Kada govorimo o devedesetim godinama na prostoru bivše Jugoslavije, najčešće ih povezujemo sa ratovima, sankcijama, izbeglištvom, ekonomskom krizom i izolacijom. Iza tih velikih istorijskih događaja, međutim, ostaju lične priče ljudi čiji su se životi zauvek promenili.

Upravo tim iskustvima bavi se izložba „Devedesete, lično“, koja kroz privatne predmete i autentična svedočenja prikazuje kako su burnu deceniju doživeli neki od najznačajnijih pisaca, novinara, umetnika, muzičara, reditelja i sportista sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

Posetioci će imati priliku da vide predmete i pročitaju priče autora i javnih ličnosti poput Vladimira Arsenijevića, Rumene Bužarovske, Srđana Dragojevića, Ane Đurić Konstrakte, Miljenka Jergovića, Dušana Petričića, Zorana Predina i Marka Šelića Marčela, kao i brojnih drugih stvaralaca i javnih ličnosti iz regiona.

Njihove priče svedoče o prinudnim odlascima iz domova, promenama profesija, političkom i društvenom angažmanu, kreativnim načinima preživljavanja i prilagođavanja, ali i o novim prijateljstvima, ljubavima i životnim putevima koji su nastajali usred istorijskih previranja.

Izložba će za posetioce biti otvorena od 26. juna do 15. septembra 2026. godine, svakog dana od 10 do 20 časova, u prostoru Muzej devedesetih u Kneza Miloša 3 u Beograd.

The post Izložba „Devedesete, lično“ otvara vrata intimnim pričama jedne burne decenije appeared first on Kulturni kišobran.

Njegove karikature nastale tokom raspada Jugoslavije, ratova i autoritarne Miloševićeve vladavine, danas se uz minimalne “estetske” promene ponovo čitaju kao precizni komentari savremene političke stvarnosti.

Corax je rođen 1933. godine u Čačku. Detinjstvo je proveo u izbeglištvu jer su mu početkom drugog svetskog rata četnici ubili oca. Maturirao je u Zemunu, a arhitekturu je studirao u Beogradu. Karikaturom počinje da se bavi 1950. godine u satiričnom časopisu Jež, odakle započinje dugu i hrabru karijeru u medijima koji će ga učiniti jednim od najprepoznatljivijih kritičara političke moći u Srbiji.

Tokom decenija objavljivao je u brojnim novinama i časopisima kao što su: Večernje novosti, Borba, Naša Borba, Vreme, a u Danasu objavljuje od nastanka novina sve do danas. Za svoj rad 2004. godine odlikovan je francuskim ordenom Legije časti. 

Coraxov crtački stil oduvek jedinstven i prepoznatljiv formiran je pod snažnim uticajem američkog karikaturiste i ilustratora Saula Steinberga pa prve crteže radi isključivo perom.  

Autori poput Pjera Križanića i Ivana Lučeva, takodje su mu bili uzori a posebno značajnu ulogu u tom procesu imao je Ivan Lučev, koji mu je na početku karijere u Ježu držao časove anatomije i podstakao ga da pređe na rad četkicom, tehniku koja je postala jedno od obeležja njegovog rukopisa.

Politička karikatura bila je Coraxovo primarno interesovanje od samog početka. Sa dolaskom Slobodana Miloševića na političku scenu, bez zadrške započinje otvorenu i beskompromisnu kritiku režima i njegove politike.

Tokom jedanaest godina Miloševićeve vladavine, od devedesetih do 2001. godine, Corax je objavo je oko četiri hiljade karikatura koje su jasno, hrabro i precizno svedočile o stvarnosti tog vremena. Izložba 

„U nedostatku dokaza“ predstavlja autorov sažeti izbor radova iz  perioda devedeseti u dijalogu sa aktuelnim karikaturama nastalim u poslednjih pet godina i objavljivanim u listu Danas.

Izložba traje do 30. marta i može se posetiti svakodnevno od 10 do 20h.

The post Izložba „U NEDOSTATKU DOKAZA“ Predraga Koraksića Coraxa u Muzeju 90-ih appeared first on Kulturni kišobran.