Predrag Azdejković, osnivač i direktor festivala, povodom otvaranja je rekao: “Svi kažu da je baksuzan trinaesti, ali mi pokušavamo da razbijemo taj baksuzluk veselim, divnim, kvalitetnim filmovima, odličnom atmosferom, izložbama, muzičkim performansima. Radujem se, vidim da vlada euforija među ljudima jer nisu imali priliku da se druže, tako da je ovo prilika i da se međusobno upoznaju i uživaju u filmovima. Sad smo polovični zbog korone, ali se nadamo da ćemo sledeći festival raditi u normalnim okolnostima”.

Program prve festivalske večeri započeo je u holu DOB-a otvaranjem izložbe “Belgrade drag” Aleksandra Crnogorca, koji je serijom portreta prikazao protagoniste beogradske drag scene, kao posvetu njenom rađanju i razvitku, kreativnosti, upornosti i hrabrosti.

Aleksandar Crnogorac, autor izložbe, na prikazanim portretima radio je tri godine: “Oni organizuju žurke jednom mesečno i ja sam išao na skoro sve te žurke. Bilo je dosta lako stupiti u komunikaciju jer su svi željni da neko zabeleži njihov trud – iza svakog kostima i šminke je puno para i vremena. Postojali su neki ljudi poput Agate Đurić u devedesetim godinama, koja se bavila nekim dreg performansom, ali to su sve bili pojedinci. Prava scena je počela da se razvija u drugoj deceniji 21. veka. To su mladi, ambiciozni i kreativni ljudi, koji su putem štapa i kanapa stvorili scenu. Kada smo počinjali bilo ih je najviše 10, a sada ih je preko 50 i žurke im privlače oko 700 gostiju, što je izvanredno”.

U Velikoj sali Doma omladine Beograda nastupio je dvojac Fantomke sa beogradske muzičke scene, koji čine Časna sestra i Lady K. Jedinstvenim nastupom njih dve ruše sve tabue, a ovogodišnji Merlinka festival otvorile su u glamuroznom stilu.

Katarina Ranković (Lady K.) je o nastupu na Merlinka festivalu rekla: „Nastup pod nazivom Fantomke specijalno je osmišljen i izrežiran za otvaranje festivala. DJ Časna sestra je i za harmonikom i za DJ pultom, a ja kao Lady K. vokalno interpretiram dve sevdalinke. To je bila inicijalna ideja u razgovoru sa Peđom Azdejkovićem jer mi i privatno volimo tu muziku. Radi se o pesmama „Ah, što ćemo ljubav kriti“ i Snijeg pada na behar na voće“, sa stihovima „neka ljubi ko god koga hoće“. Mislim da je to jedan autentičan tekst koji važi za sve ljude, a pogotovu za ovakav festival. To je poruka koja treba da odzvanja i mnogo šire“.

Festival je svečano otvorio američki reditelj Tod Stivens, specijalni gost ovogodišnjeg izdanja Merlinke, čija je retrospektiva filmova održana dan ranije u Muzeju Kinoteke.

Tod Stivens je povodom otvaranja Merlinke izjavio: “Oduševljen sam festivalom i uzbuđen sam što sam ovde. Mislim da je ovo način za nas, kvir ljude, da vidimo odraze naših života na velikom platnu. Na nekim mestima poput SAD, ovakvih stvari srećom ima sve više i na televiziji, ali znam da u vašoj zemlji još traje borba za gej prava. Ovakvi događaji menjaju svet, a gej festivali poput ovog imaju veliki uticaj na zajednicu. Živeli gej festivali!”

Projekcijom ostvarenja Toda Stivensa “Labudova pesma” sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama, započeo je filmski program festivala.  Ovaj film nagrađivan je na festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. Radnja “Labudove pesme” prati nekada raskošnog frizera, koji  ide u dugu šetnju malim gradom da bi stilizovao kosu mrtve žene.

U nedelju, 12. decembra u 19 sati u Velikoj sali Dom omladine Beograda, premijerno će biti prikazan film “Strah od leptira” u produkciji Merlinka festivala, koji je nastao po motivima istoimene pozorišne predstave, u režiji Isidore Goncić sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama. “Strah od leptipa” prati zatvorske dane jednog transvestita i političkog zatvorenika.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: Nataša Šormaz

The post Svečano otvoren filmski festival Merlinka u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Predrag Azdejković, direktor festivala, o predstojećem izdanju je rekao: “Ovogodišnji slogan je motivisan horor filmovima, baksuznim brojem 13 i čitavom situacijom izazvanom pandemijom koja ima veliki negativni uticaj na kulturu i umetnost, a naročito na festivale. Već je druga godina kako uz koronu organizujemo Merlinka festival i pokušavamo da prevaziđemo sve tehničke, finansijske i programske probleme i vratimo publiku u bioskope. Zbog toga Merlinka festival odbija da postane hibridni festival, već insistira samo na projekcijama u bioskopskim salama, jer svrha festivala nije samo da gledamo filmove, već da filmove gledamo zajedno, družimo se i upoznajemo. Zbog toga vas pozivamo da dođete u Dom omladine Beograda i zajedno gledamo i uživamo u filmovima”.

Festival će otvoriti američki film Swan Song (Labudova pesma) koji je režirao Tod Stevens, sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama. Film je nagrađivan na filmskim festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd.

Među odabranim filmovima su i francuski „Down in Paris“, brazilski predstavnik za nagradu Oskar „Private Desert“, kanadski „Jump, Darling“ sa oskarovkom Kloris Ličman kojoj je ovo bila poslednja uloga, sa Kanskog festivala stiže francuski film “Bruno Reidal – Ispovest ubice”, itd.

Ove godine Merlinka festival će prikazati više od deset domaćih ostvarenja, što je rekord kada je u pitanju domaća kvir filmska produkcija.

Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: Promo

The post Filmski festival Merlinka od 9. do 12. decembra u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Nagradu za najbolji igrani film dobilo je francusko ostvarenje „Leto ’85“ Fransoa Ozona. 

Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Aleksisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina. Aleksis je sa svojim najboljim drugom sklopio pakt prijateljstva – zakletvu za ceo život, a ovo leto on će imati priliku da odraste i pronađe svoju prvu ljubav.

Nagradu za najbolji dokumentarni film osvojio je brazilski dokumentarac „Maria Luiza“ Marsela Diaza po oceni žirija u sastavu Goran Mitrović (montažer) i Horhe Pelikano (reditelj i prošlogodišnji dobitnik).

To je priča o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja se posle 22 godine rada, penzionisala zbog invalidnosti, a film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolikinje.

Reditelj Marselo Diaz se tom prilikom publici obratio putem video poruke:

„Velika je čast dobiti nagradu za najbolji dokumentarni film na Merlinka festivalu, posebno u ovom momentu kada se Brazil suočava sa izazovima u oblasti ljudskih prava. Drago nam je što je film prikazan kod vas i Maria Luiza je veoma srećna, a mi vam šaljemo veliki zagrljaj i nadamo se da ćemo se jednog dana sresti.“

Nagradu za najbolji kratki film dobio je austrijski „Fabiu“ Štefana Langtalera, o čemu je odlučivao žiri u sastavu Stefan Mihajlovski (pisac), Milorad Miki Damnjanović (glumac) i Milica Maletin (rediteljka).

Film prati priču osamdesetogodišnjeg penzionera Artura, koji već duže vreme s ljubavlju brine o svojoj teško bolesnoj supruzi Marti, a u tome mu pomažu samo ženske medicinske sestre. Kada se novi muški mađarski negovatelj Fabiu pojavi, njegova rutina je narušena, ali se ubrzo dvojica muškaraca zbližavaju i u Arturu počinju da rastu osećaji želje i potisnute čežnje.

Štefan Langtaler je putem video poruke uputio reči zahvalnosti povodom nagrade:

„Nagrada za najbolji kratki film Merlinka festivala je čast, i neverovatno je koliko smo priznanja dobili za ovaj film koji nije baš lak, ali je veoma ličan jer sam pokušao da opišem kako sam se ja osećao kad sam shvatio da moram da se autujem i promenim nešto. Hvala vam mnogo što ste nagradili naš film i što ste ga prikazali. Drago nam je što su ljudi imali priliku da ga pogledaju i nadamo se da će biti prilike za susret uživo, a do tada vam želimo da svi budete dobro i zdravo.”

Pročitajte još i: Devet srpskih premijera igranih filmova na Merlinka festivalu

Specijalna nagrada za najbolji domaći film, koja se dodeljuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, pripala je kratkom filmu „Matura“ Gvozdena Ilića.

Ovo je priča o tri najbolja prijatelja koja odustaju od maturskog plesa u srednjoj školi. Noć koja sledi razotkriva njihove skrivene i potisnute želje koje bacaju pogled na emocionalnu zbunjenost čitave generacije.

Gvozden Ilić se prilikom uručenja nagrade zahvalio ekipi Merlinka festivala i dodao:

„Ovo je poslednji festival na kojem će film biti prikazan, a prva nagrada što je čini specijalnom. Hvala.”

Za najbolji animirani film proglašeno je ostvarenje „Karusel“ Jasmin Elsen, o čemu je odučio žiri u sastavu Dragan Jovićević (urednik kulture nedeljnika NIN), Kristian Ranđelović (aktivista) i Mirela Srebrić (rediteljka).

Ovo je film o dehumanizaciji, prikazan kroz priču ruže koja živi sa puževima u njihovom parku, a koju jednog dana napadnu uljezi, ili obrnuto.

Nagradu publike za najbolji ultra kratki film osvojio je makedonski „Nisam gej“ Martina Čičovskog.

Ovo je komični kratki film o dvojici momaka koji odbijaju da priznaju svoju seksualnu privlačnost jednog prema drugom.

ERA nagrada za najbolji dokumentarni film pripala je bosanskohercegovačkom ostvarenju „Nek je što šarenije“ Ade Hasanovića, koje se bavi prvom Paradom ponosa održanoj u Sarajevu 8. septembra 2019. godine i pitanjem koliko su ljudi spremni za ovaj događaj.

ERA nagrada za najbolji igrani film dodeljena je makedonskom filmu „Zmija” Andrejа Volkašinа. Ova je gorko-slatka priča o neobičnom prijateljstvu između nestašnog devetogodišnjeg Marija i ekscentričnog homoseksualca Borče, punom izazova zbog predrasuda i mržnje roditelja u zabačenom makedonskom gradiću.

ERA nagrade dodeljuje LGBTI mreža ERA za najbolje filmove koji dolaze iz zemalja gde mreža deluje, odnosno filmove iz eks-ju regiona, Albanije i Turske. Žiri ERA nagrada čine aktivisti i artivisti Antonij Karadzoski, Stefan Šparavalo, Arber Kodra, Lendi Mustafa i Laura Mandić.

Na ovogodišnjem Merlinka festivalu, koji se održao od 3. do 6. decembra prikazano je više od 80 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Foto: KomunikArt

The post Završen 12. Merlinka festival: „Leto ’85“ Fransoa Ozona proglašen za najbolji film appeared first on Kulturni kišobran.

U toj selekciji su, pored mnogih drugih, prikazani i domaći filmovi „Treći“ Hadži – Aleksandra Đurovića, „U šifonjeru“ Tamare Broćić i „Misli tokom dremke“ Enesa Ljajića, čije su ekipe iz filmova bili gosti festivala.

Film „Matura“ prati tri najbolja prijatelja, koji odustaju od maturskog plesa u srednjoj školi. Noć koja sledi razotkriva njihove skrivene i potisnute želje koje bacaju pogled na emocionalnu zbunjenost čitave generacije.

O premijernom prikazivanju filma na Merlinka festivalu i temi koju film obuhvata, reditelj Gvozden Ilić je rekao:

„Jako nam je drago što je film prikazan, i za nas je ovo prvi put da gledamo film u Beogradu. Mislim da je samo bitno da se ljudi bave onim što je njima lično, jer će tada to biti iskreno i moći će da iskomunicira sa ljudima na razne načine. Čak i kad neko nije iskusio istu stvar, moći će da se postoveti sa tim. Što se trudimo da budemo iskreniji, filmovi će biti raznovrsniji i bolji. Svako treba da radi ono što ga zanima.“

Tamara Broćić, rediteljka kratkog filma „U šifonjeru“, koji prati kvir tematiku iz ugla tinejdžera na selu, o inspiraciji za film je izjavila:

„Čini mi se da kvir tematika iz perspektive mladih na selu dosad nije istražena na našem filmu. Te okolnosti obuhvataju mnogo lepog, a imaju i neku težinu i izolovanost. Bilo mi je zanimljivo da vidim reakcije publike, jer smo prikazali dečka koji izgleda kao jak muškarac prilagođen svojoj sredini, ali ima nešto novo što još istražuje. Na taj način smo izbegli kliše nesnađenog kvir dečka i predrasude da se kvir povezuje samo sa gradom, urbanom i umetničkom sredinom, jer smo hteli da pokažemo da toga ima svuda.“

Govoreći o svom iskustvu rada na filmu „Treći“ koji govori o važnom danu u životu momka koji se testira na HIV, glumac Anđelko Beroš je rekao:

„Ovo je trebalo da bude moj projekat na prvoj godini doktorskih studija, da osmislim temu za to. Setio sam se kad sam ja prvi put radio test na HIV, kako je to vreme dok sam čekao rezultate bilo najgorih petnaest minuta u mom životu. Danas HIV nije toliko strašan, postoje rešenja i načini da se sa tim živi, ali je zadatak bio da film bude napet, pa otud tako i izgleda. Pored toga, ovaj film mi je dao snagu da kreiram dalje.“

Reditelj filma „Misli tokom dremke“ Enes Ljajić u svom filmu je prikazao misli sa kojima se susreće dečko nakon autovanja. O potrebi da to sroči u film, on je rekao:

„Nisam imao ideju da film predstavim javno publici jer sam se plašio osuda, posebno iz kraja odakle dolazim, ali mi se razmišljanje mnogo promenilo otkad sam se autovao. Sad bih i voleo da što više ljudi vidi film, jer sebe više ne sputavam strahom, nego koristim priliku da na nešto utičem. Znam koliko je meni, kad sam bio mlađi, značilo da vidim ovakav sadržaj na festivalima, kao indirektni vid podrške, koliko god to bilo malo.”

Pored revije kratkih filmova, trećeg dana festivala prikazani su igrani filmovi „Nečujan“ Ijana Votsona i „Leto ’85“ Fransoa Ozona, kao i dokumentarci „Transformeri“ (Chad Hahne) u 13.00, i „Seks, greh i ’69“ Sare Fodi.

Poslednjeg festivalskog dana, u nedelju, 6. decembra održaće se projekcija igranog filma „Crno belo šareno“ Davida Mosera u 12.30 u Velikoj Sali Doma omladine Beograda. Istog dana u Sali Amerikana biće prikazani dokumentarci  „Neverovatne lezbejske priče“ Ketrin Beranič (od 12.30), „Sve što imamo“ Aleksis Klements (u 14.00) i „Morgana“ Izabele Pepard i Džosi Hes (od 15.30), dok će u Klubiću Doma omladine Beograda biti prikazani dokumentarni filmovi „Trans deca“ Hile Medaile (12.45) i „Dragi Fredi“ Rubija Gata (15.15).

Ovogodišnje izdanje Merlinka festival zatvoriće igrani film „Bez ljutnje“ Faraza Šarijata, nakon dodele nagrada festivala.

Foto: Tanja Drobnjak

The post Revija kratkih filmova i srpske premijere u fokusu trećeg dana Merlinka festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Direktor festivala, Predrag Azdejković izjavio je da organizovanje Merlinka festivala u doba pandemije nije bilo izazovno imajući u vidu činjenicu da se festival već susretao sa poteškoćama, i dodao da ga raduje ovogodišnji program koji obuhvata najveći broj filmova iz Srbije dosad:

„Za dvanaest godina postojanja Merlinka festival se suočavao sa mnogim poteškoćama, od otkazivanja, pomeranja i pretnji do finansijskih problema, te nam organizovanje festivala u doba korone nije palo preterano teško, jer je Merlinka svake godine festival na rubu nervnog sloma! Raduje činjenica da imamo bogat program i da našim gledaocima nudimo beg od koronične stvarnosti kroz zanimljive priče LGBT ljudi iz svih krajeva sveta. Najveća radost je da ove godine imamo do sada najveći broj domaćih filmova i nadamo se da će u budućnosti taj broj samo rasti.“

Festival je otvorila naša poznata glumica Jelena Stupljanin, koja tumači jednu od uloga u litvanskom filmu „Advokat“ reditelja Romasa Zabarauske, prikazanom nakon ceremonije svečanog otvaranja.

„U filmu „Advokat“ ja ne igram veliku ulogu, zapravo se moj lik pojavljuje samo u jednoj sceni. Ali, kao i u životu, skup scena vode do životnih promena, pa ćete tako u okviru ovog festivala gledati mnogo scena satkanih u filmove koje znače život, koje znače važne promene, na bolje ili na gore“, rekla je Jelena Stupljanin i dodala: „Kao što filmovi i treba da budu, nadam se da će vas inspirisati i učiniti i vaš život lepšim i ispunjenijim, posebno u vremenu u kojem živimo. U to ime, i sa velikim zadovoljstvom, svečano proglašavam 12. Merlinka film festival otvorenim!“

Osim u Litvaniji, film „Advokat“ sniman je i u Beogradu. To je priča o korporativnom advokatu iz Litvanije koji preko interneta upoznaje sirijskog izbeglicu zaglavljenog u Beogradu i zaljubljuje se u njega. Između njih se razvija iznenadna veza što dodatno produbljuje njihov odnos i testira lične i fizičke granice. 

Muzički deo svečanog programa obeležio je nastup soprana Anastasije Holc.

Ovogodišnje izdanje festivala pod sloganom „Festival na rubu nervnog sloma“ održaće se od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda,  uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Tokom četiri festivalska dana premijerno će biti prikazano više od 80 igranih, dokumentarnih i kratkih LGBTQ filmova, a publika će i ove godine imati priliku da glasa za najbolji ultra kratki film u trajanju do 5 minuta.

Merlinka festival održava se svakog decembra od 2009. godine u Domu omladine Beograda u znak sećanja na Vjerana Miladinovića Merlinku, a sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Foto: KomunikArt

The post Počela je Merlinka: „Gledaocima nudimo beg od koronične stvarnosti“ appeared first on Kulturni kišobran.