„Nizom pogrešnih i nestručnih odluka, drastičnim smanjenjem budžeta, ukidanjem funkcije umetničkog direktora i, na kraju, otvorenom cenzurom programa, osnivač je počinio sve korake da se Bitef ove godine ne desi“, objašnjavaju iz organizacije ne:Bifeta, neformalne grupe građana koju čine umetnice i umetnici, radnici i radnice u kulturi.

„Najpre ga je gradska vlast razvlastila i osiromašila, zatim odložila i preoblikovala, a onda pokušala i da ućutka – jer je i posle skoro šest decenija ostao slobodarski, kritički, glasan, pobunjen“, dodaje se u saopštenju.

ne:Bitef – ‘ne’ cenzuri

„Pametniji ne popušta, pametniji se organizuje – lekcija je koju smo naučili iz studentskog pokreta. Burno reagujući na cenzuru Bitefa odlučili smo da ne pristanemo na brisanje važne istorije i živog nasleđa kritičkog pozorišta. Ne:Bitef je istovremeno „ne“ cenzuri i ne-institucionalni, nezavisni Bitef – nastavak festivala koji pripada zajednici, a ne bilo kom sekretarijatu, odboru ili vladi“, navodi se u programskom tekstu koji prati ovo izdanje ne:Bitefa.

„Cenzurisani program Bitefa postao je mesto okupljanja: oko njega su se ujedinili brojni kulturni radnici i radnice, organizacije, saveznice i saveznici, publika i zabrinuti građani i građanke. Bez novca, sa vrlo malo resursa, ali sa mnogo entuzijazma, solidarnosti i besplatnog rada, preuzimamo odgovornost da festival ipak održimo živim – gerilski, na više lokacija u gradu, od 15. do 18. decembra 2025. godine. Time pokazujemo da scena ne prihvata cenzuru i da ne pristaje da je prećuti – kako bi rekla Žizel Peliko: ‘Sramota mora da promeni stranu.’”

Proces Peliko otvara ne:Bitef

Ne:Bitef će zvanično biti otvoren 15. decembra u 18 časova na Fakultetu dramskih umetnosti predstavom Proces Peliko čiji su autori Milo Rau i Servan Dekle.

Kroz sirov pozorišni dokumentarizam čitanja spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je potresao javnost, predstava svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.

Žizel Peliko, sedamdesetdvogodišnja Francuskinja koju je u nesvesnom stanju suprug zajedno sa pedesetoricom muškaraca pronađenih na internetu silovao u rasponu od nekoliko godina, odlučila je da otvori suđenje za javnost i učini „da sramota promeni stranu”.

Ova koprodukcija Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu će u Beogradu biti predstavljena u izvođenju gotovo 30 lokalnih glumaca/ca, kulturnih radnika/ca i aktivista/kinja koji su javnosti poznati po svojim profesionalnim dostignućima, ali i angažmanu za bolje društvo.

Pre toga, sa početkom u 12 časova, na istom mestu biće održan razgovor u okviru međunarodne kampanje Resistance now! Together koju je pokrenuo Bečki festival. Švajcarski reditelj Milo Rau, inicijator kampanje, razgovaraće sa predstavnicima domaće kulturne scene o represiji koju kulturni sektor trpi zbog odupiranja autokratiji i učešća u borbi za društvene promene.

Oni dolaze

Drugi festivalski dan, 16. decembar odvijaće se u Magacinu u Kraljevića Marka pod nazivom Oni dolaze, a biće posvećen mladim autorkama i autorima čije je produkcije domaća i svetska javnost trebalo da upozna tokom 59. Bitefa.

Cenzurisanjem programa i otkazivanjem zvaničnog festivala, ovi mladi umetnici i umetnice ponovo, makar kratkotrajno, onemogućeni su da se izraze.

Ipak, njihovi radovi nalaze različite puteve do ostvarenja i javnosti, pa će od 18 časova posetiocima Magacina biti prezentovane predstave: Dora ili Ko će da prošiva prsluke?, autorski projekat Andreje Kargačin, plesno i koreografsko istraživanje Tenzija Aleksandera Zaina, Samoubistvo kao (društvena) činjenica rediteljke Ane Janković i Društvo spektakla: diverzije samoupravljanja, autorski projekat Akcionog odbora, kolektiva studenata Fakulteta dramskih umetnosti.

Bratija – o policijskoj brutalnosti

Narednog dana, 17. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publika će od 18 časova moći da pogleda projekciju predstave Bratija (Bros) Romea Kastelučija i Skota Gibonsa. Bratija govori o policijskoj brutalnosti, odnosno o fenomenu masovnog muškog institucionalizovanog nasilja. Radeći sa profesionalnim izvođačima i naturščicima, Kasteluči se kao i ranije služi tehnikama neverbalnog teatra, gradeći kompleksno simboličko delo sačinjeno od bogatih poetičnih slika koje pružaju mogućnost višestrukih tumačenja. Povodom predstavljanja snimka Bratije, reditelj predstave će se putem videa obratiti publici.

Nakon toga, od 19.30 časova, uslediće tribina pod nazivom Pravda i/ili kažnjavanje: ka abolicionističkoj budućnosti. U svetlu aktuelnih društvenih previranja u Srbiji, ali i brojnih drugih širom sveta, postavlja se pitanje da li težnja za pravednijim društvom podrazumeva i radikalnu reformu ili potpuno odricanje od želje za kaznom i osvetom. Na istoj liniji razmišljanja se može postaviti pitanje da li bi feministički i ostali progresivni pokreti trebalo da se oslanjaju na represivni državni aparat, policiju i zatvorski sistem, u želji za pravdom ili bi trebalo da se fokusiraju na politiku brige, prevenciju nasilja i osnaživanje marginalizovanih grupa da se sa nasiljem izbore, ukoliko do njega dođe.

Pank veče u Beogradu

Treći festivalski dan biće završen pank koncertom i pratećom izložbom koji publiku očekuju od 20 časova u Karmakomi. Ne:Bitef i bend tehničara berlinskog pozorišta Folksbine predstaviće nešto malo drugačije – prljavi, besan i energični pank koncert Zaboravljene radničke borbe o značajnim radničkim podvizima iz naše istorije. Pank veče stiže u Beograd zahvaljujući saradnji sa domaćim bendovima i studentima saradnicima. Uz mini-izložbu i nastupe tri benda – nemački Pink Wonder i domaće snage Ubili su Batlera i Anima – svi prisutni pozvani su da dele zajedničku istoriju, iskustva, sećanja i bes. Ulaznice za ovaj događaj moći će da se kupe na ulazu u Karmakomu.

Topli obrok za kraj

U petak, 18. decembra, program ne:Bitefa vraća se u Centar za kulturnu dekontaminaciju gde će od 18 časova biti održana tribina Umetnost: povlačenje i/kao otpor. Ona će okupiti umetnice/ke, kustose/kinje, kulturne radnice/ke i aktiviste/kinje koji su u protekloj godini delovali protiv cenzure i autokratske kulturne politike. Polazeći od onemogućavanja ovogodišnjeg Bitefa, razgovaraće se o tome da li je kritika još uvek moguća unutar institucija umetnosti ili je upravo njihovo napuštanje – povlačenje, odustajanje, privremeno „neodržavanje“ – danas najsnažniji gest otpora. Publika je takođe pozvana da se uključi u zajedničko promišljanje mogućih strategija borbe, solidarnosti i zauzimanja prostora za slobodu umetničkog izraza.

Festival će svečano biti zatvoren u 21 čas toplim obrokom, u duhu zajedništva i solidarnosti, kao i spontanim razgovorom u dvorištu CZKD-a.

The post „Bitef je tamo gde se okupimo“: otpor umesto ćutanja appeared first on Kulturni kišobran.

Festival se otvara u subotu 10. aprila sa predstavom „Šuma na kraju vremena“, ostvarenjem u režiji Ivana Jovića, prema tekstu Monje Jović, a u izvođenju Anđele Popović.

Kroz surove priče žena koje je oblikovala istorija na ovim prostorima susrećemo se sa  tragičnim odnosom ljudskih bića prema prirodi koju pokušavamo da menjamo, umesto napora da je razumemo.

U ponedeljak, 12. aprila, na repertoaru je predstava „Holivudski san“ po motivima komada „Kamenje u njegovim džepovima“ Meri Džons o dvojici mladića, statista na snimanju holivudskog filma, koji pokušavaju da ostvare svoje snove. Susret sa velikom filmskom mašinerijom ih u početku fascinira, a zatim počinju da upoznaju i njene druge strane. Adaptacija, režija i gluma: Miloš Đurović i Dušan Matejić.

Utorak, 13. april je rezervisan za predstavu „Uspomene Sare Bernar“ u režiji Srđana Markovića, i izvođenju Gala Šalipur i Ivana Ninčića. Tema Malerovog komada je rasvetljavanje života Sare Bernar, kroz poslednje dane njenog života, ali i retrospektivno, kroz njene uspomene.

Predstava „Disko svinje“, komad čuvenog irskog autora Endija Volša, koja je svoju premijeru u UK Parobrod imala u okviru ovogodišnjeg Beogradskog irskog festivala, na programu je u sredu, 14. aprila. Jovana Golubović i Strahinja Padežanin igraju dvoje mladih tinejdžera koji se susreću sa novim, do tada nepoznatim emocijama, koje razvijaju jedno prema drugom tokom emocionalnog i seksualnog sazrevanja.

U performansu „Zemlja“, u režiji Jadranke Anđelić, performerka Ljubica Damčević, spaja postupke baštovanstva, brige o biljkama i zemlji (lat. terra) sa pričama o migracijama i emigrantima. Ona promišlja napor, bol i prilagođavanje „presađivanja” koje se dešava u procesu migracije i posebno prinudne promene zemlje. Performans možete pogledati u četvrtak 15. aprila.

Od ove godine na pozorišnom repertoaru Parobroda ponovo se nalazi i predstava „Čekanje“. Režiju potpisuje Ivan Jevtović, u predstavi igraju Janko Cekić i Lazar Dubovac. Inspiraciju za projekat autori su pronašli u italijanskom dramskom tekstu “Čekajući Marčela”, čiji su autori Stefano Riči i Đani Forte. Oni pišu o usamljenosti, otuđenosti, odvojenosti od realnog života, o čovekovoj potrebi za socijalizacijom, o nadi da ćemo biti prihvaćeni od strane društva. Predstava je na programu u petak, 15. aprila.

Završni dan festivala predviđen je za predstavu „Zagonetka revolucije“, u produkciji Dah teatra, dugogodišnjih saradnika i prijatelja UK Parobroda.

Predstavu je režirala Dijana Milošević, a igraju Evgenija Eškina Kovačević, Ivana Milenović Popović, Ivana Milovanović, Ivan Nikolić.

Četiri revolucionara: Ulrika Majnhof, pripadnica Frakcije Crvene armije, Kamila Sijenfuegosa, Kastrov saborac, Fanji Kaplan, atentatorka na Lenjina i “Crvena Roza” – Roza Luksemburg, se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”.

Rezervacije karata putem telefona 011 4142 163.

Foto: Promo

The post April u Beogradu: Pozorišni festival u Parobrodu appeared first on Kulturni kišobran.

Ona je jedna od 15 mladih selektora UPAD festivala koji u fokus stavlja društvenu inkluziju i razvoj publike iz marginalizovanih grupa, briše granice između profesionalnog i omladinskog, institucionalnog i vaninstitucionalnog teatra.

Festival pokreće Studentski kulturni centar Novi Sad, a deo je evropskog projekta „Be specACTive“, čiji je glavni cilj razvoj publike odnosno kreiranje takozvanih „aktivnih gledalaca“ ili „selektora“. 

„Ovaj festival nama mladima pruža priliku da delujemo u našem gradu, sada i ovde, da napravimo neke promene koje će uticati na sve nas kao društvo, da dođemo do nečeg kvalitetnog i dobrog“, priča Đurđević, koja se u selekciji, sa svojim kolegama, trudila da istakne omladinski teatar. Stoga će se u okviru festivala 5. novembra igrati predstava „Talas“ u Novosadskom pozorištu, (gde se izvode i sve ostale predstave), a 8. novembra biće odigrana predstava gimnazije iz Lebana „Mrtvo more za početnike“ u gimnaziji Laza Kostić.

Festival, koji daje prednost mladima, njihovim idejama, stavu i mišljenju, dolazi u trenutku pripreme Novog Sada za godinu titule Evropske prestonice kulture što je dobra prilika da mladi utiču na „buđenje“ kulturne scene, kako ističu selektori.

„S jedne strane ljudi su ovde željni da vide neke novitete, a sa druge strane, mi mladi smo zaista srećni što možemo da učestvujemo u takvim projektima i festivalima i na neki način, bar što se tiče kulture, kreiramo prostor u Novom Sadu“, kaže selektorka Ivana Stojanović, master studentkinja arhitekture i urbanizma.

Osim uključivanja u kreiranje pozorišne scene buduće Evropske prestonice kulture, festival kreira i kritičko mišljenje mladih, kako kaže Anja Pejinović, studentkinja žurnalistike. Svako od mladih selektora imao je nekoliko predloga za predstave, među kojima je na kraju izabrano sedam društveno angažovanih, koje čine repertoar prvog festivala UPAD. 

„Istraživali smo svaku predstavu, želeli smo da one ostave utisak, da se o njima priča. Nakon svake predstave imamo debatu sa glumcima, rediteljima i publikom. Na taj način želimo da gradimo kritičko mišljenje kod mladih. Čini mi se da su oni marginalizovani i da se ne pitaju mnogo, zato ih mi sada pitamo„, priča Pejinović o selektorskom zadatku.

Kroz festival UPAD, kao i sam projekat „Be specACTive“, implementiraju se i evropske vrednosti, kao i dobra praksa, što je kontekst pripreme i razvoja kapaciteta za programe 2021. kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture, kaže umetnički koordinator projekta, Bojan Milosavljević. 

„Projekat „Be specACTive“ je četvorogodišnji projekat finansiran kroz program Kreativna Evropa, gde je uključeno 19 partnera iz 15 evropskih država, kao što su festivali u Dablinu, u Geteborgu, Univerziteti u Barseloni i Monpeljeu, dakle relevantne kulturne i obrazovne institucije. To je jedna praksa koju je festival Kilowatt iz Italije razvio i koju mi pokušavamo da implementiramo ovde, a koja se istovremeno primenjuje u 15 drugih evropskih gradova„, rekao je Milosavljević. 

Program festivala UPAD možete pogledati na OVDE.

Foto: Novi Sad 2021

The post Novi pozorišni festival UPAD – kada mladi biraju predstave appeared first on Kulturni kišobran.