Ukoliko se kakvim važnim poslom ili iz čistog užitka uputite iz Ontarija u Novu Skošiju ili ako putujete iz Britiš Kolumbije u Nju Brunsvik moraćete provesti u karantinu čitavih 14 dana.

Građanima Kanade nije dozvoljen turistički odlazak za Ameriku od marta 2020. godine koji je na snazi i danas. Isto pravilo važi i za Amerikance koji bi da posete Kanadu.

Na sve to, došla je prava polarna zima koja je okovala ledom i snegom Kanadu, tu drugu po veličini zemlju na svetu (prva je Rusija), pa je za očekivati da ljude viđate isključivo u prodavnicama hrane, apotekama ili LCBO (prodavnice alkoholnih pića koje spadaju u esencijalni biznis i ne zatvaraju se nikada, čak ni zbog pandemije) uz obaveznu socijalnu, a ne fizičku distancu, kako ovde piše na brojnim natpisima i obaveštenjima.

Ali pojedini Kanađani su ipak spremni da vas prijatno iznenade!

U Torontu ih možete videti kako na minus 15 C po snegu i ledu veoma vešto voze bicikle sa širokim gumama koje često voze i po brdsko-planinskim predelima jer njihovi omiljeni dvotočkaši poseduju gume koje imaju krampone.

Dok sa kanadske strane Nijagare čežnjivo gledate američku obalu pitajući se kada ćete moći skoknuti bar do Bafala – grada koji je naš Nikola Tesla prvo osvetlio u „Obećanoj zemlji“ 16. novembra 1896. godine  –iznenada ugledate čoveka u sportskom gliseru kako „seče vodu“ jureći neverovatnom brzinom dok temperatura ispod nule ledi krv u venama. I vama (posmatraču) i njemu (avanturisti). On je dobro obučen – u perjanoj jakni, sa kapom i rukavicama (ispod pantalona pouzdano ima dugačke gaće ili helanke!) prkoseći nekako u isto vreme zimi, ali i svim mogućim pravilima.

U ljupkom gradiću Niagara-on-the-Lake osnovanom davne 1798. godine možete iznajmiti kočije sa konjskom zapregom, a vaš domaćin-vozač će vam prvo ponuditi toplo ćebe koje vas neće ni malo zagrejati, a potom i mnoštvo istorijskih informacija o ovom čarobnom malom gradu. Petnaest minuta vožnje kočijom košta 60, a 30 minuta platićete 95 dolara, uz bakšiš koji iznosi oko 20 dolara i koji se ovde jednostavno podrazumeva.

Bilo kako bilo, na pragu Nove 2021. ne možete da se otmete utisku da ljudski duh, ali i turizam i biznis uvek nađu načina da prežive i da doskoče svim mogućim preprekama bilo da se one ogledaju u Celzijusima, virusima ili nečem trećem.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Lazar Petrović student fotografije na Seneca college u Torontu/ Obilazak grada u otvorenim kočijama zimi – Niagara-on-the-Lake

Izvor: Sputnjik Srbija

The post Kanadski duh na pragu Nove 2021. appeared first on Kulturni kišobran.

Ulica beogradskih bašti nalazi se u zapadnom delu grada, severno od u Torontu veoma poznate Eglinton avenije.

U njoj se nalaze takozvane ‘kuće u nizu’, na tri sprata, sa garažom u prizemlju i zajedničkim stepeništem za dve odvojene stambene jedinice. Iza svake kuće se nalazi malo dvorište sa drvećem i zelenilom.

Predlog za imenovanje Ulice beogradskih bašti podnet je još 2001. godine, a gradska skupština Toronta usvojila ga je na letnjem zasedanju, u julu 2004. godine.

U saopštenju Inicijativnog odbora za imenovanje beogradske ulice u Torontu ističe se da je odluka shvaćena kao priznanje celokupnoj srpskoj zajednici i to ne samo kao brojnom entitetu nego i zbog doprinosa iseljenika izgradnji kanadskog društva.

Po popisu iz 2016. u Kanadi ima 96.530 stanovnika koji su se deklarisali kao Srbi, od čega u Torontu i okolini živi njih oko 33.000.

Foto: Budislav Bulatović

The post Ulica beogradskih bašti – kutak otadžbine u Torontu appeared first on Kulturni kišobran.

Na izložbi „Paralelna vizija“ publika će moći da vidi slike nastale početkom 70tih godina prošlog veka, pa do danas. Izložba će trajati do kraja marta.

Dumić je slikar, konceptualni umetnik, vazduhoplovni inžinjer po struci, rođen u Rimu (Italija), odrastao u Njujorku, školovao se i radio u Beogradu, a već 25 godina živi i radi u Torontu.

Stipe Dumić je u svet umetnosti „uzleteo“ još kao student vazduhoplovstva kada je izlagao u avangardnom Studentskom kulturnom centru (SKC) među prvim konceptualistima, sada već poznatim širom sveta, među kojima je i Marina Abramović. Tako je spojio dve najveće ljubavi – slikarstvo i avione, baš kao i čuveni Antoine de Saint-Exupéry – pisanje i letenje. Stipina apstraktna slika je u velikoj meri inspirisana prirodnim svetom i filtrirana kroz njegov unutrašnji pejzaž.

Nakon učešća na brojnim grupnim izložbama, nekoliko galerija u bivšoj Jugoslaviji ponudile su mu samostalne, pa su slike sa potpisom „Steve“ stigle u privatne kolekcije širom sveta: Njujork, Brisel, Beč, Pariz, Moskvu…

Stipe je jedan od članova osnivača beogradske Grupe 143, osnovane u martu 1975, koja je bila poslednji strogo konceptualno orijentisani umetnički kolektiv u bivšoj Jugoslaviji. Glavna ideja Grupe 143 bila je ponuditi kreativnu platformu mladim umetnicima i istoričarima umetnosti da razviju svoju umetničko-teorijsku kompetenciju.

„Naš unutrašnji svet mašte jednako je postojan kao i spoljašni, možda i više budući da se ne menja i ne umire kao i spoljni. Kako je mašta neodvojivi deo umetničkog dela, ali i tehničke kreativnosti, često sam slikajući u proteklih pet decenija  bežao od realnosti u drugi svet ispunjen lepšim bojama. I kada se tako nađete u svetu koji nije vaš, na nekom neplaniranom mestu, uvek ste u svom domu, makar on bio daleko od vas“, rekao je Dumić povodom otvaranja izložbe u Torontu.

Pišu: Tonina Dumić i Marina Bulatović

Foto: Privatna arhiva

The post „Paralelna vizija“ – likovna izložba autora Stipe „Steve“ Dumića u Torontu appeared first on Kulturni kišobran.

Za dve decenije na Festivalu srpskog filma u Torontu prikazano je preko 150 filmskih ostvarenja, a oko 40 000 ljudi videlo je naše filmove. Pored Toronta, filmovi su prikazivani i u gradovima širom Kanade, a kada je Festival nastao jedno vreme je održavan i u Čikagu.

„Projekcije srpskog filma imaju višestruku ulogu – jedna je da zadovolje kulturne potrebe naših ljudi u dijaspori, a druga je da se srpska kultura i srpski film predstave široj Kanadskoj publici. Obično oko 10 odsto posetilaca Festivala su Kanađani koji žele da vide nešto drugačije od onoga što „servira“ moćna industrija Holivuda. Sećam se da je na samim počecima Festivala bilo daleko više gledalaca nego što je to danas, a o njemu su pisale i lokalne novine jer je red ispred bioskopa bio i po 100 metara dug. Na poziv organizatora FEST-a, predstaviću Festival iz Toronta publici u Beogradu.  Imaćemo konferenciju za štampu i koktel parti u večernjim satima u Kombank dvorani, a goste će zabavljati džez bend Kabare“, kaže Nenad Stanković direktor i osnivač Festivala srpskog filma iz Toronta.

Gosti Filmskog festivala u Torontu, proteklih decenija bili su brojni proslavljeni producenti, režiseri i glumci: Goran Marković, Anica Dobra, Dragan Nikolić, Katarina Radivojević, Slavko Štimac, Dragan Bjelogrlić, Branislav Trifunović, Srđan Koljević, Lordan Zafranović, Slobodan Šijan i mnogi drugi.

Nenad Stanković direktor i osnivač Festivala srpskog filma iz Toronta priseća se samih početaka:

„Te godine kada je pao Slobodan Milošević otišao sam iz Toronta u Beograd i u razgovoru sa Dejanom Vražalićem iz VANS-a (producentom čuvenog filma Profesionalac) došao sam na ideju da napravim Festival našeg filma u Torontu  – ali nisam želeo da publika samo gleda filmove i ode kući, već da organizujem tribine i večere – druženja sa poznatim filmskim stvaraocima. I već sutradan, baš kao na filmu, dobio sam 6 – 7 filmova za prikazivanje, između ostalih i: Apsolutnih 100, Munje, Bumerang… i zahvaljujući Dejanu Vražaliću moj san o Festivalu srpskog filma u Torontu se i ostvario.“

Foto: Privatna arhiva 

The post Festival srpskog filma iz Toronta na FEST-u slavi 20 rođendan appeared first on Kulturni kišobran.

Koncert je održao u Betty Oliphant Theatre u Torontu, 5. oktobra. Sala je rasprodata nedeljama unapred, iako srpska zajednica nije pokazala veliko interesovanje za ovaj događaj.

Ovo je peti solistički koncert Dimeta u Torontu. Prvi koncert u “Glen Guld” sali 9. septembra 2006. bio je događaj za sve ljubitelje napolitanske muzike, a premijera programa Frančeska Paola Tostija u istoj sali 2011. godine, učinila je da ovaj repertoar postane njegov zaštitni znak. 

To ne čudi, s obzirom na Dimetovu muzikalnost, izraz i posebnu, toplu boju glasa, ali i na odličan izbor profesora kod kojih se usavršavao – od Gaetana Bardinija (Italija) i Radmile Smiljanić, do Biserke Cvejić i Olivere Jovanović (Beograd).

Iako je još davne 2003. Goran Dime u svom prvom nastupu na maternjem jeziku osvojio nagradu za duet godine na pop festivalu u Herceg Novom (numera “Šta ću tebi ja” ), tek nekoliko godina kasnije na nagovor klasik pop producenata Dime počinje da deluje i u tom žanru. 

Ostaće upamćen u svojoj zemlji kao prvi klasično školovan pevač koji je objavio nekoliko spotova sa pop pesmama, a istovremeno, izvodeći i klasični repertoar – dva puta napunio najprestižniju koncertnu dvoranu u Srbiji, beogradsku Veliku salu Kolarčeve Zadužbine (2011. i 2012.).

Uspešno sarađuje sa svojim pijanistom Ivanom Jovanovićem koji takođe živi i radi u Torontu, a i sa producentskom kućom “Akashic Rekords”, za koju priprema novi CD.

“Početak mog muzičkog života u Kanadi obeležilo je snimanje pesama koje se mogu čuti na Youtube: “She”, “Besame mucho” i “Fascination”. Odlučio sam da CD bude na italijanskom jeziku, zvaće se “Dime u Sanremu” i na njemu će se naći hitovi sa ovog divnog festivala. Naravno, koncertna aktivnost ostaće moj prioritet, i očekujem da ću već 2020/21 imati nova evropska gostovanja. Nadam se da je publika uživala i u nastupu moje gošće Meira Alaraj koja ima samo 14 godina i koja je izvela dve numere uz klavirsku pratnju – Igor Vrabac i Ivan Jovanović ”, rekao je posle koncerta Goran Dime.

Piše: Marina Bulatović
Foto: Miona Čolović

The post Tenor Goran Dime obeležio 15 godina karijere appeared first on Kulturni kišobran.

Biće otvorena za posetioce od 23. marta do 7. aprila.

Sve slike su deo dva serijala: “Nevini Krivci” (serija portreta) i “Slijepi posmatrači” (slike koje govore o našoj predaji i pristajanju da neko drugi upravlja našim životom).

“Pokazat ću između 50 i 60 uljanih radova različitih formata (od 18 cm x 13 cm – 100 cm x 71 cm) slikanih na različitim podlogama (drvetu, platnu, kartonu). Ovaj put na izložbi će se pojaviti i nekoliko skulptura malog formata rađenih u kombinaciji materijala – glina, metal, staklo, sušene biljke, perje, papir”, kaže Ozrenko.

Više od 30 radova koji će biti izloženi nastali su u toku 2018. i 2019. godine.

“Na taj način nastojim da ne “dosadim” ljudima koji redovno posjećuju moje izložbe, i da svojom zadovoljim njihovu “kreativnu radoznalost””, objašnjava on.

Piše: Miljana Miletić

Foto: Privatna arhiva

The post „Nekad mi je žao stvarnosti“, izložba Ozrenka Mrkića u Torontu appeared first on Kulturni kišobran.