Mlađe generacije, poput moje (osim ako i sami nisu umetnici, slikari) teško da su do sada čule za ime Mira Brtka. To je možda i opravdano, ako uzmemo u obzir da je Mira najviše radila u inostranstvu. 

Nije doduše njeno delo toliko nepoznato Srbiji – Mira je izlagala u Novom Sadu, Apatinu, Staroj Pazovi, Bačkom Petrovcu… Poslednju izložbu u Srbiji imala je u Novom Sadu dve godine pre smrti 2014. 

Iako su joj radovi posthumno izlagani prošle godine u Novom Sadu i Staroj Pazovi, najširi opus njenih dela sada je izložen skoro pa u centru Beograda. 

Stoga treba odati počast ovoj umetnici, koja je, po rečima Olivere Janković iz monografije “Refleksije”, volela da se menja, što pokazuje i njen raznovrsan opus. 

Od enformela preko lineara, radova sa vezom, kolaža, apstrakcije, skulptura pa sve do modnog dizajna i rada na filmu, Brtkin rad je ušuškan i u monografiji o njenom umetničkom putešestviju. 

“Prosvetljenje”

Sve je ukazivalo na to da će Mira Brtka “vladati” svetom filma. Ispostavilo se da se pronašla i u drugim umetnostima.  Brtka je diplomirala na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost, ali je život ubrzo odvodi u Rim gde upisuje Akademiju lepih umetnosti, odsek slikarstvo. 

Važan segment u njenom životu počeo je 1967. godine kada je postala deo internacionalne grupe “Illumination”. Osnovao ju je japanski umetnik Nobuja Abe. 

Zajedno sa kolegama iz grupe, Milenom Čubraković, Maršom Hafif, Paolom Patelijem i Aldom Šmitom, imala je jednu izložbu – u Trentu u Galeriji L’Argentario 1967. godine. 

“Abe je bio njihov duhovni mentor, uzor i ‘učitelj’ koji je slikarstvo želeo da im približi kao jednu vrstu haiku poezije”, piše profesor Ješa Denegri i primećuje da se ova grupa razlikovala od drugih koje su postojale u to vreme, jer “zadržava pojedinačne autorske pozicije svojih članova koji ostaju privrženi disciplini slikarstva”.

U to vreme su nastale Mirine Bele slike, koncept kojim se umetnost “oslobađa svega naučenog”. 

“Koristila je površinu platna premazanu tankim slojem bele boje i na njoj mermernom pastom povučene reljefne, paralelne, isto tako bele linije”, piše Janković u monografiji i primećuje da “sigurno nije bilo lako stvoriti sliku sa tako ograničenim sredstvima”.

Kada je Abe preminuo i grupa se ugasila, a Mira se vratila u Srbiju.

Sedamdesete su unele promenu u Mirinom životu. Nakon Belih slika Brtka skreće fokus na organsku apstrakciju, odnosno na kolaže živih boja. A kasnijih godina, okreće se i vezenju, tekstilnom kolažu, varenim skulpturama…

Istovremeno, i film je bio deo njenog života; režirala je nekoliko filmova i dokumentarnih filmova, a učestvovala i u realizaciji filma “Sutjeska”.

Nakon “Sutjeske”, Mira se udaje se za Dragana Kresoja, reditelja i dobijaju sina Miloša. 

Mirine haljine u Vogu

Mira se bavila i modnim dizajnom. Njene kreacije spominjane su i u italijanskom Vogu 1981. godine. Haljine koje je Mira kreirala, dobile su naziv Camicone slavo, odnosno slovenske košulje. 

“To su bile unikatne haljine, prepoznatljive po kroju, vezovima i bojenju”, piše u njenoj biografiji, a bile su poznate i kao Mirine haljine. 

Jednu njenu kreaciju nosila je i Izabela Roselini, ćerka Ingrid Bergman.

I Jugoslavija je znala za njene modne kreacije – haljine su se prodavale u Jugoexportu.

Nekoliko godina ranije, Mira je radila kostime za film “Krilate svinje” (Porci con le ali) Pjera Paola Pazolinija koji su se bazirali na slovenskom folkloru, a vezovi su bili karakteristični za Vojvodinu.

Velika tragedija i novi milenijum

Nije bilo sve tako vedro u Mirinom životu, kao što se može naslututi iz njenih šarenih slika. 

Novembra 1996. Mirin suprug i sin ginu u nesreći tokom snimanja filma “Suton nad Beogradom”. U čast supruga, osniva i Fondaciju Brtka Kresoja. 

Posle pauze, Mira se svojoj umetnosti vraća početkom 2000-ih.

“Na samom početku tog novog stoleća Mira Brtka slika zamašan ciklus neogeometrijskih slika a kojima dominiraju široke površine plave boje, crne i bele”, piše Sava Stepanov u monografiji.

Tu kombinaciju boja je preuzela iz folklorne tradicije vojvođanskih Slovaka kojoj, kako pojašnjava Stepanov, i sama pripada te je, po njegovim rečima “ove sklopove čistih bojenih polja smatrala identitetskim, autentično autobiografskim i svojim duboko personalnim tvorevinama”.

Poslednje godine Mire Brtke

Stepanov se u monografiji osvrnuo i na poslednje period Mirinog života, koji se “poklopio sa početkom novog 21. stoleća”.

“Taj završni umetnički crescendo je rezultirao sublimacijom njenih umetničkih stavova sukcesivno ispoljavanih tokom čitavog opusa”, slikovit je Stepanov.

Na kraju, prof. Denegri zaključuje da je “Brtka izgradila višemedijski opus koji iako podeljen po zasebnim disciplinama (kao što su slikarstvo, kolaž, skulptura, objekti, instalacije, moda, igrani i animirani film i politički aktivizam) ujedno je objedinjen u neodvojivu celinu samim time što nastaje kao konačni bilans jedne jedinstvene ličnosti u toku njenog plodnog i uzbudljivog života”.

Foto: Vladimir Miloradović

The post Mira Brtka – uzbudljiv život vanserijske umetnice appeared first on Kulturni kišobran.