U proteklom periodu u javnosti su učestale optužbe na račun mladih ljudi naše zemlje, koji su optuženi kao glavni krivci za eskaliranje epidemije u Srbiji. Mladi su kolektivno okrivljeni kao neodgovorna gomila koja ne poštuje mere i nema nameru da se vakciniše.

Bez namere da se upuštamo u ovu besmislenu raspravu koje ne doprinosi ničemu, želimo da skrenemo pažnju javnosti da je umesto optužbi, mlade Srbije potrebno prepoznati kao deo rešenja i ponuditi im ruku saradnje i jasnu viziju što skorijeg povratka normalnog života.

Problem koji je bio očigledan već neko vreme, a o kome se sada sve više priča je činjenica da smo kao zemlja došli u paradoksalnu situaciju da imamo dovoljno vakcina, ali ne i onih koji žele da se vakcinišu.

Očigledno je da je strategija širenja straha i panike dostigla svoje limite i da je mladima, ali i ostatku društva, potrebno ponuditi putanju izlaska iz krize kroz jasan plan otvaranja zemlje i time motivisati svakog pojedinca da učini sve što je u njegovoj i njenoj moći kako bi taj plan postao realnost.

Velika Britanija, sa kojom Srbija predvodi stopu vakcinacije u Evropi, donela je ovakav plan još pre više od mesec dana koji u nekoliko faza predviđa ukidanje svih restrikcija i povratak normalnog života do 21. juna ove godine.

Plan otvaranja je doveo do naglog talasa, ali ovaj put ne epidemiološkog, već talasa optimizma, pogotovo u segmentima društva ove zemlje koji su najviše pogođeni pandemijom, kao što su to turizam i manifestacije. Naravno, jasno je naznačeno da sprovođenje plana zavisi od adekvatnog smanjenja aktivnosti virusa, što je dodatno motivisalo celo društvo da sa još većim stepenom odgovornosti poštuje propisane mere i odazove se pozivima za vakcinaciju.

Upravo tako nešto je potrebno i našoj zemlji. Pozivamo Vladu Srbije i Krizni štab da pod hitno izađe sa ovakvim planom. 

Umesto da se mladi i muzičari proglašavaju državnim neprijateljima broj jedan, potrebno ih je prepoznati kao deo rešenja i pozvati ih, kao i sve druge javne ličnosti, manifestacije i sve segmente društva, da svojim uticajem, kao i individualnom i kolektivnom odgovornošću, dovedemo do što skorijeg vraćanja normalnog života. Što da ne, Srbija taj uspeh može ostvariti čak i pre Velike Britanije i biti prva zemlja u Evropi koja je pobedila virus. Od nas sve zavisi. 

Foto: Promo

The post EXIT-ovo otvoreno pismo: Mladi su deo rešenja appeared first on Kulturni kišobran.

Predavanje će se održati uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, koji će takođe emitovati predavanje, a ono će moći da se prati i putem linka na Fejsbuku.

Tom prilikom, Ekatarina Degot i Dejvid Riff govoriće o kustoskom iskustvu i izazovima sa kojima su se susretali na festivalu savremene umetnosti „steirischer herbst“, koji se od 1968. godine održava svake godine. Usled ograničenja izazvanih pandemijom, poslednje izdanje festivala „steirischer herbst“ pretvorilo se u fiktivni medijski konglomerat pod nazivom Paranoja TV, čiji će se program emitovati onlajn do kraja 2020. godine.

Osnovan usred Hladnog rata u regionu na samoj granici sa komunističkim Istokom, u zemlji sa nerešenim pitanjima o nacističkoj prošlosti i desničarskim krugovima u sadašnjosti, „steirischer herbst” ima značajne sličnosti sa „documentom“, deleći sa njima sklonost ka malim slovima. Međutim, kao interdisciplinarni festival bez sopstvenih izložbenih prostora, njegov fokus je često bio na performansima i intervencijama u javnom prostoru, sa snažnim doticanjem političkog.

Ekatarina Degot (1958, Moskva) je istoričarka umetnosti, istraživačica i kustoskinja fokusirana na estetska i sociopolitička pitanja u Rusiji i istočnoj Evropi od 19. veka do postsovjetske ere. Petogodišnji mandat na funkciji direktorke i glavne kustoskinje „steirischer herbst“ započela je 2019. Od 2014. do 2017. godine bila je umetnička direktorka Akademije svetske umetnosti u Kelnu. Pored ostalih, kustosirala je 1. Uralsko industrijsko bijenale u Jekaterinburgu (2010, sa Kosminom Kostinasom i Dejvidom Riffom) i bio na čelu prve Bergenske skupštine sa Riffom (2013). Živi u Gracu.

David Riff (1975, London) je pisac, prevodilac, umetnik, kustos i bivši član umetničke grupe Chto Delat. Od 2018. godine je kustos u „steirischer herbst“. Pored drugih, ko-kustosirao je 1. Uralsko industrijsko bijenale u Jekaterinburgu (2010, sa Ekatarinom Degat i Kosminom Kostinasom) i bio na čelu prve Bergenske skupštine sa Ekatarinom Degat (2013). Živi u Berlinu.

Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je i finansiran 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.

Serija onlajn predavanja u okviru programa „Šta kustosiranje može treba da bude“ 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University.

Foto: Promo

The post Onlajn predavanje Ekatarine Degar i Dejvida Riffa o transformaciji festivala „steirischer herbst“ usled pandemije appeared first on Kulturni kišobran.

Za vas izdvajamo nekoliko filmova i serija u kojima se današnja pandemija, zapravo već dogodila.

1. Contagion (2011)

Beth Emhof se vraća u Mineapolis sa poslovnog puta iz Hong Konga, uverena da joj je loše samo zbog promene vremenske zone. Međutim, ispostavlja se da zapravo ima virus. Dva dana kasnije umire u hitnoj službi, a doktori ne uspevaju da otkriju uzrok njene smrti. Uskoro i drugi počinju da pokazuju iste misteriozne simptome: kašalj, temperatura,krvarenje u mozgu… i na kraju – smrt.

Mineapolis, Čikago, London, Pariz, Tokio i Hong Kong postaju centri pandemije. Jedan slučaj dovodi do četiri, pa do šesnaest, pa do nekoliko stotina i hiljada, a zaraza se širi preko granica zahvaljujući bezbrojnim međuljudskim kontaktima koji se odvijaju svakog dana. Smrtnost je u porastu a ljudi se bore ne bi li zaštitili sebe i svoje najmilije. Društveni poredak se raspada.

Jedan bloger tvrdi da javnost nije upoznata s istinom o tome šta se zapravo događa, čime pokreće epidemiju paranoje i straha, zaraznu barem koliko je zarazan i sam virus.

2. Perfect sense (2011)

Čitav ljudski rod zahvatio je talas pandemije širenjem misterioznog virusa za koji naučno-medicinski establišment nema pravi odgovor. Posledice su fatalne jer zdravi ljudi za kratko vreme gube vitalne funkcije. Simptomi se manifestuju kroz početno promenljivo raspoloženje, a potom sledi gubitak čula mirisa, zatim ukusa, pa sluha i tako redom.

U središte burnih dešavanja, u vreme kada se baš ne misli na ljubav, započinje kompleksna ljubavna veza između dvoje potpunih stranaca. Ljubavna drama obojena tamnim, apokaliptičnim tonovima, nosi snažnu poruku. Ljubav je ono što nas pokreće, daje snagu da se nosimo s nedaćama, da nađemo izlaz i kada se čini da ga nema.

3. Outbreak (1995)

Mladi radnik u carinskoj zoni odlučuje da ukrade majmuna koji je stigao iz Afrike ne znajući da je životinja zaražena. Ne uspeva da ga proda i pušta ga  na slobodu. Ali, već je inficiran virusom.

Zaraza počinje da se širi i uskoro iz Bostona i Kalifornije stižu izveštaji  o bolesti. Suzbijanju pandemije priključuje se vojni stučnjak za viruse, dr. Sem Denijels. On sa svojom ekipom otkriva da ovaj virus, nazvan mutaba, ubija u roku od 24 sata razarajući unutrašnje organe.

4. And the Band Played on (1993)

Na obalama Ebole nalazi se selo čija je cela populacija umrla od nepoznate bolesti. Godine 1981. broj obolelih i umrlih od nepoznate bolesti počinje da se povećava, a bolest, iz nepoznatih razloga zahvata gej populaciju u San Francisku, Los Anđelesu i Njuroku.

5. The Hot Zone

Američka televizijska mini-serija „The Hot Zone snimljena je prema knjizi istog imena iz 1994. godine. Radnja se odvija uglavnom u 1989. godini i prati američke lekare koji žele da spreče epidemiju virusa ebole, koji se po prvi puta na američkom kontinentu pojavio kod šimpanzi u predgrađima Vašingtona.

6. The Tribe

Radnja ove serije je smeštena u hipotetičkoj bliskoj budućnosti u kojoj su svi odrasli umrli zbog smrtonosnog virusa, a deca su ostala sama da se brinu o sebi. Taj smrtonosni virus nije opasan za decu do 17 godina. Da bi preživela, deca se organizuju u plemena pomažući jedni drugima.

Foto: Youtube/Printscreen

The post Filmovi i serije koji su „predvideli“ pandemiju appeared first on Kulturni kišobran.