Snažne reakcije publike izazvala je kako tema ove predstave, koja se bavi jednim od najvećih javnozdravstvenih izazova savremenog sveta – demencijom, tako i činjenica da je u pitanju teatar zajednice, te da su na sceni žene koje sa publikom dele doživljaj života sa demencijom, kroz prizore vlastitih sećanja i tuđih ispovesti, kroz halucinacije i paranoje, kao i kroz rituale brige i suočavanja sa smrću. Izvođenje počinje u 19 časova, a ulaz je slobodan. Predstava se izvodi na srpskom jeziku, uz obezbeđene titlove na mađarskom jeziku.

Istražujući različite oblike i nivoe ejdžizma, autorski tim predstave prepoznao je demenciju kao središnju temu, bolest koja duboko oblikuje živote starijih ljudi i njihovih bližnjih, ali sve češće dotiče i generacije srednje dobi. Nastala kroz višemesečni pozorišni proces sa zajednicom iz Futoga i Novog Sada, u produkciji Kulturnog centra „Mladost“ Futog, predstava prikazuje iscrpljujuće okolnosti u kojima se, gotovo bez predaha, nalaze osobe sa demencijom i njihovi (neformalni) negovatelji. Publika nije samo posmatrač – „Ne zaboravi me“ poziva na aktivno učešće, podsećajući da zaborav nije samo individualno iskustvo bolesti, već i pitanje društvene odgovornosti.

U Srbiji sa demencijom živi oko 160.000 ljudi, na svetskom nivou je u pitanju više od 55 miliona ljudi, a procene su da će se taj broj, do 2050. godine utrostručiti, dosežući 139 miliona obolelih.

Autorski i umetnički tim predstave čine: Lazar Jovanov, Branka Bajić, Dragan Živančević, Lazar Novkov, Ivan Pravdić, Sonja Leštar, Maja Grgić, Dušan Mamula. Stručni saradnici: Nataša Todorović, Milutin Vračević, Sandra Babić. Izvođačice i učesnice u projektu su: Milka Dmitrašinović, Slavica Broćeta, Ljubica Jankov, Biserka Savićević, Lenka Angelina Dinjaški, Natalija Marinković, Stanka Parać Damjanović, Ljiljana Mamula, Tatjana Vukosavljević, Nataša Ivanišević, Slobodanka Gavrilović, Angelina Bencun, Kristina Dorić. 

Predstava „Ne zaboravi me“ deo je projekta Caravan of Solidarity: Intergenerational Journey for Older People Rights, koji ima za cilj da promoviše prekograničnu saradnju između Srbije i Mađarske, kroz primenjenu pozorišnu umetnost, kako bi se osvetlio problem diskriminacije starijih lica i socio-ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju starije osobe. Projekat je sufinansiran sredstvima Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska–Srbija (2021–2027), u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA), uz podršku AP Vojvodine i Grada Novog Sada. Vodeći partner: Pinceszínház Közhasznú Nonprofit Művészeti Kft. Iz Segedina, a partner iz Srbije je Ustanova za kulturu i obrazovanje, Kulturni centar „Mladost“ Futog.

Foto: Nata Korenovskaia

The post „Ne zaboravi me“ u Subotici – snažna predstava o bolesti koja menja živote appeared first on Kulturni kišobran.

Ova teatarska satira i dokumentarna rekonstrukcija izaziva žestoke emocije i duboku refleksiju.

Inkubator, kao stroj koji čuva prerano rođenu decu – u predstavi se izjednačava sa mehanizmom ljudske krhkosti u ratu. U izvedbi Slovenskog Mladinskog Gledališča, scena Al-Šifa bolnice u Gazi, u kojoj inkubatori gube struju usled izraelskih napada, oslikava dilemu: šta se događa kada tehnologija koja štiti život prestane da radi?

Frljić se ne igra metaforama – već u prvih nekoliko minuta predstave neko podigne kartonski znak s natpisom „Al-Šifa“, dok glumci nose vojnu opremu s oznakama IDF.

Ova direktnost, praćena rekonstrukcijom dokumentarnih prizora i dramatičnim eskalacijama, čini da publika ne može da ostane ravnodušna. Može se primetiti da su ovakva teatralna sredstva potresna, ali ne prelaze u moralizaciju – reč je o pozivanju na razmišljanje, ne na osudu.

Dramaturgija predstave nije klasična – Frljić koristi nelinearni narativ, salto između apsurda, groteske, ali i potresnih scena, što publici ne daje gotov moralni sud, već prostor za sopstveno preispitivanje. U jednoj od ključnih analiza, ističe se da je upravo „strukturna političnost“ – oblik priče, ne samo sadržaj – ono što čini ovu predstavu radikalnnom.

„Inkubator“ na Desiré Central Stationu potvrđuje Frljića kao jednog od najprovokativnijih savremenih reditelja. Njegov teatar ne dozvoljava beg u lepotu, već grabi gledaoca i tera ga da se suoči sa nelagodnim istinama. U Subotici je, u tom smislu, ova predstava bila više od umetničkog događaja – bila je emotivni prozor u realnost u kojoj su životi najnezaštićenijih uvek na ivici.

The post Moćna izvedba „Inkubatora“: Frljić na Desiré festivalu pomera granice savremenog teatra appeared first on Kulturni kišobran.

Na konferenciji za novinare povodom održavanja festivala objavljeni su dobitnici ovogodišnjih nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji – pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević u kategoriji domaćih stvaralaca i reditelj Mišel Azanavisijus u kategoriji inostranih stvaralaca.

Ove godine je drugi put dodeljena i regionalna nagrada “Aleksandar Lifka”, a čiji je dobitnik glumac Igor Galo. Na konferenciji za medije predstavljen je i program dve takmičarske selekcije – Glavnog takmičarskog programa i takmičarskog programa Paralele i sudari.

Dušan Kovačević je srpski pisac, scenarista i reditelj rođen 1948. godine u Mrđenovcu pored Šapca. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Napisao je i režirao preko 20 pozorišnih drama prevedenih na 27 jezika i odigranih širom sveta. Samo u beogradskim pozorištima odigrano je više od 3.000 njegovih predstava, koje je gledalo preko 1.9 miliona gledalaca.

Dušan Kovačević napisao je i 11 scenarija za višestruko nagrađivane igrane filmove kao što su “Podzemlje – Underground” Emira Kusturice, “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića, “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana, “Balkanski špijun” (u sopstvenoj režiji), “Sabirni centar” Gorana Markovića, i druge. Film “Nije loše biti čovek”, za koji potpisuje i scenario i režiju, s velikim uspehom je prikazivan u bioskopima u Srbiji i inostranstvu tokom 2021. i 2022. godine. Od 1973. godine je član Udruženja književnika Srbije, a od 1998. godine direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Mišel Azanavisijus je rođen i odrastao u Parizu. Njegovi baka i deda su bili poreklom iz Litvanije, ali su se preselili u Francusku 1920-ih. Azanavisijus je pohađao umetničku školu i nastavio da radi kao reditelj reklama i televizijskih projekata. Godine 1999. napisao je i režirao svoj prvi igrani film „Mes amis“ (1999), u kojem je igrao njegov brat Serž Azanavisijus.

Njegov sledeći dugometražni igrani film, špijunska parodija, „OSS 117: Kairo, gnezdo špijuna“ (2006) imao je uspeha na francuskim blagajnama i garantovao je nastavak, „OSS 117: Izgubljeni u Riju“ (2009), koji je takođe bio hit. Azanavisijus je privukao pažnju međunarodne publike objavljivanjem gotovo nemog filma, „Umetnik“ (2011), u kojem su glumile njegova supruga Berenis Bežo i zvezda  filmova “OSS 117” Žan Dižardin. Film je bio veliki hit i pobrao mnoge velike nominacije i nagrade, među kojima i Oscara, nagradu BAFTA i nagradu César za najbolju režiju.

Igor Galo je rođen 5. decembra 1948. godine u Ćupriji. Prvu ulogu je ostvario u filmu “Imam dvije mame i dva tate”, režisera Kreše Golika 1968. godine. Nakon toga je ostvario niz zapaženih uloga na filmskom platnu, a verovatno je najpoznatiji po ulozi Bambina u filmu “Most”, Hajrudina Šibe Krvavca, barem u Narodnoj Republici Kini. Glumio je u nekim od najpoznatijih jugoslovenskih filmova — “Valter brani Sarajevo”, Hajrudina Šibe Krvavca “Divljim anđelima” (1969) Fadila Hadžića, sa Nedom Arnerić, “Maškaradi” (1971) Boštjana Hladnika – javno zabranjenim filmom u SFRJ, “ Poslijepodnevu jednog fazana” (1972) Marijana Arhanića, i mnogim drugima. Dobio je nagradu “Marjan Rotar” Pula Film Festivala za doprinos hrvatskom filmu i nagradu “Fabijan Šovagović”, za životno delo, koju dodeljuje Društvo hrvatskih redatelja, 2018. godine.

Glavna takmičarska selekcija

Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čini 12 evropskih ostvarenja. Na programu će se naći filmovi:  “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša” reditelja Andreasa Dresena, “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, “Ne” Ditriha Brugemana, “Nežno” Lasla Čuja i Ane Nemeš, “Rimini” Ulriha Zajdla, “Lepe devedesete” Lorenca Di Amika De Karvalja, “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija, “Devojački film” Ali Hapasalo, “Magnetna rezonanca” Kristijana Munđiua, “Blizu” Lukasa Donta, “Pušenje izaziva kašalj” Kventina Dupijea, i “Rez” Mišela Azanavisijusa.

Selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, glavni predavač u SOFA (School of Film Advancement). Na Festivalu evropskog filma Palić bio je umetnički direktor od 2005. do 2017. godine, a takođe je i kustos Nedelje kritike na manifestaciji Tallinn Black Nights Film Festival. Poslednje dve i po decenije radi kao filmski kustos i kritičar na brojnim filmskim festivalima širom Evrope, Gete-Institutu i Francuskom institutu.

Žiri glavnog takmičarskog programa ove godine čine producenti Majkl Džejms Mekmahon i Katriel Šori, glumica Katarina Radivojević, producentkinja, selektorka i kustoskinja Lorna Ti, i selektor festivala u Kotbusu Džošua Džadi.

Paralele i Sudari

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari” biće prikazani filmovi “Tiha zemlja” Agnješke Voščinske, “Glupaci” Tomaša Vasilevskog, “Granice ljubavi” Tomaša Vinskog, “Vizija leptira” Maksima Nakonečnija, “Igrani film o životu” Dovil Šarutit, “Anadolski leopard” Emrea Kajisa, “Bioskop Sabaya” Orita Fouksa Rotema, “Vlažan pesak” Elene Naveriani, “Izbrisati Franka” Gabora Fabricijusa i “Ujak” Davida Kapaca i Andrije Mardešića.

Selektorka programa “Paralele i Sudari” je Julija Sinkevič, filmski producent, selektor, konsultant, suosnivač i član Nadzornog odbora Ukrajinske filmske akademije, član Nadzornog odbora Ukrajinskog instituta, član Evropske filmske akademije. Poslednjih 10 godina Julia je radila kao generalni producent Međunarodnog filmskog festivala u Odesi.

Žiri programa “Paralele i Sudari” čine filmski kritičari Natalija Serebriakova iz Ukrajine, Volfgang Martin Hamdorf iz Nemačke, i Martin Milinković iz Hrvatske.

FIPRESCI žiri, žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara, 29. Festivala evropskog filma Palić čine Mikele Sancisi, Sunčica Unevska i Ingrid Berbaum.

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: KomunikArt

The post 29. Palić Film Fest od 16. do 22. jula appeared first on Kulturni kišobran.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici je najveći teatrološki skup u ovom delu Evrope i okuplja teoretičare i pozorišne istraživače iz 16 zemalja i sa tri kontinenta. Ukupno 30 učesnika ovog važnog skupa za pozorišnu umetnost biće većim delom gosti u Subotici, a manji deo učesnika će svoj rad predstaviti online uključenjem. Ceo događaj biće upriličen u novom prostoru Gradske biblioteke u Subotici.

Tokom trajanja festivala biće održana izložba studentskih plakata, na kojoj će biti predstavljeni radovi studenata III godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, sa odseka Primenjena grafika i predmeta Ilustracija, u klasi profesora Rastka Ćirića. Izložba posvećena ovogodišnjim dobitnicima nagrade Mali princ, biće posvećena stvaralaštvu Jovana Carana i Ljudmile Konstantinove Hense. Tokom festivala biće održana i izložba Pozorišta za decu Kragujevac.

Radionica “Razne maske za pozorišne daske” koju vode studenti Fakulteta primenjenih umetnosti Beograd sa svojim profesorom za učenike Politehničke škole Subotica, ima za cilj da prazne i neutralne maske pretvori u u maštovite  karaktere iz stvarnih ili zamišljenih pozorišnih predstava. Kreativna radionica “Vesela družina” sa Sofijom Simić za osnovce u fokusu ima lutku kao rekvizit i sredstvo iskazivanja u pozorištu. Lutkarska radionica Branke Rudman namenjena je pedagozima, a naglasak je na komunikaciji kao ključnom aspektu u radu s decom.

Na festivalu će biti promovisane knjige “Lutkarski simulakrumi” dr Zorana Đerića, 14. broj časopisa za lutkarsku umetnost NITI  (izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine), publikacija “70 godina mladih: Pozorište mladih Sarajevo” Dubravke Zrnčić-Kulenović, i Zbornik radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” (knjiga 11, izdavač: : Otvoreni univerzitet Subotica,Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine).

Podsećamo, u okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

Foto: Promo

The post Bogat prateći program na 28. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica appeared first on Kulturni kišobran.

U takmičarskom programu naći će se dve produkcije iz Srbije. Predstava „Teatru s ljubavlju“ Dečjeg pozorišta Subotica je odraz ljubavi prema pozorištu lutaka, a režirali je su istaknuti reditelji Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, koji su i osmislili kompletan scensko vizuelni ambijent, lutke, kostime i koreografiju. Oba autora predstavom izražavaju zahvalnost glumcima i njihovoj posvećenosti sceni i pozorištu, dok različite vrste lutaka oživljavaju kroz muziku, ples i veštu animaciju glumaca. Predstava „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac, reditelja Jakuba Maksimova, autorska je adaptacija lirskog romana koji je pre skoro jednog veka napisao Feliks Salten, koju prati muzika svirana uživo na nekoliko perkusija. Predstava govori o odrastanju i upoznavanju sveta malog jelena, a tokom predstave će publika s njim proživeti njegovo detinjstvo, radosti i poteškoće njegovog odrastanja.

Iz Rusije stiže predstava „Lutkarskastrastpremakraljuliru” u izvođenju Karabaska Teatra, a iz dalekog Brazila ostvarenje „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster. Nemačko Pozorište Gruene Sosse izvešće predstavu „Tri puta kralj”, češki Drak Teatar „Uspavanu lepoticu”, predstavu „Aero” osmislio je teatar Odivo iz Slovačke a iz Izraela je predstava „Guli” u produkciji Galilejskog multikulturnog pozorišta.

Iz susednih zemalja dolaze četiri predstave: Vaskakas Puppet Theatre izvešće predstavu „Vuk”, Državno lutkarsko pozorište Varna iz Bugarske predstaviće se ostvarenjem „Palčica“, iz Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac (Hrvatska) je predstava „Na tragu”, dok predstava „Peća i vuk” dolazi iz Dječijeg Pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Žiri glavnog takmičarskog programa čine Sandrin Gratalup, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske, i ovogodišnji dobitnici nagrade “Mali princ”: reditelj i glumac  Jovan Caran, kao i kreatorka lutaka, kostima i scenografije Ljudmila Konstantinova Hense iz Kazahstana. Ove godine je po prvi put oformljen i Mladi žiri, koji čine deca osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Ovaj žiri će dodeliti Nagradu mlade publike za najbolju predstavu.

 Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Foto: Promo

The post Objavljen takmičarski program 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica appeared first on Kulturni kišobran.

Cilj festivala je promovisanje ekoloških principa i životnog stila koji ima pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Ekologiju i borbu za zdravu životnu sredinu posmatramo kao borbu protiv kapitalističkih odnosa u društvu i ne odvajamo je od klasne borbe. Promovišemo antifašizam kao univerzalnu humanističku vrednost i temelj društva zasnovanog na jednakosti, bratstvu i solidarnosti među ljudima“, navode organizatori.

Festival se organizuje i kako bi se podržale samoorganizovane solidarne inicijative u Subotici. Ove godine prihod od ulaznica biće usmeren za inicijativu Obrok solidarnosti, u okviru koje samoorganizovana grupa pod okriljem subotičkog ogranka organizacije Združena Akcija Krov nad glavom, kuva i distribuira tople obroke ugroženim ljudima na teritoriji grada Subotice. Do sada se kroz akciju skuvalo i podelilo preko 3000 toplih obroka. Svojim doprinosom želimo da pomognemo da akcija traje što duže.

„Smatramo da susret ova dva koncepta i njihovo sprovođenje u praksi, zaštite životne sredine u odnosu na prirodu i antifašizma u odnosu na društvo može obezbediti održiv razvoj i jednakost i humane odnose u našim selima, gradovima i društvima, zato – EKOSLAVIJA!“, poruka je organizatora.

ULAZNICE: u pretprodaji, prvi dan (petak, 6. avgust) 500 dinara, drugi dan (subota, 7. avgust) 600 dinara, komplet 1000 dinara.

Mogućnost kampovanja, korišćenje kampa: 800 dinara. Broj mesta u kampu ograničen, prijave na: kamp@ekoslavija.com

Prodajna mesta:

Subotica: Mini Jugoslavija, Otmara Majera 10, Cafe Dvorištance.

Novi Sad: Bar Crni Ovan

Sombor: Bar Dve krigle debele

Senta: Bar Zentropia

Bačka Topola: Izlog ideja

Organizatori: Ekoslavija, 4.Mini Jugoslavija

Pokrovitelj: Grad Subotica      

Podrška: Štamparija Svitak Art Subotica, Prelom izdavaštvo Novi Sad, The Dvorištance Subotica.

PROGRAM PO DANIMA:

6. Avgust (PETAK)

14H

Eko radionice za decu i mlade

Interaktivne radionice za decu i mlade. Teme koje će se obrađivati su: Permakulturni organski uzgoj hrane, pravilno upravljanje otpadom – reciklaža i kompostiranje, ušteda energije u domaćinstvu, primena obnovljivih izvora energije.

15H

Oslikavanje eko murala

Subotički umetnici oslikavaju eko mural na prikladnoj površini u parku Mini Jugoslavija. Pridružite im se!

16H

HEMP (r)Evolution

Predavanje i radionica: Upotreba industrijske konoplje u građevinarstvu i drugim oblastima, upcycling i recycling. Ede Šinković, vajar poreklom iz Mileševa kod Bečeja, i eko aktivista nas vodi kroz ovu uzbudljivu priču u kojoj će se truditi da nam prikaže značaj koji gajenje i upotreba industrijske konoplje u raznim oblastima ima za životnu sredinu. 

17:30H

Projekcija dokumentarnog filma „Tok: Zbog ljubavi prema vodi“ (Flow: For Love of Water, 2008)

Nakon projekcije razgovaramo o privatizaciji vode, ekološkom aktivizmu i značaju zaštite prirodnih resursa. Razgovor vodi: Saša Perić, Samoobrazovni univerzitet Svetozar Marković Beograd.

Voda je osnov našeg života, svako živo biće na planeti zavisi od nje. Ovaj film nas suočava sa uznemirujućom realnošću činjenice da se neko igra sa našim osnovnim resursom, da velika pohlepa multinacionalnih korporacija preti da ugrozi egzistenciju milijardi ljudi i dovede u opasnost našu životnu sredinu. Istina je stvarno zabrinjavajuća i ne treba je gurati pod tepih, jer, kako se čini, planeta ostaje bez izvora vode, što imajući u vidu našu zavisnost od nje, nije dobra vest. I kao što kaže jedan od učesnika u filmu, „Ratovi se vode zbog nafte, ali sve to se može ponoviti i zbog vode“. Ovaj film je značajan zato što poakzuje da je ipak moguće boriti se protiv interesa velikih korporacija i moćnika i da obični ljudi kada se organizuju i udruže mogu zaštiti ono bez čega život na planeti ne bi bio moguć. Film je dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film na festivalu u Vejlu, a na Sundance festivalu je nominovan za istu nagradu. Režija: Irena Salina. Trajanje: 83 min.

KONCERTI:

20H

Stroberiz

Subotička kantaurorka Ana Marija Tumbas odnedavno nastupa pod imenom Stroberiz a na subotičkoj sceni aktivna je u više muzičkih projekata. Objavila je nekoliko EP izdanja i brojne singlove.

21H

KurtaUtca

Alternativna vojvođanska folk banda izdala je 3 EP-a do sada i predstaviće nam svoju eklektičnu mešavinu tradicionalne muzike i savremenog zvuka.

22H

Nemi pesnik

Ovaj novosadski sastav oformljen je 2018. godine a prošle 2020. godine njihov singl “Koliko si luda” proglašen je hitom godine od strane Radija 202.

23H

LEPŠA BRENA

Lepša Brena je muzički duo osnovan od strane Atile Antal i Višnje Žugić. Kako kažu, bend su formirali kako bi spojili poglede, ideje, inspiracije i misli o arhitekturi sa indie electro pop muzikom, tako stvarajući novi muzički pravac… arhi-pop.

00H

VIZELJ

Nabrijano, besno, električno. Tri reči koje savršeno opisuju muziku i nastup ovog mladog beogradskog eksperimentalno alternativnog rok trojca koji je trenutno u procesu promovisanja svojih novih pesama.

„Vizelj ima nešto što su imali i Šarlo Akrobata i rana Azra.” -Nikola Vranjković

7. avgust (SUBOTA)

12H

Kritična masa

Biciklistička vožnja na relaciji Mini Jugoslavija – Palić – vožnja kroz zaštićena područja Selevenjske pustare – Mini Jugoslavija. Popularizacija bicikla kao održivog prevoznog sredstva.

15H

Izložba radova underground umetnika

U zatvorenom prostoru parka Mini Jugoslavija, svoje radove izlažu slobodni underground umetnici iz Subotice, Bačke Topole, Kikinde i Novog Sada, koji već dugo godina stvaraju i izražavaju svoj svet koji žive. Damir Pavić Septic (SU), Senka Kokić – Shadow art (SU), Kristina Rilak – Solidblackcore (BT), Luka Zerdav (KI), Bojana Jarošenko (NS). Borci za kreativni anarhizam smatraju da je – Sloboda bez mašte praznina dodajući da inspiraciju pronalaze u svetu u kojem živimo, nasilju koje doživljavaju i koje vide oko sebe.

15:30

Promocija projekta Ženski glasovi i izložba fotografija Portreti žena

U saradnji sa UG “Klara I Rosa” predstavljamo projekat “Ženski glasovi”, koji je osmišljen sa ciljem da se zabeleže sudbine različitih žena i čuje njihov glas.  Promocija sajta, radio formi i izložba fotografija Potreti žena održaće se u sklopu Festivala ekologije i antifašizma Ekoslavija. Predstavljajući pojedinke iz različitih društvenih i ekonomskih slojeva, nacionalnih, urbanih ili ruralnih sredina dajemo glas zajednici u kojoj živimo i radimo. Čuti priču drugačije od sebe otvara vidike a dati glas nevidljivoj osnažuje.

16:30H

Antifašizam juče danas sutra

Debata o pojavnim formama fašizma danas, istorijatu ranijih formi i načinima suprotstavljanja i borbe. Učesnici: predstavnici antifašističkih organizacija i kolektiva iz Srbije i bivše Jugoslavije.

18:00H

Predstavljanje zbornika “Ovo svakome može da se desi” Združene akcije Krov nad glavom.

Zbornik tekstova „Ovo svakome može da se desi“ sa podnaslovom „Iskustvo borbe protiv prinudnih iseljenja“ predstavlja objedinjeno iskustvo građanki i građana koji su se angažovali u akcijama solidarnosti povodom prinudnih iseljenja.

Da li su ta izvršenja zapravo u skladu sa Zakonom? Zašto se nepravde prema običnim ljudima dešavaju i šta se može učiniti povodom toga jesu neka od pitanja na koje su pokušali da daju odgovore autorke i autori tekstova u ovom zborniku: Ana Krstić, Ivan Zlatić, Danilo Jovanović i Ivana Anđelković.

KONCERTI:

20H

Kalo

Žestoki hardcore-punk bend na sceni je aktivan duži niz godina i dolaze nam sa svojim beskompomisnim nastupom i furioznom svirkom.

21H

NAGÖN

Nagon je glasan, prštav, varvarske horde iz mračnog srca Evrope.

Čist ulični R’n’R u svojoj sirovoj i neuglađenoj slavi, onakvoj kakva je uvek trebala da bude!

22H

Neprijatelj prelazi zeku

Bend je nastao 2012. godine, dolaze iz Novog Sada, a do sada su objavili četiri albuma melodičnog pank-rok zvuka.

23:00H

Zbogom Brus Li

Dobro poznati pankburaški sastav dolazi na Ekoslaviju u punom sastavu i spremni da naprave pravu feštu!

00:30H

Samostalni referenti

Beogradski turbo ska pank bend, iza sebe imaju dugogodišnji muzički staž i prava su festivalska atrakcija!

Foto: Promo

The post Ekoslavija u Subotici 6. i 7. avgusta (PROGRAM) appeared first on Kulturni kišobran.

Ove godine na Paliću će prvi put biti organizovana radionica festivalske mreže MIOB („Moving Images Open Borders”) za blogere, vlogere i influensere iz šest zemalja. Na ovaj način FEF prati i savremene trendove u medijskom praćenju festivala, istovremeno se obraćajući novoj i mladoj publici, koja se tek upoznaje sa širinom i bogatstvom evropskog autorskog filma.

Radionicu filmske kritike, koja će okupiti devet mladih kritičara iz šest zemalja, vodiće Nil Jang, selektor programa “Paralele i sudari” i “Mladi duh Evrope” na festivalu.

Edukativni program “Kako se gleda film – mala škola bontona je radionica namenjena deci osnovnoškolskog uzrasta od 10 do 15 godina I posvećena edukaciji u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti. Namera je da se podstakne kultura odlaska u bioskope i kultura gledanja audiovizuelnih sadržaja, ali i da se svest polaznika potkrepi teorijskim znanjima iz navedenih oblasti.  Autorski tim projekta čine koordinatori programa Zoran Janković i Đorđe Bajić, organizator projekta Nemanja Boškov i koordinatorka projekta Nevena Đonlić.

DOKSrbija radionica dokumentanog filma na Palićkom filmskom festivalu deo je projekta godišnjeg programa radionica koje organizuje udruženje. Sarađujući sa filmskim festivalima u celoj Srbiji, cilj je da se podstakne i podrži decentralizacija nacionalne dokumentarističke scene.  DOKSrbija radionica na Palićkom festivalu fokusiraće se na aktuelnosti u dokumentaristici, produkcione aspekte realizacije međunarodnih projekata, pre svega između država različitog produkcionog kapaciteta, kao i na prelazak u online okruženje tokom faza razvoja projekata i distribucije. 

Na festivalu će biti promovisana knjiga “Neda Arnerić: Od sna do jave, i natrag” , koja će na jedinstven način približiti čitaocima detalje iz života slavne glumice i upoznati ih sa magijom koju je širila velikim platnom. Autorka knjige i novinarka Tatjana Nježić svojom najnovijom knjigom uspela je da prikaže ne samo glumački portret Nede Arnerić već i da oslika njen put od sna do jave, i natrag. Biće predstavljena i knjiga Aleksandra Đuričića “Glogi” o doajenu našeg glumišta Nebojši Glogovcu, u kojoj će čitaoci mogu da pronađu svedočenja njegovih najbližih prijatelja, ali i ranije neobjavljivane pesme ovog glumca, koje je pisao za svoju dušu. Program posvećen izdavaštvu zaokružuje predstavljanje antologije „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“ našeg istaknutog filmskog stvaraoca Slobodana Šijana, koja donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma.

Izložba „Tragovi jednog vremena – Filmski plakat 1945-1970.”, biće posvećena filmskim plakatima iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Za izložbu je odabrano 50 plakata filmova koji su nastali 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije, kao što su „Skupljači perja”, „Kad budem mrtav i beo”, „Rani radovi”, „Marš na Drinu”, „Kapetan Leši” i mnogi drugi.

Na okruglom stolu “Dometi aktuelne slovenačke kinematografije” fokus će biti na umetničkim dometima, kulturnoj politici i produkcionim aspektima kinematografije Slovenije danas, sa posebnim osvrtom na filmove i autore/ke u programu “Slovenija u fokusu” na Festivalu evropskog filma Palić. Učesnici će takođe govoriti o filmskoj umetnosti u Sloveniji u jugoslovenskom periodu i doprinosu istaknute glumice Milene Zupančič, laureatkinje FEF PALIĆ 2021. U ovom programu učestvovaće gosti iz Slovenije – filmski poslenici i stvaraoci, predstavnici Filmskog centra Srbije i FEF Palić, a razgovor će voditi dr Ivana Kronja, filmolog, filmska kritičarka i koordinatorka Dana slovenačkog filma.

Publika će u Abaziji tokom festivala moći da prati i koncertni program, tokom kojeg će nastupiti sastavi Gordanov bluz ghetto, Perpetuum Mobile, E-Play, Nafta i drugi.

U okviru projekta Panona Net, u saradnji sa Gradom Vukovarom, Otvoreni univerzitet Subotica organizovaće dve radionice kreiranja grafita na platnu. Prva radionica će biti održana u periodu od 16.07. – 19.07.2021 tokom 28. Festivala evropskog filma Palić. Cilj radionice kreiranja grafita na platnu je saradnja, razmena ideja i iskustva kao i stvaranje grafita na platnu sa motivima iz oblasti filma. Tokom 4 dana trajanja radionice, grafiteri u Subotici će prisustvovati uključenjima uživo iz Vukovara gde će organizatori VukovArt festivala i umetnici iz Hrvatske u formi predavanja preneti svoje iskustvo u izradi grafita i murala. Kreirani grafiti na platnu će nakon radionice biti izloženi na Velikoj terasi na Paliću u formi izložbe.

Jedan od pratećih programa biće i panel diskusija „Koncept upravljanja otpadom u Subotičkom regionu i Zelena agenda EU za Zapadni Balkan“, u skladu sa orijentacijom Festivala evropskog filma Palić da tematizuje pitanja od značaja za životnu sredinu, i naročito Palićko jezero.

Ovogodišnje, dvadeset osmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u tradicionalnom festivalskom terminu, od 17. do 23. jula na Paliću i u Suboticu, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se ove godine održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću.

Foto: Promo

The post Prateći program 28. Festivala evropskog filma Palić appeared first on Kulturni kišobran.

U okviru ove selekcije naći će se 12 ostvarenja iz ove zemlje: „Neću da budem luzerka“, „Pođi sa mnom“, „Ne zaboravi da dišeš“, „Korporacija”, „Bik“, „Ona lovi“, „Marsova luka”, „Muzika je vremenska umetnost: LP film Laibach“, „Odlaženje“, „Istorija biciklizma“, „Nerazdvojni“, i „Rešetari sa Crvenog krsta“.

Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u bioskopu Eurocinema u Subotici. Ove godine uvedena je i specijalna počasna nagrada „Aleksandar Lifka” za doprinos regionalnoj kinematografiji, koja će biti uručena slovenačkoj glumici Mileni Zupančić.

U selekciji „Slovenija u fokusu”, tokom trajanja festivala biće prikazana četiri igrana dugometražna filma. 

„Neću da budem luzerka” u režiji Urše Menart prati istoričarku umetnosti u kasnim dvadesetim, koja se bori za samostalnost i dostojanstvo u urbanom miljeu nezaposlenosti i prekomorskih migracija. U filmu „Pođi sa mnom” Igora Šterka izlet troje tinejdžera prerasta u dramu u dubini šume, dok film otkriva dosad neviđene lepote prirode Slovenije. „Ne zaboravi da dišeš“ u režiji Martina Turka je lirska i angažovana drama odrastanja o 15-ogodišnjem mladiću Klemenu u malom ruralnom mestu. „Korporacija” Mateja Nahtigala u fokusu ima kontroverznog policijskog inspekora Leona Gala, koji rešava slučaj vezan za najveću investiciju u istoriji grada.

Na repertoaru će biti i tri kratkometražna igrana ostvarenja: „Bik” reditelja Bojana Laboviča napeta je drama o nastavniku likovnog bez posla Milanu, i biku u potrazi za životom, koji je pobegao iz klanice; „Ona lovi” Urške Đukić govori o samostalnoj ženi bez ljubavi koja odlučuje da postane lovac na šumsku divljač, a „Marsova luka” Maura Lainščeka predstavlja intimni portret jedne luke i njenog odnosa sa gradom.

Program “Slovenija u fokusu” će predstaviti i dva dugometražna dokumentarca sa muzičkom tematikom. „Muzika je vremenska umetnost: LP film Laibach”  je ostvarenje Igora Zupea koji predstavlja spektakularni portret svetski poznate, kultne grupe industrial muzike i neponovljivog art-koncepta. Film „Odlaženje” u režiji Petre Seliškar filozofska je meditacija o životu slovenačkog poete, gitariste i lautiste Tomaža Pengova, čiji je album „Otpotovanja” iz 1973. bio prvi kantautorski album u nekadašnjoj SFRJ.

Kratki dokumentarni film iz Slovenije biće predstavljen kroz tri naslova. „Istorija biciklizma“ (reditelj Karpo A. Godina) tematizuje misao da bickli nisu deo bili deo nacističke propagande već deo istorije slobode. „Nerazdvojni” (režija Marko Naberšnik)  prati grupu prijatelja koja pronalazi način da se poveže tokom pandemije Covid-19 i čestita drugu rođendan. „Rešetari sa Crvenog krsta”  Dragomira Zupanca govori o slovenačkoj manjini u Beogradu, kroz priču o stogodišnjoj radionici za sita i rešeta majstora Debeljaka, oca i sina.

Milena Zupančić dobitnica počasne nagrade „Aleksandar Lifka”

Milena Zupančić, ovogodišnja dobitnica počasne nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos regionalnoj kinematografiji, jedna je od najznačajnijih jugoslovenskih glumica. Za ulogu u filmu „Idealist“ (1976) nagrađena je „Zlatnom arenom” u Puli i priznanjem „Carica Teodora” na glumačkom festivalu u Nišu, a popularnost je utvrdila ulogama u filmovima „Novinar“ (1979) i „Dečko koji obećava“ (1981). Osvojila je čak šest Sterijinih nagrada u Novom Sadu i najnagrađivanija je jugoslovenska glumica na ovom pozorišnom festivalu. Bila je prvakinja ansambla ljubljanske Drame, igrala na skoro svim slovenačkim i pozorišnim scenama Jugoslavije i radila aktivno za UNICEF punih 11 godina. U njenu čast biće prikazan film „Svaka dobra priča je ljubavna priča”, kao posebna projekcija 14. jula na Gradskom trgu.

Tokom festivala će biti održan i Okrugli sto sa temom „Dometi savremene slovenačke kinematografije” kojim će rukovoditi Ivana Kronja i Dragomir Zupanc uz učešće predstavnika festivala, filmskih centara, autora i producenata slovenačkih filmova.U predfestivalskom programu i centralnom delu manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: Palić promo

The post Slovenija u fokusu na Festivalu evropskog filma Palić appeared first on Kulturni kišobran.

Festival se ove godine održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.

Aleksandar Berček dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca

Na konferenciji za novinare povodom održavanja festivala objavljeni su dobitnici ovogodišnjih nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji – glumac Aleksandar Berček u kategoriji domaćih stvaralaca i reditelj Kristijan Pecold, dobitnica nagrade “Underground spirit” Ada Solomon, kao i dve takmičarske selekcije – Glavni takmičarski program i Paralele i sudari. Ove godine, uvedena je i specijalna počasna nagrada “Aleksandar Lifka” za doprinos regionalnoj kinematografiji, koja će biti uručena slovenačkoj glumici Mileni Zupančić.

Aleksandar Berček (1950) je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, a ostvario je više od 120 uloga na filmu i televiziji, kao i u velikom broju pozorišnih predstava. Za kultnu ulogu Miška u filmu “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana dobio je Zlatnu arenu 1980. godine. U poslednjoj deceniji publika ga pamti po ulozi u filmu i seriji “Šešir profesora Koste Vujića”, bioskopskom hitu “Južni vetar”, seriji” “Državni službenik” i drugim ostvarenjima. Dobitnik je nagrade “Pavle Vuisić” za životno delo 2001. godine.

Nemački reditelj Kristian Pecold (1960) je za svoj prvi film “The State I Am In” (2000), o paru levičarskih terorista, osvojio Nemačku filmsku nagradu i nagradu za Najbolji film Hessischer. Za film “Barbara” (2012) na Berlinalu je osvojio nagradu za najbolju režiju. Njegovo poslednje ostvarenje “Undine” prikazano je 2020. na Berlinalu, kada je glavna glumica Paula Bir dobila Srebrnog medveda za najbolju žensku ulogu, a iste godine prikazan je u glavnoj takmičarskoj selekciji Festivala evropskog filma Palić.

Glavna takmičarska selekcija: 12 filmova

Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čini 12 evropskih filmova.

Na programu će se naći film „Dnevnik iz Gvantanama” britanskog reditelja Kevina Mekdonalda sa dvostrukom oskarovskom Džodi Foster, “Plavi cvijet” hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste, potom, tri filma koji su ove godine u glavnom takmičarskom programu Kanskog filmskog festivala: “Frens” Bruna Dumona, “Gripa Petrovljevih” Kirila Serbrenikova i “Najgora osoba na svetu” norveškog reditelja Joakima Trira koji ovim filmom zaokružuje “Oslo trilogiju”.

Na programu su i “Čisto ljudski” makedonskog reditelja Igora Ivanova, “Prirodna svetlost” Deneša Nađa koji je ove godine dobio Srebrnog medveda na Berlinalu za najbolju režiju, “Čuvar brata svojega” turskog reditelja Ferita Karahana i “Kopilot” nemačke rediteljke Ane Zohre Berahed iz selekcije “Panorama” ovogodišnjeg Berlinala, “Nečista krv – greh predaka” Milutina Petrovića koji na Paliću ima svetsku premijeru, “Ja nikada ne plačem” Pjotra Domalevskog iz Poljske, i “Vojvoda” britanskog reditelja Rodžera Mičela.

„Paralele i Sudari”

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari” biće prikazani filmovi “Dečak” ruskog reditelja Vitalija Akimova, litvanski film “Đavo nema mira” u režiji Zefira Morelsa i Albana Mersijea, “U ogledalu” letonske reditelje Laile Pakalnine, “Furija” Petra Ristovskog, “Prolećna pesma” Natalije Avramović, “Suton” mađarskog reditelja Balinta Biroa, “Jaruga” mađarskog reditelja Krasnahorkaia Balaža, “Duga” crnogorskog reditelja Aleksandra Vujovića, “Noćna smena” Reinisa Kalvinša iz Letonije, “Časovi nemačkog” bugarskog reditelja Pavela G. Vesnakova, “Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanova iz Azerbejdžana, “Šta vidimo kad pogledamo u nebo” gruzijskog reditelja Aleksandra Koberidžea, “Branka” mađarskog reditelja K. Kovača Akoša, “Nun of your business” hrvatske rediteljke Ivane Marinić Kragić, “Tabija” Igora Drljače u kanadsko-bosanskoj koprodukciji, “Duhovi” turske rediteljke Azre Deniz Okjaj, i “Parket” ruskog reditelja Aleksandra Mindadzea.

Predfestivalski program i radionice

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Ove godine na Paliću će prvi put biti organizovana radionica festivalske mreže MIOB („Moving Images Open Borders”) za blogere, vlogere i influensere. Na ovaj način FEF prati i savremene trendove u medijskom praćenju festivala, istovremeno se obraćajući novoj i mladoj publici, koja se tek upoznaje sa širinom i bogatstvom evropskog autorskog filma. Radionicu filmske kritike vodiće Nil Jang, selektor programa “Paralele i sudari” i “Mladi duh Evrope”.

Prateći program FEF Palić čini neodvojivi deo festivalskog doživljaja koji publici i gostima-umetnicima prikazuje jedinstveni duh Festivala koji ga izdvaja iz sličnih manifestacija u Evropi. Tokom svog 28. izdanja, pored izložbi, promocija knjiga, panel diskusija i muzičkog programa, u bašti bioskopa Abazija koji će obeležiti FEF Palić organizovaće i brojne edukativne aktivnosti nastavljajući svoju misiju kreiranja stimulativnog prostora za mlade okrenute sedmoj umetnosti.

Više informacija o programu i filmovima: https://www.palicfilmfestival.com/sr

Foto: Promo

The post Koje filmove ćete gledati na Palić Film Festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Radionica festivalske mreže MIOB

Ove godine na Paliću će prvi put biti organizovana radionica festivalske mreže MIOB („Moving Images Open Borders”) za blogere, vlogere i influensere. Na ovaj način FEF prati i savremene trendove u medijskom praćenju festivala, istovremeno se obraćajući novoj i mladoj publici, koja se tek upoznaje sa bogatstvom evropskog autorskog filma i jedinstvenog festivalskog iskustva . Radionicu filmske kritike vodiće Nil Jang, selektor programa “Paralele i sudari” i “Mladi duh Evrope” na festivalu, i Bora Anđelić, doajen filmske kritike u Srbiji i nekadašnji umetnički direktor FEST-a.

Program

Kada je reč o festivalskom filmskom programu, takmičarske filmske selekcije i ove godine donose najaktuelnije evropske naslove u Glavnom takmičarskom programu, kao i najangažovanije istočnoevropske filmove u selekciji Paralele i sudari.

Pretprošle godine sa velikim uspehom uvedena je selekcija Novi evropski dokumentarni film, koja donosi najbolje dokumentarce, filmsku formu koja izaziva sve veću pažnju javnosti i kritičara.

Predfestivalski program tradicionalno će otvoriti selekcija Best of Europe koju čine evropski filmovi koji su obeležili prethodnu godinu, dok će evropski klasici biti prikazani u selekciji Klasici na Trgu u ambijentu open air bioskopa na Trgu Slobode u Subotici. Festival evropskog filma Palić, prateći savremene tokove u Evropi i osluškući potrebe publike, nastavlja da uvodi nove programe. Ove godine to je selekcija Europe 4 kids, u okviru koje ćebiti prikazano sedam filmova za najmlađe filmofile.  

U čast dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, kao i prethodnih godina biće priređen Omaž program. FEF Palić ovu nagradu dodeljuje domaćem i inostranom laureatu od 2000. godine, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Selekcija Novi mađarski film kao i prethodnih godina donosi najnoviju produkciju iz susedne zemlje, dok je Mladi duh Evrope selekcija namenjena kratkim i eksperimentalnim filmskim formama. FEF Palić svake godine predstavlja kinematografiju jedne od evropskih zemalja u okviru selekcije Kinematografija u fokusu, kada se prikazuju filmovi najzanimljivijih autora te zemlje.

Takođe, Omaž dobitniku nagrade Underground spirit priređuje se u čast dobitnika ovog priznanja koje Festival dodeljuje za doprinos nezavisnom filmu. Selekcija koja traje već više od decenije je i Eco dox, program baziran na dokumentarcima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine.

Tokom festivala biće prikazan i izbor filmova sa Festivala Žigmond Vilmoš u Segedinu kao i selekcija EFA Shorts koju čine kratki filmovi nominovani za nagradu Evropske filmske akademije.

Prateći program FEF Palić čini neodvojivi deo festivalskog doživljaja koji publici i gostima-umetnicima prikazuje jedinstveni duh Festivala koji ga izdvaja iz sličnih manifestacija u Evropi. Tokom svog 28. izdanja, pored izložbi, promocija knjiga, panel diskusija i muzičkog programa, FEF Palić će organizovati i brojne edukativne aktivnosti nastavljajući svoju misiju kreiranja stimulativnog prostora za mlade okrenute sedmoj umetnosti.

****

Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i  od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala. Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope. Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije. FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017-18. godini.

Izborom najkvalitetnijih ostvarenja savremene evropske kinematografije koja ne pristaje na kompromise, Festival evropskog filma Palić želi da dokaže, u skladu sa vrednostima koje više od dve decenije aktivno promoviše, da svaki pokušaj emancipacije i obnavljanja kritičke svesti ima dubokog smisla.

Foto: Promo

The post 28. Festival evropskog filma Palić od 17. do 23. jula appeared first on Kulturni kišobran.