Ova mlada umetnica, za Kulturni kišobran kaže da joj je fokus zbog nepovoljne situacije u svetu i u zemlji bio na izvođenju rada.

„Mnogo toga je kočilo realizaciju i mnogi elementi su se menjali u hodu. Početna skica je vremenom poprimila drugi oblik. Onda su na red došli sumnja i strah koji su se smenjivali sve dok vreme za preispitivanje nije isteklo. Stali smo pred publiku i na moje zaprepašćenje dobili pregršt pozitivnih reakcija. To je bila prva nagrada“, kaže Sonja.

Nešto kasnije stigla je i zvanična nagrada, koja je, kako kaže, „sve poteškoće pretvorila u anegdotu a porodicu prijatelje i saradnike u heroje“.

„Sada imam veliku odgovornost da opravdam nagradu 58. Oktobarskog salona i ispričam još puno anegdota. Držite mi palčeve“, poručuje Sonja uz osmeh.

Podsećamo, Nagrada Kulturnog centra Beograda na 58. Oktobarskom salonu dodeljena je umetniku Vuku Ćosiću (Ljubljana, Slovenija) za video-rad „Otpakivanje Dišanove kutije“.

Oktobarski salon je trajao od 25. juna do 22. avgusta pod sloganom „Sanjari“, a  koncipirao ga je par italijanskih kustosa – Ilarija Marota i Andrea Bačin.

Foto: Portret / Kulturni kišobran

The post Sonja Radaković: Imam veliku odgovornost da opravdam nagradu 58. Oktobarskog salona appeared first on Kulturni kišobran.

Stručni žiri za Nagradu 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala, Sanjari, čiji su članovi Žerom Sans, (umetnički direktor, likovni kritičar i kustos), Tevž Logar (nezavisni kustos) i Mišela Blanuša (kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu), fokusirao se na različite aspekte ovogodišnjeg Bijenala, ali je posebnu pažnju posvetio mladim i perspektivnim umetnicima, koji su pokazali ne samo autonomiju u svom umetničkom radu i konceptualnu zaokruženost već i želju i potrebu da se pozabave važnim estetičkim i društvenim pitanjima današnjice.

U skladu s tim, Žiri je odlučio da dobitnica Nagrade 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala bude Sonja Radaković. Pri donošenju odluke da nagradu dodeli ovoj mladoj i talentovanoj srpskoj umetnici, Žiri se rukovodio željom da nagradi izuzetno umetničko delo koje je predstavila na izložbi, kao i umetnički talenat i potencijal za još bolje umetničke radove i karijeru koja je pred njom. Žiri dalje u obrazloženju ističe:

“Sonja Radaković se u svom dosadašnjem radu fokusirala na različite savremene umetničke prakse: video, fotografiju i prvenstveno performans, što je i forma izloženog rada Zauzeto (2021). Koristeći telo kao umetnički alat i umetnički medij u svojoj istraživačkoj i multimedijalnoj praksi, ova umetnica „secira“ krizu savremenog društva u kojem živimo, društveni moral, nametnute norme i društvenu osudu, kao i sveprisutnost tehnologije nadzora i kontradiktorne mehanizme kontrole. U svom performansu bavi se temom anksioznosti uzrokovane životnom nesigurnošću i preispitivanjem sopstvenog identiteta – kao žene i umetnice, koristeći mehanizme zavođenja, narcizma i voajerizma kako bi postigla želju za samoopredeljenjem i tako otvorila pukotinu psiholoških efekata na pojedince / posmatrače, kolektivno telo i umetničko delo.

Pored obrazloženja umetničkih kvaliteta dobitnice, Žiri želi da pruži javnu i stručnu podršku mladoj umetnici iz Srbije, zemlje domaćina ovog velikog i važnog događaja koji se održava od 1960. godine i koji je, svojom istorijom, ostavio dubok trag u početku na lokalnoj, a u poslednjih petnaest godina i na regionalnoj i međunarodnoj sceni. S obzirom da je srpska scena veoma aktivna i ima impozantan broj umetnika koji grade fascinantne domaće i međunarodne karijere i imaju izuzetnu umetničku produkciju, žiri smatra da bi ovogodišnja nagrada trebalo da pruži i simbolički podsticaj domaćoj, srpskoj, umetničkoj sceni koja predstavlja važno „sidro“ za njenu internacionalizaciju kroz velike izložbe, kustoski osmišljene projekte ili tematske izložbe, poput, među ostalim, Oktobarskog salona.”

Sonja Radaković, rođena 1989, vizuelna je umetnica koja aktivno izlaže od 2007. Učestvovala je na nekoliko samostalnih, i velikom broju grupnih izložbi i projekata u Srbiji i inostranstvu. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Doktorantkinja je na Odseku za likovnu umetnost, gde radi kao asistentkinja profesora na predmetima Slikarstvo i Zidno slikarstvo. Dobitnica je više stipendija iz Fonda za mlade talente Republike Srbije (Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije) i primila je nagrade za slikarstvo. Pre dve godine, Sonja je provela jedan semestar u Španiji u okviru Erazmus programa razmene za doktorande i istraživače na Akademiji lepih umetnosti u Granadi.

U svom umetničkom delu Sonja koristi svoje i tuđe telo kao manipulativno oruđe, preuzima društveno poželjnu ulogu i ispituje svoj društveni i umetnički položaj na granici morala, ukusa i pristojnosti. Pored umetnosti bavi se sportskim i humanitarnim umetničkim aktivnostima i prikupljanjem sredstava koja su pomogla obnovu kuće u lokalnom romskom naselju u Beogradu.

Na Oktobarskom salonu se od 2007. godine dodeljuje i Nagrada Kulturnog centra Beograda, organizatora ove manifestacije, u vidu samostalne izložbe nagrađenih umetnika u galerijama ove institucije. Nagrada Kulturnog centra Beograda na 58. Oktobarskom salonu dodeljuje se umetniku Vuku Ćosiću (Ljubljana, Slovenija) za video-rad Otpakivanje Dišanove kutije [Unboxing Duchamp’s Boite]. Nagradu čini održavanje samostalne izložbe u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda tokom 2022/2023. godine. Žiri nagrade radio je u sastavu: Svetlana Petrović, kustoskinja Likovne galerije Kulturnog centra Beograda, Zorana Đaković-Minniti, programska urednica u Kulturnom centru Beograda i Tijana Savatić, saradnica Kulturnog centra Beograda na projektu Vizuelna umetnost i mladi. U obrazloženju žiri ističe:

“Ćosićev rad se izdvojio kvalitetom da na odmeren i promišljen način stavlja u odnos prvobitno lokalne i međunarodne kontekste, a potom i aktuelni trenutak sa istorijom (avangardne) umetnosti. Njegova vrednost proizilazi iz činjenice da se prvenstveno obraća posetiocu izložbe koji je formiran i odrastao u Beogradu, a ne hipotetičkoj individui koja se često pretpostavlja u svetu umetnosti. U tom smislu, ovaj rad odlikuje punoznačna kontekstualna specifičnost, koja lokalnu sredinu, posredstvom ličnih impresija autora, postavlja u širu, globalnu perspektivu.

Rad Unboxing predstavlja proces raspakivanja faksimila jedne od verzija Dišanovog rada La Boîte-en-valise, odnosno Kutija u koferu (faksimil serije G iz 1968, koju je dizajnirao Matje Mersje). Taj proces umetnik izvodi uz stalne komentare, koji predmet raspakivanja kontekstualizuju u okviru lične biografije umetnika. Snimateljka je njegova ćerka, a rad je realizvovan u formi kućnog videa. Tokom otpakivanja kutije-rada umetnik na duhovit i često auto-ironačn način narativizuje lične, porodične i društvene kontekste govoreći o uspomenema iz mladosti provedene u Beogradu, gde ne živi od 1991, stavljajući u odnos reference kulture u kojoj je sazrevao i globalne istorijske umetničke autoritete poput Marsela Dišana i nadrealista.

Vuk Ćosić međunarodno je poznat kao medijski aktivista, teoretičar i istoričar rane umetnosti na internetu, i jedan od prvih umetnika koji su vizuelne radove koristili koristeći ACSII kod, što je akronim za “American Standard Code for Information Interchange”. Jedan je od osnivača Ljudmile – digitalne medijske laboratorije u Ljubljani, koja je bila jedna od prvih institucija te vrste centralnoj i jugoistočnoj Evropi (osnovane 1994). Ljudmila je značajna i po tome da je služila kao resurs za nekoliko generacija umetnika koji su preispitivali digitalne medije i stvarali inovativna hardverska i softverska rešenja. Ćosić je takođe jedan od osnivača i mejling listi Nettime i Syndicate, na kojima su kroz diskusiju generisane istorije umetnosti na mreži devedesetih godina prošlog veka. Izlagao je u okviru grupnih izložbi u prostorima kao što su ICA, London; Beaubourg, Pariz; ICC, Tokio; Kunsthalle, Beč; Digital Artlab, Tel Aviv; ZKM, Karlsrue; Ars Electronica, Linc; Walker, Mineapolis; Postmasters, Njujork; Friedricanum, Kasel; Neue Galerie, Grac; IAS, Seul; Moca, Oslo, a bio je i predstavnik Slovenije na Bijenalu u Veneciji 2001. Radio je samostalno, i u okviru grupa medijskih umetnika, kao što je to ASCII Art Ensemble.

Foto: Oktobarski salon

The post Sonja Radaković dobitnica Nagrade 58. Oktobarskog salona appeared first on Kulturni kišobran.

Sanja Ćopić se radom Važno je da budeš svesna svega u svakom trenutku, obraća posmatračima direktno, postajući glavni lik toka svesti koji postaje kompilacija, obrnuta arhiva, jer je projektovan ne prema prošlosti nego prema budućnosti.

Performans Sonje Radaković Zauzeto odvija se fizički u međuprostorima na granici između javnog i privatnog. Sonja Radaković i grupa performera eruptivno izvode svakodnevne pokrete, na prvi pogled obične, ali koje uporno ponavljanje čini otuđujućim i uznemirujućim.

U okviru pratećeg programa ovogodišnjeg Oktobarskog salona, u jutarnjim časovima svake druge subote ispred Muzeja Jugoslavije, Kulturni centar Beograda – u čijoj se organizaciji ova manifestacija održava već 58. put – nudi program za ljubitelje umetnosti i aktivnog života. Poklonici outdoor kulture imaće mogućnost da od ranih jutarnjih časova u subotu 3. jula učestvuju u OS Urban hajku, a zatim da prisustvuju OS Art branču.

Prateći temu ovogodišnjeg Oktobarskog salona – Sanjari, zainteresovane za ovu vrstu programa tokom šetnje čekaju priče o snovima arhitekata, umetnika i nekadašnjih političara, a zatim, u hladu borova, uz kafu i sladoled, razmišljanja savremenih mislilaca na temu sanjarenja.

Tokom prvog hajka o arhitekturi i umetnosti razgovaraćemo sa Anom Knežević, Katarinom Konstandinović i Anom Panić, istoričarkama umetnosti, dok će gost Art branča biti Darko Radosavljević. Svi zainteresovani za OS Urban hajk program mogu se prijaviti na adresu jovana.radovanovic@kcb.rs. Broj hajkera je ograničen na 30. Broj mesta za OS Art branč nije ograničen.

U nedelju 4. jula od 13 časova, biće održano vođenje kroz deo postavke izložbe 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala Sanjari u Muzeju grada Beograda. Kroz aktuelu postavku, publiku će sprovesti Katarina Kostandinović, istoričarka umentnosti i kustoskinja Kulturnog centra Beograda

Više detalja o performansima Sanje Ćopić i Sonje Radaković možete pronaći OVDE.

Više detalja o Urban hajku i Art branču možete pronaći OVDE.

Foto: Promo

The post Prateći program 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala: Performansi, Urban hajk, Art branč i vođenje kroz postavku appeared first on Kulturni kišobran.