Ne uvidevši da je nakon dugog tuširanja ostavio vrata i prozore potpuno zatvorenim, na svakih nekoliko sekundi, nervozno je brisao vlažnu površinu ogledala pred kojim je stajao, uz oštre, glasno izgovorene psovke i sporadične rečenice čija je uloga bila pokušaj pronalaženja objašnjenja za ovu, mora se priznati, iritirajuću pojavu.

„Ma, šta je bre ovo?! Ventilacija ne samo da ne radi, nego mi celo kupatilo pretvara u smrdljivu saunu”, procedio je vidno iznerviran i, uprkos lošim uslovima, uzeo oštricu i počeo da prelazi preko debelog sloja pene za brijanje.

Ne bi li se na sudu pojavio u što reprezentativnijem izdanju, bilo je od velikog značaja da mu lice izgleda kao da je obrijano preciznošću nepogrešivog snajperiste. Iz istog razloga, pre nego što je ušao u toalet, spremio je i svoje najbolje odelo sa kravatom donetom ni manje ni više nego iz Italije.

„To će omogućiti da ostavim povoljan utisak na sudiju”, zadovoljno je konstatovao i isprao penu sa glave brijača.

„Ako je nešto na ovom svetu važno, to je ono što ljudi prvo pomisle o tebi. Svim vrhunskim znalcima je to jasno”, dodao je i zamislio kako, u kicoškom maniru, odvažno stoji pred sudijom i biva oslobođen besmislenih optužbi koje su mu stavljene na teret.

Prilikom jednog od nebrojanih pokreta rukom, čiji je cilj bilo brisanje ogledala uporno prekrivenog samoobnavljajućom parom, zakačio je bočicu sa parfemom i slučajno je oborio, dok se staklena ambalaža razbila, a njeni delovi rasuli po vlažnim pločicama zagušljivog kupatila.

„Pa, čoveče… Da li je moguće da se ovo dešava! Kao da mi bog ovo namerno radi”, uzviknuo je sada već na granici besa.

„Kako to pakuju ovu današnju robu?! To bi se razbilo i samo od sebe! Sve jebeni amateri, gde god da se okreneš”, zaključio je i procenio da trenutno nema vremena da počisti iznenada napravljeni nered, te je nastavio da se posvećuje znatno važnijoj stvari – uređivanju lica, čije su konture, kao i sam karakter, odgovarale doslovnom značenju njegovog prezimena.

Da bi na nastupajuće suđenje otišao što pripremljeniji, detaljno je prošao kroz strategiju razrađenu sa advokatom i nakon toga, čisto za sebe, napravio svojevrsnu retrospektivu događaja, čije je nespretno odigravanje označilo početak čitavog procesa.

„Čuj, nanošenje teških telesnih povreda… Pa, ja ne mogu da verujem od čega je on uspeo da napravi slučaj”, protresao je brijač i nakon kraće pauze nastavio.

„Kad sam ušao u lokal, jedino što sam hteo jeste da na miru popijem pivo. Njega nisam ni primećivao… bar dok nije počeo da se, kao neki magarac, dere u telefon”, prisetio se, pri čemu je, kao i na samom licu mesta, počeo da oseća jasne naznake napetosti unutar mišićnih vlakana ramenog pojasa.

Duboko udahnuvši, još jednom je isprao oštricu i nastavio: „Lepo i kulturno sam mu rekao da prestane da se dere, pošto me je njegovo urlanje činilo veoma nervoznim, a on, šta mi je rekao… Gospodine, Vi ste očigledno već nervozni, a za to možete da krivite jedino sebe.”

Bacivši brijač u lavabo, glasno je izgovorio: „Kakva drskost! I to ničim izazvana. Još na kraju on mene tuži. Posle takve uvrede! Šta je mogao da očekuje?! Da ga pomilujem po glavi i poljubim u mudro čelo? Ma, trebalo bi ja njega da gonim, a ne on mene! On je samo dobio ono što je zaslužio, a ako je neko ovde oštećen, to sam sigurno ja. Kad bi sud imao časti i poštenja, predstavio bi situaciju onakvom kakva jeste, a to je da nisam ja njega udario pesnicom u lice, nego da je on mene udario licem u pesnicu – i to više puta, eeeeej. O čemu mi pričamo”, širio je ruke pred vlažnim ogledalom, dok mu se u šaci još uvek presijavao hladni komad naoštrenog čelika.

I dalje pogođen nepravdom, „spustio je loptu na zemlju”, pomislio kako druge ljude, nažalost, ne može da menja i da jedino što može da uradi jeste da „zaštiti samog sebe” od svakodnevnih nemilosti sveta koji ga okružuje. „A za tako nešto je od odsudnog značaja biti savršeno udešen”, poentirao je i vratio se uređivanju sopstvene spoljašnjosti.

Nanevši još jedan sloj pene, uzeo je oštricu u ruku i, uprkos slaboj vidljivosti sopstvenog odraza u ogledalu, nastavio sa mehaničkim pokretima.

Kada je došao do samog kraja, pomislio je kako je uradio besprekoran posao i postao siguran u povoljan ishod suđenja.

Kada je isprao penu i otvorio vrata od kupatila, na taj način slučajno učinivši da volšebna magla sa ogledala nestane, primetio je nekoliko upadljivih posekotina u predelu lica. Tresnuvši žilet o hladne pločice, kraj ostataka ambalaže razbijenog parfema, glasno je opsovao proizvođača pribora za brijanje i munjevito izleteo u susret nepravednom svetu, nesumnjivo drugačijem od njega samog.

Foto: Unsplash/Jana Shipelson

The post Zoran Bar: Nepravedni svet appeared first on Kulturni kišobran.