Same reči u nekim jezicima (engleski – right, nemački – recht, francuski – droit) kazuju da ono što je desno – to je ispravno. Ono što je levo, ne baš.

Istraživanja pokazuju da su male šanse da će oba roditelja imati dete koje je – levoruko. Ta verovatnoća raste do 50% kada su oba roditelja levoruka. Češće će žene nego muškarci biti levoruke.

Za levoruke se smatra da su kreativniji, da se bolje snalaze u muzici i umetnosti, da imaju veći IQ nego dešnjaci, da su bolji u multitaskingu – da rade više stvari u isto vreme. Smatra se da su levoruki bolji u tenisu i u boksu.

Levoruki su sa druge strane skloniji povredama jer koriste stvari namenjene dešnjacima, kasnije ulaze u pubertet, češće pate od alergija, astme, epilepsije. Mnogo su veće šanse da postanu alkoholičari. Neodlučniji su i plašljiviji.
Brojne istorijske ličnosti su bile levoruke – Napoleon, Cezar, Mikelanđelo, Da Vinči, Njutn, Ajnštajn, Tesla, Aleksandar Makedonski, Čarli Čaplin, Merilin Monro, Betoven, Mocart, Paganini, Moris Ravel, Mark Tven, Kafka, Gete, Hans Kristijan Andersen, Jurij Gagarin, Nil Armstrong, Fredi Merkjuri, Kurt Kobejn,…

Neka od danas poznatih lica kao što su Džulija Roberts i Tom Kruz su takođe levoruki.

 U Velikoj Britaniji postoji udruženje, a u Pensilvaniji koledž za levoruke.

Svakog 13. avgusta obeležava se Međunarodni dan levorukih.

Piše: Miljana Miletić

The post Levorukost – način pisanja ili genijalnost? appeared first on Kulturni kišobran.