Tokom tri dana ove manifestacije 10 eminentnih arhitekata je održalo predavanja u Sali Makavejev, dok su Kate Gould iz Engleske i Saša Begović iz Hrvatske održali i celodnevne radionice za studente i mlade arhitekte u multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke.

Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, prve večeri Kongresa je istakao: ”Odluka da promenimo stvarnost i svet oko sebe, uvek dovodi do ishodišne misli Mahatme Gandija, da samo menjajući sebe možemo promeniti svet. Vođen takvim putokazima na mom ličnom ekološkom putu, ali verovatno i svih vas, od egocentričnosti ka ekocentričnom razmišljanju, susreo sam širom sveta ljude koji su takođe od svojih profesionalnih početaka vođeni idejom da se opredele za održivu, energetski efikasnu, ekološku opciju u arhitekturi. Dugogodišnji plan da se kao predstavnici takvog pogleda okupimo u jednoj većoj asocijaciji je upravo ove godine uspeo zahvaljujući organizaciji Udruženja Ekokult Plus, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, magazina Eko kuća i Arhitektonskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Arhitektonskog fakulteta u Podgorici”.

Na otvaranju su dodeljene i nagrade mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursu “Mikro eko kuća 2021”. Autor prvonagrađenog rada je Dragan Dodoš, drugonagrađenog rada – Sven Kartela, dok su treću nagradu podelili Lucija Ptiček i autorski tim koji čine Lara Brezovec, Jan Cegnar, Hana Fort-Mlakar i Fran Gamulin. Dobitnici specijalnih novčanih nagrada su dva autorska tima – Dušan Munćan i Anđela Radovanović, Aleksandra Čobeljić i Petar Rakočevi, kao i pojedinci Luka Đorđević i Kosta Stojanović. Dobitnici specijalnih studentskih priznanja su Alem Hasanović, te autorski timovi – Ida Bajtek i Tvrtko Ževrnja, Ahmed Peco i Hajrudin Omerović, Dajana Stegić i Filip Ćiković, Erini Hrizovalanti i Marina Andreoti.

Predavači na Kongresu bili su Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kate Gould, pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova iz Engleske, održala je drugog dana kongresa radionicu sa polaznicima u multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke. O programu koji je vodila na kongresu, ona je rekla: “Radionica se bavi održivom pejzažnom arhitekturom. Glavna ideja je da nije bitno koliko je vaš pejzaž veliki ili mali, već da treba da bude usklađen sa okruženjem, uz pravilno sađenje i korišćenje odgovarajućih materijala. Tema radionice je dizajn, održivost, sađenje, prave biljke, materijali, boje, a polaznici imaju šansu da ovde razviju svoje veštine. Ljudi na radionici su obrazovani u različitim disciplinima, pa je tako bilo i arhitekata i dizajnera enterijera”. Kejt Gould se osvrnula i na značaj samog kongresa: “Mislim da je ovo jedinstven događaj za Beograd, koji je okupio arhitekte i dizajnere iz čitave Evrope. To je dobra polazna tačka za ovakvu vrstu tehnologije, koja veoma brzo napreduje i vrlo je važno biti u toku s njom”.

Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD, vodio je radionicu trećeg dana kongresa. ”Mislim da je najodrživije što možemo napraviti za naše gradove u biti korišćenje zatečene urbane strukture. Zato mi se čini da je naodrživije kroz aktivaciju takvih prostora, kojih u svim gradovima svijeta ima, da im damo neku novu funkciju, adaptaciju, ili prenamjenu bilo kog tipa. Studentima smo zadali da po širem centru Beograda mapiraju zgrade, objekte i komplekse raznoraznog tipa koje imaju potencijal prostora i lokacije, a samim tim i kvalitet. Mislim da ti prostorni potencijali imaju prvenstveno socijalnu temu, a sa druge strane i građevnu, jer imamo neprestano korišćenje novih izvora i nove energije. Bitna stvar za takve objekte koji su u gradovima je da imaju svoju infrastrukturu, pa im ne morate dovoditi novu struju vodu, plin, i tako dalje”, istakao je Begović.

Na izložbi sponzora učesnici i posetioci su imali priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.

Kongres su organizovali Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

Foto: Rade Kovač

The post Završen kongres o održivoj arhitekturi; dodeljene nagrade na konkursu “Mikro eko kuća 2021” appeared first on Kulturni kišobran.

Konkurs je namenjen mladim arhitektama, dizajnerima, pejzažnim arhitektama i primenjenim umetnicima starosti do 30 godina i studentima fakulteta iz navedenih oblasti. Rok za predaju radova je 1. septembar, a nagradni fond iznosi 3.000 evra.

Prema rečima predsednika međunarodnog žirija Konkursa, arhitekte Vladimira Lovrića, „Konkurs ima za cilj da promoviše mlade stvaraoce i da kroz društvene mreže i prateće medije afirmiše koncept ekološke arhitekture. Na taj način se stvaralaštvo mladih generacija obogaćuje ekološki održivim pristupom projektovanju, dizajniranju i izgradnji zgrada uz korišćenje obnovljivih izvora energije, čime se doprinosi zaštiti životne sredine i sprečavanju daljih klimatskih promena“.

Konkurs otvara pitanje eko samoodržive kuće, uz njeno prilagođavanje prirodnom kontekstu i upotrebi obnovljivih izvora energije i prirodnih ekološko-održivih materijala, ali isto tako treba da da odgovor o mogućem egzistencijalnom minimumu životnog prostora uz obezbeđenje svih aspekata održivog komfora. Ekološke mikro kuće mogu dati široke odgovore o mogućnostima kvalitetnog i održivog boravka u prirodi i njihove upotrebe.

Koncept mikro kuće predstavlja jedinstvene arhaične objekte locirane u prirodi, koji su teorijski bazirani na ideji o minimalističkoj kući, čiji je fokus na njenim funkcionalnim formalnim, oblikovnim aspektima, ali i na socijalnim pitanjima. Ona predstavlja mogući odgovor na pitanje o egzistencijalnom minimumu za boravak.

Savremeni trenutak uslovljen pandemijom korona virusa povećao je interesovanje za boravak u prirodi i otvorio mogućnost da se na ovakav kreativan način utiče i unapredi pristup zelenim tehnologijama i pospeši ukupna industrija montažnih i prefabrikovanih kuća u regionu, kao jednog od modela održive gradnje u budućnosti.

Cilj pokretanja konkursa je i da se kroz redefinisanje osnovnih čovekovih potreba za boravkom u prirodi prepozna, definiše i dizajnira fleksibilan i multifunkcionalan objekat kao esencijalni deo ljudskog okruženja, uz uvođenje novih tehnoloških, konstruktivnih, termotehničkih i energetski efikasnih metoda, uz korišćenje obnovljivih izvora energije, tradicionalnih načina građenja i prirodnih materijala.

Dodela nagrada biće upriličena na svečanom otvaranju Četvrtog međunarodnog Kongresa Održiva arhitektura – energetska efikasnost, u petak, 8. oktobra 2021. godine u 19h u centralnom holu Jugoslovenske kinoteke, Uzun Mirkova 1, Beograd.

Konkurs se realizuje uz podršku kompanije Alumil.

Više informacija o konkursu: www.ekokucamagazin.com/konkurs

The post Konkurs Mikro eko kuća za mlade arhitekte i dizajnere, studente arhitekture i dizajna appeared first on Kulturni kišobran.