Marina Bulatović, novinar i PR konsultant krajem 2007. udala se i odselila u Kraljevinu Saudijsku Arabiju. Njen suprug Budislav (građevinski inženjer) tamo je dobio posao, a Marina se iznenada našla zatvorena u četiri zida, u ulozi domaćice, u zemlji koja je poznata kao vrlo konzervativna i tradicionalna, i sa kojom ni Republika Srbija, ni Crna Gora tada nisu imale doplomatske odnose.

Kako je Marininom suprugu fotografija bila hobi još od rane mladosti – Marina je rešila da to „iskoristi” i da ličnim angažmanom upozna i koliko je to moguće približi ove zemlje. Organizovala je izložbe fotografija pod nazivom „Saudijska Arabija iz mog objektiva” i to:

Republika Srbija, Beograd – od 30. septembra do 15. novembra 2009. u Robnoj kući Beograd na Terazijama. Izložbu je videlo preko 30.000 ljudi, a ostvaren je i izuzetan medijski publicitet – više od pedeset medija iz Saudijske Arabije, Srbije, Kuvajta i Kanade pisalo je o ovoj izložbi, a svečanom otvaranju su prisustvovali brojni predstavnicu diplomatskog kora u Beogradu.

Crna Gora, Podgorica – od 7. do 17. juna 2010. u galeriji Centar. Pokrovitelji izložbe bili su Predsednik Crne Gore, Filip Vujanović i Ministar kulture, sporta i medija Crne Gore, Branislav Mićunović.

Ovo je ujedno bio i prvi kulturni događaj ikada zabeležen između Saudijske Arabije sa jedne strane, i Republike Srbije i Crne Gore sa druge koji je organizovao entuzijasta, pojedinac.

Fotografije Budislava Bulatovića sa izložbe možete videti ovde:

Marina je za projekat „Saudijska Arabija iz mog objektiva”, od Društva Srbije za odnose s javnošću, dobila 2010. priznanje za Ličnu i građansku inicijativu u oblasti komunikacija. Za isti projekat, od Kluba privrednih novinara Srbije, dobila je priznanje Biznis dama 2010.

Marina je član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i član Izvršnog odbora Memorijalnog društva Nikola Tesla u Njujorku.

U Saudijskoj Arabiji ona je živela sve do leta 2016. a danas živi i radi u Kanadi.

Za portal Rasejanje.info Marina je rekla: „Nikada nisam razmišljala na ovaj način: ‘Ma, šta ja tu mogu da uradim? ili: Ionako nema šanse bilo šta da se promeni!’. Uvek je idealan trenutak za akciju! To je moja životna deviza i tajna svih mojih poduhvata. Ako nešto jako želiš i radiš na tome, ceo Univerzum se udruži da ti se želja ispuni – kaže Paulo Koeljo, a ja mu potpuno verujem.”

Foto: Lazar Petrović

The post Izložba fo­tografija „Saudijska Arabija iz mog objektiva” – Pionirski poduhvat iz dijaspore Marine Bulatović vredan podsećanja appeared first on Kulturni kišobran.

Internet adresa koja je ovih dana bila rezervisana za širok opus najrazličitijih filmskih ostvarenja, zabeležila je preko 2.4 miliona pregleda, dok je u „online bioskopu“ od kuće uživalo preko 178 hiljada ljudi. Ipak, posebnu pažnju publike za prvih pet dana festivala privukli su: NEVIDLJIVI ŽIVOT sa 19.646 gledalaca i PARAZIT sa 16.323 gledalaca.

U preostalih osam dana festivala, na repertoaru će se naći i par svetskih i regionalnih online premijera, kao i veliki broj filmskih sadržaja za najmlađe, od kojih posebnu notu nostalgije nosi predstojeći serijal filmova PAT I MAT uz koje smo odrastali, sa najnovijim pričama i doživljajima u tri animirana filma PAT I MAT NA FILMU, PAT I MAT NAS ZABAVLJAJU i PAT I MAT ZIMSKA RADOST.

U okviru programske celine VIĐENO- NEVIĐENO 5. aprila u 18h biće održana regionalna premijera filma BRATSTVO, jednog od najpoznatijih ruskih reditelja Pavela Lungina.

Među naslovima koji će na MOJ OFF doživeti svoje regionalno prikazivanje i svetsku ONLINE premijeru je i film LAKA DEVOJKA koji će u okviru programske celine VIĐENO NEVIĐENO biti prikazan 4. aprila u 18h. Laka devojka je prikazana na Kanskom festivalu, a glavna protagonistkinja filma je poznati svetski model Zahija Dehar.

Film IDEALNI KANDIDAT, prve žene reditelja iz Saudijske Arabije Haife Al Mansur, biće premijerno prikazan 3. aprila u 18h. Ovaj film je prikazan u glavnom programu Venecijanskog festivala i na nedavno završenom FEST-u, a na MOJ OFF se našao u programskoj celini VIĐENO-NEVIĐENO.

Foto: mojoff.net/Printscreen

The post Film prve žene reditelja iz Saudijske Arabije na festivalu MOJ OFF appeared first on Kulturni kišobran.

Treće izdanje Marininog romana „Nina od Arabije“ uveliko je u prodaji u Srbiji (IK Mali Nemo iz Pančeva), a kako IK Nova knjiga priprema knjigu za štampu, roman će uskoro moći da se kupi i u Crnoj Gori i u Bosni.

„Nina od Arabije“ je prvi roman na Balkanu i Srbiji koji se predstavio viralnim putem – sa ukupno 8 odlomaka na YouTube – 4 odlomka su sa prevodom na Engleski –  imaju oko 30.000 pregleda.

KK: Kada neko pročita Vašu knjigu, može da dođe do zaključka da je u životu sve moguće. Da li je i Nina u stvarnom životu živela u Njujorku i šetala sa viklerima? Da li verujete u čuda?

MB: Od kada znam za sebe verujem u čuda i mislim da je u životu skoro sve moguće ako se čovek trudi i radi na ostvarenju svog sna. Nina je u stvarnom životu mnogo puta bila u Njujorku, a kada se tamo i definitivno preseli, kao deo zaveta koji je dala sebi, ali i čitaocima romana – uslediće i njena šetnja sa viklerima po Menhetnu ili Central parku.

KK: Vaša knjiga je prava pustolovina. Odvažili ste se da zbog ljubavi odete u Saudijsku Arabiju. Koliko je život tamo uticao na Vas? Da li mislite da ste više dobili ili izgubili živeći tamo?

MB: Iako skoro niko iz mog okruženja nije verovao da ću u Saudijskoj Arabiji ostati dugo, a malobrojni su verovali u uspeh mog drugog braka – život se nekako postarao i sve Neverne Tome demantovao. Desetak godina sam živela u Arabiji, a dvanaesta je kako sam u braku. Čim smo se venčali, suprug je dobio posao u Jubailu, gradu u Istočnoj provinciji, za koji nikada do tada nismo čuli da postoji – i šaljivo rekao „Vodim te na medeni mesec u Jubail“. I tako je započela naša pustolovina. Tamo sam upoznala Gospođu Samoću – koja mi je postala najbolja drugarica, godinama dok je suprug radio na terenu 5 dana nedeljno 1200 km daleko od kuće; ali tamo sam konačno upoznala i sebe. Od trčanja za brojnim poslovnim obavezama u Beogradu, susreta sa komšijama, prijateljima i rodbinom… 40-tak godina nisam stigla da upoznam najvažniju osobu mog života – sebe. Zato mogu da kažem da mi je život u Persijskom zalivu doneo mnogo novih iskustava, poznanstva i izazova, a na kraju i duševni mir. Tu sam naučila i da kuvam, a tu se rodio i moj književni prvenac.

KK: Šta Vam je bilo najteže dok ste pisali knjigu?

MB: Imala sam prave noćne more sve dok nisam osmislila i definisala kraj knjige i ono što želim da poručim čitaocu. Jedne noći u Jubailu dok je moj suprug (mirno) spavao i hrkao – skočila sam iz kreveta oko 3h posle ponoći i zapisala kraj knjige koji mi je pao na pamet te besane duge noći. Priznajem, stvaralačke muke su bile i velike i teške.

KK: Kako ste došli na ideju da knjigu promovišete viralnim putem?

MB: S obzirom da sam u Srbiji radila preko 15 godina u sektoru odnosa s javnošću i bila jedan od pionira ove profesije kod nas, razmišljala sam kako da roman izreklamiram na nov i drugačiji način pa sam tako došla na ovu ideju. Možda zvuči podvojeno kad vam kažem da mi je važna popularnost mog romana, a lično eksponiranje u javnosti nije. Uvek mi je prijala hladovina senke. Kad pomislim da treba da uzmem roman i krenem na TV ili radio gostovanje – kosa mi se diže na glavi. U hiper produkciji koja vlada u izdavaštvu u čitavom svetu – negde sam pročitala da se u Srbiji objavi 1 knjiga na dan – teško je odvojiti „žito od kukolja“, pa sam poželela da potencijalnom čitaocu omogućim da čuje odlomke iz moje knjige i tako dobije šansu da se bolje informiše i ne razočara u tek kupljenu knjigu.

KK: Kako ste odabrali ko će čitati odlomke?

MB: Kontaktirala sam glumce za koje sam, po intuiciji, pretpostavljala da su iz istog „energetskog plemena“ kao ja.  Nisam ih poznavala – nabavila sam kontakte i poslala im roman da pročitaju. Sećam se da smo suprug i ja bili u Beogradu u Sarajevskoj ulici u knjižari, kada mi je zazvonio mobilni – javila se Neda Arnerić, i rekla da joj se knjiga veoma dopada i da želi da učestvuje u mom umetničkom poduhvatu. Ljiljana Blagojević je na prvoj promociji (prvog izdanja) čitala odlomak iz mog romana zajedno sa Tanjom Bošković, a par godina kasnije i za potrebe YouTube-a.

KK: Da li je knjiga „Nina od Arabije“ ispunila Vaša očekivanja?

MB: Pisanje mi predstavlja neku vrstu terapije i povremenog bega od sveta u kome živim. Iskreno, nije ispunila moja očekivanje. Tek nedavno, roman je prešao granice Srbije i zahvaljujući IK Nova knjiga iz Podgorice uskoro će se pojaviti na tržištu Crne Gore i Bosne. Roman su na engleski prevele Alice Copple-Tošić i Branka Ristić, ali ja već godinama šaljem pisma književnim agentima i izdavačima po svetu, a još niko se nije odvažio da ga zatupa ili odštampa. Obično, ili vam ne odgovore na poslato pismo, ili vam pošalju jedan te isti e-mejl, i agenti iz Njujorka i Toronta, kao da su ga kopirali, u kojim kažu da vaš rukopis “nije za njih”. Taj izazov i danas stoji ispred mene.

KK: I dalje se bavite novinarstvom i PR-om. Kako danas gledate na te profesije?

MB: Novinarstvo je oduvek bio moj hobi – nikad profesija od koje sam živela. Tako je bilo u Beogradu, u Arabiji i danas u Kanadi. Pišem za magazine i portale kad hoću, biram teme i niko me ne ograničava. Danas su novinari privilegovani ako rade u medijima koji im dopuštaju da iskažu svoje mišljenje. Novinarstvo kao i svaka profesija, ima svojih prednosti i mana. Javni nastup – nosi sa sobom odgovornost, pa zato tu ima i stresa i treme. Sa druge strane primanja u tom sektoru su tako mala da se iskreno divim kolegama i njihovom umeću da od tih sredstava prežive. U zapadnim zemljama novinarstvo prolazi u isto vreme kroz dve revolucije – tehnološku (internet) i političku (populizam).  Od kada sam dala otkaz u Futuri Plus u Beogradu gde sam radila kao Savetnik za komunikacije i odselila se iz Srbije, radim isključivo besplatno, PR kampanje za mlade ljude koji su na početku svog privatnog biznisa, za nekoliko slikara, kao i za Teslina udruženja iz Amerike i Kanade.

KK: Sada živite u Kanadi. Dolazite li u Beograd? Da li Vam je u planu nova knjiga?

MB: U Kanadi smo od 2017. godine a život ovde mi mnogo teže pada od Saudijske Arabije. Na prvom mestu zbog klime. Rođena sam u leto, Račica u horoskopu, duša mi vapi za suncem, a ovde po 7 – 8 meseci traje zima. Sneg, kiša i hladno vreme. Pišem novi roman kako bi sedenje u kući (dok je suprug na poslu) imalo bar neki smisao.  Zbog novog romana putovala sam u Indiju – radnja prvog poglavlja smeštena je na periferiji Bombaja – a ja ne umem da pišem o onome što nisam videla ili doživela. U Beograd dođem dva-tri puta godišnje; obiđem roditelje, sestru, drugarice, pa nazad u Toronto, tačnije Markham gde suprug i ja živimo. Pobegnemo, kad god možemo, iz Kanade, na neko putovanje kao u januaru ove godine kada smo otputovali na Novi Zeland gde je u januaru leto – pa smo se tamo pošteno ogrejali.

Intervjuisala: Miljana Miletić

Foto: Privatna arhiva / Marina Bulatović

The post Intervju sa Marinom Bulatović: Dobrodošli u čudesni svet „Nine od Arabije“ appeared first on Kulturni kišobran.