„Vezan sam za istoriju Vesele udovice više od 30 godina preko moga prijatelja Dr Mihaila Runda, sa kojim sam zajedno radio u Univerzitetskoj klinici u Frankfurtu u Nemačkoj. On mi je s ponosom govorio o svome dedi Ristu Rundu koji je pravio demonstracije protiv Vesele udovice u Beču i pričao mi neke nepoznate detalje o toj opereti“, kaže Dr Vujović.

Ističe da je veoma razočaran što se Vesela udovica, koja obrađuje teme iz Crne Gore i u kojoj su glavni junaci Crnogorci, nije čitav vek pojavila na scenama u Crnoj Gori a da se za to vreme, sa ogromnim uspehom, izvodi na svih pet kontinenata.

„Vesela udovica je premijerno prikazana u Beču u decembru 1905. To je bila najbolja izvedba koju je postavio Franc Lehar. Glumci su bili u modifikovanoj crnogorskoj odeći, sa crnogorskim kapama, pevali su crnogorske pesme zajedno sa nemačkim. Glavni junak bio je lik inspirisan našim prestolonaslednikom Danilom Petrovićem, koji je predstavljen kao plejboj koji voli da se zabavlja sa devojkama iz bara najčuvenijeg pariskog noćnog lokala „Kod Maksima“ gde je bio čest gost. Crnogorski knjaz Nikola bio je uvređen zbog takve slike o njegovom sinu prestolonasledniku i zabranio izvođenje Vesele udovice u Crnoj Gori. Od tada je prošlo više od 100 godina a da ta opereta nije uopšte pominjana niti prikazana u Crnoj Gori, tako da mi o njoj ne znamo gotovo ništa, mada je to najveći muzički spomenik Crnoj Gori koji postoji. Vesela Udovica je posle Beča izvođena i u čitavoj velikoj carevini, zatim 1909. u Carigradu, Kopenhagenu, pa u Londonu, Parizu… obišla je ceo svet i izvođena je na mnogim svetskim jezicima“, pojašnjava Vujović.

Dr. Vujović naglašava da postavljanje Vesele udovice u Beču nije imalo nikakvu političku pozadinu, te da je kralj Nikola napravio veliku štetu što je protestovao i odlučio da zabrani Veselu udovicu. Kasnije su mnogi Crnogorski iseljenici pokušavali da sabotiraju izvođenje čuvene operete po ugledu na kralja Nikolu.

„Moj prijatelj Dr Mihailo Rundo mi je pripovedao da je njegov deda Risto Rundo, koji je bio prijatelj kralja Nikole, inače rođen u Mostaru, a od kraja 19. veka sa porodicom živeo na Cetinju radeći kao predstavnik kompanije Singer za Crnu Goru, po svom osećaju pravde organizovao proteste prilikom izvođenja Vesele udovice u Beču. Okupio je studente Ruse koji su sedeli zajedno sa njim u prvom redu na predstavi i kada je počelo izvođenje, pobacali su stolice na scenu. Izbila je panika, pala je zavesa, svi su bili uhapšeni, ali su na intervenciju ruskog konzula posle dva dana i pušteni. Ali avaj, efekat tog protesta bio je da Vesela udovica postane još popularnija, a o njenom skidanju sa repertoara nije bilo ni govora. Takođe, u Carigradu u Turskoj, Crnogorci su došli na predstavu sa namerom da urade isto što i Risto Rundo i Rusi-studenti u Beču. Ali policija je za to saznala, rasterala ih ispred zgrade pozorišta, a pojedince i proterala iz Turske“, pripoveda Dr Vujović.

Pročitajte još i: Hit opereta “Vesele udovice” premijerno u februaru

Žalba kralja Nikole je uticala na to da su kasnije verzije operete izmenjene u priličnoj meri. Čak je i Milovan Đilas, komunistički ideolog, prilikom izvođenja operete u Beogradu rekao da Vesela udovica ne sme da se ni na koji način dovede u vezu sa Crnom Gorom.

Rezigniran ovakvom situacijom, Dr Vujović je inicirao akciju kako bi se više doznalo o Veseloj udovici u Crnoj Gori. Napisao je knjigu na engleskom jeziku o Veseloj udovici („The Merry Widow“) koju je na promociji 2014. predstavio princ Nikola Petrović ispred dvorca Petrovića u Podgorici i koji je tom prilikom simbolički skinuo zabranu sa Vesele udovice, tako da se ona sada može igrati u Crnoj Gori. Međutim, iako je od tada prošlo šest godina, ništa se nije promenilo.

„Sada pokušavamo da obnovimo uspomenu na Veselu udovicu i da kažemo da je to najveći muzički spomenik za Crnu Goru, koji se odnosi na njenu istoriju i da tu nema uvrede kako je to kralj Nikola shvatio u to doba. Danas živimo u drugim vremenima, u 21. veku, svedoci smo da se snimaju brojni filmovi i serije u kojima se ne retko kritikuju ili ismevaju vladari i vlast“, izričit je Vujović.

Osim „na daskama koje život znače“ Vesela udovica se pojavila i na filmskom platnu i to pet puta. Prvi od njih je snimljen u Parizu 1918. Princ Danilo je tužio autore i dobio odštetu od oko 100.000 franaka. Čak je i sam tražio i dobio zabranu da se film emituje u Crnoj Gori, jer je smatrao da je takav film nacionalna uvreda.

Da li će ta vesela priča o bogatoj udovici Hani Glavari i pokušajima njenih zemljaka da joj nađu novog supruga, ali takvog da njeno nasleđeno bogatstvo ostane u kneževini Montenegro, konačno biti prikazana u Crnoj Gori, videćemo, baš kao i da li će neka televizija u Podgorici otkupiti prava i emitovati jedan od pet snimljenih filmova. Ali Dr Vujović je uporan u toj nameri.

Dr Vujović je čovek širokog znanja, obrazovanja i interesovanja, napisao je i knjigu „Operacija Halyard“, koja govori o spasavanju 512 američkih pilota, a koje je srpski narod spasao za vreme Drugog svetskog rata. Autor je i knjige „Albert Ajnštajn i Mileva Marić“, u kojoj rasvetljava ulogu Ajnštajnove životne saputnice i njenog naučnog doprinosa kao koautora Teorije relativiteta.

Pišu: Marina Bulatović i Ljubomir Ljuba Đorđević

Foto: Tesla Memorial Society of New York Web: http://teslasociety.com/

The post Dr Ljubo Vujović: Nepoznati detalji o zabranjenoj opereti Vesela udovica u Crnoj Gori appeared first on Kulturni kišobran.

Opera i teatar Madlenianum u 2020. godinu ulazi sa zabavnom muzičkom komedijom „Vesela udovica“ koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim i koja garantuje da će publika od prvog do poslednjeg minuta biti na ivici sedišta.

Vrhunska muzika Franca Lehara, predivne i pamtljive melodije koje su klasika muzičkog teatra, koreografske numere koje oduzimaju dah, britki i urnebesno smešni dijalozi i situacije, živopisni likovi, raskošni kostimi i monumentalna scenografija – sve je to deo ove kulturne poslastice u kojoj dirigentsku palicu drži Vesna Šouc Tričković, a režiju potpisuje Robert Bošković, gost iz Hrvatske.

„Vesela udovica„, čija nas premijera očekuje 13. februara 2020, a prva repriza 20. februara u Madlenianumu donosi ono što nije donelo nijedno izvođenje ranije. Zadržavajući šarm originalne priče, ova verzija dodatno se poigrava savremenom dinamikom pozorišnog pripovedanja, donosi nove scene i pojačava kabaretski ugođaj, ostavljajući pritom delo pogodnim za sve generacije željne smeha, dobre muzike i plesa, pa i pozorišnog zadovoljstva.

Opereta „Vesela udovica“ (u originalu Die lustige Witwe) austro-ugarskog kompozitora Franca Lehara (Franz Lehár) od svoje prve premijere 1905. godine u Beču, uživa izuzetan uspeh širom sveta.

Libretisti Viktor Leon (Viktor Léon) i Leo Štajn (Leo Stein) su zabavnu priču o bogatoj i zanosnoj udovici i pokušaju njenog zemljaka da to bogatstvo zadrži u Montenegru nalazeći joj ispravnog muža, zasnovali na komediji „Ataše ambasade“ Henrija Majlaka.

Operetu „Vesela udovica“ ne zovu slučajno „kraljica opereta“ jer je pored brojnih postavki širom sveta na svim jezicima, doživela i filmske adaptacije. Lako pamtljiva Leharova muzika se pevuši, naročito numere Viljina pesma, Naćićeš me u Maksimu (Da geh’ ich zu Maxim) i Valcer vesele udovice.

Ukratko o opereti

U fokusu priče je bogata udovica poreklom iz Montenegra, koja dolazi na veliki bal ambasade u Parizu, gde je saleću brojni francuski udvarači. S druge strane, ambasador Zete nema nameru da dopusti da udovičino bogatstvo padne u ruke stranaca i njegov je jedini adut iz rukava dokoni grof Danilo, udovičin bivši verenik, koji dane i noći provodi u pariškom klubu Maksim u društvu brojnih veselih devojaka i ne pada mu na pamet da postane deo ambasadorovih planova. Naravno, tu su još i brojne ljubavne zavrzlame i nesporazumi, neverne žene i glupavi muževi, ali i čarobni svet kabaretskog Pariza.

Uloge

Posle trodnevnih audicija koje su održane sredinom decembra, gde su kandidati morali da pored pevačkog i glumačkog dara, pokažu i svoje plesne sposobnosti, napravljena je najbolja moguća podela za ovu novu produkciju Madlenianuma, što dokazuju i celodnevne probe na postavci ovog zahtevnog dela.

U ulozi bogate udovice Hane Glavari pojavljuju se Branislava Podrumac, u alternaciji Mirjana Matić. Njen bivši verenik grof Danilo je Vasa Stajkić, u alternaciji Dimitrije Cincar Kostić. Baron Mirko Zeta je Žarko Stepanov, a očekujemo da se oporavi Miloš Đorđević koji takođe sprema ovu ulogu. Valensien ambasadorova žena je Mina Gligorić, u alternaciji sa Nevenom Đoković. Kamil de Rosiljon je Marko Živković.

Istorijsku ličnost Njegoša tumači popularan glumac Đorđe Stojković. Kromov, savetnik ambasade je Ljubomir Popović, dok je Olga njegova žena Anja Orelj. Bogdanović konzul je doajen našeg glumišta Predrag Miletić, njegova žena Silvien je Mirjana Stojanović. Konzul Prištić je Vladimir Bulatović, a njegovu ženu tumači Milena Moravčević, dok su francuski diplomati Arsenije i Milan Tubić.

Muzika, koreografija, kostimi, scenografija

Vrhunsku muziku Franca Lehara, koju je verno prenela i uvežbala sa izvođačima, diriguje maestra Vesna Šouc Tričković. Koreografske numere koje oduzimaju dah, postavljala koreograf Milica Cerović.

Za prevod i adaptaciju libreta, kao i britke i urnebesno smešne dijaloge zadužen je bio Igor Weidlich (Vajdlih).

Raskošni kostimi u epohi su u izvedbi Duške Nešić, koja pored pozorišnog kostima veoma uspešno radi kostim za velike filmske produkcije, a koji se sjajno uklapaju u monumentalnu scenografiju Vesne Režić, koja je osvajala brojne nagrade za svoj rad. Ovu vrsnu ekipu profesionalaca predvodi mladi, ali već dokazani reditelj Robert Bošković, koji dolazi iz Hrvatske. 

Foto via Madlenianum

The post Hit opereta „Vesele udovice“ premijerno u februaru appeared first on Kulturni kišobran.