Godinama unazad Pobunjene čitateljke prate domaću i regionalnu književnu produkciju i intervenišu u javne kulturne politike koje često zanemaruju žensko stvaralaštvo. Ove jeseni odlučile su da nastave rad na afirmaciji ženskog i ostalih marginalizovanih stvaralaštava, a jedna od ključnih aktivnosti u tom pravcu jeste osnivanje regionalne književne nagrade „Štefica Cvek”.

„Odlučile smo da nagradu nazovemo po liku iz romana Dubravke Ugrešić Štefica Cvek u raljama života ne samo zato što je Dubravka Ugrešić prva žena dobitnica NIN-ove nagrade, već zato što je u pitanju klasik jugoslovenske književnosti i neizostavni deo regionalne feminističke lektire”, navode Pobunjene čitateljke koje su za naziv ove nagrade odobrenje dobile od same autorke kultnog romana.

Nagrada „Štefica Cvek” ustanovljena je kao regionalno priznanje, a ove godine pokrivaće BHSC govorno područje i sve prozne knjige koje su objavljene od 1. januara do 1. decembra 2021.  Osnivanje nagrade podrazumeva istraživanje regionalne književne produkcije i prikupljanje preporuka knjiga od pedesetak kulturnih radnica i radnika iz zemalja sa BHSC govornog područja – književnica:ka, kritičarki:a, novinarki:a, urednica:ka i drugih.

Kako je reč o priznanju nekompetitivnog karaktera, Pobunjene čitateljke na osnovu obavljenog istraživanja i analize preporuka neće dodeliti samo jednu nagradu, već će napraviti izbor knjiga za koje smatraju da su vredne pažnje.
Fokus će biti na proznim ostvarenjima (romani i zbirke kratkih priča) pobunjene književnosti, odnosno književnosti koja se bavi ženskim, feminističkim i kvir temama (ili raznolikim temama pristupa na feministički i kvir način), ali su dobrodošla i dela manjinske, antikolonijalne ili neomarksističke književnosti, kao i dela koja su estetski inovativna.
Osnivanje nagrade „Štefica Cvek” podržali su USAID, Evropska unija, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Fondacija Jelena Šantić.

Udruženje Pobunjene čitateljke postoji od 2014. godine i čine ga književne kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran, društveno-angažovani pristup književnosti. Misija ovog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u postjugoslovenskom književnom polju koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca.

Foto: Promo

The post Ustanovljena regionalna književna nagrada „Štefica Cvek” appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom ovog proleća, mladi uzrasta od 14 do 20 godina sprovodili su sopstvena istraživanja i analize, a njihov dvomesečni rad sa mentorkama rezultirao je serijalom tekstova objavljenih na sajtu Bookvica.net. Objavljeni radovi obuhvataju tri tematske celine: jugoslovenske knjige za decu i mlade, otkrivanje jugoslovenskih književnica i analiza ženskih likova u nekim od najboljih ostvarenja jugoslovenske kinematografije. Tako su se pod pobunjenu čitalačku lupu našle knjige iz jugoslovenskih edicija školskih lektira kao što su Lastavica, Vjeverica, Plava ptica, Raspust i Mladi dani, izučavano je književno stvaralaštvo Biljane Jovanović, Mirjane Stefanović, Judite Šalgo i Saše Božović, filmsko nasleđe Dušana Makavajeva kao i jugoslovenskih partizanskih filmova.

Motivi učesnica i učesnika da se priključe ovakvoj akciji su bili raznovrsni. Za Terezu (16) iz Beograda ovo je bio prvi susret kako sa književnom, tako i sa feminističkom kritikom. „Istraživanje lika i dela Biljane Jovanović, a zatim i pisanje članka, zasigurno su me upoznali kako sa konceptom učešća u ovakvim aktivnostima, tako i sa fascinatnim ostvarenjima autorke romana Pada Avala, čija je analiza bila glavni udeo mog celokupnog rada“, navodi ona. „Svim zainteresovanim osobama koje teže boljem razumevanju i detaljnijem pristupu jugoslovenskoj i svetskoj književnosti, ujedno i onoj marginalizovanoj, istinski preporučujem da se prijave za učešće u projektima koje Bookvica organizuje, bez obzira na stepen njihovog iskustva u ovom polju – neće zažaliti.“

I pored višegodišnjeg mentorskog rada, za jednu od mentorki na projektu Nađu Bobičić ovo je bilo jedno novo, višestruko izazovno i inspirativno iskustvo. „Izazovi su se odnosili na to kako tinejdžerkama da predstavim umjetnost onoga vremena, da prvo prokljuve šta je to uopšte bila SFRJ. Potom, kada dobiju obrise jugoslovenske umjetnosti kroz analizu konkretne građe, bilo filma, bilo književnosti, kritički osavremene to što su naučile i percipirale. Njihov proces učenja bio je inspirativan i za mene, jer sam i sama istraživala neke nove aspekte, otkrila šta mi je ranije bilo manje poznato“, navodi Bobičić.

U tom smislu nju je posebno zanimalo da otkrije šta to novo generacija Z primećuje u socijalističkoj Jugoslaviji. „U tom smislu, bio je ovo dvosmjeran proces“, objašnjava Bobičić. „Dok su se one upoznavale sa jugoslovenskim umjetničkim korpusom, zajedno smo razmjenjivale impresije na vrijeme u kojem nismo mogle da učestvujemo, ali koje nas sve inspiriše zbog neprolaznih vrijednosti poput solidarnosti, antifašizma, u krajnjem jednog višeg kvaliteta života.“

Kako bi dodatno skrenule pažnju na pomalo zaboravljena dela i njihove autorke, Pobunjene čitateljke pokreću i akciju Jugoslovenski knjiški moljac. Štampanjem i distribucijom posebno osmišljenih bukmarkera cilj je da se animiraju čitateljke i čitaoci svih uzrasta da u lokalnim bibliotekama pozajme neke od jugoslovenskih školskih lektira, podsete se tih dela i na bukmarkerima koje će ostaviti u knjigama dopišu svoje književne preporuke. Bukmarkere je moguće preuzeti u beogradskim knjižarama (Kreativni centar, Makart i Beopolis), a dobiće ih i oni koji kupe aktuelni, junski broj časopisa Liceulice. Sve informacije o ovoj akciji mogu se pronaći na sajtu mini.bookvica.net.

Projekat „Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa“ realizuje se u okviru projekta „Lokalni poziv za EU: vladavina prava i kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezije i održivog razvoja lokalnih zajednica“ koji finansira Evropska unija, a implementira Nacionalna koalicija za decentralizaciju iz Niša u partnerstvu sa Fondacijom Jelena Šantić iz Beograda i Grupom 484 iz Beograda.

Udruženje Pobunjene čitateljke postoji od 2014. godine i čine ga književne  kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran,  društveno-angažovani pristup književnosti. Misija ovog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u post-jugoslovenskom književnom polju, koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca.

Pobunjene čitateljke književnost i kulturu analiziraju iz feminističkih, kvir, anti-kolonijalnih, levičarskih i drugih angažovanih pristupa, a svoje tekstove objavljuju na portalima Bookvica i Mini Bookvica, uz čestu saradnju i sa drugim  medijima. Poseban akcenat stavljaju na regionalno žensko stvaralaštvo. Do  sada su u različitim formama sarađivale sa više od 70 koleginica i kolega iz  zemlje i regiona. Osim toga, organizuju radionice i ostale alternativne obrazovne programe u domenu kritičkog promišljanja književnosti i kulture.

Foto: Promo

The post Generacija Z i kulturno nasleđe Jugoslavije appeared first on Kulturni kišobran.

Rumena Bužarovska otvoriće ovog petka, 20. maja u 20 časova, treću sezonu onlajn književne emisije Inside Out tokom koje će kroz razgovor sa Marijom Božić iz Pobunjenih čitateljki vivisecirati kreativni proces pisanja i prevođenja kroz analizu različitih verzija i prevoda njene priče „Vaza” iz zbirke Nikuda ne idem.

Pored razgovora o kratkoj priči, književnica i moderatorka se dotiču i mnogih drugih tema – navigacije čitalačkih potreba u kriznim vremenima, (ne)postojanja uredničkog rada na regionalnoj književnoj sceni, odnosa Balkana i Zapada, toga kako se ovdašnje spisateljice snalaze na stranom tržištu itd. Između ostalog, Bužarovska je ovo onlajn druženje iskoristila i kao priliku da podeli nekoliko književnih preporuka i otkrije šta je to zanimljivo čitala u poslednje vreme.

„Baš sam prevela u toku korone knjigu Teško je naći dobrog čoveka. To je zbirka priča koju je napisala Flaneri O’Konor, inače moja omiljena spisateljica. Ako već pričamo o tome koje su me knjige inspirisale, to je definitivno ona“, kazala je Bužarovska, navodeći i druge autorke i autore koji su je inspirisali, a među kojima su Alis Manro, Rejmond Karver, Ernest Hemingvej i Dž. D. Selindžer.

Neposredno pre snimanja razgovora završila je čitanje knjige Hunger američke autorke Roksane Gej: „Ovo je neverovatna knjiga, ne znam zašto je nisam pročitala ranije, Stvarno je preporučujem svima.“ Osim pomenutih naslova, u poslednje vreme čitala je i dela autorki kao što su Džoan Didion, Rebeka Solnit i Debora Levi, a posebno joj se dopala biografija Meri Šeli koju je napisala britanska autorka Fiona Sampson. Od prijateljice je na poklon nedavno dobila roman Porijeklo Saše Stanišića, a ponovo se vratila i ranije pročitanim dramama Gorana Stefanovskog.

Iako je i ovaj razgovor vođen u onlajn formatu, putem aplikacije Zoom, Bužarovska priznaje kako joj posle više od godinu dana pandemijskog života sve teže padaju slični izazovi.

„Sanjam da se krijem ispod stola zato što mi je Zoom uključen, pa ne mogu da izgasim kameru, pa onda dolazim, pa plačem, izvinjavam se i ljudima govorim da mi je užasno teško da ovo radim i slično“, ispričala je ona objašnjavajući kako je najveći problem u tome što u ovakvim situacijama uglavnom najviše gledamo svoj lik dok pričamo. „A nije normalno da vidimo svoj lik kada razgovaramo, zato što bi trebalo da vidimo čoveka sa kojim pričamo, a sad to nije moguće, nego non-stop gledamo svoj lik, što je isto, mislim, naporno.“

Emisija pod nazivom „Unutar kreativnog procesa“ biće premijerno prikazana na YouTube kanalu Pobunjenih čitateljki i Facebook stranici Bookvica u petak u 20 časova, a snimak emisije biće dostupan i nakon premijernog termina. Ovaj razgovor biće emitovan kao deo Trećeg okupljanja Pobunjenih čitateljki, onlajn događaja koji će biti održan 21. i 22. maja. Sve informacije o programu ovog okupljanja mogu se pronaći na sajtu Bookvica.net.

„Unutar kreativnog procesa“ sa Rumenom Bužarovskom otvara novu sezonu emisije Inside Out pod sloganom „O savremenoj feminističkoj i kvir makedonskoj književnosti“. Ostatak sezone biće emitovan u junu, kao i na jesen od oktobra, a u fokus će staviti rad makedonskih književnica, prevoditeljki, kritičarki i aktivistkinja koje se bave feminističkim i kvir promišljanjima. Nova sezona emisije Inside Out takođe nastoji da bolje poveže i ojača post-jugoslovensku književnu scenu, te će aktivno učešće u emisiji zauzeti i koleginice i kolege iz cele regije, a poseban akcenat će biti stavljen na mlađe generacije koje tek kreću da se bave književnošću, a kojima otvaramo prostor da učestvuju u produkciji emisija, moderaciji razgovora i pisanju propratnih kritičkih tekstova.

Emisija Inside Out se emituje od novembra 2020. i bavi se demistifikacijom književnosti posmatrajući stvaralački proces kao proces rada. Prve dve sezone su nastale u saradnji Časopisa Bone i Pobunjenih čitateljki, a organizaciji treće sezone se pridružuju Koalicija MARGINI i portal za kulturu Okno.mk.

Inside Out – online književna emisija o makedonskoj feminističkoj i kvir književnosti deo je projekta Regional Network for Cultural Diversity (READ). Aktuelna sezona emisije nastala je uz finansijsku podršku Evropske unije.  Sadržaj sezone predstavlja odgovornost Pobunjenih čitateljki i Koalicije MARGINI, i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

Foto: Dragan Mitreski

The post Pobunjene preporuke: Šta čita Rumena Bužarovska? appeared first on Kulturni kišobran.

„Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa“ predstavlja produžetak prethodna dva radioničarska projekta Pobunjenih čitateljki u kojima su polaznice/i polaznici prvo učene kritičkom promišljanju o popularnoj književnosti, a zatim i temeljnijim teorijskim i kritičkim pristupima književnosti.

Prijave za učešće otvorene su do 25. marta, a prijavni formular i sve dodatne informacije mogu se pronaći na sajtu Mini Bookvica.

Ovaj projekat namenjen je mladima srednjoškolskog uzrasta, uzrasta od 14 do 18 godina, a u fokusu projekta biće teme jugoslovenskog književnog nasleđa.

Obuhvata tri segmenta tog nasleđa: dečje lektire i prevedenu književnost zemalja nesvrstanih, žensko stvaralaštvo tog perioda, kao i književnost koja temetizuje Narodnooslobodilačku borbu.

Ovoga puta pored književnosti rad će obuhvatiti i  druge umetnosti, poput filma i pozorišta koji beleže period života u Jugoslaviji.

„Jugoslovensko nasleđe nam je presudna tema projekta jer ono sa sobom nosi tradiciju antifašizma, internacionalizma, antirasizma, emancipacije žena i, generalno, solidarnosti i zajedništva. Ono ne predstavlja samo istorijsko pitanje, već i skup vrednosti za koji smatramo da se treba i danas boriti“, kaže jedna od Pobunjenih, književna kritičarka Marija Božić.

„Ono na šta posebno želimo da stavimo akcenat jeste ponovno otkrivanje ženskog stvaralaštva u okviru jugoslovenskog nasleđa. Još više od toga želimo da otvorimo prostor gde mladi, naročito devojke, svojim kritičkim radovima mogu da istupe u javnost.”

Učesnice/i će najpre imati konsultativna predavanja sa mentorkama, a potom će istraživati i kritički analizirati dela jugoslovenskog kulturnog nasleđa koja će pronaći u lokalnim gradskim, školskim i porodičnim bibliotekama i arhivama.

Istraživanje će se odvijati u aprilu, i učenice/i će u svakom trenutku imati podršku mentora. Tokom maja, po završetku istraživanja, njihovi istraživački i kritički tekstovi biće objavljeni na portalima Bookvica i Mini Bookvica, a potom će biti štampan i jedan broj Biltena „Pobunjeno čitam” čija je tema upravo jugoslovensko nasleđe.

Sve aktivnosti će se odvijati onlajn. Koliko to epidemiološka situacija bude dozvoljavala, učesnice/i će svoja istraživanja sprovoditi i u lokalnim zajednicama (poseta bibliotekama i arhivima) uz obavezno poštovanje mera prevencije od virusa.

Ovo je jedan u nizu #pobunjenočitam projekata koje su Pobunjene čitateljke uz podršku Fondacije Jelena Šantić počele da realizuju tokom 2020. godine. Tada je organizovana slična akcija u kojoj su učestvovale devojčice i dečaci od 12 do 18 godina, a radilo se na pisanju književne kritike savremene domaće i strane produkcije za decu i mlade.

„Odziv je bio neočekivano veliki i u periodu od nekoliko meseci bavile smo se mentorskim radom sa učesnicama i njihovim prvim kritičkim tekstovima“, objašnjava Irena Jovanović.

„Ovo nas je ohrabrilo da nastavimo da radimo sa mladima i naredni projekat je pored mentorskog podrazumevao i predavački i radioničarski rad iz oblasti feminističkih i drugih savremenih pristupa književnosti, a u njemu su učestvovale učesnice iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, otkrivajući i pišući o savremenim autorkama iz bivših jugoslovenskih zemalja.“

Ko su Pobunjene čitateljke?

Udruženje Pobunjene čitateljke postoji od 2014. godine i čine ga književne kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran, društveno-angažovani pristup književnosti.

Misija ovog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u postjugoslovenskom književnom polju koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca.

Pobunjene čitateljke književnost i kulturu analiziraju iz feminističkih, kvir, antikolonijalnih, levičarskih i drugih angažovanih pristupa, a svoje tekstove objavljuju na portalima Bookvica i Mini Bookvica, dok često sarađujemo i sa drugim medijima.

Poseban akcenat stavljaju na regionalno žensko stvaralaštvo. Do sada su u različitim formama sarađivale sa više od 70 koleginica i kolega iz zemlje i regiona. Osim toga, organizuju radionice i ostale alternativne obrazovne programe u domenu kritičkog promišljanja književnosti i kulture.

Foto:

The post Ako ste srednjoškolci, ovo je konkurs za vas appeared first on Kulturni kišobran.