KK: Moram da priznam da je tvoj rad „Važno je da budeš svesna svega u svakom trenutku” u Muzeju grada Beograda ostavio snažan utisak na mene. Meni je na prvu bio poput neke specifične to-do liste u kojoj se mnogi od nas mogu pronaći. Rad je iz 2018, a koliko sam shvatila, imao je i svoju dopunu pred Oktobarac. Šta si prvo stavila na ovaj spisak? Zašto moramo biti svesni svega u svakom trenutku? 

SĆ: Drago mi je. Rad i jeste vrlo lična to-do lista, koja publici povremeno može da deluje kao da je baš njihova, ali je nastala kao moje obraćanje meni. Mislim da je prva stavka bila „prestani da čupaš kožu“ jer je to jedna svakodnevna aktivnost koju pokušavam da razumem i iskorenim, pa mislim da mi je ona prva pala na pamet kao hitna stvar koju moram da uradim. Meni deluje kao da moram biti svesna svega, jer mi inače klize stvari iz ruku, kao voda, i uznemrava me, iako mi je potpuno jasno da je taj zahtev koji pred sebe postavljam nemoguć. To-do liste su mi prepune, smiruju me i uznemiravaju u isto vreme. Inače, mini ispravka, rad je nastao 2018, ali u drugom obliku, kao mušema sa ispisanom to-do listom koja viče na tebe dok jedeš, a za Oktobarac je ta ideja pretvorena u novi rad.

KK: Deliš mnogo toga intimnog kroz ovaj rad, barem tako deluje kada se udubimo u čitanje. Može li uopšte ovaj vid umetnosti da nastane bez tog intimnog momenta? Ili bilo koja umetnost uopšte?

SĆ: Za mene ne može – svi radovi, koliko god nekad naizgled bili usmereni na spolja su jedan dug proces čišćenja nekog unutrašnjeg dvorišta. Uvek se osećam kao da nemam pravo druge da osuđujem dok iste te stvari kod sebe nisam rešila, i onda mi je mnogo lakše da se u radovima stalno bavim sobom i pretresam sve te intimne fiokice. Mislim da ima nekih radova koji se jako odseku od ostavljanja traga umetnika u njima, ali moji radovi su tako nekako svakodnevni, dostupni i introspektivni.

KK: Meni je od svih ispisanih rečenica bilo zanimljivo i što si dodala Free Britney, učestvujući tako u pokretu za oslobađanje pop princeze iz kandži conservatorship-a. Kako ti vidiš slobodu? 

SĆ: Da, u radu ima mnogo stavki koje mogu da ukažu na to u kom tačno trenutku su nastale. Dok sam pisala jedan deo liste, bila je aktuelna vest o tom suđenju, i bilo mi je strašno da čujem svedočenje o tome kako joj život izgleda, i da shvatim koliko tog sadržaja koji sam konzumirala u detinjstvu (mislim na celebrity gossip) je zapravo bio užasno mizogin. Drago mi je da Britni ponovo osvaja svoju slobodu nazad. A slobodu vidim kao odsustvo straha i prigrljivanje odgovornosti za svoj život.

KK: Tvoj rad se, ako mogu da primetim, kao puzla uklapa u temu ovogodišnjeg Oktobarca – Sanjari. Veliki deo tvog rada i jesu neki snovi – bilo lako ostvarivi ili neke možda nikad dosanjane čežnje. Koliko je za tebe značajan Oktobarac i kako ti gledaš na snove?

SĆ: Bila sam baš dobra u sanjanju kao mala. Snovi su bili toliko veliki deo mene, pa su nekako nestali, a sada radim na njima ponovo – da imam prave, prevelike i hrabre snove a ne samo obaveze. Ovaj rad je na neki način i mapiranje i sistematizovanje svega toga, pretakanje unutrašnjeg sveta u postojanje – i da se ne ostvari, postoji u okviru liste. Oktobarac mi je jako značajan jer mi je to prva velika međunarodna izložba, a i jer sam na kraju, iako nije delovalo da ću uspeti, sa ovim radom opet izašla u neku zonu rasta.

KK: Napisala si u jednom delu svog rada i Stop being a fraud. Podsetila me je ta rečenica na onaj sindrom uljeza o kojem često čujemo od žena. A tu je još jedna rečenica: Stop settling for less. Kao i prethodna, i ova je kratka, a ima izuzetnu dubinu ako počnemo da razmišljamo o njima. Može li se reći da su feministički nastrojene? Koliko je feminizam važa za tebe i da li ga suptilno zagovaraš ovim radom?

SĆ: Ne zagovaram ga suptilno, već dosta otvoreno. Pored te dve koje su tebi zapale za oko, ima puno stavki u ovom radu koje su odraz ženskog iskustva i neralnih očekivanja sa kojima se nosimo, od različitih uloga koje moramo da imamo, do stvari koje se tiču fizičkog izgleda i postignuća. Taj impostor sindrom je baš jak bio i tokom izložbe za mene, sve vreme sam se osećala kao da sam nekako slučajno i srećom završila tu, a ne zbog svog rada. Ali dobro, tu je terapija da radimo na prihvatanju sebe i bez glamuroznih i impresivnih postignuća haha!

KK: Tvoj rad je okrenut budućnosti – da li to znači da će spisak postajati sve duži? Ili će neke stavke biti i precrtane?

SĆ: Da, svakako – već je postao duži i nove stvari mi stalno padaju na pamet. Neke stavke su se već ostvarile, mada još nisam sebi pružila ono zadovoljstvo prekrižavanja stavki. Moram ovih dana to da uradim. Ono što ostaje je neka vrsta arhive i uvek otvorenog formata, koji može da se dopunjuje i revidira zauvek, i u tome je magija spiskova.

KK: I za kraj, pošto nisam imala priliku da gledam tvoj performans, preostaje mi da pitam – kako izgleda tvoj direktan kontakt sa publikom i da li misliš da je taj momenat performansa ključan kod tvojih radova? Da li ćeš imati performans ponovo na Oktobarcu ili spremaš neke nove interaktivne izložbe?

SĆ: Kontakt sa publikom mi je jako prijao, bio je jako i blamantan i uznemirujući ali i snažan i uzbudljiv, pogotovo nakon velike izolacije tokom korone. Performativnost da, i u videima je uvek tu, ali sam zahvalna za priliku da ovog puta uživo mogu da čujem ljude šta misle, da me prekidaju dok pišem, da vidim kako se smeju ili reaguju na stvari koje pročitaju, i da budem tu sa njima nešto kao glamurozna i doterana, da obeležim to ulaženje u ulogu umetnice i performerke. Nažalost ne znam da li ću stići da održim još jedan performans zbog putovanja, ali je trenutno u toku i izložba Bijenale mladih, na kojoj izlažem serijal TikTok videa u paviljonu Cvijeta Zuzorić, a planiram i spremam nove izložbe za sledeću godinu. Sve to je na to-do listi! 

Foto: Nemanja Knežević

The post Sanja Ćopić: Moji radovi su dug proces čišćenja nekog unutrašnjeg dvorišta appeared first on Kulturni kišobran.

Do 22. avgusta na navedenim lokacijama, 63 umetnika iz različitih delova sveta, predstaviće 140 umetničkih radova od čega je 40 novih produkcija i 20 umetničkih intervencija u javnom prostoru. Svi izložbeni prostori su otvoreni za publiku od 13 časova.

Umetnički direktori i kustosi Oktobarskog salona Ilarija Marota i Andrea Bačin istakli su je da su veoma srećni jer su uspeli da otvore ovo 58. izdanje Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala, nakon tri godine napornog rada i četiri odlaganja otvaranja.

„Čast nam je da predstavimo svetsku premijeru nekih radova Džoša Klajna i Džona Rafmana, nove projekte Tana Huseina Klarka; Maksa Hupera Šnajdera, Aleksandre Domanović, Nore Turato, Klare Hosnedlove, Melike Kare, Ebeko Muslimove; Augustasa Serapinasa, Prešes Okojomon, Emili Mej Smit, Dejvida Horovica, Klaudije Komte, Davida Balule, grupe Invernomuto, Bojana Šarčevića, kao i Siprijana Gajara koji je svoj rad donirao gradu Beogradu. Na ovo dodajemo i dugu listu radova koji su delo ikoničnih i reprezentativnih umetnika, koje ćete videti na izložbi, a koji se predstavljaju po prvi put u ovom kontekstu. Među njima je instalacija Pjera Uiga, Nakon sna 1997, koja je stigla u Beograd nakon dugih diplomatskih pregovora sa Umetničkim centrom Voker iz Mineapolisa, kome bismo želeli da se zahvalimo i koji je dozvolio reprodukciju ovog neverovatnog rada u okviru izložbe. Veliku zahvalnost takođe dugujemo i Dejvidu Horovicu i njegovim pokušajima da otvori nove puteve i uspostavi novi dijalog između udaljenih glasova i različitih svetova“, rekli su Marota i Bačin i dodali da izložba želi da istraži složenost današnjeg vremena i goruća pitanja savremenog sveta, kroz pogled sanjara, zahvaljujući kojima smo imali priliku da definišemo metaforični prostor slobode u kome možemo da prevazilazimo granice, državne ili lične, fizičke ili duhovne, i da redefinišemo pravila, uloge i kategorije, dok nadilazimo politike, geografije i rodna ograničenja. 

„Ova izložba je jedno dugo istraživanje sveta snova. Umetnici uvek mogu da stvaraju nove svetove, uprkos svetu u kome živimo. A u svetu u kome živimo, potrebni su nam umetnici i njihovi snovi. Kao kod onih vrata u filmu Matriks, pozivamo vas da uđete u različite svetove, koji se svi dešavaju sada i svuda“, poručili su kustosi.

„Od mnogobrojnih tema i pitanja zastupljenih kroz predstavljene radove, dominantno se ističe nekolicina i to: da li postoje i koji su to prostori naših snova? Šta čini realnost u digitalno doba i koja su njena granična polja? Šta je imaginarno a šta realno u svetu u kojem živimo u kojem preovladava princip simulacije? – samo su neka od aktuelnih pitanja koje postavljaju umetnici dok hrabro upiru svoj pogled u sadašnjost sa nadom u budućnost. Selektori, predstavljajući nam umetnike kao sanjare otvaraju pred nas čitav jedan novi svet, to nije svet zasnovan na činjeničnim podacima ili faktičkoj neupitnoj stvarnosti, već svet krhosti duše, individualnih snova i svega što se smatra ranjivim i imaginarnim. Pozvani smo da spoznamo taj svet, proširimo sopstvene vidike kako bismo prepoznali dobro u sebi ili drugima i živeli bolje svoju humanost“, rekla je članica Odbora Oktobarskog salona i direktorka Muzeja savremene umetnosti, Marijana Kolarić.

„Svima dugujem zahvalnost, celom timu koji se upustio u ovaj  u pojedinim momentima nemoguć poduhvat. Govorim o stvarima koje se dešavaju iza scene, o samoj postavci. Mogu potvrditi da su oni koji su postavljali, kao ribari pletući mrežu sami su se upecali u nju… morali su da budu sanjari da bi stvar isterali do kraja. Ja sam u novembru mesecu srećom, postao deo toga. To je bio onaj deo koji bio nije nimalo lak, gde još nismo znali da li ćemo imati Oktobarski salon. Želim da izrazim zadovoljstvo što se sam deo ove manifestacije“, izjavio je ovim povodom Radovan Jokić, pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije.

Po rečima vd direktora Kulturnog centra Beograda, Aleksandra Ilića, ovogodišnja manifestacija 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala održava se u izmenjenom terminu i okolnostima usled pandemije.

„Velika nam je čast i odgovornost što je decenijama unazad Kulturni centar Beograda organizator najveće manifestacije savremene vizuelne umetnosti u regionu. Oktobarski salon – Beogradski bijenale, kao jedna od najvažnijih manifestacija grada Beograda, uspela je uz velike napore i mnogobrojna pomeranja da se realizuje. Kao što i sam naziv govori, Sanjari prikazuju otvaranje novih perspektiva, slobodu, bolji položaj ne samo umetnika nego i ljudskih bića uopšte. Snovi služe da prvenstveno spoznamo sami sebe, a onda i svet kojem pripadamo. Naravno, ne treba zaboraviti i one bez kojih bi nezamislivo bilo otvoriti jednu ovako značajnu manifestaciju. Specijalno se zahvaljujem Ministarstvu kulture i informisanja, stranim ambasadama u Srbiji, kulturnim centrima u našem gradu, mnogobrojnim sponzorima, kustosima Ilariji i Andrei, umetnicima iz celog sveta, Cura magazinu, kao i medijskoj podršci. Na kraju, posebno se zahvaljujem timu Kulturnog centra Beograda i gradu Beogradu“, poručio je Ilić.

Foto: Oktobarski salon

The post Otvoren 58. Oktobarski salon; Kustosi: Ova izložba je jedno dugo istraživanje sveta snova appeared first on Kulturni kišobran.

Prvobitno osmišlјen za Muzej grada Beograda, krajem prošle godine prebačen je u Muzej Jugoslavije, da bi se opet vratio u prostor Resavske 40b. Planiran da bude otvoren 19. septembra prošle godine, potom 16. oktobra, pomeren je bio za 4. jun 2021. godine. Promena glavnog izložbenog prostora uticala je na još jedno pomeranje datuma otvaranja na 25. jun 2021. godine.

Pandemija je otežala proces planiranja, posebno kada su međunarodne manifestacije u pitanju, dok je pronalaženje adekvatnog izložbenog prostora postao ozbilјan izazov sa kojim se organizator sve teže bori.

Kroz rekonceptualizovani pogled Sanjara i uz učešće 63 umetnika/umetnica, umetničkih grupa, izložba i dalјe predstavlјa složenost našeg sveta i ukazuje na „mogućnost da se – sada više nego ikada ranije – stvaraju Svetovi, umesto da se samo nasleđuju ili da se u onim postojećim živi“. (Ijan Čeng).

Prateći fundamentalnu ulogu snova u definisanju najautentičnijeg duha lјudskog bića tokom svakog doba i u svakoj kulturi, izložba definiše svet snova kao bezvremen i univerzalni prostor, koji može da prevaziđe kulturne, rodne, religijske, ekspresivne i jezičke barijere.

Dvojezični katalog izložbe u izdanju Kulturnog centra Beograda i CURA BOOKS, uklјučuje tekstove čiji su autori pored kustosa, pisci, istraživači i filozofi: Fredi Fišli i Nils Olsen, Mahfuz Sultan, Melani Čan, Đulija Bini, Ben Vikers, Entoni Huberman, Tarek Elhaik, Metju Spelberg, Emanuel Koća, Hans Ulrih Obrist, Ijan Čeng, Sanja Bojanić, Saša Ilić i Vladimir Kulić.

Katalog prate i veliki ikonografski atlas radova kao i originalni odelјak posvećen snovima umetnika, inspirisan knjigom Sogni/Dreams/Snovi koju su Hans Ulrih Obrist i Frančesko Bonami objavili 1999. godine.

U nastavku je lista umetnika, umetnica i umetničkih grupa koji učestvuju na 58. Oktobarskom salonu – Beogradskom bijenalu:

Marija Avramović i Sem Tvajdejl, Žan-Mari Apriju, Triša Baga, Davide Balula, Sesilija

Bengolea, Vil Benedikt, Džejms Brajdl , Dora Budor, Niko Vašelari, Džordan Volfson,

Siprijen Gajar, Nenad Gajić, Aleks Da Korte, Nikola Dee, Džeremi Deler, Sajmon Deni, DIS

(Lorin Bojl, Solomon Čejs, Marko Roso, Dejvid Toro) Aleksandra Domanović, David Duar,

Sesil B. Evans, Kamij Enro, Margerit Imo, Invernomuto (Simon Bertuci , Simon Trabuki),

Aleks Izrael, Elejn Kameron-Vir, Melike Kara, Nadežda Kirćanski, Džoš Klajn, Klaudija

Kont, Mat Kopson, Oliver Larik Mark Leki, Hana Livi, Hana Miletić, Ebeko Muslimova,

Katja Novickova, Prešes Okojomon, Vong Ping, Sonja Radaković, Džon Rafman, Anri Sala,

Augustas Serapinas, Igor Simić, Marijana Simnet, Guan Sjao, Emili Mej Smit, Kolin

Snep, Danijel Stigman Manjrane, Dajmond Stingli, Jena Sutela, Nora Turato, Sanja Ćopić

Vuk Ćosić, Vuk Ćuk, Pjer Uig, Cao Fej, Mauro Hertig, Klara Hoznedlova, Dejvid Horvic

Maks Huper Šnajder, Tan Husein Klark, Ijan Čeng, Bojan Šarčević

Foto: Promo

The post Sanjari na 58. Oktobarskom salonu appeared first on Kulturni kišobran.