U ponedeljak, 17. januara, deo filmskog programa Netfliksa postaće i prošlogodišnji srpski hit-film „Nečista krv – Greh predaka“ u režiji Milutina Petrovića, sa engleskim nazivom Bad Blood. 

Greh predaka govori o početku propasti stare srpske gazdinske porodice kroz koju paralelno pratimo slabljenje Osmanske imperije i stvaranje mlade srpske kneževine… Priča filma prati Trifuna (glumi ga Dragan Bjelogrlić), bogatog predvodnika hrišćanske manjine u devetnaestovekovnom Vranju i pretka Sofke iz „Nečiste krvi“… Godina je 1850. Hadži Trifun, ugledni srpski trgovac, pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake romana „Nečista krv“.

Prvu verziju scenarija napisao je pre četiri decenije veliki Vojislav Voja Nanović (1922–1983). Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Borisava Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od četrdeset godina. Pored nezaobilaznog Stankovićevog romana „Nečista krv“, građa za scenario serije obuhvata drame „Tašana“, „Koštana“ i „Jovča“, zbirku pripovedaka „Božji ljudi“… Scenaristkinja Milena Marković („Sutra ujutru“, „Beli, beli svet“) je Nanovićev tekst adaptirala u scenario za film „Nečista krv: Greh predaka“ koji je, u režiji Milutina Petrovića („Zemlja istine, ljubavi i slobode“, „Agi i Ema“, „Petlja“), bio premijerno prikazan pred publikom na Paliću. Nanovićev scenario je jedno vreme bio izgubljen, ali je upravo reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe „poslednji primerak iz osamdesetih“ i tako ga spase od zaborava i nestanka.

„Nanović je“, objašnjava Petrović, „od različitih dela Bore Stankovića napravio jednu porodičnu sagu u kojoj je, što je zaista ingeniozno, u prvi plan istakao uzbudljiva dešavanja, obrte i spletke. Bora Stanković je pre svega pisac karaktera, slikar emocija, trpljenja i dubokih stanja njegovih likova. Takvi pisci su teški za adaptaciju zato što film teško podnosi stanje. Nanovićev genij je rešio gotovo nemoguću dramaturšku jednačinu sa tri nepoznate iz Borinih dela uspeo da iskleše jedan kranje uzbudljiv film. Milena Marković je sve to još propustila kroz svoj svet, prevela je na današnji jezik neke stvari koje su kod Voje Nanovića bile sakrivene i prikrivene.“

Filmski centar Srbije je podržao razvoj i produkciju ovog filma (prvobitno poznatog pod nazivom „Hadžijino zvono“), a MEDIA je podržala projekat u celini, prepoznavši njegov značaj, kvalitet i potencijal. „Greh predaka“ je nastao u produkciji produkcijske kuće This and That Productions na čijem se čelu nalazi Snežana van Hauvelingen, a ključni saradnici Milutina Petrovića tokom rada na ovom ostvarenju bili su: direktor fotografije Erol Zubčević, montažer Đorđe Marković, scenograf Milenko Mile Jeremić, kompozitor Aleksandar Ranđelović i kostimografkinja Marina Medenica. U filmu glume Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Dejan Bućin, Tim Sejfi, Nela Mihajlović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Teodora Dragićević, Milica Gojković, Vaja Dujović, Miša Borlja, Marko Todorović…Film „Nečista krv: Greh predaka“ traje 97 minuta.

Pretplatnici Netfliksa će od aprila moći da pogledaju i dokumentarni film „Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića.

Foto: This and That productions

The post Film „Nečista krv – Greh predaka“ Milutina Petrovića od 17. januara u ponudi Netfliksa appeared first on Kulturni kišobran.

Jasno, za ovu igru potreban je talenat, a dugo se verovalo i visoka inteligencija. Ipak, za novu Netfliksovu seriju Damin gambit, nije vam neophodno da poznajete šah, ni njegovu istoriju, ni pravila, jer, iako ćete u svakom kadru gledati šahovsku tablu i figure, ovde je najmanje o šahu reč.

“Nakon odigrane partije sve figure – i kralj i dama, i lovac i top, i pion i skakač, idu u istu kutiju”

Baš kao što je šah više od igre, serija Damin gambit je više od serije o šahu. Ova izmišljena priča o devojčici nesrećne sudbine koja odrasta u sirotištu i gde slučajno otkriva svoj šahovski talenat, najpre govori o strasti. Onoj strasti koja vas drži budnim i stvara disbalans takvih razmera da vas okolina smatra čudnim. Onoj strasti koja vas istovremeno gura napred i vuče na dno.

Ova svojevrsna oda talentu i strasti, smeštena je u hladnoratovski period, a šahisti i kibiceri će u njoj lako naći bezbroj omaža biografijama svetskih velemajstora. Ipak, šahovske probleme i prikazane partije, kao i neizbežno sitničarenje u vezi sa istorijom šaha tog perioda (titula velemajstora za žene, recimo, nije postojala pre 1976.) treba ostaviti po strani, jer je umesto šaha moglo da se radi i o boćanju.

Za razliku od drugih priča o kombinaciji talenta i posvećenosti, u Daminom gambitu nećete videti toliko mraka i destrukcije. Umesto toga, pored šahista, uživaće i ljubitelji mode. Besprekorna i vrhunska kostimografija, posebna pažnja prema najsitnijim detaljima, ostaviće vas očarane i sa probuđenom nostalgijom za jednim od najautentičnijih modnih perioda.

Ipak, iako fikcija, ni ova priča nije naivna romantična priča u kojoj je život talentovanih lagan i jednostavan. Naprotiv, i ovde je ostavljeno publici da razume težnju za auto-destrukcijom i demotivaciju genijalnih ljudi.

Miloš Forman nas u svom kultnom filmu iz 1984. ne ostavlja uskraćenim za utisak okoline, ali u Daminom gambitu to možemo da vidimo kad se pojavljuju likovi kojima je šah bio usputna stanica i koji su svoje talente iscrpeli rano u karijeri.

Elizabet Harmon, junakinja serije, penje se na svetski tron, na kraju uz pomoć onih protiv kojih je igrala i sa kojima je pokvarila odnose. Ipak nećemo čuti “Neka zavlada osrednjost!” kao u Amadeusu, nećemo videti nešto što je neizbežna sudbina svakog talenta – prestrašenu zavist okruženja. Otud usamljenost i želja za destrukcijom kojoj nedostaje objašnjenje i koje je u ovoj ekranizaciji slabašno vezano za tešku životnu istoriju.

Ipak, srećan kraj serije i optimizam kojim je obojena poručuje nam da su naši potezi i žrtve na ovoj životnoj tabli vredni naše strasti. Ne treba odustajati uprkos porazima, ako verujemo u pravila igre, pobeđuju najbolji i iako su porazi teški i oni su deo igre. Iz njih se uči i kroz njih se napreduje, a pion, najslabija šahovska figura, kad dođe do kraja table može da postane i dama, najjača figura.

Damin gambit ne treba gledati banalno, kao seriju posle kojeg se trči po prašnjavu tablu i igra šah, već kao priču nakon koje je potrebno razmisliti o sopstvenim strastima i talentima. Da li ćemo, kao u Amadeusu, slaviti osrednjost i svoj uspeh videti u porazu talenta, ili ćemo odlučiti da je vreme da budemo bolji od sebe? E, to već verovatno zavisi od naše hrabrosti i toga da li ćemo odlučiti da kao u Amadeusu budemo u nečemu osrednji i slavimo smrt genija, ili ćemo hrabro slediti svoje talente.

Foto: Youtube/Printscreen/Netflix

The post Damin gambit: Ništa veliko nije postignuto bez strasti appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj dokumentarni serijal za PBS je režirao nagrađivani filmejker Linn Novick. Ova emisija se prikazuje na Netflixu i trenutno je dostupna prva sezona koja sadrži četiri epizode. Emisija prati program fakultetskog obrazovanja odabranih zatvorenika koji su tu privilegiju zaslužili prijavom i zadovoljavanjem određenih kriterijuma.

Serijal prati nekolicinu zatvorenika – studenata u muškom i ženskom zatvoru. Osvrće se na njihove lične životne priče – odakle dolaze, iz kakvih porodica, u kakvom okruženju su odrasli, da li su imali jednog ili oba roditelja, kakva im je bila ekonomska situacija, da li su bili okruženi mirom ili nasiljem u komšiluku… Ovaj deo njihovog života se sažima sa njihovom zatvorskom svakodnevnicom u sadašnjosti. Šta je to što čini život u zatvoru? Kroz koje izazove prolaze dok borave tu? Uz to se prikazuju inserti njihovih predavanja, projekata i uopšte njihovog studentskog života u zatvoru.

U serijalu se istražuju odgovori na teška pitanja kao što su:

• Da li zatvorenici zaslužuju obrazovanje s obzirom na to da je osoba protiv koje je zločin počinjen prošla kroz patnju u manjoj ili većoj meri u zavisnosti od težine zločina, zajedno sa svojim porodicama?
• Koja je stopa povratka u zatvor kada zatvorenici prođu kroz ovaj obrazovni program u odnosu na one koji to ne urade?
• Da li je čovekova vrednost ravna najgoroj stvari koju je uradio?
• Da li zatvor služi samo za kažnjavanje ili i za rehabilitaciju ljudi?
• Koja je tačka u delima čoveka posle koje nema oproštaja?

Svako ima subjektivan osećaj svoje realnosti i neko je možda doživljava boljom, a neko groom od onoga što ona objektivno jeste. Ono što je zanimljivo u vezi zatvorenika čiji se život prati u ovoj emisiji jeste da je retko koji, ako ijedan, imao ono što bi se objektivno nazvalo srećnim i bezbrižnim okolnostima počevši s njihovim detinjstvom, pa prateći ih kroz život.

Ono što im pohađanje ovih kurseva omogućava jeste osećaj zajednice i bezbrižnosti koji možda baš tu u zatvoru u ovom obrazovnom programu, mogu da osete po prvi put u životu. Ovaj osećaj je nešto što im pomaže da održe fokus u teškim trenucima koji su u zatvoru neminovni. U tom beznađu istih, dosadnih, čisto egzistencijalnih dana koje provode u svojim ćelijama, oni nalaze cilj koji ih vuče ka tome da se ponašaju konstruktivno umesto destruktivno. Nalaze ljude koji ih gledaju kao ljude i koji žele da im pomognu da postanu bolji i da razviju veštine koje su im neophodne kako bi uspeli da preokrenu svoj život i kako bi jednom kad izađu iz zatvora i ostali izvan njega.

Foto: Youtube/Printscreen/PBS

The post Fakultet iza rešetaka – dokumentarni serijal o životu u zatvoru appeared first on Kulturni kišobran.

Italijanska serija o dvema tinejdžerkama koje osim iznenadnog prijateljstva povezuje i tajni život eskort pratilja uspešnih italijanskih biznismena, političara i članova elitnih krugova, činila je da joj se na neki misteriozan način vraćam svako veče.

Neobična opčinjenost ovom serijom počela je, najpre, zbog magičnih kadrova Večnog grada čije vidikovce otkrivaju Kjara i Ludovika, glavne junakinje, u svojim bekstvima sa časova.

Elitna srednja škola u koju idu pritiska ih ne samo dosadnim domaćim zadacima, već i razularenim okruženjem u kome je tehnologija uzela svoj danak, a privatnost kao pojam ostavila negde u vrtiću, možda čak u jaslicama.

Svaki korak glavih junakinja i njihovih vršnjaka propraćen je snimanjem za instagram stori, a neretko se dešava da procure i veoma intimni videi…

Stvari se dodatno komplikuju kada Kjara, dojučerašnja sportska šampionka i ugledna učenica kroz zbližavanje s Ludovikom biva (svojevoljno) uvučena u mračne vode rimske elitne prostitucije i postane misteriozna Ema. Bekstvo u tajni život ovde je više od običnog izraza bunta ili reakcije na nefunkcionalni brak roditelja, ono je potraga za sobom izgubljenim u moru očekivanja visokog društva, ali i posledica emotivne neusaglašenosti u odnosima sa vršnjacima. Uopšte, obema sezonama odiše nejednakost u talasnim dužinama muških i ženskih učenika srednje škole „Kolodi“ koju pohađaju junaci serije.

Kada se u drugoj sezoni preciznije razrade likovi ostalih elitnih prostitutki, razlozi koje one daju za bavljenje ovom profesijom skopčani su sa problemima emotivnih i socijalnih odnosa.

Natalija, jedan od najautentičnijih ženskih sporednih likova u tom smislu ističe: „Odnosi (sa ljudima) su komplikovani. Novac je uvek bio jednostavan; zato sam izabrala novac“.

Još jedna izuzetno upečatljiva junakinja je i Monika, profesorka fizičkog u srednjoj školi „Kolodi“ koja tek kroz „krizu srednjih godina“ doživljava neke od najslađih životnih trenutaka.

Uopšte, svaki lik transformiše se kako se radnja odvija u sopstveni alterego i biva stavljen pred izbor hoće li dopustiti da paralelni život postane i jedini koji vodi.

Da li je „Bejbi“ samo priča o ženama? Najvećim delom jeste i tako treba da bude. Muški likovi, uz retke izuzetke poput destruktivnog tinejdžera Demijana i eventualno Fabija, sina direktora „Kolodija“, nisu razrađeni niti tretirani sa jednakom kompleksnošću kao ženski.

Zbog čega još treba da je pogledate? Zbog izuzetne sposobnosti da poveže dramatične scene sa dirljivim muzičkim numerama. Najveće osveženje u tom smislu jeste scena u prvoj epizodi u kojoj Kjara pokušava da umiri Demijana koga tek što je upoznala, nakon jednog njegovog izliva besa. Ona, potpuno neočekivano, držeći pristojno fizičko rastojanje, počinje da mu peva zabavnu pesmu „Da sola (In the night)“ na koju on, čak i posle izuzetno bolnog događaja ne može ostati ravnodušan.

Još jedan sjajan izbor predstavlja numera grupe London Grammar, po nazivu „Wasting my young years“ koja bi se po mnogo čemu mogla smatrati naslovnom numerom čitave serije.

Dovoljno da mi da povoda da kontaktiram svoju italijansku genijalnu prijateljicu. A vama?     

Foto: Youtube/Printscreen/Netflix

The post Zašto da pogledate italijansku seriju „Bejbi“ appeared first on Kulturni kišobran.

U foto editorijalu za magazin LIFE s početka 70-ih tada maloletna Melani Grifit i njena majka, popularna glumica, prikazan je svakodnevni život sa odraslim lavom. Deceniju kasnije, početkom 80-ih, Hedren će sa svojim partnerom snimiti film Roar.

Film je sniman u Africi, a bez dostignuća digitalne tehnologije, u filmu su, sa glumcima, učestvovale i prave divlje životinje. Osim što je koštao tada ogromnih 17 miliona evra, dok je zaradio jedva 2, tokom snimanja više članova ekipe, uključujući i Melani Grifit, bili su povređeni.

Iako ljubav prema divljim životinjama nikada nije nestala, Hedren za sebe u tom periodu kaže da je držati lava kao kućnog ljubimca bilo – nezamislivo glupo. Ova iskustva pretočila je u aktivizam, napravila prihvatilište za velike mačke i počela da se zalaže za zabranu držanja zveri kao kućnih ljubimaca. Njena i borba drugih aktivista dovela je do toga da 2003. Kongres zabrani trgovinu divljim životinjama između država. Praksa držanja divljih životinja kao ljubimaca je legalna, ali Hedren naglašava: “Odgajivači će vam reći da su lavovi sjajni ljubimci, to je apsolutna laž”. Da li biste poverovali prodavcu ili Tipi?

U slučaju da postoje dileme oko toga kakvi ljubimci mogu da budu divlje životinje, ali i kako izgleda mikro-svet odgajivača i branitelja prava zveri, ne propustite novu dokumentarnu mini-seriju na Netflixu, Tiger King.

Iako će vas likovi i zaplet ovog dokumentarnog serijala, bez ikakve sumnje, na momente ostaviti šokirane, cilj je drugačiji i vaši stavovi će se menjati iz epizode u epizodu. Kada upoznate vlasnike privatnih zooloških vrtova, koji su ujedno i odgajivači divljih zveri, videćete da to nije posao kao i svaki drugi. Da bi se gajili tigrovi i lavovi, potrebno je više od ljubavi prema ovim životinjama, a usput ćete saznati da danas u zatočeništvu živi više tigrova nego na slobodi.

Pored ozbiljne infrastrukture – obezbeđenog prostora i razrađenog snabdevanja adekvatnom hranom, potreban je i određen broj ljudi koji je spreman na ovaj rizičan posao, hranjenja i drugih obaveza oko životinja. Kroz serijal ćemo upoznati vlasnike i zaposlene u ovim zoo vrtovima, ljude više nego živopisnih biografija, ali i njihov najveći problem – ljudi poput Tipi Hedren, aktivisti za zaštitu prava životinja.

Zaplet dokumentarnog serijala počinje kada se u priču uključi aktivistkinja Carol Baskin. Baš kao i Hedren, i Baskin ima prihvatilište za zveri i jednako puno posla oko njih kao i odgajivači, vlasnici privatnih zoo vrtova. Njena priča je, međutim, bitno drugačija, a iza nje stoje međunarodne i države organizacije koje se bore za prava životinja. Za razliku od privatnih zoo vrtova, gde su ljudi zaposleni i plaćeni za svoj rad, u prihvatilištu za velike mačke rade volonteri. Osim ove sitnice, zaposleni Vs. volonteri, krupnijih razlika između prihvatilišta i privatnog zoo vrta nema – i jedni i drugi naplaćuju ulaznice, organizuju posebne ture i životinje su u kavezima.

Odnosi između aktivista i vlasnika privatnih zoo vrtova iskomplikuju se već u prvoj epizodi. Otkrivanje drugih detalja bi, ipak, značilo spojlovanje ove neverovatne dokumentarne serije, a ovih dana nam je svima cilj da ostanemo kod kuće.

Ukoliko tražite nešto čime biste prekratili karantinske večeri, uvrstite Tiger King u svoju listu za gledanje. Dok ne dođe na red, razmislite o odgovorima na nekoliko pitanja. Da li biste svoju mačku zamenili pravim pravcatim tigrom i da li vam je potreban zakon koji bi vam rekao da je to nezamislivo glupo?

Foto: Youtube/Printscreen/Netflix

The post Recenzija: Tiger King, nezamislivo glupi appeared first on Kulturni kišobran.