KK: Moram da priznam da je tvoj rad „Važno je da budeš svesna svega u svakom trenutku” u Muzeju grada Beograda ostavio snažan utisak na mene. Meni je na prvu bio poput neke specifične to-do liste u kojoj se mnogi od nas mogu pronaći. Rad je iz 2018, a koliko sam shvatila, imao je i svoju dopunu pred Oktobarac. Šta si prvo stavila na ovaj spisak? Zašto moramo biti svesni svega u svakom trenutku? 

SĆ: Drago mi je. Rad i jeste vrlo lična to-do lista, koja publici povremeno može da deluje kao da je baš njihova, ali je nastala kao moje obraćanje meni. Mislim da je prva stavka bila „prestani da čupaš kožu“ jer je to jedna svakodnevna aktivnost koju pokušavam da razumem i iskorenim, pa mislim da mi je ona prva pala na pamet kao hitna stvar koju moram da uradim. Meni deluje kao da moram biti svesna svega, jer mi inače klize stvari iz ruku, kao voda, i uznemrava me, iako mi je potpuno jasno da je taj zahtev koji pred sebe postavljam nemoguć. To-do liste su mi prepune, smiruju me i uznemiravaju u isto vreme. Inače, mini ispravka, rad je nastao 2018, ali u drugom obliku, kao mušema sa ispisanom to-do listom koja viče na tebe dok jedeš, a za Oktobarac je ta ideja pretvorena u novi rad.

KK: Deliš mnogo toga intimnog kroz ovaj rad, barem tako deluje kada se udubimo u čitanje. Može li uopšte ovaj vid umetnosti da nastane bez tog intimnog momenta? Ili bilo koja umetnost uopšte?

SĆ: Za mene ne može – svi radovi, koliko god nekad naizgled bili usmereni na spolja su jedan dug proces čišćenja nekog unutrašnjeg dvorišta. Uvek se osećam kao da nemam pravo druge da osuđujem dok iste te stvari kod sebe nisam rešila, i onda mi je mnogo lakše da se u radovima stalno bavim sobom i pretresam sve te intimne fiokice. Mislim da ima nekih radova koji se jako odseku od ostavljanja traga umetnika u njima, ali moji radovi su tako nekako svakodnevni, dostupni i introspektivni.

KK: Meni je od svih ispisanih rečenica bilo zanimljivo i što si dodala Free Britney, učestvujući tako u pokretu za oslobađanje pop princeze iz kandži conservatorship-a. Kako ti vidiš slobodu? 

SĆ: Da, u radu ima mnogo stavki koje mogu da ukažu na to u kom tačno trenutku su nastale. Dok sam pisala jedan deo liste, bila je aktuelna vest o tom suđenju, i bilo mi je strašno da čujem svedočenje o tome kako joj život izgleda, i da shvatim koliko tog sadržaja koji sam konzumirala u detinjstvu (mislim na celebrity gossip) je zapravo bio užasno mizogin. Drago mi je da Britni ponovo osvaja svoju slobodu nazad. A slobodu vidim kao odsustvo straha i prigrljivanje odgovornosti za svoj život.

KK: Tvoj rad se, ako mogu da primetim, kao puzla uklapa u temu ovogodišnjeg Oktobarca – Sanjari. Veliki deo tvog rada i jesu neki snovi – bilo lako ostvarivi ili neke možda nikad dosanjane čežnje. Koliko je za tebe značajan Oktobarac i kako ti gledaš na snove?

SĆ: Bila sam baš dobra u sanjanju kao mala. Snovi su bili toliko veliki deo mene, pa su nekako nestali, a sada radim na njima ponovo – da imam prave, prevelike i hrabre snove a ne samo obaveze. Ovaj rad je na neki način i mapiranje i sistematizovanje svega toga, pretakanje unutrašnjeg sveta u postojanje – i da se ne ostvari, postoji u okviru liste. Oktobarac mi je jako značajan jer mi je to prva velika međunarodna izložba, a i jer sam na kraju, iako nije delovalo da ću uspeti, sa ovim radom opet izašla u neku zonu rasta.

KK: Napisala si u jednom delu svog rada i Stop being a fraud. Podsetila me je ta rečenica na onaj sindrom uljeza o kojem često čujemo od žena. A tu je još jedna rečenica: Stop settling for less. Kao i prethodna, i ova je kratka, a ima izuzetnu dubinu ako počnemo da razmišljamo o njima. Može li se reći da su feministički nastrojene? Koliko je feminizam važa za tebe i da li ga suptilno zagovaraš ovim radom?

SĆ: Ne zagovaram ga suptilno, već dosta otvoreno. Pored te dve koje su tebi zapale za oko, ima puno stavki u ovom radu koje su odraz ženskog iskustva i neralnih očekivanja sa kojima se nosimo, od različitih uloga koje moramo da imamo, do stvari koje se tiču fizičkog izgleda i postignuća. Taj impostor sindrom je baš jak bio i tokom izložbe za mene, sve vreme sam se osećala kao da sam nekako slučajno i srećom završila tu, a ne zbog svog rada. Ali dobro, tu je terapija da radimo na prihvatanju sebe i bez glamuroznih i impresivnih postignuća haha!

KK: Tvoj rad je okrenut budućnosti – da li to znači da će spisak postajati sve duži? Ili će neke stavke biti i precrtane?

SĆ: Da, svakako – već je postao duži i nove stvari mi stalno padaju na pamet. Neke stavke su se već ostvarile, mada još nisam sebi pružila ono zadovoljstvo prekrižavanja stavki. Moram ovih dana to da uradim. Ono što ostaje je neka vrsta arhive i uvek otvorenog formata, koji može da se dopunjuje i revidira zauvek, i u tome je magija spiskova.

KK: I za kraj, pošto nisam imala priliku da gledam tvoj performans, preostaje mi da pitam – kako izgleda tvoj direktan kontakt sa publikom i da li misliš da je taj momenat performansa ključan kod tvojih radova? Da li ćeš imati performans ponovo na Oktobarcu ili spremaš neke nove interaktivne izložbe?

SĆ: Kontakt sa publikom mi je jako prijao, bio je jako i blamantan i uznemirujući ali i snažan i uzbudljiv, pogotovo nakon velike izolacije tokom korone. Performativnost da, i u videima je uvek tu, ali sam zahvalna za priliku da ovog puta uživo mogu da čujem ljude šta misle, da me prekidaju dok pišem, da vidim kako se smeju ili reaguju na stvari koje pročitaju, i da budem tu sa njima nešto kao glamurozna i doterana, da obeležim to ulaženje u ulogu umetnice i performerke. Nažalost ne znam da li ću stići da održim još jedan performans zbog putovanja, ali je trenutno u toku i izložba Bijenale mladih, na kojoj izlažem serijal TikTok videa u paviljonu Cvijeta Zuzorić, a planiram i spremam nove izložbe za sledeću godinu. Sve to je na to-do listi! 

Foto: Nemanja Knežević

The post Sanja Ćopić: Moji radovi su dug proces čišćenja nekog unutrašnjeg dvorišta appeared first on Kulturni kišobran.

Kustosi, Ilarija Marota i Andrea Baćin, okupili su 64 međunarodne umetnice i umetnika, iz svih delova sveta, a većina njih nikada ranije nije izlagala u Beogradu ili na Balkanu.

Ovo je prilika da beogradska publika vidi neka aktuelna ostvarenja i nove produkcije umetnika iz celoga sveta, a pojedini radovi predstavljaju i nove produkcije koje su rađene upravo za ovu izložbu odnosno koncept „Sanjara“. 

Predstavljamo vam četiri domaća umetnika, čije impresivne radove i instalacije možete pogledati u Muzeju grada Beograda.

Sanja Ćopić

Sanja Ćopić bavi se svojim ličnim iskustvom – osećanjima, komunikacijom, telom, očekivanjima, mogućnostima, željama i frustracijama. Njena dela, u formi video-zapisa, instalacija, crteža i performansa, mogu se čitati kao putovanje različitim teritorijama njene duše i njenog identiteta kao ličnosti i kao umetnice.

Prisustvo Sanje Ćopić tako postaje efemerno i proređeno, simbol svakodnevnih želja i dugoročnih težnji, snova i projekata koji tek treba da se realizuju. Sanja se svojim radove, koji se najčešće oslanjaju na tekst/izvođenje teksta, gotovo uvek obraća direktno posmatraču, a neki njeni radovi zahtevaju učestvovanje publike.

Nadežda Kirćanski

Nadežda Kirćanski se izražava uglavnom crtežom i instalacijom i istražuje kontrast između različitih sociopolitičkih stvarnosti i društvenog, emocionalnog, intelektualnog i materijalnog života mlađe generacije u Srbiji. Istraživanje prostora, bilo javnog ili privatnog, omogućava joj da osvetli kontradikcije, kratke spojeve, sisteme kondicioniranja ili ugnjetavanja, koji se na prvi pogled ne mogu prepoznati. Njen pristup pokreće intenzivnu priču, ličnu i kolektivnu, fokusiranu na stvarnost u kojoj živi.

Igor Simić

Umetnička praksa Igora Simića, u početku fokusirana samo na video, s vremenom je obuhvatila širok spektar medija; upustio se u eksperimentisanje s fotografijom, 3D štampanim skulpturama, muzikom, piše eseje i članke, slika i kreira video-igre, u sklopu aktivnosti svoje transmedijske kompanije Demagog studio.

Umetnikova glavna linija istraživanja u oblasti pokretnih slika povezana je s njegovim interesovanjem za savremenu kulturu i politiku u širokom smislu reči i pažnju koju poklanja društvenoj dinamici distopijske tehnološke ere, koja uključuje nadzorne sisteme i postapokaliptične vizije.

Nenad Gajić

Polazeći od grafičkog dizajna, ilustracije, animacije i posebno od specijalnih efekata za film i televiziju, Nenad Gajić je razvio lični i prepoznatljiv umetnički jezik, baziran na produkciji hiperrealističkih i pokretnih skulptura koje prikazuju ljudska i životinjska tela. Upotrebom silikona i organskih materijala, kao što su kosa i perje, umetnik vrlo detaljno definiše figure, a pažljivim osmišljavanjem njihovih pokreta pomoću motora postiže da radovi neposredno prenesu doživljaj života i istine. Gajić koristi tehnologiju da animira figure, da ih napaja energijom i kod posmatrača aktivira mehanizam identifikacije.

Foto: Nadežda Kirćanski

The post Predstavljamo četiri domaća umetnika na Oktobarcu: Sanja Ćopić, Nadežda Kirćanski, Igor Simić, Nenad Gajić appeared first on Kulturni kišobran.

Sanja Ćopić se radom Važno je da budeš svesna svega u svakom trenutku, obraća posmatračima direktno, postajući glavni lik toka svesti koji postaje kompilacija, obrnuta arhiva, jer je projektovan ne prema prošlosti nego prema budućnosti.

Performans Sonje Radaković Zauzeto odvija se fizički u međuprostorima na granici između javnog i privatnog. Sonja Radaković i grupa performera eruptivno izvode svakodnevne pokrete, na prvi pogled obične, ali koje uporno ponavljanje čini otuđujućim i uznemirujućim.

U okviru pratećeg programa ovogodišnjeg Oktobarskog salona, u jutarnjim časovima svake druge subote ispred Muzeja Jugoslavije, Kulturni centar Beograda – u čijoj se organizaciji ova manifestacija održava već 58. put – nudi program za ljubitelje umetnosti i aktivnog života. Poklonici outdoor kulture imaće mogućnost da od ranih jutarnjih časova u subotu 3. jula učestvuju u OS Urban hajku, a zatim da prisustvuju OS Art branču.

Prateći temu ovogodišnjeg Oktobarskog salona – Sanjari, zainteresovane za ovu vrstu programa tokom šetnje čekaju priče o snovima arhitekata, umetnika i nekadašnjih političara, a zatim, u hladu borova, uz kafu i sladoled, razmišljanja savremenih mislilaca na temu sanjarenja.

Tokom prvog hajka o arhitekturi i umetnosti razgovaraćemo sa Anom Knežević, Katarinom Konstandinović i Anom Panić, istoričarkama umetnosti, dok će gost Art branča biti Darko Radosavljević. Svi zainteresovani za OS Urban hajk program mogu se prijaviti na adresu jovana.radovanovic@kcb.rs. Broj hajkera je ograničen na 30. Broj mesta za OS Art branč nije ograničen.

U nedelju 4. jula od 13 časova, biće održano vođenje kroz deo postavke izložbe 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala Sanjari u Muzeju grada Beograda. Kroz aktuelu postavku, publiku će sprovesti Katarina Kostandinović, istoričarka umentnosti i kustoskinja Kulturnog centra Beograda

Više detalja o performansima Sanje Ćopić i Sonje Radaković možete pronaći OVDE.

Više detalja o Urban hajku i Art branču možete pronaći OVDE.

Foto: Promo

The post Prateći program 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala: Performansi, Urban hajk, Art branč i vođenje kroz postavku appeared first on Kulturni kišobran.