Prvu knjigu pesama „Cveće zla“ objavio je 1857. godine. Objavljivanje ove zbirke pesama bilo je revolucionarno za to doba. Sa njom je počela i nova estetika i novo poimanje lepote u pesništvu. Poezija iz ove knjige je u znaku usamljenosti, razočarenja i klonuća. Živeći život boema i beskućnika, Bodler je dotakao dno života i upoznao sve ponore kroz koje čovek može proči.

Njegova poslednja knjiga – pesme u prozi „Splin Pariza“ objavljena je 1869, dve godine nakon Bodlerove smrti.

Magle i kiše

O jeseni pozne i blatna proleća,

volim vas i hvalim, uspavljiva doba!

Jer tad mi se srce ovito oseća

ponjavom maglenom u pustoši groba.

Na toj pustoj ravni, gde severnjak brije

i vetrokaz škripi mrakom dugih noći,

moja duša jače no kad proljet grije

gavranskim će krilom razmahnuti moći.

Ništa slađe srcu – punom grobne zime,

što davno već mrazom pritisnuto bije,

o, bledo podneblje, kralju naše klime

Od tvoje sivoće, stalne i bez nade,

-osim noću katkad, kad meseca nije,

udvoje na logu uspavati jade.

Priredila: Ksenija Stojiljković

The post Magle i kiše – Šarl Bodler appeared first on Kulturni kišobran.