Hrvatska autorka Jasna Žmak, prošlogodišnja dobitnica Gran prija „Mira Trailović“ za predstavu „this is my truth, tell me yours“, odlučila je da svoju nagradu simbolično dodeli glumici Mileni Radulović koja je briljirala u predstavi „Proces Peliko“.

„Jako mi je žao da nisam ovih dana s vama u Beogradu, ali jebiga, ne mogu biti na dva mjesta istovremeno. Ali zato vas pratim i gledam preko interneta, plačem se i smijem s vama ispred svog kompjutera. Genijalno je što ste kao zajednica uspjeli isfurati ne:Bitef, rispekt do poda“, kazala je Jasna Žmak u video poruci prikazanoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju na zatvaranju ne:Bitefa.

Ona je objasnila da je Radulović dobila ovu nagradu dobila ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu.

„Znam da su obrazloženja za nagrade inače nešto duža, ali i Bitef je inače nešto duži, tako da ću ja svoje obrazloženje skratiti i reći samo: Milena, divim se tvojoj hrabrosti i ustrajnosti. Čast mi je da ti mogu predati ovu nagradu, i nadam se da ću uskoro imati priliku da ti čestitam i uživo – a još se više nadam se da će pravda do Beograda stići prije mene“, zaključila je Žmak.

Zatečena ovim priznanjem, Milena Radulović odgovorila je u pisanoj poruci: „Draga Jasna, beskrajno ti hvala! Kakav postupak u završnici ove velike i važne priče kroz koju smo prošli svi zajedno! Žizel Peliko, njena hrabrost i nadljudski poduhvat, hipnotisao je nas koji smo učestvovali u izvođenju predstave, zatim i publiku u sali, a onda neočekivano i skoro 40 hiljada gledalaca van nje, putem video prenosa, i to u trajanju četiri i po sata! Nije li to pobeda Zajedništva! Odvažnosti! Slobode! I ljubavi – kroz suštinu izvođačkih umetnosti – katarzu.“

Radulović je dodala da je ovo najbolji dokaz da je Bitef tamo gde se okupimo, kako glasi slogan ne:Bitefa, kao i da na ovaj način svi zajedno pišemo pravičniju istoriju!

„I onda, povrh svega, javljaš se ti, Jasna, da zapečatiš i zaokružiš ovo udruživanje baš OVAKVIM gestom! Rasplakala si me! HVALA TI! Na više načina me dira ovaj gest, i kolegijalno i privatno, i ženski! Ovo priznanje me je pogodilo u srce! Hvala ti. Mnogo mi je žao sto nisam u mogućnosti da budem tu večeras sa vama! Kakav dan, kakav Proces za sve nas. Kakva pobeda!“

Ovogodišnji ne:Bitef, samoorganizovan kao reakcija na cenzurisanje i izostanak institucionalnog festivala, zatvoren je u četvrtak u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinom pod nazivom „Umetnost: povlačenje i/kao otpor“ koju su moderirale Ana Vujanović i Jelena Knežević. Tokom trajanja festivala publika je prethodno bila u prilici da pogleda i snimak predstave „Bratija“ Romea Kastelučija, pank koncert  „Zaboravljene radničke borbe“, radove odvažnih mladih autorki i autora Andreje Kargačin, Aleksandera Zaina, Ane Janković i Akcionog odbora u programu „Oni dolaze“, kao i predstavu „Proces Peliko“ Mila Raua i Servan Dekl kojom je festival otvoren.

Program su činili i brojni susreti, paneli i razgovori na kojima je bilo reči kako o cenzuri u umetnosti i kulturi, tako i o brojnim organizovanim borbama koje se odvijaju više od godinu dana na različitim frontovima.

Uz veliku podršku studenata i studentkinja, kao i velikog dela kulturnog sektora i šire javnosti, ne:Bitef je kao gerilski poduhvat uspešno izveden u gotovo nemogućim uslovima. Sve oči sada su uperene u jubilarno 60. izdanje Bitefa koje bi moralo da se organizuje u znatno povoljnijim okolnostima po naš najveći pozorišni festival.

Foto: Nata Korenovskaia

The post Gran pri Ne:Bitefa Mileni Radulović „za ulogu u ‘Procesu Peliko’ i sve što je napravila za sve žene u regionu” appeared first on Kulturni kišobran.

„Nizom pogrešnih i nestručnih odluka, drastičnim smanjenjem budžeta, ukidanjem funkcije umetničkog direktora i, na kraju, otvorenom cenzurom programa, osnivač je počinio sve korake da se Bitef ove godine ne desi“, objašnjavaju iz organizacije ne:Bifeta, neformalne grupe građana koju čine umetnice i umetnici, radnici i radnice u kulturi.

„Najpre ga je gradska vlast razvlastila i osiromašila, zatim odložila i preoblikovala, a onda pokušala i da ućutka – jer je i posle skoro šest decenija ostao slobodarski, kritički, glasan, pobunjen“, dodaje se u saopštenju.

ne:Bitef – ‘ne’ cenzuri

„Pametniji ne popušta, pametniji se organizuje – lekcija je koju smo naučili iz studentskog pokreta. Burno reagujući na cenzuru Bitefa odlučili smo da ne pristanemo na brisanje važne istorije i živog nasleđa kritičkog pozorišta. Ne:Bitef je istovremeno „ne“ cenzuri i ne-institucionalni, nezavisni Bitef – nastavak festivala koji pripada zajednici, a ne bilo kom sekretarijatu, odboru ili vladi“, navodi se u programskom tekstu koji prati ovo izdanje ne:Bitefa.

„Cenzurisani program Bitefa postao je mesto okupljanja: oko njega su se ujedinili brojni kulturni radnici i radnice, organizacije, saveznice i saveznici, publika i zabrinuti građani i građanke. Bez novca, sa vrlo malo resursa, ali sa mnogo entuzijazma, solidarnosti i besplatnog rada, preuzimamo odgovornost da festival ipak održimo živim – gerilski, na više lokacija u gradu, od 15. do 18. decembra 2025. godine. Time pokazujemo da scena ne prihvata cenzuru i da ne pristaje da je prećuti – kako bi rekla Žizel Peliko: ‘Sramota mora da promeni stranu.’”

Proces Peliko otvara ne:Bitef

Ne:Bitef će zvanično biti otvoren 15. decembra u 18 časova na Fakultetu dramskih umetnosti predstavom Proces Peliko čiji su autori Milo Rau i Servan Dekle.

Kroz sirov pozorišni dokumentarizam čitanja spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je potresao javnost, predstava svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.

Žizel Peliko, sedamdesetdvogodišnja Francuskinja koju je u nesvesnom stanju suprug zajedno sa pedesetoricom muškaraca pronađenih na internetu silovao u rasponu od nekoliko godina, odlučila je da otvori suđenje za javnost i učini „da sramota promeni stranu”.

Ova koprodukcija Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu će u Beogradu biti predstavljena u izvođenju gotovo 30 lokalnih glumaca/ca, kulturnih radnika/ca i aktivista/kinja koji su javnosti poznati po svojim profesionalnim dostignućima, ali i angažmanu za bolje društvo.

Pre toga, sa početkom u 12 časova, na istom mestu biće održan razgovor u okviru međunarodne kampanje Resistance now! Together koju je pokrenuo Bečki festival. Švajcarski reditelj Milo Rau, inicijator kampanje, razgovaraće sa predstavnicima domaće kulturne scene o represiji koju kulturni sektor trpi zbog odupiranja autokratiji i učešća u borbi za društvene promene.

Oni dolaze

Drugi festivalski dan, 16. decembar odvijaće se u Magacinu u Kraljevića Marka pod nazivom Oni dolaze, a biće posvećen mladim autorkama i autorima čije je produkcije domaća i svetska javnost trebalo da upozna tokom 59. Bitefa.

Cenzurisanjem programa i otkazivanjem zvaničnog festivala, ovi mladi umetnici i umetnice ponovo, makar kratkotrajno, onemogućeni su da se izraze.

Ipak, njihovi radovi nalaze različite puteve do ostvarenja i javnosti, pa će od 18 časova posetiocima Magacina biti prezentovane predstave: Dora ili Ko će da prošiva prsluke?, autorski projekat Andreje Kargačin, plesno i koreografsko istraživanje Tenzija Aleksandera Zaina, Samoubistvo kao (društvena) činjenica rediteljke Ane Janković i Društvo spektakla: diverzije samoupravljanja, autorski projekat Akcionog odbora, kolektiva studenata Fakulteta dramskih umetnosti.

Bratija – o policijskoj brutalnosti

Narednog dana, 17. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publika će od 18 časova moći da pogleda projekciju predstave Bratija (Bros) Romea Kastelučija i Skota Gibonsa. Bratija govori o policijskoj brutalnosti, odnosno o fenomenu masovnog muškog institucionalizovanog nasilja. Radeći sa profesionalnim izvođačima i naturščicima, Kasteluči se kao i ranije služi tehnikama neverbalnog teatra, gradeći kompleksno simboličko delo sačinjeno od bogatih poetičnih slika koje pružaju mogućnost višestrukih tumačenja. Povodom predstavljanja snimka Bratije, reditelj predstave će se putem videa obratiti publici.

Nakon toga, od 19.30 časova, uslediće tribina pod nazivom Pravda i/ili kažnjavanje: ka abolicionističkoj budućnosti. U svetlu aktuelnih društvenih previranja u Srbiji, ali i brojnih drugih širom sveta, postavlja se pitanje da li težnja za pravednijim društvom podrazumeva i radikalnu reformu ili potpuno odricanje od želje za kaznom i osvetom. Na istoj liniji razmišljanja se može postaviti pitanje da li bi feministički i ostali progresivni pokreti trebalo da se oslanjaju na represivni državni aparat, policiju i zatvorski sistem, u želji za pravdom ili bi trebalo da se fokusiraju na politiku brige, prevenciju nasilja i osnaživanje marginalizovanih grupa da se sa nasiljem izbore, ukoliko do njega dođe.

Pank veče u Beogradu

Treći festivalski dan biće završen pank koncertom i pratećom izložbom koji publiku očekuju od 20 časova u Karmakomi. Ne:Bitef i bend tehničara berlinskog pozorišta Folksbine predstaviće nešto malo drugačije – prljavi, besan i energični pank koncert Zaboravljene radničke borbe o značajnim radničkim podvizima iz naše istorije. Pank veče stiže u Beograd zahvaljujući saradnji sa domaćim bendovima i studentima saradnicima. Uz mini-izložbu i nastupe tri benda – nemački Pink Wonder i domaće snage Ubili su Batlera i Anima – svi prisutni pozvani su da dele zajedničku istoriju, iskustva, sećanja i bes. Ulaznice za ovaj događaj moći će da se kupe na ulazu u Karmakomu.

Topli obrok za kraj

U petak, 18. decembra, program ne:Bitefa vraća se u Centar za kulturnu dekontaminaciju gde će od 18 časova biti održana tribina Umetnost: povlačenje i/kao otpor. Ona će okupiti umetnice/ke, kustose/kinje, kulturne radnice/ke i aktiviste/kinje koji su u protekloj godini delovali protiv cenzure i autokratske kulturne politike. Polazeći od onemogućavanja ovogodišnjeg Bitefa, razgovaraće se o tome da li je kritika još uvek moguća unutar institucija umetnosti ili je upravo njihovo napuštanje – povlačenje, odustajanje, privremeno „neodržavanje“ – danas najsnažniji gest otpora. Publika je takođe pozvana da se uključi u zajedničko promišljanje mogućih strategija borbe, solidarnosti i zauzimanja prostora za slobodu umetničkog izraza.

Festival će svečano biti zatvoren u 21 čas toplim obrokom, u duhu zajedništva i solidarnosti, kao i spontanim razgovorom u dvorištu CZKD-a.

The post „Bitef je tamo gde se okupimo“: otpor umesto ćutanja appeared first on Kulturni kišobran.