Program ovogodišnjeg Beldocs festivala kroz različite programske celine okuplja filmove koji donose priče o novinarima, uzbunjivačima i pojedincima koji insistiraju na pravu da govore, beleže i razotkrivaju, često po cenu lične slobode i bezbednosti. Od globalnih političkih konflikata, preko urušavanja nezavisnih medija, do ličnih činova otpora u represivnim sistemima, ovi filmovi osvetljavaju savremene izazove profesije koja se nalazi pod sve većim pritiscima.

Kroz različite autorske pristupe ovi filmovi postavljaju pitanje šta danas znači baviti se novinarstvom i gde su granice slobode govora.

Čovek od šest milijardi dolara

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), film Judžina Jareckog (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu dugogodišnju borbu protiv izručenja Sjedinjenim Američkim Državama, film se razvija kao politički triler, oslonjen na ekskluzivan pristup arhivama i do sada neviđenim materijalima. Kroz Asanžovu priču, film otvara pitanja granica istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.

U nedelju, 24. maja od 18 časova, u Muzeju devedesetih će biti održana panel diskusija inspirisana filmom koja će okupiti istaknute domaće novinarke i novinare oko teme etike u novinarstvu, a koju će moderirati novinarka Jelena L. Petković.

Teklomatija

Tekplomatija (Techplomacy), film Suzane Kovač (Susanne Kovacs), prati najmlađu tehnološku ambasadorku na svetu, koja sa svega 33 godine preuzima zadatak da u ime Danske pregovara sa najmoćnijim globalnim tehnološkim kompanijama i međunarodnim institucijama. Smešten između Silicijumske doline i diplomatskih centara odlučivanja, film otvara pitanja regulacije digitalnog prostora, zaštite slobode govora i odgovornosti u eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

Rediteljka Suzan Kovač i protagnostkinja filma, tehnološka ambasadorka En Mari Engtoft Meldgard (Anne Marie Engtoft Meldgaard) kao specijalne gošće dolaze na beogradsku premijeru, koja će se održati u utorak, 26. maja od 17:30, a nakon toga uslediće razgovor sa njima o filmu i trenutnim izazovima razvoja veštačke inteligencije koji vodi Jelena Guga, teoretičarka novomedijske umetnosti i kulture i naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Realizaciju razgovora su omogućili Ambasada Kraljevine Danske u Beogradu i Danski Filmski Institut.

Armija Pakla

Armija Pakla (Hell’s Army), film Ričarda Raulija (Richard Rowley), donosi napetu priču o delovanju privatne vojne formacije Vagner posmatranu kroz perspektivu ruske novinarke. Polazeći od njenog rada na terenu, od Sirije do Ukrajine i Centralnoafričke Republike, film prati pokušaj razotkrivanja složene mreže moći, nasilja i političkog uticaja koja stoji iza ove organizacije. Kroz intervjue sa bivšim pripadnicima, žrtvama i saradnicima, kao i pažljivo odabrane arhivske snimke sa društvenih mreža, autor gradi slojevitu rekonstrukciju strukture i globalnog delovanja formacije Vagner. Nakon projekcije, u ponedeljak, 25. maja u Takvudu, biće održan razgovor o filmu.

80 gnevnih novinara

80 gnevnih novinara (80 Angry Journalists), film Andraša Feldeša i Ane Kiš (András Földes, Anna Kis), donosi intiman i politički snažan uvid u urušavanje jedne od najvažnijih nezavisnih redakcija u Mađarskoj pod pritiskom sve izraženije političke kontrole nad medijima. U središtu filma nalazi se događaj iz 2020. godine, kada je više od osamdeset novinara portala Index.hu kolektivno napustilo redakciju, odbijajući da pristanu na urušavanje profesionalne autonomije. Kroz neposredne snimke iz same redakcije i lična svedočenja novinara koji su odlučili da nastave borbu osnivanjem novog medija, autori beleže trenutak institucionalnog sloma, ali i pokušaj ponovne izgradnje prostora za nezavisno novinarstvo. Film otvara izuzetno aktuelno pitanja profesionalne odgovornosti, medijskih pritisaka i opstanka slobodnog informisanja u društvima u kojima demokratski mehanizmi slabe.

Festivalski program Beldocsa posvećen novinarstvu i medijima podržan je od strane Misije OEBS-a u Srbiji.

Festival BELDOCS se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije su u prodaji na sajtu festivala.

Foto: Copyright Sunshine Press Productions Ehf

The post Filmovi o izazovima novinarstva na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

Treće izdanje Marininog romana „Nina od Arabije“ uveliko je u prodaji u Srbiji (IK Mali Nemo iz Pančeva), a kako IK Nova knjiga priprema knjigu za štampu, roman će uskoro moći da se kupi i u Crnoj Gori i u Bosni.

„Nina od Arabije“ je prvi roman na Balkanu i Srbiji koji se predstavio viralnim putem – sa ukupno 8 odlomaka na YouTube – 4 odlomka su sa prevodom na Engleski –  imaju oko 30.000 pregleda.

KK: Kada neko pročita Vašu knjigu, može da dođe do zaključka da je u životu sve moguće. Da li je i Nina u stvarnom životu živela u Njujorku i šetala sa viklerima? Da li verujete u čuda?

MB: Od kada znam za sebe verujem u čuda i mislim da je u životu skoro sve moguće ako se čovek trudi i radi na ostvarenju svog sna. Nina je u stvarnom životu mnogo puta bila u Njujorku, a kada se tamo i definitivno preseli, kao deo zaveta koji je dala sebi, ali i čitaocima romana – uslediće i njena šetnja sa viklerima po Menhetnu ili Central parku.

KK: Vaša knjiga je prava pustolovina. Odvažili ste se da zbog ljubavi odete u Saudijsku Arabiju. Koliko je život tamo uticao na Vas? Da li mislite da ste više dobili ili izgubili živeći tamo?

MB: Iako skoro niko iz mog okruženja nije verovao da ću u Saudijskoj Arabiji ostati dugo, a malobrojni su verovali u uspeh mog drugog braka – život se nekako postarao i sve Neverne Tome demantovao. Desetak godina sam živela u Arabiji, a dvanaesta je kako sam u braku. Čim smo se venčali, suprug je dobio posao u Jubailu, gradu u Istočnoj provinciji, za koji nikada do tada nismo čuli da postoji – i šaljivo rekao „Vodim te na medeni mesec u Jubail“. I tako je započela naša pustolovina. Tamo sam upoznala Gospođu Samoću – koja mi je postala najbolja drugarica, godinama dok je suprug radio na terenu 5 dana nedeljno 1200 km daleko od kuće; ali tamo sam konačno upoznala i sebe. Od trčanja za brojnim poslovnim obavezama u Beogradu, susreta sa komšijama, prijateljima i rodbinom… 40-tak godina nisam stigla da upoznam najvažniju osobu mog života – sebe. Zato mogu da kažem da mi je život u Persijskom zalivu doneo mnogo novih iskustava, poznanstva i izazova, a na kraju i duševni mir. Tu sam naučila i da kuvam, a tu se rodio i moj književni prvenac.

KK: Šta Vam je bilo najteže dok ste pisali knjigu?

MB: Imala sam prave noćne more sve dok nisam osmislila i definisala kraj knjige i ono što želim da poručim čitaocu. Jedne noći u Jubailu dok je moj suprug (mirno) spavao i hrkao – skočila sam iz kreveta oko 3h posle ponoći i zapisala kraj knjige koji mi je pao na pamet te besane duge noći. Priznajem, stvaralačke muke su bile i velike i teške.

KK: Kako ste došli na ideju da knjigu promovišete viralnim putem?

MB: S obzirom da sam u Srbiji radila preko 15 godina u sektoru odnosa s javnošću i bila jedan od pionira ove profesije kod nas, razmišljala sam kako da roman izreklamiram na nov i drugačiji način pa sam tako došla na ovu ideju. Možda zvuči podvojeno kad vam kažem da mi je važna popularnost mog romana, a lično eksponiranje u javnosti nije. Uvek mi je prijala hladovina senke. Kad pomislim da treba da uzmem roman i krenem na TV ili radio gostovanje – kosa mi se diže na glavi. U hiper produkciji koja vlada u izdavaštvu u čitavom svetu – negde sam pročitala da se u Srbiji objavi 1 knjiga na dan – teško je odvojiti „žito od kukolja“, pa sam poželela da potencijalnom čitaocu omogućim da čuje odlomke iz moje knjige i tako dobije šansu da se bolje informiše i ne razočara u tek kupljenu knjigu.

KK: Kako ste odabrali ko će čitati odlomke?

MB: Kontaktirala sam glumce za koje sam, po intuiciji, pretpostavljala da su iz istog „energetskog plemena“ kao ja.  Nisam ih poznavala – nabavila sam kontakte i poslala im roman da pročitaju. Sećam se da smo suprug i ja bili u Beogradu u Sarajevskoj ulici u knjižari, kada mi je zazvonio mobilni – javila se Neda Arnerić, i rekla da joj se knjiga veoma dopada i da želi da učestvuje u mom umetničkom poduhvatu. Ljiljana Blagojević je na prvoj promociji (prvog izdanja) čitala odlomak iz mog romana zajedno sa Tanjom Bošković, a par godina kasnije i za potrebe YouTube-a.

KK: Da li je knjiga „Nina od Arabije“ ispunila Vaša očekivanja?

MB: Pisanje mi predstavlja neku vrstu terapije i povremenog bega od sveta u kome živim. Iskreno, nije ispunila moja očekivanje. Tek nedavno, roman je prešao granice Srbije i zahvaljujući IK Nova knjiga iz Podgorice uskoro će se pojaviti na tržištu Crne Gore i Bosne. Roman su na engleski prevele Alice Copple-Tošić i Branka Ristić, ali ja već godinama šaljem pisma književnim agentima i izdavačima po svetu, a još niko se nije odvažio da ga zatupa ili odštampa. Obično, ili vam ne odgovore na poslato pismo, ili vam pošalju jedan te isti e-mejl, i agenti iz Njujorka i Toronta, kao da su ga kopirali, u kojim kažu da vaš rukopis “nije za njih”. Taj izazov i danas stoji ispred mene.

KK: I dalje se bavite novinarstvom i PR-om. Kako danas gledate na te profesije?

MB: Novinarstvo je oduvek bio moj hobi – nikad profesija od koje sam živela. Tako je bilo u Beogradu, u Arabiji i danas u Kanadi. Pišem za magazine i portale kad hoću, biram teme i niko me ne ograničava. Danas su novinari privilegovani ako rade u medijima koji im dopuštaju da iskažu svoje mišljenje. Novinarstvo kao i svaka profesija, ima svojih prednosti i mana. Javni nastup – nosi sa sobom odgovornost, pa zato tu ima i stresa i treme. Sa druge strane primanja u tom sektoru su tako mala da se iskreno divim kolegama i njihovom umeću da od tih sredstava prežive. U zapadnim zemljama novinarstvo prolazi u isto vreme kroz dve revolucije – tehnološku (internet) i političku (populizam).  Od kada sam dala otkaz u Futuri Plus u Beogradu gde sam radila kao Savetnik za komunikacije i odselila se iz Srbije, radim isključivo besplatno, PR kampanje za mlade ljude koji su na početku svog privatnog biznisa, za nekoliko slikara, kao i za Teslina udruženja iz Amerike i Kanade.

KK: Sada živite u Kanadi. Dolazite li u Beograd? Da li Vam je u planu nova knjiga?

MB: U Kanadi smo od 2017. godine a život ovde mi mnogo teže pada od Saudijske Arabije. Na prvom mestu zbog klime. Rođena sam u leto, Račica u horoskopu, duša mi vapi za suncem, a ovde po 7 – 8 meseci traje zima. Sneg, kiša i hladno vreme. Pišem novi roman kako bi sedenje u kući (dok je suprug na poslu) imalo bar neki smisao.  Zbog novog romana putovala sam u Indiju – radnja prvog poglavlja smeštena je na periferiji Bombaja – a ja ne umem da pišem o onome što nisam videla ili doživela. U Beograd dođem dva-tri puta godišnje; obiđem roditelje, sestru, drugarice, pa nazad u Toronto, tačnije Markham gde suprug i ja živimo. Pobegnemo, kad god možemo, iz Kanade, na neko putovanje kao u januaru ove godine kada smo otputovali na Novi Zeland gde je u januaru leto – pa smo se tamo pošteno ogrejali.

Intervjuisala: Miljana Miletić

Foto: Privatna arhiva / Marina Bulatović

The post Intervju sa Marinom Bulatović: Dobrodošli u čudesni svet „Nine od Arabije“ appeared first on Kulturni kišobran.