Đorđe Milekić razotkriva kako je davne 1986. osmislio umetnički koncept Stanislav Sharp, preuzimajući taj identitet u realnom životu tokom gotovo dve decenije.

Na predavanju će biti predstavljeni radovi Stanislava Sharpa, uključujući i projekte umetničkog kolektiva Grupa FIA čiju su okosnicu činili Sharp i Nada Rajičić. Posebno će biti osvetljen osnovni princip rada UG FIA koji glasi “Minus je Plus” – pretvaranje negativnih uslova u pozitivne. 

O projektu “Stanislav Sharp”

Stanislav Sharp je krajem osamdesetih bio jedan od najpoznatijih fotografa u bivšoj Jugoslaviji, čuven po portretima umetnika, sportista i javnih ličnosti, koje je snimao za ex YU magazine, posebno za kultni magazin START. Široj javnosti je bilo malo poznato da je Stanislav Sharp u stvari umetnički projekat, izmišljena ličnost i mnogo više od pseudonima. Sharp kao kreativni direktor Grupe FIA (1989-2007) iz Beograda, realizovao je brojne kulturne, kao i angažovane projekte, među kojima su najpoznatiji Publikum kalendar, L’Impossible magazin i (Ne)MOGUĆE – Dosta! 

Misija Grupe FIA bila je unapređenje položaja fotografije, štampe i dizajna u Srbiji uprkos ratnom okruženju i nemaštini. U svojim projektima FIA je kombinovala različite vizuelne medije i kreirala multidisciplinarne događaje koji su često reflektovali društveno – politička kretanja u Beogradu i zemlji.

Radovi Stanislava Sharpa, ili projekti gde je bio kreativni direktor su objavljivani ili izlagani u mnogim referentnim publikacijama i institucijama, između ostalog u: NY Times, Communication Arts, The Art of Design, Colossal Design, Graphis; Narodnom muzeju Beograda, Kulturnom centru Beograda, Srpskoj Akademiji nauka, Art Directors Club, NYC,  AIGA – National Design Center NYC, The Wolfsonian Miami, AIGA Leadership Retreat, itd.

Milekić živi i radi u SAD, a od 2013. godine je na poziciji brending menadžera u gradskoj vladi Majami Biča.

Marina Penezić / Foto: Đorđe Milekić (aka Stanislav Sharp)

The post Predavanje Đorđa Milekića: Kako Minus postaje plus, ili osvrt na dvadesetogodišnji opus Stanislava Sharpa appeared first on Kulturni kišobran.

Predavanje „Mileva Einstein-Marić – Zrak svetlosti u fizici XX veka“ možete pratiti putem Facebook event-a: https://www.facebook.com/events/2014137832051230?ref=newsfeed  

Predavanje će voditi Violeta N. Nikolić, dr nauka fizičke hemije, u zvanju naučnog saradnika Instituta nuklearnih nauka „Vinča“, dok će u razgovoru nakon predavanja, koji moderira dramska spisateljica i rediteljka iz Zagreba, Vedrana Klepica, učestvovati i dramske spisateljice Minja Bogavac, Olga Dimitrijević, Tijana Grumić i Vedrana Božinović.  

Kroz predavanje „Mileva Einstein-Marić – Zrak svetlosti u fizici XX veka“ biće predstavljen Milevin naučni doprinos, vezan uglavnom za radove koji se bave problematikom fotoelektričnog efekta i specijalnom teorijom relativnosti, koji predstavlja predmet brojnih diskusija i debata u današnjim naučnim krugovima. Više autora smatra da teorija fotoelektričnog efekta, za koju je Milevin muž, Albert Ajnštajn, dobio Nobelovu nagradu, predstavlja njen originalni naučni doprinos.  

Da bi se pravilno razumeo slučaj Mileve Marić, potrebno je da se uzme u obzir i položaj žena u nauci toga doba. Sa druge strane, on se ne može razumeti bez uzimanja u obzir širih socioloških aspekata zapadne i balkanske kulture tog vremena. U svetlu toga, biće analizirana Milevina ličnost, razlozi zbog kojih je donosila određene odluke u privatnom životu i karijeri, kao i njen naučni doprinos. 

Predavanje „Mileva Einstein-Marić – Zrak svetlosti u fizici XX veka“ realizuje se kao deo pripremnih aktivnosti nove predstave o Milevi Marić, koja će imati premijeru u maju 2022. godine u okviru programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. 

Predavanje organizuje Sterijino pozorje u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Narodnim pozorištem Sombor i Institutom za nuklearne nauke „Vinča“.  

Foto: Promo/Kulturni kišobran

The post Onlajn predavanje: Značaj i doprinos velike naučnice Mileve Marić Ajnštajn appeared first on Kulturni kišobran.

Art branč je format razgovora, prilika za razmenu mišljenja uz kafu i kolače, jednog radnog dana u mesecu, tačno u podne.

Pozvani gost, gošća iz oblasti filozofije, filma, književnosti, sociologije, arhitekture, dizajna, medicine… u 15 do 20 minuta izlaže na temu o kojoj će se u sledećih 45 minuta voditi razgovor između publike i govornika.

Usled tekuće pandemije korona virusa, predavanje možete pratiti u sredu, 24. marta u 12 sati na Instagram profilu Kulturnog centra Beograda, a kao pripremu za razmišljanje pred martovski Art branč, Dijana Milošević nam najavljuje temu:

“Mi još uvek ne shvatamo značaj bića koja žive na ovoj planeti, tu pored nas – značaj drveća. Bez drveća jednostavno ne bi bilo života na Zemlji, jer bi povećana vrućina, poremećaj ciklusa vode i gubitak hlada uticali na sve što je živo. I pored toga drveće se nemilosrdno uništava i seče, u našem gradu ali i širom sveta.

Osim što drveće direktno održava život na planeti, drveće je i čuvar sećanja a njihove grane su slojevi sa informacijama. Drveće komunicira razvijenim sistemom preko svog korenja koje je u stvari prvi internet, pre interneta.

Takođe, drveće pokazuje ogromnu solidarnost u brizi za svakog u svojoj zajednici. Sistemi solidarnosti drveća su nešto što nam je neophodno danas, u našem ljudskom svetu, koji suviše polako shvata da živimo u kompleksnim sistemima, koji su međusobno zavisni, a da je briga o drugom i solidarnost nešto bez čega ćemo nestati. Drveće nam šapuće kako da budemo bolji.”

Foto: Promo

The post MARTOVSKI ART BRANČ: O drveću i solidarnosti appeared first on Kulturni kišobran.

Glavni prezenteri simpozijuma su „What Could/Should Curating Do“ i Moderna galerija iz Ljubljane.

Predavanja će se održavati svakog dana od 11h po centralnoevropskom vremenu, sem 24, 27. i 28. marta koji su slobodni dani.

Učesnici seminara biće Zdenka Badovinac (kustos, Moderna Galerija, Ljubljana); Robel Temesgen (umetnik, Adis Abeba); Larys Frogier (direktor, Rockbund Art Museum, Shanghai); Sinkneh Eshetu (pisac,Addis Abeba); Marija Glavaš (sociolog, Ljubljana); Berhanu (antropolog, Kanbera); Aigerim Kapar (međuzavisni kustos, Astana); Jelica Jovanović (arhitekta, Beograd); Hu Yun (umetnik, Melburn); Jasphy Zheng (umetnik, Xia Men); Dragan Stojmenović (Gradska biblioteka, Bor); Nikita Čoi (glavni kustos, Tajms muzej, Guangdžou); Robert Bobnić i Kaja Kraner (istraživači, predavači Ljubljana); Aziza Abdulfetah Busser (arhitekta i akademik, Adis Ababa); Aleks Ulko (umetnik i istraživač, Taškent); Brett Neilson (profesor, Institute for Culture and Society, Western Sydney University); Yabebal Fantaye (Astrofizičar i naučnik za podatke, suosnivač inicijative 10 Akademije, Adis Ababa), Salem Makurija (nezavisni pisac, producent, reditelj, videograf, i profesor na Katedri za umetnost na Velsli koledžu), Biljana Ćirić (međuzavisni kustos i osnivač WCSCD)

Livestream će biti dostupan na zvaničnim Facebook i Youtube stranicama programa i institucija WCSCD,  Moderne  galerije, Artcom  platforme, Rockbund Art Museum i Gradska biblioteke Bor.

Foto: Promo

The post Međunarodni simpozijum „Novim putevima u novu budućnost” od 22. do 31. marta appeared first on Kulturni kišobran.

Pozvani gost, gošća iz oblasti filozofije, filma, književnosti, sociologije, arhitekture, dizajna, medicine… u 15 do 20 minuta izlaže na temu o kojoj će se u sledećih 45 minuta voditi razgovor između publike i govornika. 

Zbog pandemije, predavanje se održava onlajn.

Februarski Art branč održaće se u sredu, 17. februara u 12 časova na Instagram profilu Kulturnog centra Beograda.

Kao pripremu za razmišljanje pred februarski Art branč, Aleksandar S. Janković nam najavljuje temu:

„Pre trideset godina započela je decenija koja nas je politički i kulturološki dislocirala od ostatka sveta koji je doživljavao svoj Belle Époque. Paradoksalno, pop kultura nikada nije bila življa, fokusiranija, određenija… Distorzirano favorizovanje osamdesetih u kasnijim godinama upravo proističe iz čemera socijalnog i nacionalnog posrnuća devedesetih, Međutim, važno je da se sistematizuje ova decenija zbog veličanstvenih dometa popularne kulture u okviru rok scene, filmova, TV serija, pozorišnih predstava, književnosti, publicistike.Ovo predavanje-razgovor bi trebalo da objektivizuje i sistematizuje devedesete u popularnoj kulturi, izbegavajući uobičajenu turbo-folk fetišizaciju, već fokusirajući se na prave heroje ovog vremena, vezujući ih u kontekst današnje situacije i prateći šta je proizašlo iz njih.“

Foto: Promo

The post ART BRANČ: DEVEDESETE – POTISNUTI NARATIVI (srpska pop kultura 1990-2000) u digitalnom formatu appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo onlajn predavanje, koje se održava u okviru programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ uz podršku Francuskog instituta u Srbiji, biće emitovano i na Fejsbuku na ovom linku.

Nataša Petrešin – Bachelez će tom prilikom govoriti o svoja dva skorašnja kustoska projekta – „Not Fully Human, Not Human at All“ (fondacija KADIST i Kunstverein u Hamburgu, 2020, ko-kustos sa Bettina Steinbrügge) i Inicijativi za prakse i vizije radikalne nege, koju je osnovala sa Elenom Sorokinom u proleće ove godine. Posredstvom njih, ona će se tokom predavanja baviti pitanjima (ne)kompatibilnosti kustoskih i institucionalnih metoda sa proizvedenim sadržajem, i govoriće o svom razumevanju koncepta međuzavisnosti.

Nataša Petrešin – Bachelez

Nataša Petrešin – Bachelez je nezavisna kustoskinja, urednica i spisateljica, koja živi i radi u Parizu.

Među projektima i izložbama koje je kustosirala su: Contour Biennale 9: Coltan as Cotton (Mechelen, 2019); Defiant Muses: Delphine Seyrig and Feminist Video Collectives in France in 1970s-1980s u Muzeju Reina Sofia, Madrid i muzeju LaM, Lille (sa Đovanom Zapperi, 2019); Let’s Talk about the Weather: Art and Ecology in a Time of Crisis u Sursock muzeju u Bejrutu (sa Norom Razian, 2016); Resilience: Triennial of Contemporary Art in Slovenia u Muzeju savremene umetnosti (Ljubljana, 2013), i u Francuskoj Becoming Earthlings: Blackmarket for Useful Knowledge and Non-Knowledge #18 at Musée de l’Homme (sa Aleksndrom Klozeom, Council and Mobile Academy, 2015); Tales of Empathy u Jeu de Paume (2014), The Promises of the Past u Centru Pompidou (sa Kristin Macel i Džoanom Mitkovskom, 2010); Société anonyme u Le Plateau/FRAC Ile-de-France (sa Tomasom Boutoux i Fransoom Piron, 2007).

U periodu između 2010. i 2012, Nataša Petrešin – Bachelez je bila ko-direktorka Les Laboratoires d’Aubervilliers i ko-osnivačica Evropske mreže malih umetničkih institucija Cluster. Ona je su-organizatorka i su-osnivačica seminara Something You Should Know at EHESS, Pariz (sa Elizabet Lebovici i Patrišom Falguières), i članica je istraživačke grupe Travelling Féministe, u Audiovizuelnu centru Simon de Bovoar u Parizu.

Takođe, Nataša Petrešin – Bachelez je glavna urednica izdavačke platforme Versopolis Review. Od 2014. do 2017. bila je glavna urednica L’Internationale Online, izdavačke platforme L’Internationale – the confederation of cultural institutions, a od 2012. do 2014. bila je na istoj poziciji u Manifesta Journal.

Doprinosila je raznim publikacijama, održavala je predavanja i organizovala seminare na kojima je predstavljala svoja tekuća istraživanja u postojećim kustoskim praksama, empatije i transnacionalnog feminizma, sporih institucija, performativnih praksi u bivšoj Istočnoj Evropi, i angažovanih umetničkih praksi u eri Antropocene/Kapitalocene. U tekućoj školskoj godini 2019-2020, predaje u Školi umetnosti Sint Lukasu u Antverpenu.

Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.

Foto: Nataša Petrešin – Bachelez

The post Onlajn predavanje „Praksa Nege: O rehumanizaciji i kustosiranju“ kustoskinje Nataše Petrešin Bachelez appeared first on Kulturni kišobran.

„Moje predavanje će biti fokusirano na dva kustoska projekta – „Extracts from a Future History“ (kurirano za Javnu umetničku agenciju Švedske, Luleo 2017) i „The Ghost Ship and the Sea Change“ (za 11. izdanje Međunarodnog bijenala savremene umetnosti u Geteborgu predstojeće 2021. godine). Koristeći ih kao studije slučaja, govoriću o izložbi kao mestu za produkciju znanja i istoriografije, kao i o kustoskoj metodologiji. Naslov predavanja odnosi se na moje tekuće ispitivanje kustoske agencije i toga kako razumeti subjektivne i otelotvorene činove pripovedanja izvan okvira pojedinačnog autorstva“, rekla je Lisa Rosendahl.

Lisa Rosendahl je švedska kustoskinja i spisateljica iz Berlina. Vanredna je profesorka Izložbenih studija na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Oslu. Godine 2018, postavljena je za kustoskinju GIBCA – Međunarodnog Bijenala Savremene Umetnosti u Geteborgu, za izdanja 2019 i 2021.

Poslednjih nekoliko godina, njena kustoska praksa angažovana je na dugoročnim projektima koji istražuju industrijsku modernost u Skandinaviji, što je rezultiralo izložbama poput „Extracts from a Future History (Javna umetnička agencija Švedska, 2017), „The Society Machine (Malmö Konstmuseum, 2016-17), i „Rivers of Emotions, Bodies of Ore” (Trondheim Kunsthall, 2018).

Njene prethodne pozicije obuhvataju i mesto kustoskinje u Javnoj umetničkoj agenciji Švedska (Stokholm, 2014-17), poziciju direktorke Iaspis, Međunarodnog programa za vizuelnu umetnost, arhitekturu, dizajn i zanatstvo (Stokholm 2011-13), mesto direktorke Baltičkog umetničkog centra (Visbi, 2008-10), i direktorke Izložbi u Galeriji Lisson (London 2003-06).

Ovo predavanje se održava u okviru programa Šta kustosiranje može/treba da bude.

Foto: Stine Herbert

The post Onlajn predavanje švedske kustoskinje Lise Rosendahl “Gde je telo kustosa?” appeared first on Kulturni kišobran.

Radionica će biti fokusirana na metodologiju i teoriju interaktivnog pisanja, odnosno razvoja priče koja je u osnovi bilo koje narativne igre.

U prvom delu radionice, učesnici će kroz jednostavne vežbe započeti pisanje interaktivne priče, dok će drugi deo biti fokusiran na to kako se koriste konkretni alati za razvoj narativa. 

Pored ove radionice, Emanuel će održati još jednu radionicu za publiku u Nišu, u saradnji sa Mladim ambasadorima Niša 27. i 28. novembra.

Svi zainteresovani učesnici moraju se prijaviti putem formulara, i to najkasnije do 22. novembra, a dan kasnije će primiti potvrdu o svom učešću (u skladu sa raspoloživim mestima). Radionica će biti održana na engleskom jeziku, a učešće je besplatno.

O predavaču

Emanuel Korno je dizajner igara specijalizovan za pripovedanje (storytelling). Po završetku škole posvećene gejmingu i interaktivnoj umetnosti, probio se u industriju igara kao dizajner veštačke inteligencije u studiju Amplitude, gde je njegov posao bio da oživi protivnike u igri “Endless Legends“.

Godinu dana kasnije, osnovao je svoj studio sa bivšim školskim kolegama kako bi snimio “Event [0]“, naučno-fantastičnu igru u velikoj meri inspirisanu filmovima kao što su Solaris, 2001. ili Moon. Igra je imala i kritički i komercijalni uspeh.

Emanuel je zatim sarađivao sa nekoliko kompanija, dok je paralelno predavao narativni dizajn. Poslednju saradnju imao je sa studijom Accidental Queens na “Alt Frequencies“, na mobilnoj igri o vestima (lažnim ili ne) i moći. Trenutno radi kao pisac u studiju Ludogram, specijalizovanom za vizuelne romane.

Foto: Promo

The post Digitalni novembar predstavlja Emanuela Kornoa i radionicu interaktivnog pisanja za razvoj video igara appeared first on Kulturni kišobran.

U isto vreme, onlajn predavanje će moći da se prati i putem linka na Fejsbuku.

U okviru predavanja, Luka Lo Pinto će govoriti o programu koji je razvio u Muzeju savremene umetnosti u Rimu – MACRO.

„Pretvaram muzej u izložbu koja je zamišljena kao forma i mesto proizvodnje. Kontejner koji postaje sadržaj ima za cilj da redukuje distancu između dihotomije muzeja-glumca i publike – posmatrača“.

Luka Lo Pinto kaže da je muzej medijum koji bi konstantno trebalo da se preispituje.

„On više ne može da bude zamišljen samo kao mesto pukog promišljanja, nego i kao društveni prostor koji je zasnovan na slobodi eksperimentisanja i želji da se ostvare vizije umetnika. U istorijskom trenutku u kom se koncept muzeja i njegov identitet, usled socijalnih i ekonomskih promena kao i jezika same umetnosti, stalno dovode u pitanje, neophodno je eksperimentisati sa alternativnim modelima.“

Luka Lo Pinto

Luka Lo Pinto (1981) je umetnički direktor Muzeja savremene umetnosti u Rimu – MACRO. Od 2014. do 2019. godine, radio je kao kustos u bečkom „Kunsthalle“ muzeju.  Suosnivač je časopisa i izdavačke kuće „Nero“. 

U muzeju „Kunsthalle“, Lo Pinto je organizovao samostalne izložbe Natali di Paskije, Kamij Enro, Gelatin&Liam Gillick, Olafa Nikolaja, Pjera Bizmuta, Babete Mangolte, Šarlemanja Palestina, kao i grupne izložbe Time is thirsty;  Publishing as an artistic toolbox: 1989-2017; More than just words; One, No One and One Hundred Thousand; Individual Stories i Function Follows Vision, Vision Follows Reality. Drugi njegovi kustoski projekti uključuju Io, Luca Vitone (PAC), 16th Art Quadriennale (Palazzo delle Esposizioni, Rim), Le Regole del Gioco (Achille Castiglioni Studio-Museum, Milano), Trapped in the closet (Carnegie Library/FRAC Champagne Ardenne, Rems), Antigrazioso (Palais de Tokyo, Pariz); Luigi Ontani (H.C. Andersen Museum, Rim), D’après Giorgio (Giorgio de Chirico Foundation, Rim); Olaf Nicolai-Conversation Pieces (Mario Praz Museum, Rim).

Njegovi tekstovi objavljivani su u sklopu mnogih kataloga i međunarodnih časopisa. On je priredio izdanje „Documenta 1955-2012. The Endless story of two lovers“. Godine 2014, objavio je publikaciju koja funkcioniše kao vremenska kapsula pod naslovom „2014“.

Foto: Promo

The post Onlajn predavanje italijanskog kustosa Luke Lo Pinta „Reimaginacija muzeja“ appeared first on Kulturni kišobran.

Predavanja su prvobitno bila zakazana od 26. oktobra ove godine.

Drugi termin će naknadno biti objavljen.

Dolazak belgijskog umetnika i njegovog tima realizovan je u saradnji Narodnog pozorišta iz Beograda i Instituta za umetničku igru.

The post Odložena gostujuća predavanja Jan Fabra appeared first on Kulturni kišobran.