima, skulpture, slike, fotografije, performans, video radovi i ulične akcije. Učestvovala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Više o izložbi možete pročitati ovde. Izložba Likovna galerija

Mis(s)placed Women? 2009-2021, Tanja Ostojić:

Kustos: Dejan Vasić

Prostori i program:

Petak, 15. oktobar u 19:00

Nova galerija vizuelnih umetnosti, NGVU (Kralja Milutina 49)

Otvaranje izložbe Tanja Ostojić: Mis(s)placed Women? 2009-2021

Subota i nedelja, 16. i 17. oktobar, 14:00–17:00

Centar za kulturnu dekontaminaciju, CZKD (Birčaninova 21)

Vikend performansa i okupljanja Mis(s)placed Women? Zajednice

Mis(s)placed Women? je kolaborativni umetnički projekat započet 2009. godine, koji se sastoji od performansa, radionica performansa, a uključuje doprinose od preko 160 pojedinki i pojedinaca. U velikoj meri radi se o umetnicama koje sebe identifikuju kao žene koje potiču iz različitih sredina. U okviru projekta otelotvoruju se i izvode neke od svakodnevnih aktivnosti koje se tiču raseljavanja, poznatog migrantima, izbeglicama i umetnicima koji putuju po svetu kako bi zaradili za život. Ovi performansi se bave pitanjima migracija, odnosa moći i ranjivosti, posebno u vezi sa ženskim i transrodnim telima, aspektom koji je zauzeo važno mesto u mojoj umetničkoj praksi.

‘’U okviru ovog projekta, u kojem primenjujem metodologiju feminističke emancipatorske umetničke prakse i rada sa zajednicom, realizovala sam brojne radionice širom sveta gde su se učesnici birali putem otvorenih javnih poziva. Na taj način su se stvarala pojedinačna i grupna umetnička dela i intervencije u okviru projekta. Razvoj saradnje unutar grupe i formiranje zajednice veoma su dragoceni procesi, kao i dalja komunikacija sa širokom publikom koju srećemo na ulicama, te i ciljanom publikom na mestima gde se održavaju prezentacije, izložbe i diskusije’’ – kaže autorka, Tanja Ostojić.

U dva izložbena prostora, KCB i NGVU, Tanja Ostojić izlaže fotografije, priče, video zapise, zvuk, crteže i opise performansa iz bogatog arhiva MIS(S)PLACED WOMEN? kolaborativnog umetničkog projekata u obliku multimedijalne instalacije, uključujući i radove iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, uključujući i intervencije u javnim prostorima u Beogradu, kao i okupljanje zajednice projekta kroz diskusije i razgovore koji će se održavati u CZKD.

Tanja Ostojić je interdisciplinarna i performans umetnica iz Beograda, koja živi i radi u Berlinu od 2003. godine. Međunarodno je prepoznata kao pionirka institucionalne rodne kritike i za svoj rad u polju društveno i politički angažovane feminističke umetnosti i umetnosti u javnom prostoru.

Više o izložbi možete pročitati ovde. Izlozba galerija Podroom

Foto: Promo

The post Izložbe u Kulturnom centru Beograda: Mitar Simikić, Tanja Ostojić i Milica Ružičić appeared first on Kulturni kišobran.

„Duh je taj koji sebi gradi telo“ – Milena Marjanović

U galeriji Artget (Trg republike 5/I), koja proslavlja jubilarnu 20. sezonu biće otvorena izložba „Duh je taj koji sebi gradi telo“.

Milena Marjanović, umetnička direktorka Galerije Artget u 2019. godini, za jubilarnu 20. sezonu Galerije odabrala je da se izložbom „Duh je taj koji sebi gradi telo“ pozabavi često prisutnom i nikada dovoljno istraženom temom akta u domaćoj fotografiji, dajući jedan od mogućih preseka u njegovom posleratnom razvoju kroz dela odabranih umetnika: Zorice Bajin Đukanović, Ivana Grlića, Svetlane Dingarac i Fadila Šarkija, Milana Živković, Nemanje Živkovića, Dragoslava Mirkovića, Dragiše Radulovića, Nenada Nina Rakićevića i Danila Cvetanovića.

Svi autori su zaokupljeni su lepotom ljudskog tela (većinom ženskog) kroz koju progovaraju o svojim preokupacijama težeći istraživanju oblika, odnosa svetla i senke, harmonije s ambijentom… Tako, zapravo, kroz pristup telu iniciraju priču o prolaznosti vremena, bezvremenskoj nadi, oazi spokoja, ali i iracionalnosti i snovima, piše u uvodnom eseju Milena Marjanović.

Više o izložbi pročitajte ovde.

„La divina proportione“ – Marija Dragojlović

U Likovnoj galeriji (Knez Mihailova 6) svoje radove predstavlja Marija Dragojlović.

Instalacija Marije Dragojlović „La divina proportione“ sastoji se od jednog crteža i sedam slika. Svedena, gotovo minimalna instalacija, emfatički ponavlja jednu situaciju u kojoj se posmatrač suočava sa različitim horizontima. Ovi horizonti nastaju iz spoja sedam mora (Crno, Crveno, Mramorno, Mrtvo, Sargaško, Severno i Sredozemno) sa nebom koje zadobija drugačije karakteristike u zavisnosti od mora sa kojim se graniči. Horizont je „matematički“ određen jer u njegovoj osnovi leži zlatni presek, gde crtež Fibonačijeve „zlatne spirale“ određuje mesto na kojem se u svakoj od slika upisuje horizont. „Božanska proporcija“, prožima čitavo ustrojstvo sveta stvarajući uslov za jedan multiverzum… Sa preciznim ponavljanjem horizonta, ova instalacija kao da opominje da je u dobu antropocena, možda više nego ikada u dosadašnjoj istoriji, neophodno da čovečanstvo preispita vlastite horizonte… (iz teksta Jovana Čekića, Horizonti mnoštva)

Marija Dragojlović (1950, Jugoslavija) je diplomirala i magistrirala 1977. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde živi i radi. Imala je više samostalnih izložbi i izlagala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Više o izložbi pročitajte ovde.

Remiks – Izvanredni Bob

Na kraju, u galeriji Podroom (Trg republike 5/-1) očekuje nas izložba „Remiks“ Izvanrednog Boba.

Izložbom „Remiks“ vizuelni umetnik Izvanredni Bob transformiše prostor Galerije u prostor kluba, izlaže clubbing experience i predstavlja radove koji su nastali proteklih godina u klupskom kontekstu, remiksuje radove drugih aktera klupske scene, grafičkih dizajnera Stefana Unkovića i Vladimira Crvenkovića, kao i fotografa Stefana Danilovića. Postavku čine video animacije i svetlosne instalacije koje su u različitim oblicima izlagane u klupskim ambijentima, ali nikada zajedno.

Kustos izložbe je Saša Janjić. Izložbu će pratiti i program di-džej nastupa koji će se dešavati svakog petka od 19:00 do 22:00.

Izvanredni Bob je post-disciplinarni umetnik koji koristi svetlo, video, lasere i tehnologiju za svoje radove i nastupe. Rezident je kluba Drugstore i festivala Apgrade. Nastupao je sa vodećim svetskim imenima tehno scene u regionu, po Evropi, Americi, Meksiku i Kanadi.

Više o izložbi pročitajte ovde.

Foto: Promo

The post Kulturni centar Beograda: Tri izložbe u septembru appeared first on Kulturni kišobran.

Uzbudljivi dokumentarac prati karijeru poznatog filmskog scenografa Miljena Kljakovića – Kreke i otkriva svu lepotu i značaj filmske scenografije. Scenograf koji je dao neprocenjiv doprinos domaćem i svetskom filmskom stvaralaštvu, svojom pričom, uz do sad neobjavljene materijale iz lične arhive i razgovore sa najeminentnijim autorima sedme umetnosti otkriva neuhvatljive trenutke skrivene iza filmske kamere. „Kreka: Lovac na snove“ snoliko je putovanje kroz veličanstveni svet filmskih dekora čoveka koji iluziju filma pretvara u stvarnost.

Rekli su o filmu:

Dugometražni dokumentarni film „Kreka – Lovac na snove“ je velika i uzbudljiva priča o majstoru scenografije Miljenu Kljakoviću Kreki, slikaru i arhitekti građevinskih čarolija u kojima su snimane scene svetski poznatih filmova. Gledajući ovaj film imate osećaj da je Krekin neverovatni umetnički dar i rad uzbudljiv kao da je reč o naučnoj fantastici. Zadivljujuće je šta je sve i s kim je Kreka radio i kakva čuda sagradio i ostavio na filmskom platnu kao da je reč o renesansnom slikaru.

Reditelj filma – Slobodan Ivetić je iz obilja dokumentarnog i snimljenog materijala izdvojio samo scene i ljude koji su bili važni u Krekinom radu i životu. To je reditelj Ivetić uradio atraktivno i dobro kao da je reč o igranom filmu.

Ovaj film za sva vremena prikazivaće se ne samo na našoj filmskoj akademiji već i na akademijama širom sveta kao primer vrhunskog rada i neverovatnog dara velikog scenografa od milja zvanog Kreka.   

                                                                            Dušan Kovačević, književnik i reditelj   

”… Umesto Kreke u javnosti su uvek više govorila njegova dela. A koliko su ona velika i značajna u Ivetićevom portretskom filmu o Kreki, čiji su standardi za ovaj filmski žanr veoma visoki, govore umetnici koji su sa njim sarađivali…”

Sve to je na pravi način „uhvaćeno” u dokumentarnom filmu sa rediteljskim potpisom nekadašnjeg francuskog đaka Slobodana Ivetića koji je mnogo više od svedočanstva o jednom pozamašnom umetničkom stvaranju. „Kreka: Lovac na snove” je film dragocen i festivalskim, bioskopskim i televizijskim gledaocima, ali i filmskim profesionalcima kada urone u zaostavštinu Miljena Kreke Kljakovića i njegove doprinose istoriji ne samo jugoslovenske i srpske već i svetske kinematografije.

                                                                      Dubravka Lakić, filmski kritičar – Politika 

 Posebno me je prijatno iznenadio dokumentarni film “Kreka: Lovac na snove” (92 min) reditelja i scenariste Slobodana Ivetića, namenski rad koji je trebalo da pruži uvid u život i delo Miljena Kreke Kljakovića (1950), ovogodišnjeg dobitnika počasnog priznanja ”Beogradski pobednik”.

“…film Slobodana Ivetića je temeljan i istraživački rad, sa obiljem novih i samo za ovu priliku načinjenih svedočanstava…”

“…Ivetić je iskoristio samo deo tog snolikog blaga. Ne pamtim kad je neki Fest zatvoren takvom količinom lepote i filmskih čuda.”

“ Kakva poslastica za kraj Festa!”

                                                                       Milan Vlajčić, filmski kritičar i književnik      

The post Ekskluzivna projekcija filma “KREKA: LOVAC NA SNOVE” appeared first on Kulturni kišobran.

Na razgovoru će biti reči o važnosti znanja koje se proizvodi kroz umetnost i kulturu odnosno njegovom svojstvu kao zajedničkom dobru. Ovo svojstvo je zaboravljeno i potisnuto usled pritisaka neoliberalnih reformi u sektoru kulture i načina na koji se, u skladu sa tim, upravlja javnim institucijama kulture.

Učesnice razgovora su: Dr Irena Ristić, rediteljka i psihološkinja, vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, Dr Vida Knežević, istoričarka umetnosti i novinarka, Kontekst kolektiv, Dr Ana Sladojević, nezavisna kulstoskinja i teoretičarka umetnosti dok je moderatorka Marijana Cvetković ispred platforme zajedničko.org.

Događaj se održava uz propisane epidemiološke mere za suzbijanje širenja virusa COVID-19, te je broj mesta za publiku u galeriji Artget ograničen. Molimo vas da svoje mesto rezervišete prijavom na e.mejl adresu jana.gligorijevic@kcb.rs

Foto: Promo

The post Javni razgovor: Uloga javnih kulturnih institucija u proizvodnji i upravljanju znanjem u Kulturnom centru Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Rezultati konkursa biće objavljeni na sajtu Kulturnog centra Beograda do kraja avgusta 2021. godine.

Na konkursu za izlaganje u Likovnoj galeriji biće razmatrani predlozi svih zainteresovanih stvaralaca, likovnih i vizuelnih umetnika, istoričara i teoretičara umetnosti, čije će samostalne i/ili autorske projekte iz oblasti savremene umetnosti, dizajna i arhitekture razmatrati Savet galerije.

Zbog epidemiološke situacije koja je prouzrokovala promenu u izložbenom programu u ovoj godini, Likovna galerija raspisuje konkurs za izložbe u 2022. godini (dva termina) i ostale za prvu polovinu 2023. godine.

S obzirom da je program galerije Podroom zasnovan na izložbenim projektima koji su u najvećoj meri rezultat međunarodne i regionalne saradnje, o predlozima će odlučivati Savet sastavljen od kustosa i umetnika iz zemlje i inostranstva.

Kada je reč o izlaganju umetničkih rad(ova), prednost će imati eksperimentalni pristupi, kao i predlozi koji su posvećeni i bave se pre svega pokretnim slikama. Tokom 2022. godine Podroom će proslaviti i svoj deseti rođendan.

Informacije o potrebnim materijalima i uslovima konkursa Likovne galerije možete pronaći na ovom linku. 

Detalje o uslovima konkursa Galerije Podroom možete pronaći na ovom linku.

Foto: KCB

The post Otvoreni konkursi za izlagački program 2022. u Kulturnom centru Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba fotografija „Lica Oaze“ sa snimanja filma „Oaza” Ivana Ikića, biće otvorena u ponedeljak 17. maja u Filmskoj galeriji Dvorane Kulturnog centra Beograda. Autor fotografija je Audiovizuelni avanturista i tehnološki entuzijasta, Andrija Kovač, koji se kreće između medija filma, fotografije i dizajna.

Ekskluzivne projekcije filma „Oaza“ uz prisustvo glumačke i autorske ekipe i razgovor sa publikom realizovaće se od ponedeljka do srede, u terminu od 19 i 30 časova, u Dvorani kulturnog centra Beograda.

U ranijem terminu, od 17 i 30 sati, u bioskopu će se prikazivati drama „Zemlja nomada“, koja je osvojila tri ovogodišnja Oskara – za najbolji film, najbolju režiju i najbolju glavnu žensku ulogu.

Takođe u ponedeljak, od 20 časova, u Galeriji Artget, održaće se jedan od koncerata u okviru festivala Žene u muzici, koji je posvećen promociji stvaralaštva žena kompozitora, čime će biti nastavljena dugogodišnja saradnja Kulturnog centra Beograda i udruženja Žene u muzici iz Kragujevca.

Mali izložbeni format naziva „Na mala vrata“ predstavlјa još jednu u nizu aktivnosti u okviru Kolekcije Oktobarski salon i podrazumeva izbor jednog umetničkog rada iz pomenute Kolekcije od strane različitih autora,  koji biva privremeno izložen u prostoru Kulturnog centra Beograda i/ili njegovog neposrednog okruženja. 

U utorak 18. maja, od 16 sati umetnici Milica Bilanović, Siniša Ilić i Tijana Petrović predstavlјaju tri rada iz Kolekcije Oktobarski salon: Flјaka Haliti, Ja, ti i sve koje znamo (2010-2013), Vlatka Horvat, O oko (2012) i Katarina Zdjelar, Shoum (study) (2010).

Predavanje o foto-blogovima „Image, box & blogs“ održaće u sredu 19. maja u 19 časova u Galeriji Artget mr Jelena Matić, istoričarka i teoretičarka umetnosti/fotografije, stručna saradnica na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, umetnička direktorka Galerije Artget u 2015. godini i aktuelne izložbe „Prolaz / Prelaz“.

Uz podršku Ambasade Republike Srbije u Parizu, izbor iz programa festivala „Svetski dan(i) poezije 2020: Jezički rezovi“ biće predstavljen u formi video-instalacije u Kulturnom centru Srbije u Parizu od 19. maja do 19. juna. U pitanju su snimci čitanja poezije pesnikinja Milene Marković i Ognjenke Lakićević, te zagrebačkog sobnog čitanja Marka Tomaša, u izuzetnom prevodu na francuski Chloé Billon (Kloe Bijon), dok režiju video-formata potpisuje Aljoša Dakić. 

Foto: Promo

The post Program Kulturnog centra Beograda od 17. do 22. maja appeared first on Kulturni kišobran.

Tema je univerzalna. Ona privremeno napušta naoko idiličnu romantičnu vezu, tražeći pauzu. Pauza u savremenim muško-ženskim odnosima nije isto što i raskid, raskid je, kako se više puta ironično ponavlja u filmu, onda kad se zvoni za kraj, pauza je kao kad pauzirate film, ne neodređeno vreme. Iako iznenađen, on ipak uspe da odoli iskušenjima i ne kontaktira je duže od mesec dana, nakon čega joj pošalje promišljenu, pristojnu i relativno formalnu poruku i odlazi na porodičnu večeru.

Kako to često biva kod introvertnih ljudi, porodica, roditelji, zet i sestra, nisu upoznati sa Adrijanovim mukama i njegovom narastajućom anksioznošću jer se na viđenu poruku ne stiže odgovor. Ovde „Zdravica” prerasta u pravi evropski, umetnički film i kroz prvo lice vodi nas kroz paradigmatičnu ličnu dramu na komičan način.

Tokom porodične večere, Adrijan dobija poziv da govori na venčanju svoje sestre. Taj predlog uvećava njegovu anksioznost, pitanje zbog čega mu devojka ne odgovara ostaje u senci brige zbog javnog nastupa.

A porodice su komplikovana stvar. Otac kome se prećutkuju beskrajne digresije u prepričavanju svima poznatih anegdota, majka koja razgovore otpočinje opštim mestima, otuđenost najbližih i zapitanost – da li se mi uopšte poznajemo? Kroz kombinaciju unutrašnjih monologa junaka filma, analize njegovog (nepostojećeg) javnog nastupa, razloga zbog kojih mu devojka ne odgovara na poruku i kreativna igranja svetlom i scenom, film „Zdravica” će vas kvalitetno zabaviti.

Ukoliko od komedije tražiti više od gega, ne propustite da pogledate „Zdravicu” u bioskopu! U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda na Instagramu poklanjamo dve ulaznice za projekciju filma u sredu u 18h, ujedno i poslednji put na repertoaru ovog bioskopa!

The post Zdravica – čaša gore za sve koji čekaju ONU poruku! appeared first on Kulturni kišobran.

Oskara za najbolji strani film ove godine odneo dansko-švedski film „Još jedna tura”. Pažnju je svakako privukao dvojac Vinterberg/Mikelsen, a opravdana očekivanja donela su svetski uspeh. Tema filma je takva da ne treba zanemariti ni pandemijski kontekst, okolnosti u kojima sve veći broj ljudi stres pokušava da ublaži čašicom.

„Još jedna tura” je evropski film. U Evropi se kriza srednjih godina ne rešava crvenim kabrioletom i mladom ljubavnicom, već opijanjem sa ortacima. Kad su međutim svi akteri srednjoškolski profesori, sa svojim životnim problemima, onda pijančenje ne može da bude „naučno” opravdano. To je i glavni zaplet filma, testiranje opskurne hipoteze prema kojoj je ljudskom telu neophodan nivo od 0.05 alkohola u krvi.

Bračni problemi, anksioznost od javnog nastupa, starenje, pogrešan partner, stidljivost zrelog doba – naizgled nestaju pomoću te minimalne doze alkohola. Crni humor prerasta u dramu kad se dođe do neizbežne tačke na putu alkoholizma – ako je ovoliko dobro sa ovom malom količinom alkohola, sa većom dozom će biti samo još bolje.

Remek-delo danskog reditelja je, naravno, više od dobre priče, kadrovi će vas dodatno vezati za likove i događaje, a kroz sat i po uz, i ovog puta, maestralnog Mikelsena proživećete čitav spektar emocija, od treme, preko radosti, do tuge, besa i natrag.

Film nas podseća na važnu poruku koja se lako zaboravlja – problemi koje primećujemo ne mogu da se reše alkoholom. Svakako, potrebna je hrabrost za suočavanje, u tome „čašica” na kratko može da pomogne, ali dugoročno ta je strategija put u novi, veći, problem. Cinik će brzo odgovoriti – dugoročno, svi smo mrtvi. Odgovor ciniku ponuđen je završnom scenom filma, život je možda samo zbir lepih trenutaka, potrudimo se onda oko svakog.

Film „Još jedna tura” emituje se u Dvorani Kulturnog centra Beograda, do 12. maja u 20.00 časova. Kulturni kišobran vam preko Instagrama poklanja dve ulaznice za projekciju 7. maja u 20.00 časova!

Foto: Promo

The post Još jedna tura: Alkohol nije rešenje, već deo problema appeared first on Kulturni kišobran.

U Galeriji Artget, Jelena Matić, umetnička direktorka galerije u 2015, u jubilarnoj 20. sezoni, predstavlja dvoje umetnika koji imaju veoma osobene pristupe fotografiji i svetu koji nas okružuje – Sonju Žugić i Luku Klikovca sa izložbom fotografija Prelaz / Prolaz.

Sonja Žugić fotografiše pejzaže u različitim krajevima sveta uglavnom bez čovekovog prisustva ili je ono prikazano u tragovima. To se posebno vidi u ciklusu pejzaža morske obale Vijetnama, u kome autorka prikazuje vodu i obalu koja sa svakim novim udarcem talasa sve više nestaje.

Luka Klikovac uz pomoć harverdski i softverski modifikovane industrijske lajnsken kamere briše uglavnom urbane pejzaže i čovekovo okruženje. Na njegovim fotografijama sve ono što čini grad nestaje, postaje nejasan prostor, dok su ljudi, uglavnom snimljeni u pokretu, postali razloženi i razvučeni, gotovo karikaturalni prikazi koji se kreću u jednom smeru kao na fabričkoj traci i u nekom monotonom prostoru bez identiteta.

Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980.

U Likovnoj galeriji na programu je izložba Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980. – Kompleksnost ideja, u okviru šesnaeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA. Autorka izložbe je Tanja Damljanović Konli, uz ko-autorku Draganu Mecanov i saradnice Miu Stefanović, Tamaru Nikolić i Nevenu Ašković, a program izložbe realizuje se u saradnji sa organizacijom Do.ko.mo.mo Srbija.

Beogradska škola stanovanja u svom usponu od 1960–1980. dosegla je visok nivo projektovanja stambenih susedstva kao malo koja zemlja Evrope i sveta. Njeni protagonisti sticali su znanja kroz razmenu iskustava sa najprogresivnijim misliocima o stambenoj arhitekturi, od Velike Britanije i Francuske, do Skandinavskih zemalja. Relevantnost njihovih ideja najbolje se pokazuje u činjenici da su sa malim kvadraturama stanova dostigli nesrazmerno visoke standarde stanovanja. Na izložbi su predstavljeni primeri dobre prakse koji bi mogli poslužiti kao podstrek za preispitivanje galopirajuće stambene izgradnje sa kojom se Beograd trenutno suočava. Specijalno vođenje kroz izložbu, sa autorkom Tanjom Damljanović Konli, realizovaće se u petak,  23. aprila u 18 sati.

Tragovi nestajanja

U galeriji Podroom, Igor Grubić, jedan od najistaknutijih i međunarodno najpriznatijih hrvatskih umetnika predstaviće izložbu Tragovi nestajanja. Rad Igora Grubića uključuje prostorno-specifične intervencije u javnom prostoru, fotografiju i film.

Tragovi nestajanja predstavljaju spoj najnovijih radova prikazanih na poslednjem Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji sa nešto ranijim, kao što su film Spomenik, devet portreta značajnih spomenika iz perioda socijalističkog modernizma i video rad Anđeli garavog lica (prekretnica) koji beleži protest rudara RB Kolubara 2000. godine. Grubićeva strategija neprestano skreće pažnju na važnost koju umetnost ima u procesima dokumentovanja promena i mesta trauma. Prateći društvene, političke i generacijske smene, radovi pozivaju na promišljanje budućih načina zamišljanja i nastanjivanja našeg sveta.

***

Mala izložbena postavka u Beogradskom izlogu, pod nazivom Naselje Cerak Vinogradi – Kulturno dobro Republike Srbije, predstalja vizuelni podsetnik na vrednosti i značaj naselja Cerak Vinogradi, kao i na neophodnost da se formalna zakonska zaštita  ovog izuzetnog stambenog kompleksa počne sprovoditi i u realnosti. Ova izložba realizuje se u okviru programa šesnaeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA i traje do 20. maja.

Radno vreme galerija je svakog dana, osim nedeljom i praznicima, od 12 do 20 časova.

Ulaz je slobodan, a izložbe će biti otvorene do 3. juna.

Foto: Igor Grubić

The post Četiri izložbe koje treba posetiti ovog proleća appeared first on Kulturni kišobran.

Razgovor vode kustosi izložbe Aleksandra Sekulić i Dejan Vasić (razgovor će biti na engleskom jeziku).

Razgovor možete pratiti preko Zoom platforme i Facebook Live-a na nalogu Kulturnog centra Beograda.

Samostalna izložba „Između ploča” Mike Tanile (11. mart – 15. april 2021) pruža uvid u korpus dela koja se susreću i prožimaju u polju vizuelnih i zvučnih istraživanja, od statusa i izmeštanja medijske slike, do oponašanja medijskog okruženja čovekovog života, njegove povezanosti i raspršenosti.

Tema filma „Tektonske ploče”, u kom je pojedinac izgubljen u vakuumu između vremenskih zona, tektonskih ploča, letova i kreveta, predstavlja nesklad između ljudske svesti i sve većeg pritiska integrisanih medijskih sistema i tempa opsesivne produktivnosti.

U prostoru između „ploča”, ograničenom neistraženim odnosima i snagom slika, pokretom i zvukom, odjekom i asocijacijama, nalazi se prva samostalna izložba Mike Tanile u Beogradu.

O umetniku

Mika Tanila je filmski stvaralac i vizuelni umetnik koji živi u Helsinkiju.

Njegovi radovi izlagani su na brojnim međunardonim manifestacijama, poput Bijenala savremene umetnosti u Veneciji (2017), Trijenala u Aikiju (2013), Dokumente (2012), Bijenala u Šangaju (2006), Berlinskog bijenala (2004), Manifeste (2002) i Istanbulskog bijenala (2001).

Samostalno je izlagao u Muzeju moderne umetnosti u Espu (2018), Muzeju savremene umetnosti Kiasma u Helsinkiju (2013-14), Muzeju savremene umetnosti u Sent Luisu (2013), Centru za savremenu umetnost TENT u Roterdamu (2013), itd.

Tanilini filmovi bili su deo brojnih međunarodnih filmskih festivala i kolateralnih događaja, uključujući Međunarodni filmski festival u Torontu, Međunarodni filmski festival u Roterdamu, Međunarodni festival kratkog filma u Klermonferanu, Filmski festival Karlove Vari, i dr. Dobitnik je Nagrade „Ars Fennica” za 2015. godinu.

Foto: Samppa Erkkilä, Đorđe Perković / Kolaž

The post Razgovor s Mikom Tanilom povodom izložbe „Između ploča“ u Galeriji Podroom appeared first on Kulturni kišobran.