Jedan od omiljenih junaka španske, ali i svetske književnosti, Sančo Pansa dobiće svojih pet minuta slave tokom februara i to u samom srcu Beograda.

Još kada se pojavio u 17. veku, rame uz rame sa Don Kihotom u klasiku Migela de Servantesa, Sančo je pobrao simpatije čitalaca svojim posebnim karakterom. 

Nikolić opisuje Servantesovog junaka kao onog koji ima lukavosti, nagona za preživljavanjem i zdravog razuma, a koji često zbog tuđeg ludila dobija batine „na pravdi Boga“. Zbog toga mu je postao bliži i od samog Don Kihota. Sve te osobine kroz originalan umetnički izraz provejavaju na izloženim radovima, poigravajući se sa okom posmatrača, izazivajući ga da i sam razmišlja o tome koliko je Sančo Pansa danas živ, aktuelan i u svima nama. 

„U mom crtačko-grafičkom opusu, a zatim i u slikarskom, odavno se odražava fascinacija, takoreći opsednutost, besmrtnim Servantesovim delom. Glavni lik je svakako Vitez tužnog lika. I Institut Servantes je, povodom jubileja ovog romana, bio domaćin jedne moje izložbe na tu temu“, navodi autor izložbe.

„Međutim, posle čitavog niza takvih izložbi u mnogim galerijama i muzejima, osećao sam da negde iz pozadine izranja, vreba, još jedan glavni lik. Shvatio sam da je on itekako bitan, da ima svoju samosvojnost, svoj svet, svoj moral, svoju narodsku pamet i, takođe, svoje maštarije“, objašnjava Nikolić.

Servatesov „Don Kihot“ – prvi moderni roman svetske književnosti

Čuveni španski pisac Migel de Servantes objavio je prvi deo romana 1605. godine, pod nazivom „Veleumni plemić Don Kihot od Manče“. Podstaknut velikim uspehom, deset godina kasnije objavljen je i drugi deo, a „Don Kihot“. Vremenom postaje prvi moderni roman svetske književnosti. O popularnosti „Don Kihota“ svedoči i podatak da je, uz Bibliju, najčešće štampana knjiga na svetu. Nobelovac Mario Vargas Ljosa govoreći o ovom remek-delu svojevremeno je izjavio: „Posle Servantesa, svi romanopisci su simbolički rečeno Deca Manče.“

O umetniku

Nenad Nikolić rođen je u Beogradu 1952. godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, grupa za istoriju umetnosti, 1976. godine kod profesora Lazara Trifunovića sa temom iz savremene likovne umetnosti. Tokom gimnazijskog školovanja počeo je da objavljuje karikature, ilustracije i stripove što ga je kasnije opredelilo u oblast grafike.

Član je ULUS-a (Udruženje likovnih umetnika Srbije), slikarsko-grafičke sekcije od 1985. godine. Suosnivač je grupe Beogradski grafički trougao koja je izlagala u zemlji i inostranstvu osamdesetih godina prošlog veka. Radio je kao kustos u Prodajnoj galeriji Beograd gde je osnovao i kurirao godišnju izložbu Beografika. Izlagao je na 30 samostalnih i 300 kolektivnih izložbi. Živi i radi u Beogradu.

Izložba „Sančo“ biće otvorena do 1. marta. Ulaz je slobodan.

Foto: Nenad Nikolić

The post Februar u znaku Sanča Panse – izložba crteža, slika i grafika u Institutu Servantes appeared first on Kulturni kišobran.