U subotu, 8. maja, Fondacija Mira Brtka organizuje poslednja dva stručna vođenja. „Modna (r)evolucija Mire Brtke”  je posebno stručno vođenje, koje će biti u subotu, 8. maja u 13 časova. Kroz izložbu „Refleksije” vodi nas istoričar mode, Stefan Žarić s posebnim osvrtom na Brtkin modni dizajn. 

Istog dana u 17h je stručno vođenje „Umetnost Mire Brtke”. Kroz izložbu vodi slikarka, Tijana Gogić, jedna od važnih saradnica u organizaciji ove izložbe  vrsni poznavalac rada Mire Brtke.

Foto: Promo

The post Poslednja prilika da pogledate izložbu radova Mire Brtke appeared first on Kulturni kišobran.

Mlađe generacije, poput moje (osim ako i sami nisu umetnici, slikari) teško da su do sada čule za ime Mira Brtka. To je možda i opravdano, ako uzmemo u obzir da je Mira najviše radila u inostranstvu. 

Nije doduše njeno delo toliko nepoznato Srbiji – Mira je izlagala u Novom Sadu, Apatinu, Staroj Pazovi, Bačkom Petrovcu… Poslednju izložbu u Srbiji imala je u Novom Sadu dve godine pre smrti 2014. 

Iako su joj radovi posthumno izlagani prošle godine u Novom Sadu i Staroj Pazovi, najširi opus njenih dela sada je izložen skoro pa u centru Beograda. 

Stoga treba odati počast ovoj umetnici, koja je, po rečima Olivere Janković iz monografije “Refleksije”, volela da se menja, što pokazuje i njen raznovrsan opus. 

Od enformela preko lineara, radova sa vezom, kolaža, apstrakcije, skulptura pa sve do modnog dizajna i rada na filmu, Brtkin rad je ušuškan i u monografiji o njenom umetničkom putešestviju. 

“Prosvetljenje”

Sve je ukazivalo na to da će Mira Brtka “vladati” svetom filma. Ispostavilo se da se pronašla i u drugim umetnostima.  Brtka je diplomirala na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost, ali je život ubrzo odvodi u Rim gde upisuje Akademiju lepih umetnosti, odsek slikarstvo. 

Važan segment u njenom životu počeo je 1967. godine kada je postala deo internacionalne grupe “Illumination”. Osnovao ju je japanski umetnik Nobuja Abe. 

Zajedno sa kolegama iz grupe, Milenom Čubraković, Maršom Hafif, Paolom Patelijem i Aldom Šmitom, imala je jednu izložbu – u Trentu u Galeriji L’Argentario 1967. godine. 

“Abe je bio njihov duhovni mentor, uzor i ‘učitelj’ koji je slikarstvo želeo da im približi kao jednu vrstu haiku poezije”, piše profesor Ješa Denegri i primećuje da se ova grupa razlikovala od drugih koje su postojale u to vreme, jer “zadržava pojedinačne autorske pozicije svojih članova koji ostaju privrženi disciplini slikarstva”.

U to vreme su nastale Mirine Bele slike, koncept kojim se umetnost “oslobađa svega naučenog”. 

“Koristila je površinu platna premazanu tankim slojem bele boje i na njoj mermernom pastom povučene reljefne, paralelne, isto tako bele linije”, piše Janković u monografiji i primećuje da “sigurno nije bilo lako stvoriti sliku sa tako ograničenim sredstvima”.

Kada je Abe preminuo i grupa se ugasila, a Mira se vratila u Srbiju.

Sedamdesete su unele promenu u Mirinom životu. Nakon Belih slika Brtka skreće fokus na organsku apstrakciju, odnosno na kolaže živih boja. A kasnijih godina, okreće se i vezenju, tekstilnom kolažu, varenim skulpturama…

Istovremeno, i film je bio deo njenog života; režirala je nekoliko filmova i dokumentarnih filmova, a učestvovala i u realizaciji filma “Sutjeska”.

Nakon “Sutjeske”, Mira se udaje se za Dragana Kresoja, reditelja i dobijaju sina Miloša. 

Mirine haljine u Vogu

Mira se bavila i modnim dizajnom. Njene kreacije spominjane su i u italijanskom Vogu 1981. godine. Haljine koje je Mira kreirala, dobile su naziv Camicone slavo, odnosno slovenske košulje. 

“To su bile unikatne haljine, prepoznatljive po kroju, vezovima i bojenju”, piše u njenoj biografiji, a bile su poznate i kao Mirine haljine. 

Jednu njenu kreaciju nosila je i Izabela Roselini, ćerka Ingrid Bergman.

I Jugoslavija je znala za njene modne kreacije – haljine su se prodavale u Jugoexportu.

Nekoliko godina ranije, Mira je radila kostime za film “Krilate svinje” (Porci con le ali) Pjera Paola Pazolinija koji su se bazirali na slovenskom folkloru, a vezovi su bili karakteristični za Vojvodinu.

Velika tragedija i novi milenijum

Nije bilo sve tako vedro u Mirinom životu, kao što se može naslututi iz njenih šarenih slika. 

Novembra 1996. Mirin suprug i sin ginu u nesreći tokom snimanja filma “Suton nad Beogradom”. U čast supruga, osniva i Fondaciju Brtka Kresoja. 

Posle pauze, Mira se svojoj umetnosti vraća početkom 2000-ih.

“Na samom početku tog novog stoleća Mira Brtka slika zamašan ciklus neogeometrijskih slika a kojima dominiraju široke površine plave boje, crne i bele”, piše Sava Stepanov u monografiji.

Tu kombinaciju boja je preuzela iz folklorne tradicije vojvođanskih Slovaka kojoj, kako pojašnjava Stepanov, i sama pripada te je, po njegovim rečima “ove sklopove čistih bojenih polja smatrala identitetskim, autentično autobiografskim i svojim duboko personalnim tvorevinama”.

Poslednje godine Mire Brtke

Stepanov se u monografiji osvrnuo i na poslednje period Mirinog života, koji se “poklopio sa početkom novog 21. stoleća”.

“Taj završni umetnički crescendo je rezultirao sublimacijom njenih umetničkih stavova sukcesivno ispoljavanih tokom čitavog opusa”, slikovit je Stepanov.

Na kraju, prof. Denegri zaključuje da je “Brtka izgradila višemedijski opus koji iako podeljen po zasebnim disciplinama (kao što su slikarstvo, kolaž, skulptura, objekti, instalacije, moda, igrani i animirani film i politički aktivizam) ujedno je objedinjen u neodvojivu celinu samim time što nastaje kao konačni bilans jedne jedinstvene ličnosti u toku njenog plodnog i uzbudljivog života”.

Foto: Vladimir Miloradović

The post Mira Brtka – uzbudljiv život vanserijske umetnice appeared first on Kulturni kišobran.

Sveobuhvatni, multimedijalni opus Mire Brtke, za srpku savremenu umetnost, izuzetno važne umetničke figure, prikazan je hronološki u 16 celina prvog sprata Muzeja grada Beograda. 

Pored njenog likovnog stvaralaštva, izložba „Refleksije“ u izvanrednoj postavci, prikazuje paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje.

Na izložbi je prikazano više od 300 najreprezentatvnijih eksponata iz opusa umetnice, u vlasništvu Fondacije MIRA BRTKA iz Beograda.

Pored serije slika u duhu poznog enformela, kojim započinje njeno slikarsko stvaralaštvo u Rimu, na izložbi su se našli i radovi kojima istražuje svetlost i boje iz perioda stvaralaštva u okviru grupe “Illumination”. Sledi ciklus “Belih slika”, odlikovan racionalističkom geometrijskom formom, novim tretmanom materije, prostora i svetla u slici. U rimskom okruženju, praktikovala je neke od specifičnih slikarskih koncepcija, u maniru op artističkog koncepta slike. U svom višemedijskom opusu, na autentičan način je koristila papir, tekstil i tradicionalnu tehniku veza, istražujući mesto susreta dvodimenzionalnih radova sa trodimenzionalnošću i slobodnom formom (kolaž, asamblaž, objekat).

Posebnu pažnju na izložbi privlače njene skulpture. Prikazani su svi Brtkini vajarski tematski ciklusi (“Akumulacije”, “Crvena skulptura”, “Linearna skulptura”, “Metamehanike”, “Spolja-iznutra”…), od skulptura malog formata, do onih monumentalnih.

“Izložba ‘Refleksije’ dešava se tačno pedeset godina posle Brtkinog prvog samostalnog nastupa u Muzeju Savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine. Svestranost i neverovatna produktivnost Mire Brtke od tog doba, danas plasira izuzetan umetnički kapacitet konsekvetnih radova, izvanredno tipološki selektovanih i postavljenih na ovoj izložbi. Ističući njihovu važnost i u duhu novog vremena, izložba prezentira kompletan, raznovrstan i aktualan opus ove višedisciplinarne umetnice i kulturne aktivistkinje, izuzetno značajne za srpsku savremenu umetnost”, izjavio je prof. dr Ješa Denegri.

Izložba traje do 25. aprila 2021, a posetioci će biti u mogućnosti da je posete u skladu sa aktuelnim epidemiološkim merama.

Foto: Vladimir Miloradović

The post Izložba koja se ne propušta: „Refleksije“ u čast Mire Brtke appeared first on Kulturni kišobran.

Na izložbi će biti prikazano više od 300 pojedinačnih eksponata.

„Refleksije“ omogućavaju da se sa pedesetogodišnje vremenske distance, od prvog samostalnog nastupa u Muzeju Savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine nepristrasno i u duhu novog vremena sagleda raznovrsni i multimedijski opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke.

O Miri

Mira Brtka je nosilac novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prošlog veka. Svoje obrazovanje stiče u Beogradu, a umetničku karijeru gradi u Rimu. Iza sebe je ostavila veliki umetnički opus, čiji deo ćemo imati prilike da vidimo tokom trajanja izložbe „Refleksije“.

Mira Brtka je imala, kao retko koji umetnik sa našeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Pored njenog likovnog stvaralaštva, izložba će prikazati paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje.

Foto: Promo

The post „Refleksije“, retrospektivna izložba radova Mire Brtke appeared first on Kulturni kišobran.