Jasno, za ovu igru potreban je talenat, a dugo se verovalo i visoka inteligencija. Ipak, za novu Netfliksovu seriju Damin gambit, nije vam neophodno da poznajete šah, ni njegovu istoriju, ni pravila, jer, iako ćete u svakom kadru gledati šahovsku tablu i figure, ovde je najmanje o šahu reč.

“Nakon odigrane partije sve figure – i kralj i dama, i lovac i top, i pion i skakač, idu u istu kutiju”

Baš kao što je šah više od igre, serija Damin gambit je više od serije o šahu. Ova izmišljena priča o devojčici nesrećne sudbine koja odrasta u sirotištu i gde slučajno otkriva svoj šahovski talenat, najpre govori o strasti. Onoj strasti koja vas drži budnim i stvara disbalans takvih razmera da vas okolina smatra čudnim. Onoj strasti koja vas istovremeno gura napred i vuče na dno.

Ova svojevrsna oda talentu i strasti, smeštena je u hladnoratovski period, a šahisti i kibiceri će u njoj lako naći bezbroj omaža biografijama svetskih velemajstora. Ipak, šahovske probleme i prikazane partije, kao i neizbežno sitničarenje u vezi sa istorijom šaha tog perioda (titula velemajstora za žene, recimo, nije postojala pre 1976.) treba ostaviti po strani, jer je umesto šaha moglo da se radi i o boćanju.

Za razliku od drugih priča o kombinaciji talenta i posvećenosti, u Daminom gambitu nećete videti toliko mraka i destrukcije. Umesto toga, pored šahista, uživaće i ljubitelji mode. Besprekorna i vrhunska kostimografija, posebna pažnja prema najsitnijim detaljima, ostaviće vas očarane i sa probuđenom nostalgijom za jednim od najautentičnijih modnih perioda.

Ipak, iako fikcija, ni ova priča nije naivna romantična priča u kojoj je život talentovanih lagan i jednostavan. Naprotiv, i ovde je ostavljeno publici da razume težnju za auto-destrukcijom i demotivaciju genijalnih ljudi.

Miloš Forman nas u svom kultnom filmu iz 1984. ne ostavlja uskraćenim za utisak okoline, ali u Daminom gambitu to možemo da vidimo kad se pojavljuju likovi kojima je šah bio usputna stanica i koji su svoje talente iscrpeli rano u karijeri.

Elizabet Harmon, junakinja serije, penje se na svetski tron, na kraju uz pomoć onih protiv kojih je igrala i sa kojima je pokvarila odnose. Ipak nećemo čuti “Neka zavlada osrednjost!” kao u Amadeusu, nećemo videti nešto što je neizbežna sudbina svakog talenta – prestrašenu zavist okruženja. Otud usamljenost i želja za destrukcijom kojoj nedostaje objašnjenje i koje je u ovoj ekranizaciji slabašno vezano za tešku životnu istoriju.

Ipak, srećan kraj serije i optimizam kojim je obojena poručuje nam da su naši potezi i žrtve na ovoj životnoj tabli vredni naše strasti. Ne treba odustajati uprkos porazima, ako verujemo u pravila igre, pobeđuju najbolji i iako su porazi teški i oni su deo igre. Iz njih se uči i kroz njih se napreduje, a pion, najslabija šahovska figura, kad dođe do kraja table može da postane i dama, najjača figura.

Damin gambit ne treba gledati banalno, kao seriju posle kojeg se trči po prašnjavu tablu i igra šah, već kao priču nakon koje je potrebno razmisliti o sopstvenim strastima i talentima. Da li ćemo, kao u Amadeusu, slaviti osrednjost i svoj uspeh videti u porazu talenta, ili ćemo odlučiti da je vreme da budemo bolji od sebe? E, to već verovatno zavisi od naše hrabrosti i toga da li ćemo odlučiti da kao u Amadeusu budemo u nečemu osrednji i slavimo smrt genija, ili ćemo hrabro slediti svoje talente.

Foto: Youtube/Printscreen/Netflix

The post Damin gambit: Ništa veliko nije postignuto bez strasti appeared first on Kulturni kišobran.