„Moj jutarnji smeh“

Đorđević i ekipa filma osvrnuli su se tokom predstavljanja filma „Moj jutarnji smeh“ na produkcijski proces filma koji je primarno zamišljen kao kratkometražni. Tek kasnije proširen je zbog većih mogućnosti materijala, ali i sredstava koji su dobili od Grada Kragujevca, u kome je film i sniman.

U pitanju je lični osvrt na detinjstvo i porodicu autora, koji kaže da je inspirisan stvarnim događajima, te njegovim ličnim i iskustvima ljudi koje poznaje. Producent Miloš Pušić nazvao je film “malim i intimnim”, manje opterećenim zadovoljavanjem komercijalnih kriterijuma”, dodavši da preferira “film koji govori srcem, a ne razmišlja o novcu”. Ističe i da tokom produkcije nije bilo kompromisa, već da je film na kraju tačno onakav kakav je bio prvobitno zamišljen.

Glavni glumac Filip Đurić dodao je da je proces bio dug i mukotrpan, ali da je realizovan zahvaljujući trudu i kreativnosti ekipe, koja razmišlja na sličan način, što je značajno olakšalo proces.

Reditelj se u kreativnom procesu više bazirao na pojedinačnim scenama, dodajući da je pokušao “artikulisati svakodnevno, tako da ima neku poetsku vrednost”, izvan pukog prikaza stvarnosti.

Direktor fotografije, Stefan Milosavljević, dodaje da je u snimanju korišćeno primarno dnevno svetlo i isti objektiv, radi prilagođavanja zahtevima lokacije, zbog čega je estetika kojoj su primarno težili zamenjena onom koja bolje odgovara sadržaju filma. Ekipa se osvrnula i na neusiljeni humor u filmu, čemu je uveliko doprinela saradnja sa Nebojšom Glogovcem, u njegovoj poslednjoj filmskoj ulozi.

„Poslednja slika o ocu“

Reditelj filma “Poslednja slika o ocu”, Stefan Đorđević, koji je domaćoj publici poznat po ulozi u filmu “Tilva Roš”, kao i snimateljskom radu, osvrnuo se na ličnu podlogu svog filma. Dodaje kako uspeh filma na festivalima pripisuje emociji kojom dopire do ljudi, što je teže postići u kratkom formatu.

Scenario je minimalistički i fokusiran na lične odnose, kako teška tema ne bi delovala patetično. Đorđević i montažer Dragan von Petrović su se osvrnuli na odluku snimanja na 16mm traci, ističući da prenosi drugačiji osećaj od digitalnog filma koji je plastičniji i manje životan.

Dodaju i da ova tehnika snimanja utiče i na postprodukciju, budući da postoji manje snimljenog materijala, ali i da je napredak tehnologije uticao i na poboljšanje kvaliteta slike, tako da su konačni rezultati obe tehnike sve sličniji.

Reditelj Stefan Đorđević navodi da već ima planove vezane za buduće dugometražne projekte i navodi da postoji mogućnost da se u narednom filmu i sam pojavi kao član glumačke postave.

Montažer, Dragan von Petrović, takođe radi na razvoju budućih projekata, ali planira odmor od montaže i povratak režiji, primarno dokumentarnih filmova.

Foto: Nenad Lipovac

The post „Moj jutarnji smeh“ i „Poslednja slika o ocu“ na Festivalu autorskog filma appeared first on Kulturni kišobran.