Šestočlani žiri odabrao je autore najboljih konkursnih rešenja koji će učestvovati u dvodnevnoj radionici SPOMENIK u okviru eksperimentalnog izdanja Mikser festivala 2020 u Zornića kući u okolini Beograda.

Članovi žirija su: vajar Marko Lađušić, prof. Fakultet primenjenih umetnosti, vajarka Darija Žmak Kunić, docent na Akademiji primijenjenih umjetnosti Sveučilišta u Rijeci, multimedijalni umetnik Dorijan Kulundžija, Galerija 12+, istoričar umetnosti Ervin Dubrović, direktor Muzeja grada Rijeka, grafičarka i ilustratorka Ksenija Pantelić, art direktora Liceulice, i arhitektkinja Maja Lalić, kreativna direktorka Mikser festivala,.

Pobednici konkursa Black Box 2020: Spomenik

1. Danica Tomić – Konekcija – Srbija
2. Dea Džanković – Nezaborav – Srbija
3. Dora Andjelković i Tamara Vukovljak – Spomenik za Institut za majku i dete – Srbija
4. Jelena Pavlović – FACE ME! – Srbija
5. Katarina Kožul – Spomenik koji nastavlja da živi – Hrvatska
6. Konstantinos Patelis Milićević – Error – Grčka
7. Lidija Ristić – Naše Delo/Our Work/Nuestra Obra – Srbija
8. Magdalena Štibohar – Država jede svoju djecu – Hrvatska
9. Milan Ristić – Spomenik savremenog trojstva – Srbija
10. Lugarić – “IZMJEŠTANJE intimno / javno” – Hrvatska
11. Simonida Grujičić – Stanje Svesti – Srbija
12. Srđan Simović – Spomenik formi – Bosna i Hercegovina
13. Teodora Stojanović – Spomenik Momčilu Gavriću – Srbija
14. Vladimir Alander – Kontra Opus – Srbija
15. Vladimir Lalić – Posmatrači – Srbija

Tokom festivala mladi umetnici će kreirati sintezni rad – zajedničku instalaciju na lokalitetu festivala. Učestvovaće u seriji razgovora sa eminentnim umetnicima i stručnjacima, poput Radoša Antonijevića, Marka Lađušića, Irine Subotić, Milene Dragićević Šešić…

Ilustracije – izbor radova na linku.

Foto: Jelena Pavlović

The post Objavljeni pobednici umetničkog konkursa BlackBox 2020: Spomenik appeared first on Kulturni kišobran.

Srbija je zemlja bogatog kulturnog nasleđa čija brojna arheološka nalazišta nose tragove rimskog i vizantijskog carstva. To se još jednom potvrdilo kada je 10. jula ove godine, iz gomile smeća vinčanske deponije ponosno ‘izronila’ rimska stela – kameni nadgrobni spomenik težine od preko pola tone.

Stelu je pronašao bagerista, prilikom sređivanja šuta, te je još iste večeri o otkriću obavestio Narodni muzej u Beogradu, koji je narednog jutra izašao na teren. Namera je bila da stela ostane na deponiji do ponedeljka, fizički obezbeđena, kada je i planiran transport do Narodnog muzeja.

No, srpska arheološka blaga nisu samo privlačna turistima, već i pljačkašima kulturnih dobara. I ova tvrdnja se takođe pokazala tačnom u izloženom primeru: Stela je u noći između subote i nedelje (11. i 12. jula), uprkos obavezi da bude dobro čuvana  – ukradena sa deponije. Postavlja se pitanje, da li stela u trenutku krađe uživa pravnu zaštitu, i ako da – kakvu, budući da nije još formalno proglašena kulturnim dobrom?

Naš Zakon o kulturnim dobrima izričito predviđa da stvari i tvorevine za koje se pretpostavlja da imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnost i istoriju, poseduju status dobra koja uživaju prethodnu zaštitu.[1]

Dakle, stela nesporno predstavlja dobro koje uživa prethodnu zaštitu. Prema istom zakonu, dobra koja uživaju prethodnu zaštitu izjednačena su sa zaštitom koju uživaju kulturna dobra, što pohvaljujem kao adekvatno zakonsko rešenje. Stoga, dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izvađeno iz zemlje ili vode, u državnoj je svojini.[2]

Posledično, krađa dobra pod prethodnom zaštitom kvalifikuje se kao teška krađa, kod koje je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. [3]  Iako se predviđena kazna ne smatra blagom, potrebni su dodatni kriterijumi kojima bi se ona precizirala, budući da je amplituda između jedne i osam godina preširoka.

Skandalozni čin krađe rimskog nadgrobnog spomenika iz Vinče, svedoči o ranjivosti kulturnih dobara koji se nalaze u zemlji.  Verujem da je uprava deponije u Vinči, u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima pokušala da zaštiti stelu, no, to očigledno nije bilo dovoljno. Imajući u vidu značaj pomenutog otkrića, stela nije smela biti ostavljena bez nadzora.

Stiče se utisak da nam se u čekanju nadležnih organa, administrativnih odluka i procedura – otkida komad po komad kulturne baštine. 

Priča o rimskoj steli, bar na prvi pogled, dobija srećan kraj – za manje od nedelju dana pronađena je na putu, nedaleko od manastira Rajinovac.

Budući da je dobro već bilo identifikovano i dokumentovano od strane Narodnog muzeja jutro nakon pronalaska, pretpostavlja se da su lopovi želeli da ga se što pre otarase. Razlog verovatno leži u činjenici da je problematično prodati robu koja je na crnom tržištu unapred obeležena, a pogotovo imajući u vidu istaknute dimenzije i težinu stele.

No, u ovoj priči ne smemo zanemariti ni lokaciju gde je stela pronađena i ukradena. Teritorija Vinče, poznata kao čuveno neolitsko arheološko nalazište, ali istovremeno i kao deponija, već decenijama predstavlja ekološku opasnost i ugrožava zdravlje građana. Stela je upravo i pronađena na zemljanom putu koji vodi ka deponiji.

Vinčanski paradoks slikovito govori o našem odnosu prema kulturnom blagu. 

Da li je neophodno da deponija godinama ugrožava zdravlje građana, pa da se tek onda saniraju posledice? Da li je potrebno da se stela prvo ukrade sa te iste deponije, pa da se naknadno postavlja pitanje adekvatnosti njenog obezbeđivanja?

Danas, na iznenađenje mnogih, krađa i krijumčarenje kulturnih dobara stoje rame uz rame sa kriminalnim aktivnostima kao što su pranje novca, trgovina ljudima, oružja i droge. Izuzetno je važno podići svest o razmerama razgranatog nelegalnog tržišta, ali isto tako i pružiti adekvatnu zaštitu nalazištima. Zaštita kulturnih dobara, kao jedan od temelja kulturne politike svake države, mora biti sprovođena preventivno i organizovano, a ne putem ad hoc akcija spašavanja.

Stoga, prirodno se nameće pitanje: Dokle ćemo sopstvenu istoriju odlagati na smetlište, gramzivo pljačkajući njene  preživele ostatke?

Piše: Vanja Pavićević

Foto: MUP

[1] Član 4, Zakon o kulturnim dobrima, ,,Sl. glasnik RS“, br. 71/94, 52/2011 – dr. zakoni i 99/2011 – dr. zakon). https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_kulturnim_dobrima.html.

[2] Čl. 12, Zakon o kulturnim dobrima.

[3] čl. 204, Krivični zakonik.

The post ČUDNI PUTEVI RIMSKE STELE – Kulturno dobro koje je otkriveno, ukradeno i pronađeno za svega 13 dana appeared first on Kulturni kišobran.

U okviru platforme, Novi Sad će dobiti spomenik mira „One day…“ koji je kreirala svetski poznata multimedijalna umetnica i mirovna aktivistkinja Joko Ono. To je jedan od ključnih programa u okviru „Tvrđave mira“ koji se realizuje u saradnji sa EXIT fondacijom, uz sufinasiranje Fondacije „Novi Sad 2021“ i kompanije NIS, povodom obeležavanja stogodišnjice od potpisivanja Versajskog mirovnog sporazuma i završetka Prvog svetskog rata. Spomenik, koji će biti otkriven 28. juna, biće nova kulturno-turistička atrakcija grada i doprineće promociji Novog Sada na međunarodnoj sceni.

Nakon programskih platformi „Kaleidoskop“ „Doček“ i „Budućnost Evrope“ četvrta platforma „Tvrđava mira“ koja počinje 7. juna i trajaće do 7. jula obuhvatiće više od 20 događaja (predstave, koncerti, filmovi, izložbe domaćih i regionalnih umetnika) koji, na neposredan ili posredan način, šalju poruke mira.

„Pokretanjem svake od tih platformi mi polako pripremamo publiku za 2021 – godinu titule, odnosno publika se navikava na programski koncept kojim ćemo se te godine predstaviti u Evropi i svetu. Takođe podižemo naše kapacitete, a to su mnogobrojne ustanove kulture, obrazovne institucije, vaninstitucinalna scena, kulturne i kreativne indsutrije. Fondacija „Novi Sad 2021“ je most koji treba da poveže sve te aktere u okviru platoformi, kojima će se Novi Sad predstaviti kao prestižan grad.“ rekao je direktor Fondacije „Novi Sad 2021“, Nemanja Milenković, na konferenciji za medije održane povodom pokretanja programske platforme „Tvrđava mira“.

Na njegove reči nadovezao se predsednik UO Fondacije EXIT, Ivan Petrović: „Izgradnja mira je nešto čime se Exit bavi od početka i što je nama iz Exit fondacije jedan od ključnih ciljeva. Bez mira ne možemo da očekujemo napredak i razvoj. Mi ne pričamo o ratu, već slavimo mir“.

Ovakve vrste programa su nešto što, uz druge kreativne platforme, ideje, programe i ljude Srbiju u svetu predstavlja u sasvim novom svetlu, kako kaže viša savetnica predsednika Vlade Srbije za kreativne industrije i turizam, Ana Ilić.

„Novi Sad je stvarno fenomenalan primer kako se kroz kreativne industrije može razvijati grad, stvarati nove vrednosti i nadam se da će i drugi gradovi u Srbiji poći za ovim primerom i takođe se na taj način razvijati, koristiti kulturno i industrijsko nasleđe u stvaranju novih vrednosti i osnaživati našu kreativnost“, istakla je Ana Ilić.

„Kada govorimo o pokretanju platformi, onda govorimo o zajedničkom radu i planskom razvoju. Kultura nije izdvojena sfera, kultura je važno polje života, koja povezuje ljude, jača osećaj, pripadnosti zajednici, na kraju krajeva formira identitet jedne sredine“, rekao je član gradskog veća za kulturu, Dalibor Rožić.

Deo platforme „Tvrđava mira“ je i festival klasične muzike „NEO“ , koji se, svojim programom, odlično uklopio u ideju platforme, naglašava direktor tog festivala, Marko Miletić. Jedan od programa je  muzička predstava „Priča o vojniku“  zakazana za 8. jun u Studiju M, u 20 časova, koja govori o posledicama rata sa kojima se suočava vojnik po povratku kući, kao i „Sevdah“ u okviru kog će, 9. juna u Sinagogi sa početkom u 20 časova, muzičari sa prostora bivše Jugoslavije na zanimljiv i nešto drugačiji način dočarati Novosađanima sevdalinku. Uživanje u muzici prirediće i ženski ansambl „Kaliomene“ koji spaja duhovnu muziku i savremenu tehnologiju. Taj neobičan sastav nastupiće 11. juna u novosadskoj Katedrali – Crkvi imena Marijinog u 20 časova.

Jugoslaviju u malom predstaviće izložba 8. juna u 18 časova, u Alekse Šantića 27, u zanimljivom kutku Novosađanina Zorana Jankovića, koji je već godinama kolekcionar raznih predmeta i proizvoda nastalih u nekadašnjoj državi. Oko hiljadu predmeta, koji će biti izloženi, dočaraće svakodnevnicu Jugoslavije, ali i razvoj industrije i dizajna.

Jubilarni 5. filmski fest 21114, Novog kulturnog naselja, koji je zakazan za 14. 15. i 16. jun obuhvatiće aktuelne filmove iz regiona i otvoriti dijalog o traumama nastalim u ratovima tokom ’90. godina.

The post Novi Sad dobija spomenik „One day…“ koji je kreirala Joko Ono appeared first on Kulturni kišobran.