Reč je o međunarodnom projektu nastalom udruženim snagama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu.

„Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom“, rekla je Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u svom obraćanju na otvaranju izložbe i dodala:

„U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi.“

Prisutnima se obratio i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe. Istakao je da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.

„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je on.

Zadovoljstvo što je ovakva izložba otvorena u glavnom gradu Srbije iskazala je i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.

Linije, redovi, kolone (spavaonica)

Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.

O izložbi

Izložba istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote, navodi se.

Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.

Kustosi i umetnici

Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.

Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.

Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.

Foto: Marijana Janković

The post Međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ otvorena u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Zamišljena kao dualni projekat i premijerno predstavljena u Lionu, izložba se sada otvara pred beogradskom publikom, nastavljajući dijalog između dve muzejske kolekcije oblikovane različitim istorijskim iskustvima, kulturnim kontekstima i institucionalnim razvojem.

Izložba će biti svečano otvorena 12. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 18:30 do 21:00. Posetioci će biti u prilici da je vide sve do 20. septembra 2026. godine.

Reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica)

Na dan otvaranja izložbe održaće se reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.

Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote.

Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.

Predstavljeni radovi pokazuju kako lične priče mogu postati sredstvo za razumevanje pitanja moći, ideologije, pripadnosti, otpora i kulturnih transformacija.

Bilo da se bave telom kao prostorom ranjivosti i delovanja, zajedničkim prostorima kao nosiocima kolektivnog sećanja, međuljudskim odnosima kao poljem razmene i solidarnosti ili politikom kao autoritetom koji oblikuje svakodnevni život, umetnici ukazuju na neraskidivu povezanost privatnog i javnog.

Četiri tematske celine

Izložba je organizovana kroz četiri tematske celine — Telo, Kolektivni prostor, Odnosi i Politika — koje posetiocima omogućavaju da sagledaju složene veze između ličnog iskustva i zajedničke istorije.

Radovi umetnika kao što su Marina Abramović, Steve McQueen, Neša Paripović, Raša Todosijević, Sophie Calle, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Gordon Matta-Clark i mnogi drugi uspostavljaju dijalog koji prevazilazi generacijske, geografske i kulturne granice.

Više od predstavljanja dve muzejske kolekcije, Lične priče / Političke realnosti svedoči o značaju međunarodne saradnje, kulturne razmene i zajedničkog promišljanja savremene umetnosti.

Povezujući dela nastala u različitim političkim i društvenim okolnostima, izložba poziva publiku da razmisli o tome kako umetnost doprinosi razumevanju složenosti savremenog sveta i kako lične priče postaju važan deo naših zajedničkih istorija.

Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Maja Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Metju Lelievre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.

Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Chourouk Hreich, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Raša Todosijević, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thameur Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.

Naslovna fotografija: Damir Radovic – NO MORE (2025) – foto Elsa Biyick, ljubaznošću macLYON

The post „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo je peta godina da pod sloganom „Odvedimo grad u prirodu” organizacija Kišobran organizuje letnja druženja u parkovima i muzejima Beograda. 

Kao dešavanje koje promoviše ekologiju i zaštitu životne sredine, fantastično podudaranje sa otvaranjem izložbe „Efekat pregleda” u MSUB koja se bavi raznorodnim ekološkim pitanjima otvorilo je mogućnost svim posetiocima Piknika da ovu izložbu posete sa 50 odsto popusta!

„Pored toga, pripremili smo vam divne programe, od standardne Joga seanse koju drži naša prijateljica Irena pa sve do Kristine iza 7 gora, koja kreira ture u prirodi za decu i odrasle, a na temu mitova, bajki, cikličnosti prirode. Pričaće nam koliko je važno da cenimo prirodu koja nas okružuje, kako su to radili naši preci i kako smo mi to sada malo zaboravili. 

Naši drugari Feloneezy i Phillie P biće zaduženi za muzičku podlogu, a Zaokret, Kabinet i Burger House za hranu i piće. Pored toga biće organizovani punktovi za reciklažu i odnošenje otpada, kako bismo park ostavili u prvobitnom stanju za sve ljude koji će poželeti posle nas da malo odmore na sveže pokošenoj travi”, poručuju iz Kišobrana,

Prisustvo na Pikniku je potpuno besplatno, ali obavezno ponesite ćebiće i kreme za sunčanje.

Foto: Promo

The post Piknik u Beogradu ispred Muzeja savremene umetnosti appeared first on Kulturni kišobran.

Tema stručnog vođenja doktorke Milice Mađanović, menadžerke beogradske postavke izložbe „Ljubav je ljubav“ koje će biti održano ovog vikenda (20. i 21. februar) u 12 sati je „Firmitas, utilitas, venustas: tragom vitruvijanskih zlatnih pravila arhitekture u modnom dizajnu Žan Pol Gotjea„.

„Neraskidivo vezani za ljudske fizičke i duhovne potrebe, moda i arhitektura su aktivni konstituenti čovekove pojavne realnosti. Oba kreativa izraza nastaju kao odgovor na čovekovu potrebu za telesnom zaštitom, koji, nadograđen ljudskim genijem, metamorfira u objekat individualnog (ličnog), kolektivnog (polnog, rodnog, kulturološkog, religijskog, klasnog, itd.) i temporalnog (istorijsko-epohalnog) komunikativnog potencijala. Tretirajući Gotjeovo stvaralaštvo kao predmet studije slučaja, vođenje će istražiti mogućnost primene tradicionalnih arhitektonskih postulata strukture, funkcije u forme u analizi modnih kreacija. Izložbeni eksponati će služiti kao smernice na putovanju kroz domene arhitekture i mode, a Žan Pol Gotje će biti prikazan kao graditelj ljudske svakodnevice kraja 20. i početka 21. veka“, ukratko o temi kaže doktorka Milica Mađanović.

Karte za ovaj termin se mogu kupiti isključivo onlajn preko servis sajta Ticket.rs. Muzej savremene umetnosti Beograd poštuje sve epidemiološke mere, i posete su u malim i strogo kontrolisanim grupama, budući da se ulaznice prodaju po vremenskim slotovima.

Foto: Bojana Janjić

The post „Firmitas, utilitas, venustas: tragom vitruvijanskih zlatnih pravila arhitekture u modnom dizajnu Žan Pol Gotjea“ appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba će biti otvorena u petak, 5. februara u periodu od 18 do 20 časova, kada će umetnica biti prisutna u galeriji sa kustosom izložbe Unom Popović.

Rad na ovom ciklusu umetnica je započela 2019. godine. Sedam slika velikog formata, od toga dva diptiha, prikazuju monumentalne holove različitih međunarodnih aerodroma, prostrani enterijer železničke stanice i naizgled napušteni tržni centar ili hipermarket, feribot koji prevozi putnike, kao i unutrašnjost prostranog i naizgled nedovršenog hrama, koji kao da još nije u potpunoj funkciji. Ambijenti monumentalnih enterijera su predstavljeni najčešće sa malim grupama ljudi koji su u stanju neodređenog i neusmerenog kretanja, naizgled u iščekivanju. Na nekim slikama ti enterijeri izgledaju kao pusti i ispražnjeni prostori.   

Već više godina unazad slikarstvo Ljiljane Šunjevarić zasniva se na snažnim i simboličkim prizorima međuodnosa ljudi u kretanju i različitih prostora poput močvara, šuma, dolina reka ili plaža. Česta tema u njenom radu jesu migracije. Umetnica promišlja istorijske seobe naroda u odnosu na savremene migracije kao odnose kretanja ljudi i monumentalnih prostora koji neretko sugerišu na društvene, političke pa i lične uzroke i svojstva tih pokreta. U ikonografskom smislu to su mahom predstave velikih grupa ljudi u prirodi ili u spoljašnjem prostoru, na  otvorenim teritorijama ili u pejzažima.

U ciklusu slika “Stanice” kretanje ljudi kao da je iznenada zaustavljeno u određenim enterijerima.

Umetnica formira asocijativan odnos između samog galerijskog prostora i slika, pojačavajući osećanje prisutnosti posetilaca u tom međuprostoru raspoređivanjem većeg broja klupa u slobodnom prostornu u odnosu sa eksponatima. Klupe ovde nisu postavljene samo kao funkcionalni mobilijar već referišu na mesta zaustavljanja ili čekanja upućujići na taj način na slike kao prizore tranzitnih punktova.  Instalacijom u prostoru potencira se ideja otuđenosti ljudi ne samo u odnosu na naslikane prizore već i u odnosu na sam galerijski prostor pa se takvim postupkom pojačava i dejstvo slikarskih prizora u prostoru.

Po rečima autorke, “Stanice” su, u konteksu današnjice, postale ne samo označitelji kretanja već i mesta neizvesnih zaustavljanja, administrativnih zabrana i gotovo beskrajnih onespokojavajućih čekanja. Time je ovaj rad, iako promišljan i planiran pre pandemije korona virusa, dobio povećanu aktuelnost i postao aluzija na svet koji se iznenada zaustavio.

Izložba će trajati do 8.marta svakog radnog dana od 12 do 20 časova, sem utorka, u Pariskoj 14.

Salon Muzeja savremene umetnosti poštuje sve propisane epidemiološke mere, i dozvoljeni broj prisutnih posetilaca u isto vreme u galeriji je 20 osoba.

Ljiljana Šunjevarić

Ljiljana Šunjevarić (1979) – vizuelna umetnica iz Beograda, rođena u Užicu. Diplomirala je i doktorirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Aktivno izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu od 2000. godine. Značajne samostalne izložbe: Mapa (2009, Beograd), Arhetip (2011, Beograd, Čačak), Homosaker (2012, Požega), Novodevičje (2014, Šabac), Novodevičansko/remake (intervencija na javnoj skulpturi „Laza Lazarević“ u šabačkoj Gospodar Jevremovoj ulici, 2015, Šabac), Prizori (2015, Beograd), Završavajući Leonarda (2016, Kraljevo), Seobe: Slika prizora (2016, Beograd; 2017, Raška), Plaže (2018, Kovin), Varoš Nova (2020, Beograd). Nagrađivana je u oblasti crteža. Radovi su joj prisutni u umetničkim zbirkama KC Požega, KC Čačak, Galeriji savremene umetnosti u Zrenjaninu, kolekciji Grada Beograda, kolekciji Narodnog muzeja u Kraljevu, kolekcija Šumatovačka – Centar za likovno obrazovanje i u više privatnih kolekcija.

Zaposlena je na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u zvanju vanredni profesor  na predmetu Slikanje.

Foto: Bojana Janjić

The post Izložba „Stanice“ Ljiljane Šunjevarić u Salonu MSUB: Aluzija na svet koji se iznenada zaustavio appeared first on Kulturni kišobran.

Tema poslednjeg stručnog vođenja istoričara mode Stefana Žarića, koje će biti održano ovog vikenda (30. i 31. januar) u 12 sati, je „Žan-Pol Gotje i Tjeri Migler“.

Karte za ovaj termin se mogu kupiti isključivo onlajn putem preko sajta servisa Ticket.rs. Muzej savremene umetnosti Beograd poštuje sve epidemiološke mere, i posete su u malim i strogo kontrolisanim grupama, budući da se ulaznice prodaju u vremenskim slotovima.

„Ukoliko na savremenoj modnoj sceni postoji kreator čija poetika je istovremeno i bliska i suprotna Gotjeovoj, to je Tjeri Migler. I Gotje i Migler su na sebi svojstven način filtrirali duh vremena osamdesetih i devdesetih godina prošlog veka: pariski šik, radikalna seksualnost različitih subkultura, kultura njujorških klubova, androgine pop ikone, fascinacija korsetom i poigravanje sa ženskom siluetom samo su neke od karakteristika prisutne u stvaralaštvu oba umetnika. Zato i ne čudi činjenica da su oba Francuza često imali i iste muze, poput Dejvida Bovija, Naomi Kembel i Lejdi Gage. Sa muzeološkog, odnosno kustoskog stanovišta, sličnosti i razlike između Gotjea i Miglera sagledane su retrospektivama oba kreatora u realizaciji Montrealškog muzeja lepih umetnosti, čiji je autor Tjeri-Maksim Lorijo. Kroz osvrt na Lorijoovu izložbu realizovanu prošle godine, Thierry Mugler: Couturissime te aktuelnu postavku u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, vođenjem će se ukazati na sličnosti i razlike u opusima Žan-Pol Gotjea i Tjerija Miglera“, ukratko o temi kaže istoričar mode Stefan Žarić.

Najmlađe posetioce i ovog vikenda u Muzeju savremene umetnosti očekuju radionice, koje realizuje i vodi Natalija Dabić, muzejski edukator i likovni pedagog. Radionice su namenjene deci uzrasta od 4 do 12 godina, a polaznici će, uz sve propisane mere (obavezno korišćenje zaštitnih maski, dezinfikovanje ruku i obavezno držanje rastojanja od 2 metra, u grupama od najviše desetoro), imati priliku da osim kreativnog izražavanja saznaju razne zanimljivosti vezane za rad i dela umetnika Žana Pola Gotjea.

Radionice se održavaju subotom u dva termina: 13:00 – 14:30  i 15:00 – 16:30 u prostoru MSUB, a materijal koji je potreban za rad je obezbeđen. Svi zainteresovani roditelji mogu prijaviti svoje dete na radionicu putem email-a:  dk@msub.org.rs . U prijavi je potrebno napisati termin dolaska, ime i prezime deteta, godine, ime jednog roditelja i kontakt telefon.

Izložba traje do 14. februara 2021.

Foto: Bojana Janjić

The post „Žan-Pol Gotje i Tjeri Migler“– poslednje stručno vođenja kroz izložbu „Ljubav je ljubav: Radost venčanja za sve Žan Pol Gotje“ appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve Žan Pol Gotje, sa ukupno 38 venčanica visoke mode kreiranih u periodu od 1990. do 2020, nastaje kao finale čuvene izložbe „Modni svet Žan Pol Gotjea: od trotoara do modne piste“ koja je u 12 gradova sveta privukla više od dva miliona posetilaca, obarajući rekorde modnih izložbi.

Poseban ekskluzivitet beogradske postavke je svetska premijera čak osam venčanica koje ranije nisu bile deo izložbe.

Izložba Ljubav je Ljubav: radost venčanja za sve biće izložena do 14. februara 2021. godine, na petom nivou Muzeja suvremen umetnosti Beograd, dok je na ostalim nivoima Muzeja i dalje moguće pogledati izložbu Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019, ali u nešto redukovnom izdanju.

Svi zainteresovani posetioci ulaznicu za izložbu francuskog modnog dizajnera, po ceni od 600 dinara, od danas mogu kupiti putem interneta servisa za prodaju karata Ticket.rs ili na blagajni Muzeja savremena umetnosti u Beogradu. U

laznice će se prodavati po vremenskim intervalima (slotovima) u skladu sa zvaničnim epidemiološkim mera, koje je propisala Vlade Republike Srbije.

Foto: Promo

The post /POMERENO/ Evropska premijera izložbe „Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve Žan Pol Gotje“ appeared first on Kulturni kišobran.