Pozorišna scena pruža brojne prilike ljubiteljima dramske umetnosti da uživaju u kvalitetnim predstavama u ovom vojvođanskom gradu, a tri pozorišta koja morate posetiti posebno se izdvajaju po značaju i kvalitetu repertoara. Svako od njih nosi specifičnu tradiciju i stil, obogaćujući pozorišnu scenu grada na jedinstven način.

Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház)

Novosadsko pozorište, poznato i kao Újvidéki Színház, jedinstvena je kulturna institucija koja predstavlja mađarsku zajednicu u Vojvodini. Osnovano 1974. godine, ovo pozorište je most između mađarske i srpske kulture, a svojim predstavama često istražuje teme identiteta, manjinskih prava i međukulturnog dijaloga. Iako primarno izvodi predstave na mađarskom jeziku, mnoge predstave su titlovane ili adaptirane i za publiku koja ne govori mađarski.

Repertoar ovog pozorišta je moderan i često eksperimentalan, kombinujući klasične dramske forme sa savremenim scenskim tehnikama. Predstave koje izvodi ansambl Novosadskog pozorišta redovno su na repertoaru značajnih pozorišnih festivala u regionu, a teatar je prepoznat i nagrađivan kako u Srbiji, tako i širom Evrope.

Predstave kao što su “1981” i “Neoplanta” su nešto što ne bi trebalo da se propusti tokom sezone. “1981” je transgeneracijska dokumentarna fikcija – temelj je u istinitim porodičnim sećanjima članova autorske ekipe, koji iznose lične priče svoje porodice i pretvaraju ih u kolektivno iskustvo publike. „Neoplanta“ inspirisana je istoimenim romanom Lásla Vegela i predstavlja scenski mozaik koji propituje mit o Novom Sadu kao „obećanoj zemlji“ multikulturalnosti.

Ono što posebno izdvaja Novosadsko pozorište jeste njegov inovativni pristup i hrabrost da se bavi kompleksnim društvenim temama. Umetnički ansambl često koristi multimedijalne elemente, fizički teatar i avangardne pristupe, čime predstave dobijaju dodatnu dubinu i umetničku vrednost.

Pozorište Promena

Pozorište Promena jedno je od najuzbudljivijih i najinovativnijih pozorišta u Novom Sadu, a ujedno predstavlja scenu gde studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu imaju priliku da predstave svoj rad. Osnovano je sa idejom da pruži prostor za eksperimentisanje i umetničko izražavanje mladih glumaca, režisera i scenografa. Promena je mesto gde publika može videti kako nastaju buduće zvezde pozorišne scene i kako se razvija novi umetnički jezik.

Ovo pozorište je prepoznatljivo po svojoj hrabrosti da ispituje granice scenske umetnosti, često kroz eksperimentalne predstave koje obuhvataju avangardne tehnike, fizički teatar, multimedijalne elemente i inovativne pristupe u režiji. Iako često radi na klasičnim dramskim tekstovima, predstave su obogaćene savremenim elementima, čime se klasična dela preispituju i prilagođavaju modernom vremenu.

Predstave koje se izdvajaju su autorski projekat „Major i Helena,” monodrama koja je premijerno izvedena u 2022. godini, dok su ranije godine bile posvećene komadima poput „Tri zime” i „Obzirna bludnica,” komediji koja je uživala popularnost kod publike.

Pozorište Promena nije samo mesto za izvođenje predstava već i kreativni centar gde se održavaju radionice, predavanja i debate o pozorištu i savremenoj umetnosti. Njegov značaj je neprocenjiv za budućnost pozorišne scene u Srbiji jer predstavlja platformu za umetničko sazrevanje mladih talenata.

Pozorište mladih

Pozorište mladih u Novom Sadu jedno je od najznačajnijih dečjih i lutkarskih pozorišta u Srbiji. Osnovano 1931. godine, ovo pozorište igra važnu ulogu u obrazovanju i kulturnom razvoju mladih generacija. Posebno je cenjeno zbog kvalitetnih predstava namenjenih deci i tinejdžerima, ali i odraslima koji vole maštovite i edukativne priče.

Repertoar Pozorišta mladih obuhvata širok spektar predstava, od klasičnih bajki do savremenih, edukativnih priča koje na kreativan način obrađuju važne životne teme kao što su prijateljstvo, hrabrost i empatija. Lutkarska scena je posebno atraktivna, jer kombinuje tradicionalne lutkarske tehnike sa savremenim elementima scenske umetnosti, stvarajući magične svetove za najmlađe gledaoce.

U Pozorištu mladih, pored mnogih gostovanja, trenutno se ističu tri predstave. Monodrama „Zločin i kazna“ prikazuje unutrašnji sukob Raskoljnikova i osvojila je nagrade na festivalima. „Sladoled“ je dirljiva priča o odnosu majke i ćerke, koja prati njihove živote od detinjstva do starosti, dok „39 stepenika“ nudi komičnu adaptaciju Hičkokovog trilera, u kojoj četvoro glumaca igra preko 30 različitih likova.

Osim lutkarskih predstava, Pozorište mladih ima i dramski repertoar za odrasle, čime se širi spektar publike. Sa posebnom pažnjom na edukativni karakter predstava, Pozorište mladih igra važnu ulogu u kulturi grada, kao mesto gde se neguje ljubav prema umetnosti od najranijeg uzrasta.

Pozorišna scena Novog Sada je trenutno pandam mnogim evropskim, zahvaljujući institucijama poput ove tri. Svako od ovih pozorišta igra ključnu ulogu u kulturnom životu grada, nudeći različite vrste predstava i pristupe, od eksperimentalnih do lutkarskih i dramskih produkcija. Njihov doprinos umetničkom izrazu i razmeni kulturnih vrednosti čini Novi Sad pravom pozorišnom prestonicom u regionu.

Naslovna fotografija: Tümay Hasret

The post Tri pozorišta u Novom Sadu koja morate posetiti appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom četiri festivalska dana premijerno će biti prikazano više od 80 igranih, dokumentarnih i kratkih LGBT filmova. Mnogi od ovih filmova će imati srpsku premijeru. Preporučujemo vam tri filma koja ne smete propustiti.

Advokat (2020)

Drama „Advokat“ snimljena je u Beogradu i prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u izbegličkom kampu Krnjača u Beogradu.

Nakon smrti otuđenog oca, Marius upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice. 

Reditelj ove litvansko-srpske koprodukcije je Romas Zabarauska.

Film će biti prikazan u četvrtak, 3. decembra u 15.30h u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Pročitajte još i: Devet srpskih premijera igranih filmova na Merlinka festivalu

Leto ’85 (2020)

Film „Leto ’85“ je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Aleksisa i Davida, koji provode leto u Normandiji. Ovo je ujedno i saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Iako bi za njegove godine bilo normalno da uživa u avanturama i vodenim sportovima, Aleksis je sa svojim najboljim drugom sklopio pakt prijateljstva – zakletvu za ceo život. Ovo leta on će imati priliku da odraste i pronađe svoju prvu ljubav.

Reditelj ovog francuskog igranog filma je Fransoa Ozon.

Film će biti prikazan u subotu, 5. decembra u 15.30h u Velikoj sali Doma omladine Beograda

Pročitajte još i: “Festival na rubu nervnog sloma” – Merlinka od 3. do 6 decembra u Domu omladine Beograda

Morgana (2019)

Ovo je priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg.

Međutim, nakon susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica.

Režiju ovog australijskog dokumentarnog filma potpisuju Izabel Pepard i Džosi Hes.

Film će biti prikazan u nedelju, 6. decembra u 16.30h u Sali Amerikana Doma omladine Beograda.

Foto: Merlinka festival

The post Tri filma koja ne smete propustiti na 12. Merlinka festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

I drago mi je što je deo programa, jer je film koji vam ostaje u glavi, poput „Šavova“ koje sam gledala na FEST-u prošle godine.

Vratimo se na film „Za Samu“.

U Alepu kreće ustanak, ali Vad (novinarka, ujedno i korediteljka filma) odlučuje da ostane. Kasnije se udaje za doktora Hamzu sa kojim dobija ćerku Samu. Otud i naziv filma. „Ovo je za tebe, Sama“, kaže Vad u jednom trenutku. Njena ćerka je prvu godinu života provela u bolnici gde je radio njen otac. Praktično, od rođenja živi u svetu koji nikako nije svet u kojem bi jedno dete trebalo da odrasta.

Dok gledate ovaj dokumentarac, proći će vam kroz glavu, možda, da je ono što se u ovom impresivnom dokumentarcu pomalo nadrealno. A onda se setite u trenutku da su ti ljudi u Alepu zaista proživljavali sve ono što je zabeleženo kamerom Vad. A to je stalni beg od projektila i bombi, plač i gubici svojih bližnjih i strah.

Vad vas vodi kroz jedan deo njenog života, ujedno i života mnogih građana Alepa koji su ili stradali, ili morali da odu iz svog grada.

Meni je nakon filma ostao gorak ukus u ustima, i pitanje: Zašto?

Film je objavljen 2019. godine, i bio je nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film. Osvojio je BAFTA nagradu u istoj kategoriji.

Film možete pogledati na ovogodišnjem Beldocsu 7. septembra na Terasi Arb bioskopa Kolarac od 22h, kao i 8. septembra u Centru za kulturu Vlada Divljan od 18h. Na ovom linku je moguće gledati filmove online.

Foto: Beldocs promo

The post Za Samu – dokumentarac koji ne smete propustiti appeared first on Kulturni kišobran.

Dokumentarna emisija koju ovde predstavljam bavi se objektima koji nisu svima „na izvolte“. U njoj se radi o mestima na koje ljudi idu upravo da bi pobegli od sve gužve i galame – kućama i vikendicama – jednom rečju, o domovima.

Dokumentarac „Najizvanredniji domovi sveta“ (The World’s Most Extraordinary Homes) možete naći na Netflix-u. Ako ste vagali odluku da li da se udružite sa 4 prijatelja i podelite račun za Netflix, predlažem da odlučite u korist beskrajnih filmova i serija na jednom mestu. Tu sam naišla na ovu divnu emisiju o pre svega arhitekturi i delom o enterijeru.

Ljudi koji posećuju i predstavljaju svaki dom su uspešni britanski arhitekta Pirs Tejlor i poznata britanska glumica Kerolin Kventin koja se bavi i razvojem nekretnina.

Spajanje ovog dua je genijalno iz više razloga. Prvo, iskusni arhitekta koji, čini se, apsolutno obožava svoju profesiju daje gledaocima profesionalno mišljenje o načinu izgradnje ovih prekrasnih ostvarenja. Kerolin, sa druge strane, ima takav pristup da nam se čini kao da bi mogla biti komšinica sa kojom rado pričamo. Dinamika između to dvoje je smešna, zanimljiva i drži pažnju. Zbog ove emisije sam počela na drugačiji način da posmatram građevine. Na primer, reč koju arhitekta u emisiji dosta koristi jeste ‘prostori’. Ovaj termin, kako se on izjašnjava, prkosi tradicionalnim sobama sa specifično određenim funkcijama kao to da je kuhinja soba predviđena za kuvanje, dnevna soba za sedenje, spavaća za spavanje itd. Iako nekonvencionalni, u ovim ‘prostorima’ ništa nije suvišno i van svog mesta već je veoma inteligentno projektovano i u potpunosti ima smisla za objekat u kome se nalazi.

Zahvaljujući vrhunskim arhitektama koje su zaposlili ljudi otvorenog uma, ovi domovi su uveliko briljantni i inovativni. Pa tako možemo videti neobičan način izgradnje kuća. Sa uglovima koji su možda čudni ljudima koji su navikli na svoje kuhinja-dnevna soba- spavaća soba tipove domova. To je ono što daje najveću čar dokumentarcu.

Spektakularni kadrovi su ono što takođe čini emisiju izuzetnom – priroda s kojom se kuće sažimaju, razni materijali koje prosto želiš da dotakneš kroz ekran i skladne i žive boje enterijera, između ostalog. Dok gledam epizodu za epizodom, zamišljam kako sam tamo sa njima i uživam u najboljem što arhitektura ima da ponudi.

Emisija za sada ima dve sezone. Prva sezona se sastoji od četiri epizode i svaka se bavi drugim predelima na kojima su kuće izgrađene. U pitanju su planinski predeo, šuma, obala i predeo pod zemljom. Druga sezona je podeljena na deo A i deo B. Oba dela u drugoj sezoni imaju po 4 epizode i u svakom se prikazuju domovi u određenim državama, a to su: SAD, Portugal, Švajcarska, Japan, Španija, Indija, Norveška i Izrael.

Iako ima vidne razlike u načinu gradnje u svakoj od ovih država, interesantno je koliko toga imaju zajedničkog. Nit koja prožima svaku od ovih kuća jeste saradnja arhitekti i vlasnika kako bi došli do optimalnog rešenja istrajnih, lepih domova koji će biti utočište onima koji u njima provode značajan deo svog života. Više o tom procesu saznajemo iz prikaza intervjua s njima gde objašnjavaju razvoj ideja od začeća do konačnih verzija.

Ako je arhitektura nešto što vam budi znatiželju, „Najizvanredniji domovi sveta“ je moja iskrena preporuka.

Foto: Netflix Promo/Printscreen

The post “Najizvanredniji domovi sveta”, dokumentarna emisija za ljubitelje arhitekture i enterijera appeared first on Kulturni kišobran.

On je viši inspektor Filip Vujić, policajac koji je znanje stekao i na FBI Nacionalnoj akademiji u Kvantiku. Sada ispred sebe ima ozbiljan i težak slučaj – da otkrije ko se krije iza svirepog ubistva žene koju, po svemu sudeći, niko nije imao motiv da ubije… Do kraja njegovog putešestvija, u kojem ga zbog nekih zaključaka i otkića mogu proglasiti i čudakom, proće će mnogo likova – što dobrih, što loših.

Nije lako govoriti o jednom ovakvom romanu. Uvek postoji bojazan da ćete možda otkriti previše publici. A sama priča je vrlo kompleksna. Govori ne samo o fenomenu serijskog ubice, već i o (ne)prijateljstvu, zavisti i traumama, veri.

Naš „junak“ je uspešan čovek, i iako je sam, on nije nesrećan. Iako se tokom karijere susretao sa raznim slučajevima, ovaj je poseban. U pitanju je serijsko ubistvo. Nekoliko žena ubijeno je na isti način u razmaku od po nekoliko meseci. Problem je u tome što je samo način ubistva ono što ove slučajeve povezuje. Vujinović nas vodi kroz slučaj serijskog ubistva, ali paralelno nas vodi i kroz prošlost Filipa i njegovih bliskih ljudi.

Znate onaj osećaj dok čitate knjigu i uživite se toliko da vam se čini da ste i sami deo romana? Ovo je jedna od takvih knjiga. Vi ste tu tik pored Filipa, bodrite ga, kritikujete ga, savetujete… I pitate se kako biste se osećali da ste u Filipovoj koži kada pročitate i poslednju stranicu romana.

Ono što me je posebno zaintrigiralo kod romana je pripema kada je reč o pisanju. Iako se čita u dahu, ovakva knjiga zahteva vreme. To se i vidi. Tome svedoči način na koji piše o astronomiji i religiji, IT-ju, kao i o glavnoj temi – serijskom ubistvu. Ko je bolji poznavalac Biblije, verovatno će primetiti simbliku u naslovu romana.

„Jutarnja zvezda“ predstavlja Lucifera u religijskom svetu, a u astonomiji – to je jedno od imena za planetu Veneru. Povezanost je, pre nego što uzmete knjigu u šake, nejasna. Međutim, Vujinović na svako vaše pitanje u knjizi ima odgovor. I drži vas u neizvesnosti, i makar malo vam postaje jasno zbog čega neko uopšte odluči da živi na onoj drugoj, lošoj strani.

Na kraju, bila sam u pravu – ovo je roman koji se čita u dahu. Pisac je mislio na svaki detalj. I nije razočarao. Ni zapletom, ni raspletom.

Pročitajte još i: Krimi roman “Jutarnja zvezda” Vladimira Vujinovića, prvi srpski policijski procedural

Foto: Kulturni kišobran/Miljana Miletić

The post Ako volite krimi romane, ne smete da propustite prvenac Vladimira Vujinovića „Jutarnja zvezda“ (RECENZIJA) appeared first on Kulturni kišobran.