Od romskog naselja do glavne gradske znamenitosti

O prošlosti Skadarlije ispisane su mnoge stranice. Turci i Srbi je naseljavaju 1835. godine, tako da je zauzimala prostor između Stambol-kapije i Vidin-kapije. Kroz centar tadašnje Skadarske ulice prolazio je zid, a iznad njega vodovod, povezujući Terazije i česme u skadarlijskoj mahali.

Svoje nastambe tu su prvo gradili Romi, pa je ovaj kraj najpre dobio ime Šićan-mala, što je značilo „ciganska mahala“. U to vreme, strmim sokakom proticao je Bibijin potok, koji je izvirao kod stare zgrade „Politike“. Potočić je naziv dobio po romskom božanstvu spasa Bibiji, a kasnije je preusmeren u odvodni sistem. Ulica je bila povezana i sa akvaduktom, čiji je najveći luk nazvan po gradu Skadru, dajući kasnije ime i samoj ulici – Skadarska ulica.

Tek polovinom 19. veka počinje podizanje malo boljih kuća i mahala postepeno poprima oblik gradskog ambijenta. Međutim, taj trend u preobražaju Skadarlije prekinuo je Prvi svetki rat, pa je ova četvrt do danas ostala ispunjena uglavnom prizemnim kućama, među kojima je najstarija sačuvana tzv. „Štihina kuća“, koja je prilikom rekonstrukcije pripojena kafani „Tri šešira“.

Istorija boemije – istorija književnosti

Naša prestonica je 1900. godine imala oko 90.000 stanovnika i čak 14 skadarlijskih kafana. Skadarlija je bila i ostala simbol beogradske boemije.

U tom periodu nastale su tada čuvena kafanska utočišta „Bums keler“, „Vuk Karadžić“ i „Zlatni bokal“, omiljeno mesto pesnika i slikara Đure Jakšića. Popularni su bili i  „Miloš Obilić“, „Bandist“ i „Bumsov podrum“ čiji je stalni gost bio čuveni pisac Tin Ujević, koji je čak bio prozvan „skadarski kralj“.

„Filipova pivara“ redovno je gostila neprevaziđenog Boru Stankovića. Iz tog doba „preživele“ su danas najpoznatije beogradske kafane „Tri šešira“ i „Dva jelena“.

Da je istorija srpske boemije usko povezana sa srpskom književnošću prvi je istakao hrvatski pisac Antun Gustav Matoš, inače redovni gost skadarslijskih lokala.

U Skadarliji su mnoge zore dočekali za kafanskim stolom velikani poput Jovana Jovanovića Zmaja, Janka Veselinovića, Sime Matavulja, Radoja Domanovića, Vojislava Ilića, Stanislava Vinavera i mnogih drugih.

U kafanama su, verovali ili ne, nastala i značajna dela naše književnosti, kao što je drama „Stanoje Glavaš“ Đure Jakšića ili njegova pesma „Padajte braćo“.

Stevan Sremac je u dugim skadarlijskim noćima u svoju beležnicu unosio fraze, izraze i čitave rečenice i dijaloge običnog naroda, koje je kasnije koristio u svojim delima.

Zanimljivo je da je i Rade Drainac upravo na ovom mestu sa svojim saradnicima spremao pokretanje novog časopisa „Hipnos“ i čitavog jednog pravca u umetnosti – hipnizma.

Pored pisaca, gradsku boemiju činili su i mnogi glumci, reditelji, upravnici pozorišta, prvaci i prvakinje opera i baleta, a Skadarlija je bilo mesto gde su se po tradiciji proslavljali svi pozorišni uspesi i analizirali neuspesi.

Njeni gosti bili su i proslavljeni vajar Ivan Meštrović, karikaturista Pjer Križanić, kao i njihovi manje poznati ili skroz nepoznati savremenici koji su bili omađijani takvim načinom života.

Sedamdesetih godina prošlog veka se naša čuvena ulica „pobratimila“ sa pariskim Monmartrom. Skadarlija je ugostila i mnoge strane velikane: kraljicu Elizabetu, španskog kralja Huana Karlosa i kraljicu Sofiju, Margaret Tačer, Alberta Moraviju, Đinu Lolobriđidu, Berta Lankastera.

Derneci i neuzvraćene ljubavi

Čuvena pevačica sevdalinki Sofka Nikolić Skadarliju je davne 1932. godine opisala ovako:

„Zima, sneg pošteno napadao, čeka se Nova godina. Idemo iz jedne u drugu kafanu, ja, moj muž Paja Nikolić, koji je svirao violinu i još 25 njegovih muzičara. Skadarlija se ori od pesme, igre i veselja. Neki tuguju i traže utehu zbog neuzvraćene ljubavi. Gazim sneg u svečanim cipelama, haljina mi se vuče po njemu, ogrnuta sam nekim lakim kaputom, ali hladnoću ne osećam. Urnebes je nastao kad smo, tačno u ponoć, ušli u kafanu ‘Tri šešira’, kako je i bilo dogovoreno. Zapevam onu čuvenu pesmu ‘Kolika je Jahorina planina’, a odmah lete čaše i tanjiri, srča na sve strane! Niko ne sedi, svi pevaju i aplaudiraju. Dert kakav se retko viđa. I tako do zore. Sledeće večeri sve ispočetka. Naravno, u nekoj drugoj skadarlijskoj kafani…„

Tabla koja nas podseća na minulo vreme

Pri ulasku u Skadarliju, kraj njene zastave sa simboličnim oznakama (žirardo-šešir, crni štap i crveni karanfil), krupnim slovima ispisana je poučna poruka za svakog posetioca: „Skadarlija je centar umetničke boemije, tradicija je stvaranja već ceo vek. Zato posetioče, kad dođeš u ovaj kutak Beograda da se zabaviš i razonodiš, pokušaj da maštom svojom dočaraš davno minulo vreme. Seti se svih onih generacija pesnika i glumaca, novinara i slikara, boema znanih i neznanih…“

Kada dođete u boemsku četvrt Beograda, setite se romantike starih vremena i pokušajte da je proživite i uživate u njoj. Ne zaboravite da su njeni davnašnji stanovnici i redovni gosti ovde „svoje najlepše dane proživeli noću“.

Foto: Wikipedija

The post Boemska „Skadarlija“ – zašto su je voleli najveći srpski umetnici? appeared first on Kulturni kišobran.

U organizaciji Fondacije „Ršum“ i Dečjeg kulturnog centra Beograd, drugi po redu stvaralački kamp biće organizovan onlajn.

Prve nedelje Akademiju će voditi Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović, Branko Stevanović, Matija Bećković, Tode Nikoletić, Violeta Jović i Vlasta Cenić, dok će druge nedelje radionice voditi glumica Borka Tomović.

Polaznici kampa biće deca i mladi koja su se već istakla na velikim literarnim festivalima i koja žele da uz istaknute književnike i dramske stvaraoce još više razviju ljubav prema ovoj umetnosti.

Mladi pesnici imaće priliku da sa proslavljenim pesnicima razgovaraju o poeziji, inspiraciji, fantaziji i rimi, a na kreativnim radionicama naučiće kako treba govoriti svoju poeziju, kako negovati jezik i kulturu govora.

Foto: Ana Marija Jovanović

The post Počinje akademija „Saradnici Sunca“ za mlade talentovane pesnike appeared first on Kulturni kišobran.