Shawn Mendes: Povratak sa emocijama i hitovima

Shawn Mendes kao headliner druge večeri Szigeta priredio je emotivan i energičan nastup kakav će publika zasigurno dugo pamtiti.

Na glavnu binu Shawn Mendes je izašao oko 21:15 i odmah „zagrmeo“ svojim hitom “There’s Nothing Holdin’ Me Back”. Time je podigao na noge desetine hiljada “Szitizen-a” (kako od milja zovu publiku Szigeta) i pokazao da ga ništa ne sputava da priredi spektakl. Mendes se vratio na Sziget posle sedam godina – prvi put je nastupio 2018, a sada se pojavio znatno zreliji, posle burnog perioda u karijeri. Podsetio je fanove da je iza sebe imao dvogodišnju pauzu zbog problema sa anksioznošću i otkazivanja turneje 2022. godine, ali i da je taj „predah“ od scene iskoristio da stvara novu muziku. Publika je to i osetila: svaka pesma kojom nas je počastio zvučala je kao iskren razgovor – od seta novih numera punih samorefleksije, do starih hitova koje su obožavaoci pevali u glas.

Mendes je tokom večeri izveo kompletan pregled svoje diskografije – od ranih balada sa prvog albuma do aktuelnih singlova. Njegova setlista obuhvatila je 17 pesama, pa smo čuli kako laganije i nežnije pesme tako i poletne numere koje su obeležile njegov put. Naravno, nije izostavio ni megahit “Señorita”, kojim je rasplesao publiku na sredini nastupa. Sa posebnom strašću izvodio je nove pesme sa albuma Shawn, ističući koliko mu znače.

Atmosfera je kulminirala pred sam kraj kada je otpevao svoj emotivni anthem “In My Blood”, pesmu posvećenu borbi sa anksioznošću i snagom da se izdrže teški momenti. Ceo Main Stage je grmeo uz refren “Sometimes I feel like giving up, but I just can’t – it isn’t in my blood”, dok je Mendes pevao sa vidljivo jakim emocijama u glasu. Mnogi su primetili da su mu oči bile pune suza radosnica dok je upijao kako masa peva svaki stih; u tim trenucima na njegovom licu istovremeno su se videli i sreća i setna zahvalnost. Za kraj, publika mu je priredila rođendansko iznenađenje. Kako je neposredno posle ponoći slavio 27. rođendan, desetine hiljada glasova zapevale su mu “Happy Birthday”, što je Mendesu izmamilo osmeh.

Nelly Furtado: Nostalgični hitovi i nova energija

Nelly Furtado vladala je glavnom binom Szigeta kao istinska pop diva, kombinujući nostalgične hitove 2000-ih sa osveženim zvukom i neverovatnom energijom.

Više od dvadeset godina čekalo se da Nelly dođe u Mađarsku. Verovali ili ne, ovo joj je bio prvi koncert u Mađarskoj u karijeri – i pokazalo se da se čekanje isplatilo. Kanadsko-portugalska pevačica izašla je na binu u stajlingu prave dive (u upadljivoj beloj odevnoj kombinaciji i visokim crnim čizmama do butina) i od prvog trenutka preuzela kontrolu nad publikom. Prostor ispred bine bio je ispunjen do poslednjeg mesta još pre početka. Žurka je počela od prve sekunde: još dok se nije ni pojavila na sceni, iz zvučnika je krenuo uvod koji je rasplesao masu, najavljujući spektakl. Kada je Furtado zakoračila na binu, isporučila je nalet energije zbog koje su svi oko nas i igrali i pevali uglas.

Nizale su se pesme koje su obeležile rane 2000-te, ali i osvežene verzije starih hitova, kao i noviteti – Nelly je vešto kombinovala elektroniku i latino zvuke u svom setu. Koncert je otvorila hitom “Say It Right”, čiji refren je odmah podigao ruke publike u vazduh. Nastavila je sa “Get Ur Freak On”, dinamičnom obradom Missy Elliott koja je donela dašak hip-hopa u njen nastup. Ubrzo su se ređali stari hitovi: latino-pop himna “Força” (pozdrav portugalskim korenima i davnašnja zvanična pesma Evropskog prvenstva u fudbalu), zatim set lagano prelazi u emotivne balade kao što su “Try” i “All Good Things (Come to an End)” koje su mnoge vratile u neka prošla vremena. Publika je posebno toplo dočekala nezaboravne početke njene karijere – pesmu “I’m Like a Bird”, kojom je Nelly postala globalna zvezda, pevali smo uglas dok je ona šetala binom sa širokim osmehom .

Premijerno je izvela i nekoliko novih pesama koje najavljuju njen povratnički album simboličnog naziva “7” (koji planira uskoro da objavi), među kojima su “Floodgate” i “Love Bites”, sa modernim elektro-pop prizvukom. Zanimljivo, najavila je da na tom novom materijalu sarađuje i njena ćerka kao tekstopisac, što je izmamilo aplauz podrške iz publike. Takođe je ubacila i nekoliko medley momenata: spojila je refrene pesama “Hot n’ Fun” i “Morning After Dark” (saradnje sa N.E.R.D. odnosno Timbalandom) u jednu celinu koja je održala tempo plesa.

Naravno, završnicu svog nastupa Nelly Furtado je ostavila za svoje najveće hitove – i tada je atmosfera dostigla usijanje. “Promiscuous” je izazvala bujicu nostalgije i gromoglasno repovanje Timbalandovih deonica od strane fanova, a potom je usledio i “Maneater”, možda njena najžešća pesma, kao šlag na tortu. Nelly je sišla sa scene uz grmljavinu aplauza, dokazavši da nije izgubila svoj sjaj – naprotiv, njen come-back nastup bio je poput victory lap kruga: retrospektiva najvećih hitova i trijumfalni povratak na veliku scenu istovremeno. Energijom, glasom i harizmom, Nelly Furtado je dominirala binom kao prava pop ikona, nateravši i mladu generaciju i starije fanove da se podsete zašto su pre 15-20 godina svi pevali njene pesme.

Noćni program: Boris Brejcha u elektronskoj ekstazi do zore

Posle ponoći, Sziget se transformisao u ogromni plesni podijum koji nije poznavao umor. U skladu s novom organizacijom festivalskih zona, Delta District i čuveni Bolt Arena Night Stage preuzeli su vođstvo žurke od sumraka do svitanja. Centralna figura noćnog programa drugog dana bio je nemački DJ i producent Boris Brejcha, poznat po svom karakterističnom Joker mask izgledu i žestokom high-tech minimal zvuku.

Brejcha je svoj DJ set započeo u 3:30 ujutru pred prepunim šatorom i otvorenim prostorom oko Bolt Stage bine, dok su najuporniji rejveri ostali da plešu do jutra. Njegovi monumentalni dropovi tresli su Ostrvo slobode, a laserski show i vizuali stvorili su hipnotišuću atmosferu u noćnoj tami. U jednom trenutku došlo je do neželjenog prekida – tišina je nakratko zavladala usred seta kada je došlo do tehničkog kvara na ozvučenju. Iznenadna pauza od par minuta zbunila je publiku, ali Brejcha i tehnička ekipa su odmah reagovali da otklone problem. Uz povike podrške publike i skandiranje njegovog imena u mraku, sistem je brzo ponovo proradio i žurka je nastavljena punom snagom – kao da se ništa nije dogodilo.

Brejcha se zahvalio razdragano i nastavio da ređa trake iz svog repertoara (uključujući i najpoznatije poput “Purple Noise” i “Gravity”), pojačavajući BPM kako se jutro bližilo. Do oko 5 ujutru, gomila neumornih plesača i dalje je poskakivala u transu, dok su prvi znaci zore nagoveštavali kraj druge festivalske noći.

Tako je drugi dan Szigeta ponudio zaista širok spektar doživljaja – od emotivnih pop momenata i tinejdžerskih uspomena uz Shawn Mendesa, preko moćnog povratka Nelly Furtado koji je spojio generacije, pa sve do besane plesne noći uz Borisa Brejchu za ljubitelje elektronske muzike.

Na “Ostrvu slobode” smenjivali su se euforija i emotivnost, suze radosnice i đuskanje bez predaha. Ako je suditi po utiscima i reakcijama publike, Sziget 2025. tek se zahuktava – pred nama su još mnoge magične večeri. Festival se nastavlja punom parom, a očekivanja su velika – jer posle ovakvog starta, zaista ništa nas neće sprečiti (da parafraziramo Shawnov hit) da uživamo u svakom narednom danu.

The post Sziget Festival, 2. dan: Emotivni povratak Shawn Mendesa, nostalgična Nelly Furtado i noćni techno spektakl appeared first on Kulturni kišobran.

Svarim u glavi i tu misao, mada nerado, kad ono – kilometarski redovi na Torlaku. U najbližoj Covid ambulanti – termina za testiranje nema do kraja meseca. Povrh svega, gazda omiljene plaže nabio ležaljke skroz desno do mora, u deo ranije isključivo rezervisan za (između ostalih i naše) peškire. Potvrđeno iz pouzdanih izvora, dokumentovano fotografijom.

Kad pomislim da gore ne može, sruči se letnja oluja i preti da pomrsi ostatke vretenastih misli koje bezuspešno streme ka zlatnom zalasku.

Tada mi ostaje samo da se ušuškam u krevetu s slušalicama u ušima, uz časopis s živopisnim fotografijama netaknutih pejzaža u rukama. Nežni latino ritam albuma „Mi plan“ od Nelly Furtado odjednom postaje savršen beg u odmor iz snova.

Štaviše, album počinje veoma prigodnom i za moju situaciju realističnom numerom „Manos al aire“.

„Ruke u vis“ – kao znak predaje i priznanje da čak ni moje (volim da verujem) unapređene organizacione sposobnosti nisu dorasle nepredvidivosti situacije.

Ponekad je sasvim suvišno tražiti „Más“ („Više“), kako glasi naslov druge numere s albuma.

Ukoliko je sve što smo oduvek planirali, poput Nelly u naslovnoj „Mi plan“, da bol nestane i da budemo (ponovo) srećni, kako onda uopšte da pravdam svoje razočaranje povodom činjenice da je ovog leta putovanje ništa više od pustog pejzaža na fotografiji za koju su mi oči upravo prikovane? Zašto onda ne bih otputovala stvarno daleko? Zašto se ograničiti na dobro poznate predele ako se svi oni prostiru samo u mislima?

Kako Nelly primećuje, „La vida debe ser feliz“ – Život treba da bude srećan u bilo koje (godišnje) doba, poput (godišnjeg) odmora. Zato je „Vacación“ kao najdraža numera na albumu posvećena onima koji odmor imaju u nekoj osobi, a ne u predelu. Jer, na kraju dana, kako kaže jedna druga, italijanska, umetnica: „Mesta su samo i jednostavno osobe“ (I posti sono semplicemente persone).

A kada vam se učini, kao meni danas „da je jedan od onih dana koji nikako da prođu, da umesto 24, traje 100 sati“ („Sufficiente tiempo“), pomislite na dane kada vremena nije bilo dovoljno. Da izrazite sve ono što zaista mislite, da pokažete da vam je stalo, da ostanete bar za trenutak duže na nekoj dobroj sedeljci, jer već sutradan neko seda u taksi, na avion ili u neko nama još nesaznatljivo prevozno sredstvo i otiskuje se, ko zna na koliko.

Pomislite kako ste tada obećali da ćete voleti konstantno i konzistentno i kako opet niste ispunili obećanje.

Kada se pljusak malo smiri, izlazim bez kišobrana. Kapljice me zaskaču s drveća, iz bara, od brzih automobila koji tutnje opustelim kolovozima. Vetar briše u naletima, a ja sklapam oči i zamišljam da sam na moru usred oluje. Lelujam levo-desno kao u barci za vreme bure. Voda se uvlači u japanke, pljuska po licu, natapa sinuse. Pomislim kako je dobro što još postoje pesme koje imaju značenje.

Dok osećam kako lagano tonem, u sebi pevam:

„Život treba da bude srećan/                                                                              

Hoću da ga provodim pored tebe/

Nije bitno koje godišnje doba/

Kao da je godišnji odmor…“

Foto:

The post Kako su gradske bare postale jedino letovanje koje sam priželjkivala / Vacación appeared first on Kulturni kišobran.