Onda kada si mi rekao da ne mogu da izgovorim “volim te” jer te zapravo i ne volim.

A znao si da te volim

I da to nikada nikome nisam rekla

Jer su za mene reči bez dela samo crna slova na papiru

Za koje je dovoljna jedna kap suze da nestanu.

Nisam te pustila ni onda kada

Čak ni sve što sam radila nije bilo dovoljno

Da poveruješ u moja osećanja.

Ni onog trenuka kada sam shvatila da ne mogu ja da te naučim da voliš sebe

Ako tu ljubav ne želiš da prihvatiš.

Ni tada te nisam pustila.

Držala sam te

I kada mi nije preostajalo ništa drugo osim da te pustim.

A držati se za nekoga ko želi da ode

Isto je kao držati se za vazduh.

Ne štiti od pada.

Držala sam te

Jer mi se svidelo kako izgleda voleti

Držala sam te jer si bio moja komfort zona

Jer si mi otkrio novu mene,

Zasmejavao me

Znao svaku promenu mog glasa

Od tuge

Ljutnje

Sreće

I ravnodušnosti

Držala sam te jer nisam umela da te slažem

Da ti kažem “dobro sam” jer si uvek znao kad nisam

A to mi je trebalo

Neko ko me zna

Ko sluša

Pita

Savetuje

I smiri.

Držala sam te

Jer mi se svidela zamisao “mi”

Ti i ja.

Zajedno.

Jednog dana.

Pustila sam te

Kada sam najzad izgovorila “volim te”

Ne tebi,

Ne nekom drugom

Sebi, prvi put.

Jer posle tebe dugujem sebi ljubav

Dugujem sebi sve ono što sam tebi davala

Ne tražeći ništa

Osim da mi veruješ

Da te volim

I bez reči.

Jednom si rekao

Da je vredno,

Da smo vredni,

Da kilometri nisu prepreka,

Da različite kulture nisu problem

Ako nas na sredini puteva,

Mog do tebe

I tvog do mene

Čeka sve

O čemu smo noćima razgovarali

Ti na svojoj strani kreveta

Ja na svojoj

Ne mareći za vremensku razliku

Dok kod tebe sviće

A kod mene i dalje mrak.

A onda je i kod mene svanulo

I nisam te videla.

I pustila sam te

Jer sam dočekala svoje sunčane zore

Sama

A ti ostao u mom mraku

Sa svojim rečima bez dokaza.

Pustila sam te

Kada sam vratila sebi veru u ljubav

Ne čekajući da mi je ti vratiš

Da mi je daš

Makar i na kašičicu

Jer se ljubav ne traži.

Ljubav je religija.

A za religiju se ne moli.

Već joj se moli.

Piše: Sandra Bogdanović Pegica

Foto: Pixabay

The post Nisam te pustila appeared first on Kulturni kišobran.

Ona, koja čita o ljubavi.

Ona, koja želi ljubav kao iz knjiga.

Ona, čija kosa miriše na voće.

A koža na cveće.

Ona, koja voli kišu.

I gleda kako se kapljice takmiče slivajući se niz prozor.

Ona, koja širi ruke kad te vidi

Jer u tvom zagrljaju pronalazi svoje sigurno mesto.

Ona, koja voli letnje noći.

Ona, koja ne stigne da zamisli želju kad zvezda padalica proleti

Jer uživa u lepoti prizora.

Ona, koja te ljubi željna tvojih usana.

Ona, po kojoj je romantika nastala.

Ona, koja je umetnost.

Ona, koja ti poklanja ceo svoj život

A traži samo trenutak.

Ona, koja ne ume da se ne nasmeje kad te pogleda.

Ona, koja se mršti kad je ljuta

A liči na dete.

Ona, koja ne voli da odlazi.

A uvek ti dolazi.

Ona, koja ruski voli.

Ona, koja uvek kasni

Jer voli da se smeje ispred ogledala.

Ona, koja sluša.

I zaista čuje.

Ona, kojoj prija samoća,

Ali više voli kad si tu.

Ona, koja je pokretna sreća.

Ona, na koju ne možeš da se naljutiš

Jer topi pogledom nevinog deteta.

Ona, koja plače na kraju crtaća.

Ona, koje te iznervira u sekundi

A nedostaje ti istog trenutka kad se rastanete.

Ta.

Ta koju voliš.

Ta tvoja mala napast.

Krpelj zakačen za tebe kad ste zajedno.

Ta u čije usne ne možeš da ne gledaš dok se smeje.

Ta bez koje ti nisi ti.

Ta.

Koju voliš.

Koja te voli.

Ona je Ta,

Pored koje možda nećeš ostariti.

Ali koju nikad nećeš zaboraviti.

Piše: Sandra Bogdanović Pegica

Foto: Pegica

The post Ona appeared first on Kulturni kišobran.