U svom novom ostvarenju Hikling je i glavni glumac. Junak filma je filmski stvaralac, pogođen napadom anksioznosti, koji napušta svoje snimanje i luta noćnim Parizom u potrazi za utehom. Tokom ove noći, on će se suočiti sa svojim strahovima i preispitivati svoje želje.

“Veoma je različit od onoga što sam radio ranije i za mene predstavlja nešto poput otvaranja novog poglavlja. Ima klasičniji narativ i formu. Igrao sam i glavnu ulogu što je uzbudljivo i zabavno. Bilo je i naporno i pomalo zastrašujuće, jer ste kao reditelj na neki način zaštićeni ako niste u samom filmu. Ovde nisam imao taj štit. Želeo sam da film bude jednostavan i pristupačan, i nadam se da sam u tome uspeo”, rekao je Entoni Hikling o filmu.

Hikling se prisetio i svog prvog dolaska na festival.

“Kada sam prvi put bio ovde, celo mesto je bilo okruženo policijom, pa sam pomislio da je ovo policijska stanica. Posle su mi objasnili o čemu se radilo i bio sam iznenađen. Kad sam se vraćao, svaki put je festival bio sve veći, a policija se više ne vidi. Festival je sve prihvaćeniji i procvetao je. Osećam se ponosno što sam prisustvovao toj evoluciji, a na neki način bio i njen deo”, rekao je on o odnosu koji je tokom godina izgradio sa Merlinka festivalom.

Entoni Hikling je renomirani anglo-francuski glumac i reditelj čija su ostvarenja prikazana širom sveta. Bio je prvi internacionalni gost Merlinka festivala 2012. godine, a 2019. bio je gost jedanaestog festivalskog izdanja u okviru kojeg je prikazana retrospektiva njegovih filmova “Little Gay Boy” (2013), “One Deep Breath” (2014), “Where Horses Go to Die” (2016) i “Frig” (2018). Njegove filmove karakteriše religijska simbolika i eksplicitni seksualni prikazi koji često brišu granicu između preteranog nadrealizma i realizma, a Hikling za svoj rad kaže da je inspirisan potrebom da spozna istinu o sebi.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: KomunikArt

The post Hikling: Želeo sam da film bude jednostavan i pristupačan, i nadam se da sam u tome uspeo appeared first on Kulturni kišobran.

Na konferenciji za medije povodom premijere filma govorili su rediteljka Isidora Goncić, glumac Dušan Kaličanin, i producent Predrag Azdejković.

Isidora Goncić, rediteljka filma, osvrnula se na stvaralački proces i nastanak ovog dela:

“Otkako smo počeli da radimo prvo predstavu, a posle i film, mene je najviše pogađala i uzbuđivala priča o slobodi. Tačan je kliše da niko nije slobodan dok svi nismo slobodni, i to je poruka kroz iskrenu ljubav i okolnosti u kojima se junaci nalaze. Igranje s kamerom i kadrovima na nešto što smo već stvorili, dalo je liričnost celoj priči. Sa filmom smo otišli korak dalje”.

Dušan Kaličanin, koji u “Strahu od leptira” glumi Vjerana Miladinovića Merlinku, o svom iskustvu rada na ovom filmu je rekao:

“Bilo je dosta zahtevno i obavezujuće, jer imamo priču koja je već dovoljno poznata, o liku koji već postoji. To je velika odgovornost koju ja i danas nosim. Isidora je imala divnu ideju da ne radimo imitaciju Vjerana, već da provlačimo one njegove karakteristike koje su najbitnije. Na kraju sam srećan što su ljudi rekli da su mogli da vide Vjerana u tome. Najtužnija stvar je da i dalje nemamo epilog i razrešenje tog slučaja”.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka i producent filma, o radu na realizaciji ovog i drugih domaćih ostvarenja na festivalu je rekao:

“Svake godine pokušavamo da imamo što veći broj domaćih filmova, i to ne ide baš sjajno. Onda smo odlučili da sami počnemo da produciramo i stvaramo filmove, ako hoćemo da imamo program. Ove godine imamo 11 domaćih filmova, gde se u većini Merlinka pojavljuje kao producent ili koproducent. Bilo nam je važno da “Strah od leptira” pretočimo u igrani film, jer je sam život Vjerana Miladinovića Merlinke izuzetno filmičan”.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: Aleksandar Crnogorac

The post Premijera filma „Strah od leptira“ na Merlinka festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Predrag Azdejković, osnivač i direktor festivala, povodom otvaranja je rekao: “Svi kažu da je baksuzan trinaesti, ali mi pokušavamo da razbijemo taj baksuzluk veselim, divnim, kvalitetnim filmovima, odličnom atmosferom, izložbama, muzičkim performansima. Radujem se, vidim da vlada euforija među ljudima jer nisu imali priliku da se druže, tako da je ovo prilika i da se međusobno upoznaju i uživaju u filmovima. Sad smo polovični zbog korone, ali se nadamo da ćemo sledeći festival raditi u normalnim okolnostima”.

Program prve festivalske večeri započeo je u holu DOB-a otvaranjem izložbe “Belgrade drag” Aleksandra Crnogorca, koji je serijom portreta prikazao protagoniste beogradske drag scene, kao posvetu njenom rađanju i razvitku, kreativnosti, upornosti i hrabrosti.

Aleksandar Crnogorac, autor izložbe, na prikazanim portretima radio je tri godine: “Oni organizuju žurke jednom mesečno i ja sam išao na skoro sve te žurke. Bilo je dosta lako stupiti u komunikaciju jer su svi željni da neko zabeleži njihov trud – iza svakog kostima i šminke je puno para i vremena. Postojali su neki ljudi poput Agate Đurić u devedesetim godinama, koja se bavila nekim dreg performansom, ali to su sve bili pojedinci. Prava scena je počela da se razvija u drugoj deceniji 21. veka. To su mladi, ambiciozni i kreativni ljudi, koji su putem štapa i kanapa stvorili scenu. Kada smo počinjali bilo ih je najviše 10, a sada ih je preko 50 i žurke im privlače oko 700 gostiju, što je izvanredno”.

U Velikoj sali Doma omladine Beograda nastupio je dvojac Fantomke sa beogradske muzičke scene, koji čine Časna sestra i Lady K. Jedinstvenim nastupom njih dve ruše sve tabue, a ovogodišnji Merlinka festival otvorile su u glamuroznom stilu.

Katarina Ranković (Lady K.) je o nastupu na Merlinka festivalu rekla: „Nastup pod nazivom Fantomke specijalno je osmišljen i izrežiran za otvaranje festivala. DJ Časna sestra je i za harmonikom i za DJ pultom, a ja kao Lady K. vokalno interpretiram dve sevdalinke. To je bila inicijalna ideja u razgovoru sa Peđom Azdejkovićem jer mi i privatno volimo tu muziku. Radi se o pesmama „Ah, što ćemo ljubav kriti“ i Snijeg pada na behar na voće“, sa stihovima „neka ljubi ko god koga hoće“. Mislim da je to jedan autentičan tekst koji važi za sve ljude, a pogotovu za ovakav festival. To je poruka koja treba da odzvanja i mnogo šire“.

Festival je svečano otvorio američki reditelj Tod Stivens, specijalni gost ovogodišnjeg izdanja Merlinke, čija je retrospektiva filmova održana dan ranije u Muzeju Kinoteke.

Tod Stivens je povodom otvaranja Merlinke izjavio: “Oduševljen sam festivalom i uzbuđen sam što sam ovde. Mislim da je ovo način za nas, kvir ljude, da vidimo odraze naših života na velikom platnu. Na nekim mestima poput SAD, ovakvih stvari srećom ima sve više i na televiziji, ali znam da u vašoj zemlji još traje borba za gej prava. Ovakvi događaji menjaju svet, a gej festivali poput ovog imaju veliki uticaj na zajednicu. Živeli gej festivali!”

Projekcijom ostvarenja Toda Stivensa “Labudova pesma” sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama, započeo je filmski program festivala.  Ovaj film nagrađivan je na festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. Radnja “Labudove pesme” prati nekada raskošnog frizera, koji  ide u dugu šetnju malim gradom da bi stilizovao kosu mrtve žene.

U nedelju, 12. decembra u 19 sati u Velikoj sali Dom omladine Beograda, premijerno će biti prikazan film “Strah od leptira” u produkciji Merlinka festivala, koji je nastao po motivima istoimene pozorišne predstave, u režiji Isidore Goncić sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama. “Strah od leptipa” prati zatvorske dane jednog transvestita i političkog zatvorenika.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: Nataša Šormaz

The post Svečano otvoren filmski festival Merlinka u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Film “Skoči, dušo”, prati Rasela, glumca koji je postao dreg kraljica. Napola pripremljen pred ogledalom u svlačionici u zadnjem delu užurbanog gradskog gej bara, glavni junak koji se bori da pronađe sebe dobija strašni ultimatum. Savladan neodlučnošću, beži u kuću svoje bake na selu. Tamo zatiče podrugljivu Margaret u naglom propadanju. U savršenom, iako nesigurnom, rešenju za oboje, on se useljava da je zaštiti od njenog najvećeg straha – lokalnog staračkog doma.

Merlinka se ove godine održava od 9. do 12. decembra u Domu omladine Beograda pod sloganom “Festival 13”, a tokom četiri dana manifestacije biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Festival će otvoriti američki film Labudova pesma koji je režirao Tod Stevens, sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama. Film je nagrađivan na filmskim festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. Među odabranim filmovima su i francuski „Kroz Pariz“, brazilski predstavnik za nagradu Oskar „Privatna pustinja“ sa Kanskog festivala stiže francuski film “Bruno Reidal – Ispovest ubice”, a na festivalskom repertoaru će biti i rekordnih 11 ostvarenja autorki i autora iz Srbije.

Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: Promo

The post Film “Skoči, dušo” na zatvaranju 13. Merlinka festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Među njima su kratki igrani filmovi, „Animus“ Milice Spasojević koji prati dvadesetogidšnju Sofiju koja stiče novog prijatelja, dreg kraljicu Ka, koji joj pomaže da sazri, preboli bivšeg dečka i sagleda stvaran svet oko sebe van svojih izmišljenih i domaštanih problema. „Solskin” rediteljke Vere Kulić prikazuje tri i po sata u životu jedne devojke koja se na svoj način nosi sa smakom sveta koji nastaje pregrejavanjem Sunca i ljudskim uticajem na klimatsku promenu na Zemlji. Petar Lakić autor je filma „Pustoš” koje prati tri prijatelja koji idu na kratak izlet u prirodu, a između dvojice se javljaju tajne strasti. „Moram nešto da ti ispričam” Andrije Mitrovića je priča o nesigurnom i autodestruktivnom mladiću, žrtvi seksualnog napada i silovanja, koji pokušava da se fizički preda da bi zadržao svog partnera. „Plašio sam se tvojih cipela kad sam bio mali” ostvarenje je reditelja Balše Lekovića, a “Terezini sinovi” je kratki doku-igrani film koji pruža uvid u život kvir ljudi u savremenoj Srbiji, istovremeno se osvrćući na domaće kvir pionire iz devedesetih.

Na Merlinka festivalu biće prikazani i kratki dokumentarni filmovi: „S one strane duge” Milice Spasojević o majoru u penziji i trans aktivistkinji Heleni Vuković. „Kume, izgore ti kesa“ koji su režirali Isidora Goncić i Predrag Azdejković, a u ovom ostvarenju pet LGBT osoba odgovara na pitanja kako zamišljaju svoje venčanje. Jovan Ilić autor je dva dokumentarca – „Kraljica Prajda” o dreg kraljici Alexis VanderCunt i „Safe Space” o LGBT kafićima u Beogradu.

Pored kratkih biće prikazan i dugometražni film „Strah od leptira“ koji je nastao po motivima istoimene pozorišne predstave u režiji Isidore Goncić sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama, koji prati zatvorske dane jednog transvestita i političkog zatvorenika.

Filmovi „Animus“, „Pustoš“, „Kume, izgore ti kesa“, „S one strane duge“ i „Strah od leptira“ su snimljeni u ko-produkciji sa Merlinka festivalom.

Podsećamo, festival će otvoriti američki film Labudova pesma koji je režirao Tod Stevens, sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama. Film je nagrađivan na filmskim festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. Među odabranim filmovima su i francuski „Kroz Pariz“, brazilski predstavnik za nagradu Oskar „Privatna pustinja“ ,kanadski „Skoči, dušo“ sa oskarovkom Kloris Ličman kojoj je ovo bila poslednja uloga, sa Kanskog festivala stiže francuski film “Bruno Reidal – Ispovest ubice”, itd.

Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: Promo

The post Jedanaest filmova autora iz Srbije na 13. Merlinka Festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Međunarodni festival Queer filma Merlinka održava se svake godine u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

„Ovo je treća nagrada koju je dobio Merlinka festival. Prvu je dobio 2010. godine, Kristalnu nagradu, drugu 2013, Priznanje za najinovativniji pristup promociji prava diskriminisanih grupa. Ova nagrada dolazi u godini kada je kulturna scena devastirana pandemijom korona virusa, godini kada su mnogi svetski i domaći filmski festivali otkazani, tako da nam izuzetno znači, jer smo uspeli da organizujemo Merlinka festival uprkos svim problemima i restrikcijama, a to je prepoznato od strane kolega iz Međunarodne lezbejske i gej kulturne mreže. Nadamo se da će 2021. godina biti bolja za kulturnu scenu Srbije i očekujemo veću podršku posetilaca našeg festivala i same države”, rekao je direktor festivala Predrag Azdejković.

U obrazloženju priznanja WINGS 2020 stoji: „Nagrada se dodeljuje Merlinka festivalu i njenom direktoru kao potvrda da su filmovi jedno od najmoćnijih sredstava za borbu protiv netolerancije, homofobije, ćutanja i nevidljivosti, pogotovo jer se ovakve manifestacije organizuju u homofobnim društvima i time pokazuju izuzetno veliki stepen hrabrosti i entuzijazma. Boje duge, kada se protežu preko geografskih i psiholoških granica, ne postaju slabije, već sjajnije za svakog ko želi da gleda u nebo”.

Međunarodna lezbejska i gej kulturna mreža ILGCN nastala je 1992. godine i do sada su nagrade dodeljivane autorima iz oblasti LGBT filma, distributerima i festivalima na području Evrope i sveta.

Nagrada je dobila ime po švedskom nemom filmu „Vingarna“ (Wings) iz 1916. godine, koji se smatra prvim filmom s homoseksualnom tematikom.

Foto: Tanja Drobnjak

The post Merlinka festival dobitnik nagrade Međunarodne lezbejske i gej kulturne mreže WINGS 2020 appeared first on Kulturni kišobran.

Nagradu za najbolji igrani film dobilo je francusko ostvarenje „Leto ’85“ Fransoa Ozona. 

Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Aleksisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina. Aleksis je sa svojim najboljim drugom sklopio pakt prijateljstva – zakletvu za ceo život, a ovo leto on će imati priliku da odraste i pronađe svoju prvu ljubav.

Nagradu za najbolji dokumentarni film osvojio je brazilski dokumentarac „Maria Luiza“ Marsela Diaza po oceni žirija u sastavu Goran Mitrović (montažer) i Horhe Pelikano (reditelj i prošlogodišnji dobitnik).

To je priča o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja se posle 22 godine rada, penzionisala zbog invalidnosti, a film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolikinje.

Reditelj Marselo Diaz se tom prilikom publici obratio putem video poruke:

„Velika je čast dobiti nagradu za najbolji dokumentarni film na Merlinka festivalu, posebno u ovom momentu kada se Brazil suočava sa izazovima u oblasti ljudskih prava. Drago nam je što je film prikazan kod vas i Maria Luiza je veoma srećna, a mi vam šaljemo veliki zagrljaj i nadamo se da ćemo se jednog dana sresti.“

Nagradu za najbolji kratki film dobio je austrijski „Fabiu“ Štefana Langtalera, o čemu je odlučivao žiri u sastavu Stefan Mihajlovski (pisac), Milorad Miki Damnjanović (glumac) i Milica Maletin (rediteljka).

Film prati priču osamdesetogodišnjeg penzionera Artura, koji već duže vreme s ljubavlju brine o svojoj teško bolesnoj supruzi Marti, a u tome mu pomažu samo ženske medicinske sestre. Kada se novi muški mađarski negovatelj Fabiu pojavi, njegova rutina je narušena, ali se ubrzo dvojica muškaraca zbližavaju i u Arturu počinju da rastu osećaji želje i potisnute čežnje.

Štefan Langtaler je putem video poruke uputio reči zahvalnosti povodom nagrade:

„Nagrada za najbolji kratki film Merlinka festivala je čast, i neverovatno je koliko smo priznanja dobili za ovaj film koji nije baš lak, ali je veoma ličan jer sam pokušao da opišem kako sam se ja osećao kad sam shvatio da moram da se autujem i promenim nešto. Hvala vam mnogo što ste nagradili naš film i što ste ga prikazali. Drago nam je što su ljudi imali priliku da ga pogledaju i nadamo se da će biti prilike za susret uživo, a do tada vam želimo da svi budete dobro i zdravo.”

Pročitajte još i: Devet srpskih premijera igranih filmova na Merlinka festivalu

Specijalna nagrada za najbolji domaći film, koja se dodeljuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, pripala je kratkom filmu „Matura“ Gvozdena Ilića.

Ovo je priča o tri najbolja prijatelja koja odustaju od maturskog plesa u srednjoj školi. Noć koja sledi razotkriva njihove skrivene i potisnute želje koje bacaju pogled na emocionalnu zbunjenost čitave generacije.

Gvozden Ilić se prilikom uručenja nagrade zahvalio ekipi Merlinka festivala i dodao:

„Ovo je poslednji festival na kojem će film biti prikazan, a prva nagrada što je čini specijalnom. Hvala.”

Za najbolji animirani film proglašeno je ostvarenje „Karusel“ Jasmin Elsen, o čemu je odučio žiri u sastavu Dragan Jovićević (urednik kulture nedeljnika NIN), Kristian Ranđelović (aktivista) i Mirela Srebrić (rediteljka).

Ovo je film o dehumanizaciji, prikazan kroz priču ruže koja živi sa puževima u njihovom parku, a koju jednog dana napadnu uljezi, ili obrnuto.

Nagradu publike za najbolji ultra kratki film osvojio je makedonski „Nisam gej“ Martina Čičovskog.

Ovo je komični kratki film o dvojici momaka koji odbijaju da priznaju svoju seksualnu privlačnost jednog prema drugom.

ERA nagrada za najbolji dokumentarni film pripala je bosanskohercegovačkom ostvarenju „Nek je što šarenije“ Ade Hasanovića, koje se bavi prvom Paradom ponosa održanoj u Sarajevu 8. septembra 2019. godine i pitanjem koliko su ljudi spremni za ovaj događaj.

ERA nagrada za najbolji igrani film dodeljena je makedonskom filmu „Zmija” Andrejа Volkašinа. Ova je gorko-slatka priča o neobičnom prijateljstvu između nestašnog devetogodišnjeg Marija i ekscentričnog homoseksualca Borče, punom izazova zbog predrasuda i mržnje roditelja u zabačenom makedonskom gradiću.

ERA nagrade dodeljuje LGBTI mreža ERA za najbolje filmove koji dolaze iz zemalja gde mreža deluje, odnosno filmove iz eks-ju regiona, Albanije i Turske. Žiri ERA nagrada čine aktivisti i artivisti Antonij Karadzoski, Stefan Šparavalo, Arber Kodra, Lendi Mustafa i Laura Mandić.

Na ovogodišnjem Merlinka festivalu, koji se održao od 3. do 6. decembra prikazano je više od 80 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Foto: KomunikArt

The post Završen 12. Merlinka festival: „Leto ’85“ Fransoa Ozona proglašen za najbolji film appeared first on Kulturni kišobran.

O inspiraciji za ovo ostvarenje, reditelj filma David Fardmar je rekao:

„Namera mi je bila da jednostavno snimim film o raskidu, ljubavi i romansi, pokušaju da nastavite život bez onoga koga volite. Hteo sam da prikažem različite faze tog procesa bez fokusa na seksualnost likova, jer su sva ta osećanja i raskidi potpuno univerzalni. Tu su i scene u kojima likovi sanjaju kako imaju decu. Samo zato što ste strejt, to ne znači nužno da je lako postati roditelj. Svi smo isti, svi imamo iste snove i osećanja. Svi smo homo sapiensi.“

Srpski glumac Nemanja Stojanović rekao je da je srećan što je bio deo ovog filma i dodao da se u ovoj dirljivoj drami mogu pronaći svi, bez obzira na seksualnu orijentaciju:

„Bio sam jako srećan kada mi je David ponudio ulogu u filmu, koju sam prihvatio bez razmišljanja. Davida sam poznavao već neko vreme i on je zaslužan za moj prvi korak za ulazak u švedsku kinematografiju. Jako sam srećan što sam deo ovog ostvarenja i mislim da je film urađen odlično, sa odličnim kastingom i delikatno preciznom dramaturgijom. Ova drama je jako dirljiva i mislim da će mnogi moći da prepoznaju sebe i neke lične ljubavne strasti i turbulencije, bez obzira na to da li su gej ili strejt.“

Govoreći o srpskoj premijeri filma na Merlinka festivalu, Nemanja je rekao: „Srećan sam što će film biti prikazan u mojoj zemlji, ali ujedno i razočaran zbog svog odsustva. Moja velika želja je oduvek bila da radim u Srbiji, zato ovo doživljavam kao neki mali početak. Nadam se da će beogradska publika uživati i da će u ovim teškim trenucima za kulturu moći makar malo da zaboravi na probleme i uživa uz filmove na Merlinka festivalu.”

Srpske premijere imali su i drugi filmovi iz Glavnog takmičarskog programa, među kojima brazilski „Muzika za slomljena srca“ Rafaela Gomeza, čileanski „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ (Hoze Luis Tores Liva), i argentinski „Emilija“ Cezara Sodera. Tom prilikom premijerno u Srbiji prikazani su i dokumentarci „Žene sa obale: Lezbejski život i ljubav u Istočnoj Nemačkoj“ Barbare Valbraun i „Maria Luiza“ Marsela Diaza.

Foto: Merlinka festival

The post Premijera švedskog filma „Izgubljeni zauvek“ sa srpskim glumcem Nemanjom Stojanovićem obeležila drugi dan Merlinka festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja u 15.30, u Velikoj Sali Doma omladine, nastupiće sopran Anastasija Holc, a festival će otvoriti naša poznata glumica Jelena Stupljanin, koja glumi u litvanskom filmu „Advokat“ Romasa Zabarauske, čija će projekcija uslediti nakon ceremonije svečanog otvaranja.

Druge festivalske večeri, u petak, 4. decembra biće prikazano 6 ostvarenja, među koji su brazilski filmovi „Muzika za slomljena srca“ Rafaela Gomeza o triu mladih srca, čija je radnja smeštena u današnji Sao Paolo i „Maria Luiza“ Marsela Diaza o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama.

Takođe, čileanski film „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ o dve žene koje su delile čitav život zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih; švedski „Izgubljeni zauvek?“ u kojem jednu od uloga tumači srpski glumac Nemanja Stojanović; dokumentarac „Žene sa obale: Lezbejski život i ljubav u Istočnoj Nemačkoj“ Barbare Valbraun o životnim pričama lezbejki iz ovog dela Evrope i argentinski „Emilija“ Cezara Sodera o devojci koja se nakon raskida veze vraća za selo, gde se zbližava sa seljanima, ali se sa njom vraćaju i osećanja zbog kojih se odselila.

U okviru revije kratkih filmova, treće festivalske večeri biće prikazani filmovi sa područja bivše Jugoslavije, među kojima je i srpski film „Matura“ Gvozdena Ilića u kojem glavne uloge tumače Pavle Mensur, Pavle Čemerkić i Ivana Zečević.

Publika će u sklopu ove selekcije imati priliku da bira najbolji ultra kratki film u trajanju do 5 minuta.

Subotu, 5. decembar obeležiće i nekoliko igranih i dokumentarnih naslova, među kojima su australijski film „Nečujan“ Ijana Votsona o romantičnoj iskri koja se rađa između razočaranog muzičara i mladog trans muškarca dok zajedno rade na spašavanju njegovog noćnog kluba za gluve.

Iste večeri održaće se projekcija dokumentarnog filma „Transformeri“ (Chad Hane), koji je sniman tajno bez dozvole kubanske vlade, i koji, upoređujući prošlost i sadašnjost, ukazuje na teškoće sa kojima su se suočavale različite generacije LGBTQ osobe. Publika će imati priliku da pogleda i film „Leto ’85“ Fransoa Ozona, koji se našao na ovogodišnjoj selekciji Kanskog festivala, ali i dokumentarac „Seks, greh i ’69“ – istorijski, retrospektivni film o zakonu iz 1969. godine kojim se “dekriminalizuje” homoseksualnost u Kanadi.

Poslednje večeri festivala, u nedelju, 6. decembra održaće se projekcije 7 filmova. Program završne večeri festivala počeće prikazivanjem austrijskog filma „Crno belo šareno“ Davida Mosera u kojem će vikend prepun različitih susreta sa porodicom, prijateljima i strancima protagonistkinji filma pomoći da pronađe odgovore na njene mlade i tvrdoglave zbunjenosti.

Dokumentarac „Neverovatne lezbejske priče“ Ketrin Beranič govori o grupi „Prvi petak“ koju su formirale lezbejke iz gradića Roanok u Virdžiniji osamdesetih godina, dok izraelski dokumentarni film „Trans deca“ prati četiri izraelska tinejdžera kako prolaze kroz nepovratan proces promene života.  

„Sve što imamo“ je američki dokumentarni film Aleksis Klements koji se bavi istraživanjem LGBTQ ženskih zajednica, kultura i socijalne pravde, a dokumentarac „Dragi Fredi“ donosi inspirativnu priču iz Drugog svetskog rata o Jevrejinu Frediju, otvorenom homoseksualcu koji je značajno pomogao 4000 jevrejske dece.

Iste večeri održaće se projekcija dokumentarnog filma „Morgana“ o životu usamljene domaćice kojoj će susret sa eskort-muškarcem potpuno promeniti život.

Nakon dodele nagrada festivala, biće prikazan igrani film „Bez ljutnje“ Faraza Šarijata o drugoj generaciji iranskih Nemaca i Parvisu koji radi u skloništu za izbeglice gde upoznaje iranskog izbeglicu s kojim započinje romansu.

Dvanaesto izdanje Merlinka festivala održaće se uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Foto: Promo

The post Sopran Anastasija Holc na otvaranju 12. Merlinka festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Dokumentarni film „Transformeri” reditelja Chada Hahnea bavi se ovde ne toliko poznatim detaljima iz istorije kubanske LGBTQ zajednice. Sniman tajno bez dozvole kubanske vlade, ovaj intimno epski dokumentarac se kreće između prošlosti i sadašnjosti i upoređuje teškoće sa kojima su se suočavale različite generacije LGBTQ osoba na Kubi.

Reč je o dirljivoj priči o žrtvi, prijateljstvu i moći umetnosti da transformiše naš život.

Od Bruklina i Njujorka, do Oklahome i San Antonija u Teksasu, rediteljka Aleksis Klements u svom filmu „Sve što imamo“ istražuje LGBTQ ženske zajednice, kulture i socijalne pravde kroz objektiv prostora koji one kreiraju – od barova i knjižara, do umetnosti i političkih centara.

Inspirisana činjenicom da je u protekloj deceniji zatvoreno više od 100 takvih prostora, rediteljka je odlučila da u svom dokumentarnom filmu istraži faktore koji su doveli do gubitka ovih mesta, da spozna zašto neki opstaju i da ih pronađe.

Retrospektivni film „Seks, greh i ’69“ kanadske rediteljke Sare Fodi je istorijski dokumentarac o zakonu iz 1969. godine kojim se „dekriminalizuje“ homoseksualnost.

Pripovedan kroz savremene glasove, uključujući kvir akademike, istoričare, aktiviste, edukatore, umetnike i osnivače zajednica, film pokušava da ospori naše razumevanje kvir istorije osvetljavajući široko usvojene zablude oko dekriminalizacije.

Okosnicu američkog dokumentarca „Neverovatne lezbejske priče“ Ketrin Beranič čini grupa „Prvi petak“, koju su osamdesetih godina osnovale lezbejke u malom gradu Roanok u Virdžiniji.

Tu zajednicu činile su lokalne stanovnice i žene koje su se doselile u ovaj gradić zbog posla. Bilo je to Reganovo doba kada su homoseksualci bili na lošem glasu, posebno u oblasti Biblijskog pojasa. Podstaknute čistom slučajnošću međusobnog pronalaženja, grupa je stvorila siguran prostor, organizovala fantastične događaje i razvila zajednicu trajnih prijateljstava, sve u senci Moralne većine.

Ovaj mali deo lezbejske istorije ispričan je kroz glasove i anegdote članica „Prvog petka“ i žena koje su se pridružile njihovoj zabavi.

Brazilsko dokumentarno ostvarenje reditelja Marsela Diaza pod nazivom „Maria Luiza“ je priča o istoimenoj, ujedno i prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama. Kada je imala 18 godina, Maria Luiza se prijavila za vazduhoplovstvo i potpuno zaljubljena u avione, videla je to kao svoju priliku. U vojsku je pozvana 1979. godine i posle 22 godine rada, penzionisana je zbog invalidnosti.

Ovaj film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolkinje.

Dokumentarna priča o četiri izraelska tinejdžera, koja prolaze kroz nepovratan proces promene života, prikazana je u filmu „Trans deca“ rediteljke Hile Medaile.

U militarističkom društvu u kojem tinejdžeri odmah nakon srednje škole odlaze u vojsku, a religija ima značajnu ulogu u identitetu ljudi i nije odvojena od države, četiri izraelske porodice moraju da se suoče sa uznemirujućim procesom kroz koji prolaze njihova deca tokom već dovoljno brutalnih tinejdžerskih godina, svako sa svojim.

Australijski film „Morgana“ (Izabel Pepard, Džosi Hes) je priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg. Međutim, nakon susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica. 

Ovo je film o ženi koja preuzima život u svoje ruke i želi da ga živi po svojim pravilima.

Dokumentarac Barbare Valbraun „Žene sa obale: Lezbejski život i ljubav u Istočnoj Nemačkoj“ govori o životnim pričama šest lezbejki iz Istočne Nemačke, koje žive u velikom gradu, ali i u ruralnim oblastima, i  tome kako su živele i volele u istopolnim vezama. Ovih šest vrlo različitih biografija predstavljaju neispričanu lezbejsku istoriju, u rasponu od intimnih ljubavnih priča do izveštaja o državnoj represiji.

Oblikovane socijalizmom, kako su živele ove majke, radnice i ratnice, često “nevidljive” lezbejke? Ovaj dokumentarni film ilustruje temu o kojoj se još nije javno diskutovalo, te tako istražuje intrigantan aspekt nemačke istorije.

Izraelsko – češka koprodukcija „Dragi Fredi“ Rubija Gata govori o Frediju Hiršu, ponosnom Jevrejinu i otvorenom homoseksualcu, koji je imao 19 godina kada su proglašeni Nirnberški zakoni. On je pobegao iz Nemačke u Češku koju su osvojili nacisti, i tamo započeo aktivnosti kao nastavnik sporta u jevrejskom omladinskom klubu, gde je ubrzo postao predmet divljenja svojih učenika. Deportacijom Jevreja u Geto Terezin, Fredi je postavljen za šefa omladinskog odeljenja i bavio se sa preko 4000 mladih. Kada je stigao u Aušvic, Fredi nije podlegao očaju. On je nagovorio Mengelea da uspostavi boravak za decu i omladinu i tako obezbedio poslednje trenutke sreće za 600 dece. 

Pored pomenutih dokumentarnih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 igranih i kratkih LGBT filmova.

Foto: Merlinka

The post Upečatljive dokumentarne priče na 12. Merlinka festivalu appeared first on Kulturni kišobran.