Ambasada Španije i Institut Servantes u Beogradu i ove godine organizuju Servantesovu nedelju u susret Svetskom danu knjige i autorskih prava. Ovaj praznik proslavlja se širom sveta 23. aprila, još od 1995. godine kada je ovaj praznik pisane reči ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu. Ipak, ova tradicija vuče znatno duže korene u Španiji gde se ovaj datum, kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir, obeležava još od 1923. godine.

Sada već tradicionalno, javno čitanje „Don Kihota” biće održano upravo u četvrtak, 23. aprila od 18 časova u Evropskoj kući. Učesnici će čitati odlomke iz romana na 18 različitih jezika, među kojima su španski i srpski, ali i engleski, grčki, korejski, ladino, poljski, nemački, portugalski, kečua…

Festival Belgrade Photo Month takođe se pridružuje ovoj proslavi organizujući 24. aprila u 10.30 časova u Svečanoj sali Instituta Servantes razgovor o procesu izrade foto-knjiga. Pod nazivom „Prostori od papira: promišljanje i oblikovanje fotoknjige” na ovom druženju učestvovaće Leo Hil, osnivač i direktor španskih izdavačkih kuća MUGA i LUR. Prisutni će biti u prilici da istraže format foto-knjige kao kulturnog, umetničkog, poetskog i političkog medija. Takođe će se razgovarati i o značaju foto-knjige kao alatke koja promoviše savremenu fotografiju, o stvaranju vizuelnih narativa u ovim izdanjima i o potrebi čitanja slika kao vidu kreativne hrane i izvoru inspiracije.

Deo ovogodišnjeg programa Servantesove nedelje proći će i u znaku otvaranja izložbe „Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti” u galeriji Instituta Servantes, koju ambasada i institut organizuju u saradnji sa Muzejom naivne i marginalne umetnosti. Izložba će svečano biti otvorena 28. aprila u 19 časova, a prethodiće joj konferencija povodom objavljivanja srpskog prevoda knjige „Oto Bihalji-Merin: Goja“, na kojoj će učestvovati profesorka dr Saša Brajović i profesorka dr Jelena Kostić Tomović.

Ove godine, Servantesova nedelja održaće se prvi put i u Kragujevcu i Novom Sadu, u saradnji sa Katedrom za hispanistiku Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, FILUM, i Odsekom za italijanske i iberoameričke studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, FFUNS.

Pomenute katedre u saradnji sa Institutom Servantes, Ambasadom Španije i Udruženjem profesora španskog jezika (APES), organizovale su i treći Konkurs za najbolju mikropriču na španskom jeziku. Svoje priče na konkurs su prijavili studenti španskog jezika iz cele zemlje, a proglašenje pobednika biće održano na zatvaranju Servantesove nedelje, 29. aprila u Kulturnom centru grad, sa početkom u 19 časova.

Program Servantesove nedelje u sva tri grada čine i brojne radionice, izložbe, filmski susreti, čitalački klubovi i druženja za sve koji uče španski i druge jezike. Detaljan program svih dešavanja može se pronaći na zvaničnom sajtu Ambasade Španije.

The post Servantesova nedelja u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu appeared first on Kulturni kišobran.

Jedini jugoslovenski dobitnik Nobelove nagrade za književnost, istaknuti romanopisac i pripovedač Ivo Andrić, imao je i značajnu diplomatsku karijeru. Ona je obuhvatala službu u više evropskih gradova, među kojima je bio i Madrid. Upravo u Španiji Andrić je našao temu koja će ga trajno obeležiti: spoj stvarnog i zamišljenog, svakodnevice i mita.

Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ vodi posetioce kroz Andrićeve madridske beležnice, putopisne zapise i književne odjeke, pokazujući kako se iz terra incognita rađa intimna mapa jedne zemlje i njene kulture.

Kratki madridski zapisi

Postavku čine tri velike teme. Prva prati Andrićeve kratke madridske zapise (1928–1929) i španski ritam svakodnevice. Iz tih skica nastaje putopis „Španska stvarnost i prvi koraci u njoj“, u kome pisac prepoznaje „špansku stvarnost“ kao neprekidno prevazilaženje onog praktičnog: tačka u kojoj se dotiču java i privid.

Sefardi i prijateljstvo sa Baruhom

Središnju temu izložbe čine Sefardi – španski Jevreji u Bosni – kroz koje je Andrić Španiju otkrivao i pre odlaska na njeno tlo. Posebno mesto zauzima prijateljstvo sa Kalmijem Baruhom, pionirom hispanistike, čije su beogradske i madridske godine otvorile Andriću nova čvorišta između Bosne, Kastilje i sefardskog nasleđa.

Susreti sa Gojom

Vrhunac postavke čini susret sa Gojinim stvaralaštvom. Velika izložba organizovana u Muzeju Prado 1928. godine ostavila je na Andrića najdublji trag. Iz nje proizlaze esej „Goya“ (1929) i pripovetka „Razgovor s Gojom“ (1935) – svojevrsni književni dijalog o smislu umetnosti, zlu i ljudskoj izdržljivosti.

Autorka izložbe „Španije u svetu Ive Andrića“ je Krinka Vidaković Petrov, hispanistkinja i istaknuti proučavalac sefardske kulture na jugoslovenskom i balkanskom prostoru, autorka brojnih studija i antologija. Nekadašnja ambasadorka SR Jugoslavije u Izraelu (2001 – 2006), trenutno je direktorka Memorijalnog centra „Staro Sajmište“.

Izložba objedinjuje rukopisne beleške, retke štampane priloge, fotografije i svedočanstva, da bi pokazala kako je Španija u Andrićevom svetu više od geografske destinacije: to je most između Balkana i Mediterana, između istorije i pripovedanja, između Gojinih bakropisa i Andrićevih rečenica.

Stručna vođenja

Izložba „Španije u svetu Ive Andrića“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes do 25. januara. Stručna vođenja na srpskom jeziku zakazana su za 28. novembar, 12. decembar i 16. januar sa početkom u 19 časova. Ulaz slobodan.

Naslovna fotografija: Porodica Baruh, Višegrad / Porodična arhiva Aleksandra Nikolića

The post Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ u Servantesu appeared first on Kulturni kišobran.

Program obuhvata vrlo intimne priče i razmišljanja, svedočanstva i portrete koji usmeravaju naš pogled prema stvarnosti koja je na filmu, ali i u svim umetničkim formama, u drugom planu: to su priče koje se posebno osvrću na rodni identitet, govore o homoseksualnoj ili lezbejskoj ljubavi, o transseksualnosti… Institut Servantes organizuje ovaj ciklus u saradnji sa distributerskom kućom Marvin & Wayne, a odabrani filmovi stižu iz Argentine, Čilea, Kolumbije i Španije.

Svi filmovi biće premijerno prikazivani u 20 časova, a potom će tokom narednih 48 sati biti dostupni za besplatno gledanje na Vimeo kanalu Instituta Servantes. Projekcije su na španskom jeziku, sa prevodom na engleski.

Ciklus će 6. jula otvoriti izvanredan dokumentarac „Divlja posveta“ (Una dedicatoria a lo bestia, 2019) iza kojeg stoji umetnički duo Nucbeade. Film baca novo svetlo na malo poznati deo nedavne istorije Španije – govori o ozloglašenom Patronatu za zaštitu žena koji je sredinom prošlog veka postojao u San Fernandu de Enaresu.

Već 9. jula na programu je kratko ostvarenje poznate španske rediteljke Karle Simon pod nazivom „Kasnije, takođe“ (Después también, 2019). Radnja filma prati Edua kog nakon jednog noćnog izlaska posećuje njegov bivši partner Aleks. Ponovni susret odvija se pod senkom vesti koje Aleks nosi – došao je da saopšti Eduu da je pozitivan na HIV.

Film „Su“ (Su, 2019), koji je režirala Laja Foget, biće prikazan 13. jula. Imao je projekcije na brojnim svetskim festivalima, a prati glavnu junakinju na povratku kući, gde dolazi kako bi se susrela s prošlošću kojoj je davno okrenula leđa.

„Viktor XX“ (Víctor XX, 2015)  je film Jana de la Rose koji je nagrađen na prestižnom Filmskom festivalu u Kanu, a biće prikazan 16. jula. Viktor je odrastao u malom ribarskom selu u Almeriji, zajedno sa svojom majkom i njenom devojkom. Njegovo preispitivanje rodnog identiteta kulminiraće odlaskom u grad, gde će najzad uspeti da spozna sebe.

Reditelj Enrik Ribes napravio je sa ostvarenjem „Pevanje sa krovova“ (Cantando en las azoteas, 2017) emotivan i nežan portret – poput njegovog glavnog junaka – Hilde Lav, čije je kršteno ime Eduardo Enrike Gustavo Fransisko, iako se nikada nije osećao kao nijedan od tih muškaraca. Ovaj film na programu je od 20. jula.

Čileanski filmski stvaraoci Felipe Elgeta i Ananke Pereira potpisuju najeksperimentalniji kratki film ovog ciklusa, na programu od 23. jula. „Snap“ (Snap, 2018) je priča ispisana storijima, formatom koji je u vreme snimanja filma bio prilično inovativan na društvenim mrežama i kreativan. Kroz video snimke mladih junakinja i junaka, ovaj film govori o telu, rodu i identitetu.

Publika će od 27. jula moći da pogleda film „Alma“ (Alma, 2018) kolumbijskog reditelja Santijaga Leona Kueljare. Ovo je priča o svojevrsnoj inicijaciji, sa pametnim i delikatnim pristupom. Glavna junakinja filma Alma tek je krenula u novu srednju školu kada je drug iz razreda poziva na zabavu. Promene na njenom telu i skrivene želje navode Almu da se suoči s unutrašnjim strahovima i tako učini prvi korak kako bi zavolela sebe takvu kakva jeste.

Ciklus će 30. jula zatvoriti najnoviji film Tamare Garsije Iglesijas „Telo žene bez senke“ (El cuerpo de la mujer sin sombra, 2021). Rediteljka je boravila u Buenos Ajresu, Parizu i Ženevi, ključnim mestima u životu umetnice čiju karijeru rekonstruiše. Alisija Damiko (1933-2001) bila je važna argentinska fotografkinja, jedna od prvih feministkinja i lezbijskih aktivistkinja, koja je istraživala i, kroz svoju umetnost i svoj život, predstavljala lezbejski identitet.

Naziv ciklusa „Ludo te volim“ potiče od čuvenog hita „Te estoy amando locamente“  kojim se sedamdesetih godina proslavio duo Las Grecas koji su činile sestre Karmela i Tina Munjos Barulj. Pomenuta pesma po objavljivanju je prodata u pola miliona primeraka, a provela je i pet uzastopnih nedelja na vrhu španske top liste. „Ludo te volim, ali ne znam kako to da ti kažem“, samo su neki od stihova zbog kojih je pesma stekla kultni status među LGBTI+ zajednicom u Španiji.

Detaljne informacije o programu i filmovima mogu se pronaći na zvaničnom sajtu, kao i na Vimeo kanalu Instituta Servantes.

Foto: Promo

The post Ludo te volim: Besplatan onlajn ciklus LGBTI+ filmova appeared first on Kulturni kišobran.

U sredu, 16. septembra sa početkom u 12 časova, Institut Servantes otvoriće širom svoja vrata za sve ljubitelje španskog jezika i kulture, ali virtuelnim putem. Kroz sesije na platformi Zoom, uz prenos uživo na fejsbuk stranici Instituto Cervantes de Belgrado, na svakih sat vremena vodiće se razgovori na različite teme.

Tako će prvi sat biti rezervisan za probni onlajn čas španskog jezika za početnike, a već od 13 časova gledaoci će moći da saznaju šta je to novo i zanimljivo stiglo proteklih meseci u biblioteku „Hose Jero“, koju prati i elektronski katalog sa desetak hiljada dostupnih naslova.

Zbog velikog interesovanja za prvo ovogodišnje polaganje DELE ispita, sesija od 14 časova biće posvećena upravo zvaničnim diplomama za poznavanje španskog jezika, dok će od 15 časova tema biti specijalizovani kursevi španskog jezika, za one koji žele da usavrše samo konverzaciju ili pak da posvete posebno vreme gramatici.

Završna sesija, sa početkom u 16 časova, posvećena je kulturnim aktivnostima koje Institut Servantes planira za predstojeću jesen. To će ujedno biti i ekskluzivna prilika da onlajn publika zaviri u galeriju instituta i pogleda veliku novu izložbu posvećenu poznatom španskom fotografu Antoniju Galvesu.

„Moji prijatelji velikani“

Serija fotografija koje je, kako je vreme proticalo, sâm Galves – saučesničkim i duhovitim tonom – nazvao „Moji prijatelji velikani“, odslikava njegov odnos s različitim ličnostima iz sveta umetnosti, književnosti i filozofije, od Marije Sambrano ili Luisa Bunjuela, preko Fransisa Bejkona, Anais Nin, Aleha Karpentjera, Hulija Kortasara ili Andrea Malroa, između ostalih, do Margerit Diras ili Mikisa Teodorakisa.

Portrete, mahom snimljene tokom Galvesvog boravka u Parizu od 1965. do 1992. godine, upotpunjuju brojni dokumenti – knjige, tekstovi, časopisi i druge fotografije – koji daju najširi mogući uvid u kreativni svet i kontekst umetničkog stvaralaštva ovog fotografa.

Ova izložba zvanično će biti otvorena za javnost 17. septembra. U skladu sa preporukama Vlade Srbije u pogledu zdravlja i bezbednosti, zvanična ceremonija otvaranja izložbe neće biti održana, a posetioci Galvesove radove mogu da pogledaju u manjim grupama, uz obavezno nošenje maski, održavajući udaljenost od dva metra u odnosu na druge posetioce. 

Antonio Galves

Antonio Galves rođen je 1928. godine u Barseloni. ž

Od 1965. do 1992. živi u Parizu, gde počinje da se bavi pozorišnom fotografijom kako u francuskoj prestonici, tako i u rodnoj Španiji.

Od 1969. godine sarađuje s Luisom Bunjuelom i započinje rad o sineasti – kolekciju fotografija „Tragovi jednog viđenja Bunjuela“. Već sledeće godine stvara dela o Gaudiju i pokreće seriju portreta ličnosti iz sveta likovnih umetnosti, književnosti, muzike, filozofije i filma pod naslovom „Moji prijatelji velikani“.

Među njegovim ostalim serijama radova izdvajaju se „Erotika s kevedovskom ironijom“, „Čudesni pariski monstruarijum“, „Jedno viđenje Pabla Nerude“ i zbirka o „Opservatoriji maharadže Džai Singa“, rekonstruisana na osnovu neupotrebljivih negativa Hulija Kortasara.

Dobitnik je brojnih nacionalnih i međunarodnih priznanja, a u svojoj karijeri beleži više stotina samostalnih i kolektivnih izložbi. Objavio je više knjiga i sarađivao na mnogim izdanjima. Galvesova dela otkupile su razne javne i privatne institucije u Parizu, Barseloni, Sevilji, Kordobi…

Izložba „Moji prijatelji velikani“ biće otvorena za javnost sve do 6. novembra. Ulaz je slobodan.

The post Septembar u Servantesu: Dan otvorenih vrata i izložba „Moji prijatelji velikani“ appeared first on Kulturni kišobran.

Pre dolaska Španaca i katoličke evangelizacije, Inke su imale sopstveno poimanje sveta i religiozna uverenja. Na ovom predavanju biće reči o osnovnim aspektima andskog pogleda na svet, kao i o svakodnevnom životu za vreme imperije Inka.

Ova imperija nastala je u 14. veku, da bi se već tokom sledećeg veka proširila duž andskog planinskog venca, postavši najveće carstvo pretkolumbovske Amerike. Na svom vrhuncu važilo je za jedno od najvećih carstava na svetu, obuhvatajući današnje teritorije Perua, Ekvadora, Bolivije, Argentine i Čilea.

Predavanje „Inke i andski pogled na svet“ održaće Eliot Gaviria Valverde, peruanski advokat i diplomata, ministar savetnik u ambasadama Perua u Italiji, Srbiji, Rumuniji i Gani, kao i u Generalnom konzulatu Perua u Minhenu. U Ambasadi Perua u Beogradu, Gaviria Valverde radio je od 1999. do 2003. godine. Magistrirao je i doktorirao međunarodno pravo, više
godina je radio kao univerzitetski profesor, a autor je i brojnih novinskih članaka objavljenih u peruanskoj štampi.

Ulaz u Svečanu salu Instituta Servantes slobodan je dok se ne popune mesta. Predavanje će biti održano na španskom jeziku uz obezbeđen simultani prevod.

Foto: Institut Servantes

The post Upoznajte Inke i andski pogled na svet appeared first on Kulturni kišobran.