Duže od veka živela je zvezda zlatne ere filma, Luiza Rajner, prva dobitnica Oskara dve godine za redom – 1936. i 1937. godine

Rođena 1910. u Dizeldorfu u Nemačkoj, Luiza je počela da se bavi glumom sa 16 godina, igrajući u filmovima reditelja Maksa Rajnharta. Majka joj je bila pijanistkinja, a otac, biznismen, nije odobravao njenu odluku da se bavi glumom. „Rekao je: „To je niska i vulgarna profesija“. Izbacili su me iz kuće sa 16,17 godina, pa sam morala da živim na jabukama i jajima!”

Već iskusna i na pozornici i na filmu, Luiza 1935. napušta Austriju i Nemačku, i odlazi u Holivud. Nakon filma „Escapadeˮ, 1936. uspeva da oduševi publiku glumom u MGM-ovom filmu „Veliki Zigfildˮ. Šef MGM-a Mejer protivio se da u film uđe scena u kojoj Ana s osmehom na licu, ujedno lijući suze telefonira bivšem suprugu dok saznaje da će se on ponovo oženiti, smatrajući je sumornom. Međutim, mnogi misle da joj je upravo ova scena donela prvog Oskara u kategoriji za najbolju glumicu 1936. godine.

Druga statua pripala joj je naredne godine za film „Dobra zemljaˮ, u kojem glumi O-Lan, prostu Kineskinju koja živi na farmi. Mejeru se ni ova ideja nije dopala. „Smatrao je užasnim za mladu devojku u 20-im godinama da glumi staru Kineskinju.ˮ

Ova „bečka kapljica”, kako su je nazivali brzo je uvrštena među glumicama poput Grete Garbo i Dženet Gejnor. Međutim, česti su bili i sukobi sa šefom studija Luisom Mejerom koji joj nije dodeljivao onakve uloge kakve je želela. „Ljudi govore o 30-im i 40-im kao o sjajnim vremenima, ali to je bio svet glamur-maca. Ja nikada nisam bila zaista takva. Mejerov moto je bio: „Daj mi devojku dobrog izgleda i napraviću od nje glumicu“ što je za mene bila velika uvreda na račun moje profesije.”

Umesto značajnih žena, poput Marije Kiri, Luiza je dobila ulogu 16-godišnje kokete u filmu „The Toy Wifeˮ. Nakon objavljivanja filma „The Emperor’s Candlesticksˮ, Luiza dobija kritike na račun svoje glume i tehnike. Već 1940-ih Luiza posle filma „Dramatic Schoolˮ napušta Holivud i time završava svoju karijeru. „Bila sam mašina, praktično, oruđe u velikoj fabrici, i nisam mogla ništa da radim, tako da sam otišla. Pobegla sam.ˮ

Bila je udata za dramaturga Kliforda Odetsa, ali brak nije bio dugog veka. Već godinu dana nakon venčanja u jednom intervjuu je izjavila kako je gluma u pozorištu i na filmu ništa u poređenju sa glumom srećno udate žene kod kuće. Jedna od Luizinih najbližih prijateljica, Anais Nin, zapisala je u svom dnevniku kako je jutro nakon venčanja Rajnerova potrčala da skoči svom suprugu u naručje, ali je pala, jer se on samo izmakao u stranu, uplašen od njene težine. „Kada sada razmišljam o tome, shvatam da je to bio simbol našeg celokupnog braka. On nikada nije bio tu kada mi je bio potreban, ili kada sam žudela za bliskošću.ˮ

Luiza se 1945. preudala za britanskog izdavača Roberta Nitela kome je rodila ćerku Frančesku Nitel-Boujer. Brak je trajao do njegove smrti 1989. godine, a Luiza je doživela i rođenje svojih praunuka i pra-praunuka. Kada se vratila u Evropu, studirala je medicinu, ali nije zapostavljala ni glumu. „Mrzela sam Holivud. Zato sam mu i okrenula leđa.”

Nakon Holivuda, glumila je još samo u dva filmska ostvarenja – „Hostages” 1943. i „Kockarˮ 1997. godine. Pojavljivala se u nekim televizijskim serijama, a poslednju ulogu odigrala je 1991. godine u televizijskom filmu „A Dancer”. Iako joj je Federiko Felini ponudio da glumi u čuvenom filmu „Život je lep” , nakon što je od nje traženo da snimi scenu u krevetu sa glumcem Marčelom Mastrojanijem, odbila je. „Uvek sam se osećala krivom što nisam nastavila da radim. Trebalo je da napravim više filmova.”

Godine 1998. i 2003. bila je gost na ceremoniji dodela Oskara sa svojim kolegama, kojima je tom prilikom odata počast povodom osvajanja ove prestižne nagrade. U 100. godini života pojavila se na TCM-ovom festivalu klasičnog filma. Glumica, rođena 1910. godine u Nemačkoj preminula je od upale pluća 2014. godine u svom domu u Londonu.

U intervjuu za magazin Tajms 1987. godine je izjavila kako je shvatila šta je izgubila napustivši Holivud. „Osećam se kao ona pesma od Edit Pjaf. Ona umire i odlazi u raj ali Sveti Petar ne želi da je pusti. Ona kaže „Pogledaj moje ruke”, i on pogleda i kaže „Uđi”. Pogledaće me i reći će mi „Nisi ni počela. Idi nazad”.”

Piše: Miljana Miletić

Foto: Wikimedia Commons

The post Luiza Rajner – oskarovka koja je mrzela Holivud appeared first on Kulturni kišobran.