Prateći život novopečene majke i njene ćerke – od prvih dana u vrtiću, pa do staračkog doma – prolazimo kroz sve faze njihovog odnosa i gledamo kako se bliskost, ljubav, očekivanja i razočaranja prepliću kroz vreme. Ova predstava će vas nasmejati naglas, ali će vas istovremeno i tiho podsetiti na sve ono što (ne) govorimo svojim najbližima.

Ovo je predstava o svima nama. O vaspitanju, nerazumevanju, strpljenju i porodičnim odnosima na Balkanu. „Sladoled“ je priča o generacijama. O ženama koje uče kako da vole, kako da puste, kako da oproste – i kako da prepoznaju sebe u onoj drugoj.

Igraju: Marija Bogdanović i Una Kozić

Autor teksta: Miro Gavran

Ulaznice se mogu nabaviti na eFinity prodajnim mestima i onlajn, po ceni od 1000 RSD.

The post Predstava „SLADOLED“ 7. jula u Klubu Doma omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Početni kapital Mustafa Pelivanović stekao je kao ondašnji najbolji rvač u Srbiji. Otvorio je poslastičarnicu nedaleko od Stambol-kapije, na mestu današnjeg „Staklenca“ na Trgu Republike.

Na tom mestu lokal je ostao i posle povratka Obrenovića na vlast, a adresa nije menjana ni posle ponovnog dolaska Karađorđevića i Prvog svetskog rata.

Izvorna poslastičarnica stradala je u nemačkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. Mustafin unuk Azir već 22. avgusta 1941. godine otvara novu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se „Pelivan“ i danas nalazi.

Verovali ili ne, ime ove poslastičarnice spominje se i u romanu našeg nobelovca Ive Andrića „Znakovi pored puta“.

Upravo je Azir osmislio recept za čuveni sladoled koji je zaštitni znak poslastičarnice. Sadašnji vlasnici, Azirovi unuci po majci, braća Mussab, Baraa i Suhaib Al- Shukeir kažu da tajna u stvari nije u recepturi, već u procesu pravljenja.

„To kako je deda osmislio sladoled prenosimo s generacije na generaciju i držimo u tajnosti. Inače, sladoled je uvek svež, istog dana kad ga skuvamo stavljamo ga u prodaju. Osnovni ukusi vanila, čokolada, malaga i lešnik su dedini, a ostale ukuse, njih još oko desetak, dodavali smo s godinama. Pratimo šta se dešava u svetu sladoleda, idemo na sajam u Rimini, probamo svašta novo, mada smo ipak u suštini tradicionalisti“, istakao je jednom prilikom Mussab, najmlađi brat koji je zadužen za marketing.

U asortimanu ove poslastičarnice, pored modernih i popularnih kolača, mogu se naći i orijentalni kolači pravljeni po staroj recepturi, kao što su kadaif, tulumba, baklava i drugo.

Neizostavni deo ponude su svakako i limunada i boza, koji su i dalje jedan od zaštitnih simbola ove fabrike slatkih ukusa.

Foto: Poslastičarnica Pelivan

The post Najstarija beogradska poslastičarnica – čarolija koja traje decenijama appeared first on Kulturni kišobran.

Sladoled je komedija o životu i iz života koji svaka gledateljka i svaki gledalac poznaje.

Uzbudljivo, duhovito i uverljivo predstava prati sudbinu majke i ćerke – od dana ćerkinog polaska u vrtić i majčinog prvog dana na poslu, pa sve do dana u staračkom domu. Jedna za drugom nižu se scene o ljubavi, ženama, muškarcima, porodici, deci… 

Sladoled je poslastica sa ukusom pozorišta, koju ćete hteli – ne hteli morati da isprobate. A o ukusu ne vredi raspravljati.

– Spasoje Ž. Milovanović

MIRO GAVRAN je savremeni hrvatski autor i najizvođeniji savremeni hrvatski dramski pisac u zemlji i inostranstvu. Rođen je 1961.godine u učiteljskoj porodici u slavonskom selu Gornja Trnava, nedaleko og Nove Gradiške. Dela su mu prevedena na 40 jezika. Njegove knjige su imale preko 200 izdanja u zemlji i inostranstvu. Po njegovim dramama i komedijama nastalo je više od 350 pozorišnih premijera širom sveta, a videlo ih je više od četiri miliona ljudi.

Jedan je od retkih živih dramskih pisaca u svetu koji ima pozorišni festival njemu posvećen, izvan zemlje rođenja, na kojem se igraju isključivo predstave nastale prema njegovim tekstovima, a koji se od 2003. do 2009. odigravao u Slovačkoj u Trnavi, 2013. se održao u Poljskoj u Krakovu, a od 2016. održava se u Češkoj u Pragu, pod nazivom GAVRANFEST.

Debitovao je 1983.godine s dramom KREONTOVA ANTIGONA u Dramskom kazalištu GAVELLA u Zagrebu u kojoj je na umetnički snažan način progovorio o političkoj manipulaciji. Tri godine potom dramom NOĆ BOGOVA tematizira odnos umetnika i vlasti u totalitarnom sistemu. Potom piše ciklus drama u kojima najvažnijom temom postaju muško-ženski odnosi. Kreirao je velik broj kompleksnih ženskih likova. Njegove junakinje su istodobno i snažne i emocionalne. Do sada je napisao pedeset pozorišnih tekstova: KAD UMIRE GLUMAC, SVE O ŽENAMA, SVE O MUŠKARCIMA, LJUBAVI DŽORDŽA VAŠINGTONA, ČEHOV JE TOLSTOJU REKAO ZBOGOM, KAKO UBITI PREDSEDNIKA, ŠEKSPIR I ELIZABETA, ZABORAVI HOLIVUD, ZABRANJENO SMEJANJE, TAJNA GRETE GARBO, VESELI ČETVEROKUT, BIĆE SVE U REDU, TRAŽI SE NOVI SUPRUG, PARALELNI SVETOVI, NORA DANAS, HOTEL VAVILON, NAJLUĐA PREDSTAVA NA SVETU, MUŽ MOJE ŽENE, PACIJENT DOKTORA FROJDA, PAROVI, OTELO SA SUSKA, LUTKA, SLADOLED, PIVO, KUĆA IZ SNOVA, SVAKI TVOJ ROĐENDAN…Njegov tekst TAJNA GRETE GARBO sa Tanjom Bošković u naslovnoj ulozi igran je uspešno pet sezona na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

Premijerno je igran širom sveta: Roterdam, Vašington, Moskva, Rio de Ženeiro, Pariz, Buenos Aires, Vaterford, Njujork, Mumbaj, Bratislava, Prag, Ljubljana, Sarajevo, Krakov, Beograd, Budimpešta, Los Anđeles, Podgorica, Sao Paolo, Atina, Augzburg, Beč, Sofija, Riga, Vilnius, Antverpen, Tirana, Priština, Hiderabad, Rim, Maribor, Novi Sad, Mostar, Brno, Trnava, Baucen, Zagreb, Varšava, Bangalore, Bukurešt, Novosibirsk,Talin, Tel Aviv, Sidnej….

Objavio je deset romana: ZABORAVLJENI SIN, KAKO SMO LOMILI NOGE, KLARA, MARGITA ILI PUTOVANJE U PROŠLI ŽIVOT, JUDITA, KRSTITELJ, PONCIJE PILAT , JEDINI SVEDOK LEPOTE, KAFKIN PRIJATELJ i NEKOLIKO PTICA I JEDNO NEBO, kao i zbirku kratkih priča MALI NEOBIČNI LJUDI.

SPASOJE Ž. MILOVANOVIĆ magistar nauka o pozorištu iz oblasti teatrologije rođen je u Kruševacu, 1971. godine. Kao dramski pisac, dramaturg, reditelj i teatrolog sarađuje sa najznačajnijim pozorištima, festivalima, pozorišnim časopisima, edicijama u Srbiji, regionu i Kanadi. 

Stalni je pozorišni kritičar Trećeg programa Radio Beograda i saradnik najznačajnijih pozorišnih časopisa u Srbiji i regionu.

Član je Saveza dramskih umetnika Srbije, predsedništva Udruženja dramskih pisaca Srbije, Udruženja književnika Srbije, Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa, PEN kluba Kanada.

Radio je kao dramaturg Kruševačkog pozorišta i direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Direktor je Narodnog pozorišta Niš od 2018. godine.

Na predlog Theatre of Alberta (Edmonton, Kanada) dobitnik je počasnog zvanja Ambassador Theatre of Alberta, kao i nacionalnog priznanja „Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije“ za izuzetan doprinos kulturi Srbije.

„Žanka“ u Nišu 31. januara

U svojevrsnoj razmeni između Opere i teatra Madlenianum i Narodnog pozorišta u Nišu, na sceni NP u Nišu 31. januara s početkom u 20 časova Madlenianum će izvesti predstavu Žanka, po tekstu Miodraga Ilića i u režiji Milice Kralj. Potresnu sudbinu velike srpske glumice maestralno tumači Jelica Sretenović, uz pomoć kolega Milana Cacija Mihailovića i Petra Mihailovića, koji su tumači istorijskih ličnosti ključnih za Žankin život. 

Troje glumaca osvetljava celu jednu traumatičnu istorijsku epohu, da bi u središtu bilo pitanje moralne krivice umetnika, s obzirom da svaka vlast hoće da ih upotrebi za svoje ciljeve. Žankin slučaj potvrđuje činjenicu da je samo umetnik bezopasan po društvo razumljiv i pogodan vlastima, ali i negira mogućnost jednostavnog odgovora na večito pitanje: smeju li umetnici da zabavljaju narod u teškim vremenima, imaju li uopšte pravo na igru… Žanka igra da bi živela. Igra jeste pitanje života za glumca. Zbog te igre slavna komičarka nosi tragičnu krivicu. I naša predstava je svojevrsna igra, igra snoviđenja, odnosno predstava koju režiraju isprepletana Žankina sećanja. Od čamotinje, od palanke, od batina, od gubitaka, od lomova, od razočaranja, od bolesti, od boli, od hladnoće, od gladi, od stradanja… Živana iz Rabrova bežala je u pozorište. Tamo je uvek bilo čarolije, i strasti, i lepote, i smeha… U pozorištu je uvek sloboda!, reči su rediteljke predstave Milice Kralj.

Foto via Madlenianum

The post Komedija „Sladoled“ Mire Gavrana u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.