Film će u petak, 29. maja moći da se gleda besplatno na platformi MOJ OFF. Već od narednog dana film će biti deo redovnog repertoara aktuelnog virtelnog bioskopa.

Pročitajte još i: Ovaj film ne želite da propustite, “Linija života” otvara BELDOCS

Osnov za nastanak dokumentarnog filma „Linija života“ bili su sačuvani crteži akademskog slikara Miloša Bajića.

Student slikarstva, zatvorenik zloglasnog nacističkog logora KL Mauthauzen upisan pod rednim brojem 106.621 preživljava i pobeđuje smrt na jedinstven i sebi svojstven način – serijom crteža Mauthauzen koji, sakrivani tokom zarobljeništva danas predstavljaju svedočanstvo o mukama zatvorenika logora i zlokobnom činu.

Nagrada „Remi“ na festivalu u Hjustonu

Film je u jeku pandemije ovenčan zlatnom „Remi“ nagradom na prestižnom filmskom festivalu u Hjustonu.

„Nagrada osvojena u Hjustonu nije samo priznanje filmu ‘Linija života’, već i slikarstvu moga oca, profesora Miloša Bajića – od linije smrti, koja je nastala u Mauthauzenu, do oslobođene linije apstrakcije, koja je maštom dosezala do neotkrivenih prostora kosmosa“, istakao je Darko Bajić, reditelj filma.

Foto: Kombank Dvorana

The post Film „Linija života“ Darka Bajića besplatno na platformi MOJ OFF appeared first on Kulturni kišobran.

„Svi danas govore kako treba da se okrenemo budućnosti i pustimo prošlost, a mi smo satkani od tih genetskih foldera koje smo prikupljali iz prošlosti. Ovaj film je otvaranje jednog takvog foldera o mom ocu i njegovom oslobađanju. O slobodi. Ovaj film je moj najznačajniji film koji je i meni doneo slobodu”, rekao je Bajić na premijeri.

Ceremonija svečanog otvaranja započeta je tradicionalnom dobrodošlicom osnivača i direktora, Mladena Vušurovića.

„Naši ciljevi su jasni. Sa punom odgovornošću stojim ovde, odlučan da vam saopštim da je Beldocs festival zadovoljio standarde i ciljeve koje smo postavili pre jedanaest godina, ali da ovde nećemo stati. Želimo da predstavimo festival u najboljem mogućem svetlu evropskoj i svetskoj filmskoj sceni i industriji, a samim tim Beograd i Srbiju i našu kulturu“, istakao je on.

Beldocs festival sa posebnom pažnjom neguje i promoviše srpski dokumentarni film, kroz selekciju domaćeg takmičarskog, ali i revijalnog programa. Filmski centar Srbije kao pouzdan partner festivala, ove godine je pokrovitelj nagradnog fonda srpskog takmičarskog programa.

Boban Jevtić, ispred Filmskog centra Srbije kaže da „živimo u zlatnom dobu dokumentarnog filma“.

„Posebno mi je drago što je dokumentaran film postao popularan u Srbiji. Zadovoljstvo je videti punu salu. Beldocs u Evropi važi za festival koji se jako brzo razvija, a to sve pokazuje da je ulaganje Filmskog centra Srbije i države imalo neke rezultate, što svakako ne bi bilo moguće da nije festivala poput Beldocsa koji su dokumentarni film popularizovali”, rekao je Jevtić.

Na svečanom otvaranju publici se obratio i japanski reditelj Kazuo Hara, koji u okviru ovogodišnjeg festivalskog programa ima i svoju retrospektivu.

„Na inostranim festivalima na kojima se prikazuje moja retrospektiva uglavnom organizatori skromno prikažu samo tri moja filma. Zato bih se zahvalio Beldocs festivalu što je omogućio publici da pogleda svih mojih pet filmova. Drago mi je što ćemo svi zajedno uživati u dokumentarnim filmovima jer su oni odraz duše i strasti onih koji ih stvaraju, stoga želim da svi uživamo u toj strasti zajedno večeras”, rekao je on.

U četvrtak, 9. maja u više prostora u gradu a u okviru Beldocs-a, biće prikazani filmovi autora, ovogodišnjih gostiju festivala: Kazua Kobayashi (Goodbye CP), Henry Singera i Robert Millera (Suđenje Ratku Mladiću), Mads Brüggera (Nerešeni slučaj Hamaršeld), Jeremy Gravayata (Oduzimati mesto) i Marie Anton Cabot (<3).

Ovogodišnji, dvanaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koji se održava od 8. do 15. maja u Beogradu u više bioskopskih dvorana, predstaviće više od 100 premijernih filmova iz celog sveta, u 14 različitih selekcija. Pored domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetničkim dokumentarcima, izboru iz savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektivama autora Kazua Hare i Gorana Devića.

Izvor: Beldocs

Foto: Beldocs, Kombank dvorana

The post Srbija voli dokumentarne filmove – puna sala na otvaranju Beldocsa appeared first on Kulturni kišobran.

„Linija života“ opisuje surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora. O 11 miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive rade, stvaraju i naprave porodice. I o tome kako je glavni junak ovog filma svojom maštom i umetnošću pobedio smrt i postao prvi apstraktni slikar u bivšoj Jugoslaviji.

Bajić je naime odveden u zloglasni nacistički logor Mathauzen sa prve godine likovne akademije. Igrom sudbine, Miloš je doživeo istu tragediju svog oca Trifuna, kojeg je 1917. mobilisala austrougarska vojska i odvela ga na ruski front.

On je odbio da puca u ruske vojnike i jedan austrugarski major mu je pucao u leđa. Tako se zajedno sa zarobljenim Rusima našao u logoru na domak grada Mauthauzena, u istom onom logoru koji je Miloš Bajić dospeo 3 decenije kasnije.

U logoru se našao zajedno sa zatočenicima iz cele Evrope. Iz neposredne blizine svedočeći dramama zatvorenika i logorskim strahotama Bajić je počeo da beleži dokaze na najbolji način na koji je umeo – crtežima. Scene užasa koje mu nisu dale mira pretočio je u likovnu ekspresiju. Crteže je krio u praznoj boci protivpožarnog aparata.

U maju 1945. kada su saveznici oslobodili logor, Bajić se sa oko 150 crteža vratio u Beograd gde je nastavio studije na likovnoj akademiji.
 
Serija crteža Mathauzen ostala je ne samo kao individulano svedočanstvo o mukama zatvorenika i zločinima nad njima, već i kao dokaz koji je iskorišćen na suđenju odbeglim nacistima mnogo godina kasnije.

U filmu pored autentičnih crteža nastalih u koncentracionom logoru Mauthauzen, slika nastalih tokom karijere Miloša Bajića, nalaze se i inserti iz filmova nastalih na super 8 filmskoj traci koji su snimali on i njegov sin Darko Bajić, danas profesor filmske režije i reditelj ovog filma. 

Režiju za film potpisuje Darko Bajić, scenario su pisali Kosta Peševski, Tamara Ćirić i Darko Bajić. Naratori su Lazar Ristovski i Darko Bajić. U ulozi producenta našla se Darja Bajić. Direktor fotografije je Zoran Jovanović, montažu je radio Aleksa Parezanović a muziku i dizajn zvuka Dejan Pejović. Koordinator postprodukcije je Nemanja Vojinović, a za postprodukciju je bio zadužen Teleking.

Film „Linija života“ će posetioci u Kombank Dvorani moći da pogledaju sedam dana u istom terminu, od 20h u Velikoj sali. Ovo filmsko ostvarenje će se u redovnoj distribuciji naći od 9. maja.

Filmove na BELDOCS-u ne mogu zaustaviti elementarne nepogode

Prvih 1000  kupaca karte u Kombank Dvorani uz ulaznicu će na poklon dobiti neki od sledećih primeraka autora Viktora Frankla: „Zašto se niste ubili“, „Kako pronaći smisao života“, „Psihoterapija i egzistencijalizam“ i “ Nečujan vapaj za smislom“.

Izvor: Kombank Dvorana

Foto: Kombank Dvorana

The post Ovaj film ne želite da propustite, „Linija života“ otvara BELDOCS appeared first on Kulturni kišobran.

“Linija života” je film o životu i radu akademskog slikara Miloša Bajića, oca reditelja Darka Bajića.

Darko Bajić, reditelj filma istakao je da se ne radi samo o filmu o njegovom ocu, već i o filmu  o jednom vremenu o kom publika treba više da čuje.

“Ovaj film nije samo biografska priča o slikaru, nije samo reportaža nego je to i film o jednom surovom vremenu, vremenu jednog od najstrašnijeg rata koji nam se desio u Evropi. O vremenu jednog završetka veka koji je ujedno i vek opomene, i čini mi se da ovaj film upravo sad i treba da se gleda i da komunicira sa publikom, jer se nadam će taj film postaviti a i rešiti mnoga pitanja koja nažalost nismo znali, a koja ovaj film otkriva”, kaže Bajić.

Na svečanom zatvaranju 15. maja, nakon dodele nagrada najboljim ostvarenjima, premijerno će biti prikazan srpski dokumentarac “Električni Orgazam za ljude budućnosti” u režiji Marije Vukić. Film predstavlja portret jednog od najdugovečnijih rok bendova na prostorima bivše Jugoslavije.

Selektor festival Igor Stanojević kaže da su filmovi koji će biti prikazani prikupljani sa svih strana, na sve moguće načine.

“Prevrnuli smo svaki kamen. Danas se festivali često prave po automatizmu, ali to nije naš način. Jurili smo filmove ponekad na osnovu jednog kadra. To je dovelo do programa u kom je svaki pojedinačni naslov razmotren i odabran uz najveću pažnju. Pravljenje festivala za nas je ručni rad”, rekao je Stanojević.

Dvanaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs biće održan od 8. do 15. maja na 11 lokacija u Beogradu.

Piše: Ksenija Stojiljković

Foto: Beldocs

The post Beldocs 2019: Više od sto premijera! appeared first on Kulturni kišobran.