Beldocs s ponosom predstavlja francuski film “Psihomagija, umetnost koja leči” (Psychomagie, un art pour guérir / Psychomagic, an Art That Heals) čuvenog pesnika, književnika, filozofa, scenariste, pozorišnog i filmskog reditelja Alehandra Hodorovskog (Alejandro Jodorowsky), delo koje je snimio na pragu desete decenije života. Film istražuje terapeutski rad reditelja, prikazujući šta je psihomagija, njena načela i primenu u životu. Prema Hodorovskom, mnogi problemi proističu iz stega koje postavljaju društvo, porodica ili kultura, sprečavajući nas da pronađemo sami sebe. Zato reditelj radi direktno sa osobama željnim da reše svoje probleme primenom ove radikalne terapeutske metode.

Francuski film “Ovoliko velikog srca” (Un cœur gros comme ça / The Winner) iz 1961. godine, jedno je od onih dela koja u svoje vreme nisu prikazana u Srbiji, a na koje Beldocs želi da ukaže posle pola veka, projekcijom restaurirane verzije. Plodni dokumentarista i vođa pokreta cinéma vérité, autor Fransoa Rajhenbah (François Reichenbach) pratio je Abdulaja Faju, mladog senegalskog boksera koji pokušava da postane šampion u Parizu, ali i njegove avanture koje na putu ostvarenja sna uključuju i osvajanje još nečeg – srca Mišel Morgan.

Američki film “Ja hodam po vodi” (IWOW: I Walk on Water) Kalika Alaha (Khalik Allah), u trajanju od 200 minuta, donosi vrlo intiman i vizuelno zapanjujući pogled na Harlem noću. Alah je skrenuo pažnju na sebe pre nekoliko godina sjajnim filmom “Field Niggas“ snimljenim na istom mestu.

Još jedan američki film, “Krvavi nos, prazni džepovi” (Bloody Nose, Empty Pockets) Bila i Tarnera Rosa (Bill & Turner Ross), kroz senku blještavih svetala Las Vegasa slika setan portret jednog majušnog sveta koji nestaje, kroz sećanja na doživljaje izgubljene u čašicama žestine i dimovima cigarete. Estetika braće Ros priziva američki film 70ih, u ovom filmu koji postoji na ivici realnosti i fikcije.

Argentinski “Ski” (Esqui) Mankea La Banke (Manque La Banca) otkriva senke koje se kriju iza najvećeg skijaškog centra u Latinskoj Americi gde su proizvedene prve moderne skije. Na raskrsnici mitova i legendi tog podneblja i istorijskog, kolonijalnog nasilja, ovaj film dočarava uznemirujuću sliku područja rastrzanog između magijskih i stvarnih monstruma.

Snimljeno tokom karantina, francusko-italijansko delo “U mojoj sobi” (In My Room) Mati Diop (Mati Diop) je kućni film ove poznate autorke koji na jedinstven način spaja teme ženstvenosti, izolovanosti i slobode.

Holandska “Drama devojka” (Drama Girl ) Vinsenta Boja Karsa (Vincent Boy Kars) je svojevrsni film o filmu, o Lejli, protagonistkinji filma baziranog na njenoj životnoj priči, koju je reditelj okružio profesionalnim glumcima i sa kojima zajedno istražuju kako ljudi stvaraju određenu sliku o svom životu i kako se ta slika menja kad dođe do trauma.

U mađarsko-belgijsko-portugalsko-finskoj koprodukciji “Leteti, venuti” (Kuoriutua, kukoistaa, kuolla / To Feather, to Wither) Hane Hoviti (Hanna Hovitie) ispituje se mitska isprepletanost života i smrti, preko neobične veze između devojke i vrana koje preparira.

Francusko-belgijski “Nemi glas” (Silent Voice), potpisan imenom Reka Valerik, pseudonimom koji krije pravi identitet autora, istražuje traumu mladića koji gleda kako mu život izmiče. Valerik prati mladog MMA borca Havaža koji je pobegao iz Čečenije u Brisel, nakon što je otkriveno da je homoseksualac, zbog čega njegov brat želi da ga ubije. Celim filmom skrivajući lice protagoniste, kroz slike njegove intimnosti, ali i strahova, u priči o dva nespojiva identiteta, reditelj slika patnju protagoniste, u kojoj je bol sveden na egzil.

Francusko-belgijski “Plamenac” (Pyrale / Moth) Roksane Gošran (Roxanne Gaucherand) prikazuje ljubav u (ne)vreme: leta 2016. na jug Francuske invaziju su izvršili belih leptira, a dok se pošast širila i štetočine bile nezaustavljive jedan Lu je otkrio osećanja prema jednoj Sem.

Kratki španski film “Pričest moje rođake Andree” (A comuñón da miña prima Andrea / The Communion of my Cousin Andrea) Brandana Servina (Brandán Cerviño) stavlja veru na ispit. Prateći Andreu tokom pričesta, na obredu kojem nedostaje raskoš, a s obzirom da za nju stvari bez šljokica nisu prave, postavlja se pitanje: da li Bog postoji?, dok kratki slovački film “U plitkoj vodi” (V plytkej vode / In Shallow Water) Mareka Moučka (Marek Moučka), prikazujući osuđenike postavljaju se pitanja o slobodi i indentitetu i o tome može li dug prema društvu da se isplati tugom?

Francuska “Helikonija” (Heliconia) kolumbijske rediteljke Paule Rodrigez Polanco (Paula Rodriguez Polanco) portret troje mladih koji traže raj na zemlji, priča o njihovom putovanju, žudnji za slobodom i emocionalnim odnosima ispričana kroz promenljivi pejzaž tropskih krajeva.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 100 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Meteori, Povetarac, Naslovna strana i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA, Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids&Youth i Beldocs Market.

Foto: Promo

The post Vatromet na Beldocsu: 13 filmova sa impresivnom vizualnom estetikom appeared first on Kulturni kišobran.

“Minamata Mandala”

Nakon što je pre dve godine Beldocs priredio kompletnu retrospektivu stvaralaštva japanskoj dokumentariste Kazua Hare (Kazuo Hara), na 14. Beldocsu publika će moći da pogleda njegovo najnovije delo – 372-minutni film “Minamata Mandala” (Minamata Mandala).

Ovaj šestočasovni film vraća nas u 1937. kada se u malom japanskom ribarskom selu dogodilo trovanje metil-živom, toksičnim otpadom koji je korporacija “Kiso Kemikal” bacala u okean. Riba je bila zaražena, a ljudi koji su je jeli postajali su paralizovani, gubili su vid i postajali nesposobni za život. A zatim je postavljen kriterijum za sertifikaciju bolesti Minamata (1977), čudnim metodom kojim se ne prepoznaju pacijenti sa bolestima nastalim zbog zagađenja životne sredine.

“Video dnevnici Nelsona Salivana”

Svetsku premijeru na Belcodsu imaće “Video dnevnici Nelsona Salivana” (Nelson Sullivan’s Video Diaries / Nelson Sullivan’s Downtown, 1983-1989), video umetnika koji je iznenada preminuo od srčanog udara 1989, ostavljajući na VHS kasetama 1.900 sati snimaka ikonične njujorške scene. Oni čine zbirku od 601 epizode koje prikazuje svakodnevni život u Ist Vilidžu, kao i brojne tadašnje ikone poput Ru Pola, Silvije Majls i Fibi Ledžir.

Džon Nelson Salivan (1948-1989) je bio umetnik koji je kamerom beležio umetničku i klupsku scenu Menhetna tokom osamdesetih. Dokumentovao je život u gradu, noćne provode i privatne trenutke, a video zapis o njegovom životu predstavlja preteču vloga, dok njegova često korišćena tehnika okretanja kamere prema sebi jasno najavljuje savremeni selfi.

“Reka teče, zaokreće, briše, zamenjuje”

Život u Vuhanu posle izbijanja covid-19 pandemije, između ostalog, tema je američkog filma “Reka teče, zaokreće, briše, zamenjuje” (A River Runs, Turns, Erases, Replaces), kineske rediteljke Šenže Žu (Shenzhe Zhu) koja živi i radi u Americi. Autorka poetično i nepristrasno prikazuje haos ljudskog napretka u životnoj sredini, lepotu tog truda i našu stalnu potrebu da živimo po rutini, odslikavajući portret urbanih prostora duž reke Jangce u Vuhanu nakon što je korona virusa zaustavio planetu.

“Čung Kuo – Kina”

Kini je posvećen i italijanski film “Čung Kuo – Kina” (Chung Kuo – China), čuvenog italijanskog sineaste Mikelanđela Antonionija (Michelangelo Antonioni) iz 1972. godine. Pre pola veka, Antonioni je snimio najzanimljiviji dokumentarni portret o Kini ikada. Godine 1971, samo godinu pre Niksonove istorijske posete Kini i naizgled otapanja međunarodnih odnosa tokom Kulturne revolucije, režim Mao Cedunga pozvao je Antonionija da snimi propagandni film o vrlinama komunističke nacije. Fasciniran zemljom koja je Zapadu ostala enigma, reditelj je zabeležio skoro 100 sati filmskog materijala tokom svojih putovanja od Pekinga do Šangaja, od kojih je u film uvrstio 220 minuta – tri sata i 40 minuta.

“Dan današnji”

Svojom zanimljivom temom pažnju privlači francuski “Dan današnji” (Au Jour d’Aujourd hui / The Day Today) francusko-grčkog reditelja Maksensa Stamatiadisa. Reditelj je ovaj film o ljubavi, tugovanju i vremenu smestio u 2024, kada osamdesetosmogodišnja Suzan iz predgrađa Pariza ne može da živi bez nove tehnologije. Zalepljena je za ekrane, deli video-klipove sa mačkama, uči o bitkoinu i posvećuje svoj život romansama iz rijalitija. Ali ništa od toga ne može da popuni prazninu koju je ostavio gubitak Eduarda, njenog supruga koji je preminuo pre deset godina, sve dok jednog dana ona ne otkrije novu aplikaciju “Dan današnji” koja obećava povratak voljenih…

“Finfine u procepu”, “Glavati dečak, šamani i samuraji”

Nemačko-etiopijski film “Finfine u procepu” (Rift Finfinnee) nemačkog autora Danijel Kuter (Daniel Kötter) vodi nas kroz periferiju prestonice Etiopije, Adis Abebu i istražuje psihološke i socio-geografske granice između bogatih i siromašnih, urbanog i ruralnog, slike i zvuka. A rediteljski duo Bibhusana Basneta i Puja Gurunga (Bibhusan Basnet & Pooja Gurung) u nepalsko-nemačkom filmu “Glavati dečak, šamani i samuraji” (The Big Headed Boy, Shamans & Samurais) putuje po udaljenim selima u zapadnom Nepalu u potrazi za detetom koje bi moglo da igra “junaka” u njihovom filmu.

“Iz sadašnjosti”

Nemačko-rusko-francusko-belgijski film “Iz sadašnjosti” (Out of the Present) iz 1995, u režiji Andreja Ujica (Andrei Ujică) pruža snimke kosmonauta Sergeja Krikaleva (Sergei Krikalev) tokom višemesečnog boravka u svemiru koji su u kontrastu sa slikama raspada Sovjetskog Saveza od 1991. do 1992. godine. Dok je Krikalev bio daleko od Zemlje, na svemirskoj stanici Mir, imperija koja ga je poslala u svemir prestala je da postoji, njegov rodni grad Lenjingrad ponovo je postao Sankt Petersburg, a priroda odnosa na globalnom nivou je doživela velike promene.

“Naše ludilo” “Puška i torba”, “Spoljašnja buka”

U potresnom filmu “Naše ludilo” (Our Madness) Joaa Viane (João Viana) iz 2018, realizovanom u koprodukciji Mozambika, Gvineje Bisao, Katara, Portugalije i Francuska, pratimo dete koje pomaže Lusi da pronađe svog muža u Mozambiku.

Deca su i u centru indijsko-rumunsko-italijansko-katarskog filma “Puška i torba” (A Rifle and a Bag). Film potpisuju tri rediteljke: Rumunka Kristina Hanes (Cristina Hanes), Italijanka Izabela Rinaldi (Isabella Rinaldi) i Indijka Arja Rot Arya Rothe, koje su za svoj dokumentarac o mladom indijskom paru komunističkih pobunjenika koji se bori za budućnost svoje dece, nagrađene Specijalnim pruznanjem žirija na prošlogodišnjem festivalu u Roterdamu.

A priču o prijateljstvu, letnjim okupljanjima i besanim noćima u Berlinu i Beču donosi film o druženju insomničara “Spoljašnja buka” (Outside Noise), u režiji Teda Fenta (Ted Fendt), nastao u koprodukciji Nemačke, Južne Koreje i Austrije.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 100 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA, Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Foto: Naše ludilo / Beldocs promo

The post Beldocsovi “Meteori” – putovanja na mesta gde je vreme stalo appeared first on Kulturni kišobran.

Festival, koji će trajati od 3. do 10. septembra, u prvi plan stavlja neafirmisane autore čiji prvenci predstavljaju iskorak u svetu dokumentarnog filma.

Publiku u ovih 12 ostvarenja očekuju preispitivanja, otkrivanja novih meridijana i granica, kao i spoznaja boli i (ne)moći ljudske snage.

„Marana”

Svetsku premijeru na Beldocsu imaće italijanski film „Marana” Đovanija Beninija.

Ovaj film slika dva naizgled suprotna sveta. U jednom, u italijanskim brdima, Mirko i Maks se susreću u šumi i lutaju po napuštenim mestima, pokušavajući da zamisle moguću budućnost.

U drugom planu, prati se svakodnevni život zajednice tinejdžera sa ASD-om. Oni uspevaju da žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metafizičkog, straha i zadovoljstva izgubljenosti.

„Zlatno doba”

Međunarodnu premijeru na Beldocsu imaće i francusko „Zlatno doba” Žan-Baptista Alazara. U pitanju je jedinstvena priča o četrdesetogodišnjem Titu, koji živi među ovcama, bez vode ili struje, na pola puta između zemlje i neba.

„Pahoki”

Američki „Pahoki” Ivet Lukas i Patrika Bresnana zadivljujući je portret ruralnog gradića u Everglejdsu, na Floridi, po kojem je i naslovljen dokumentarac. Autori istražuju društvene rituale zajednice i načine
na koje se prikazuju rod i identitet. Na taj način pružaju moćan prikaz zaboravljene Amerike, odsutne iz trenutnog političkog diskursa.

„Svemirski psi”

Svi znamo priču o Lajki, psu lutalici, prvom živom biću koje je poslato u svemir. Zatim se, prema legendi, na Zemlju vratila kao duh i od tada luta ulicama Moskve.

Reditelji Elsa Kremser i Levin Peter dali su novi ugao gledanja na čuvenog ljubimca u svom filmu. Sledeći njene tragove, snimljene iz pseće perspektive, austrijsko-nemački film „Svemirski psi” prati avanture Lajkinih potomaka.

„Običan pejzaž”

Na Beldocsu ćemo gledati i novi film producenta prošlogodišnjeg pobednika Beldocsa u međunarodnoj konkurenciji sa filmom „A Lua Platz”.

U pitanju je francuski film „Običan pejzaž” u režiji Damjana Monijea. Predstavlja analizu života u centralnoj Bretanji, gde su nekadašnja sela i polja zamenjema proizvodnim hangarima a bivši poljoprivrednici i stočari već su penzioneri.

„Tempo vode”

Prirodom se bavi i italijanski „Tempo vode” Antonija di Biasea. Reditelj nam slika predeo vrha planina Abruko i obale Jadranskog posvećen ljudima koji žive u direktnom kontaktu s okruženjem.

„Ulica Sahira 143”

Alžirsko-francusko-katarski film „Ulica Sahira 143” Hasena Ferhanija je portret nezavisne žene Malike u pustošima alžirske sahare.

Malika drži jednostavnu prodavnicu, ispred koje stoje samo jedna stolica i mali sto, iza kojeg ona posmatra raznolikost sveta koji je okružuje.

„U potrazi za životom”

Američko-meksičko-haićanska koprodukcija „U potrazi za životom” u režiji Sema Elisona je lirski portret dvojice migranata sa Haitija koji se zatiču na američko-meksičkoj granici.

„Četvrto kraljevstvo”

S druge strane, špansko „Četvrto kraljevstvo” Aleksa Lora i Adan Aliage za junake ima ilegalne imigrante u centru za reciklažu na periferiji Njujorka. Oni dele zajedničko razočaranje američkim snom. Veruju da snovi ne umiru ako se putovanje nastavi, bez obzira na poreklo i odredište.

„Kretanja obližnje planine“

Austrijsko-francuski film „Kretanja obližnje planine“ Sebastijana Bramešuber na osoben način slika sudar dva sveta. Dotičući se autoindustrije film prikazuje nigerijskog imigranta u Austriji. Klif, naime,
kupuje stare automobile kako bi ih rastavio i delove uputio u svoju bivšu domovinu.

„Viktorija”

Iza belgijskog filma „Viktorija” stoje tri nezavisne autorke – Sofija Benot, Lizbet Desoler i Izabel Tolener. Film je dokument o propasti jednog grada. Naime, u pustinji Južne Kalifornije nalazi se nedovršeni Kalifornija siti koji je bio unapred dizajnirani grad. Prvobitno je bio zamišljen kao ogledalo Los Anđelesa po veličini i populaciji, ali nikad nije završen.

„Metamorfoza ptica”

U portugalskom filmu „Metamorfoza ptica” rediteljka Katarina Vaskoncelos otvara dušu pred kamerom i iznosi porodične tajne i odnose želeći da, zajedno sa gledaocima, doživi katarzu. Majka joj je umrla kada joj je bilo 17 godina. Tog dana ona i njen otac su izgubili su majku odnosno suprugu. Njihov odnos više nije bio samo odnos između ćerke i oca.

Foto: Beldocs promo

The post Dvanaest premijera u međunarodnom takmičarskom programu Beldocsa appeared first on Kulturni kišobran.

„Kon-Tiki”

Upravo ovo poslednje sadržano je u filmu „Kon-Tiki” (1950) Tora Hejerdala, koji je nagrađen Oskarom.

Godine 1947. norveški istraživač i antropolog Hejerdal zajedno sa petoricom muškaraca splavom je preplovio Pacifik. Putovanje dugo 8.000 km, trajalo je 101 dan i izrodilo na hiljade metara snimljenog materijala. Zbog vremenskih uslova, slane vode i korozijom oštećene kamere, samo polovina je sačuvana, što nije umanjilo šanse da nastane impresivan dokumentarni film.

„Gunar se opušta”

„Gunar se opušta” (2003), ličan dokumentarac Gunara Hala Jensena, priča je o rediteljevom putovanju kroz prošlost, od ranog detinjstva do sazrevanja i odrastanja. Svež i sirov u formi, uz humor ali i narcisizam u funkciji pokretačke snage, Jensenov glas vodi publiku kroz lavirinte njegove duše.

„Blackhearts”

„Blackhearts” (2017) Kristijana Falka i Frederika Horna Akselsena donosi novi uvid u zloglasnu norvešku black-metal scenu, ali iz radikalno novog ugla.

Istražujući kako se muzička scena razvija kroz kulturne, religijske i političke barijere, film vodi na putovanje kroz Latinsku Ameriku, Evropu i Bliski istok u pratnji trojice okorelih black-metalaca koji potiču iz ekstremnih religijskih i političkih sredina.

Hektor, Kaiadas i Sina spremni su da prihvate rizik da budu uhapšeni, proterani pa čak i pogubljeni kako bi svirali black metal i živeli njegovu ideologiju.

„Rat umetnosti”

Prateći grupu konceptualnih umetnika sa zapada u Severnoj Koreji (među kojima i kontroverznog Norvežanina Mortena Trovika), u zemlji u kojoj je bilo kakva apstraktna umetnost zabranjena, „Rat umetnosti” (2019) Tomija Guliksena svojom hrabrošću slika svet na ivici nuklearnog rata.

„iČovek”

Dokumentarac „iČovek” (2019) bavi se jednim od najvećih pitanja našeg vremena: kako će se društvo nositi sa izazovima veštačke inteligencije? Pošto veštačka inteligencija može do beskonačnosti da uveća čovekov potencijal da čini dobro, ali je isto tako osposobljena da doprinese totalitarističkom nadzoru i izvrtanju istine, rediteljka Tonje Hasen Šaj pita se da li ćemo dozvoliti da upotreba ovako moćne tehnologije otvori Pandorinu kutiju nepoznatog sadržaja, koja će diktirati našu budućnost?

„Arktičke kamile”

„Arktičke kamile” Karla Emila Rikardsena na duhovit način priča humanu priču o bratu i sestr. Pošto požele konja za kućnog ljubimca, od roditelja dobijaju dve baktrijske (dvogrbe) kamile. To porodicu vodi na ekspediciju u Mongoliju u potrazi za profesionalnim dreserom koji će prihvatiti njihov poziv i doći u Norvešku kako bi dresirao njihove dve kamile.

Program Fokus Norveška su podržali Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i njegova ekselencija ambasador Jern Jelstad, kao i Norveški filmski institut (NFI).

Svi filmovi će biti prikazivani uz prisustvo autora sa kojima će publika moći da razgovara.

Pročitajte još i:

Retrospektive Kler Simon i Mako Sajko na predstojećem Beldocsu

Uspon Džordana Pitersona na predstojećem Beldocs-u

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 2020, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu.

U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

Foto: Beldocs promo/ Film „iČovek”

The post Šest norveških priča na ovogodišnjem Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Na festivalu, koji će biti održan od 3. do 10. septembra, biće predstavljen izbor iz stvaralaštva francuske autorke Kler Simon i kompletan dokumentarni opus slovenačkog autora Maka Sajka.

Publika će, zahvaljujući podršci Francuskog instituta i Ambasade Slovenije, biti u prilici i da upozna ove autore u okviru festivalskog programa.

Kler Simon

Kler Simon (1955) je francuska rediteljka, scenaristkinja, glumica, snimateljka i montažerka. Danas profesorka čuvene La Femis akademije, prvo je režirala kratke filmove. Nakon što je otkrila direct cinema u Les Ateliers Varan, snimila je nekoliko značajnih dokumentarnih filmova koji su nagrađivani širom sveta. Među tim filmovima je i „Veliki odmor” (1998), koji će biti prikazan i u Beogradu.

U okviru retrospektive na Beldocsu biće prikazana njena dela iz osamdesedih („Ne ja… ili Patricijin novac”, „Moj dragi Simon” i „Dan odmora”), kao i iz ove decenije („Šuma od koje su satkani snovi”).

Kuriozitet i prava poslastica za publiku festivala biće projekcija svih epizoda obe sezone njene dokumentarne serije „Selo” u ukupnom trajanju od čak 520 minuta.

Mako Sajko

Mako Sajko (1927) bio je jedan od majstora dokumentarnog filma bivše Jugoslavije. Važi za hrabrog autora koji je gotovo svakim svojim filmom dovodio u pitanje status kvo i postavljao pitanja koja u tadašnjem komunističkom društvu nisu smela da budu postavljana. Zbog toga je platio visoku cenu, ali je u svom delu ostao beskompromisan.

Sajko je 1959. završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a usavršavanje je nastavio u Parizu i Minhenu. Kao pomoćnik reditelja radio je kod Františeka Čapa, Franca Štiglica, Janeta Kavčiča i Franca Kosmača, a zbog izbora društvenih tema u svojim dokumentarnim filmovima, svrstavan je u grupu zabranjivanih reditelja.

Zbog svog kritičkog pristupa platio je prekidom karijere. Njegov kratkometražni dokumentarac „Samoubice, oprez!” (1967) bacio je crnu mrlju na tadašnju Titovu Jugoslaviju, zbog čega je on dobio lošu „ocenu” i nije postavljen za direktora „Viba filma”. Posle toga, cenzurisani su mu mnogi filmovi, među kojima i „Narodna nošnja” (1975) zbog čega je napustio kinematografiju.

U okviru retrospektive, u Beogradu će po prvi put na jednom mestu biti prikazano svih 15 njegovih dokumentarnih filmova, od kojih su svi nastali u periodu od 1961. do 1975. godine. Uz samu retrospektivu, biće prikazan i film o Maku Sajku, „Mako“ Siniše Gačića, a biće priređen i masterklas
ovog velikog autora.

O Beldocsu

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu.

Pročitajte još i: Uspon Džordana Pitersona na predstojećem Beldocs-u

U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

Foto: Beldocs promo

The post Retrospektive Kler Simon i Mako Sajko na predstojećem Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.