Kada je Isidoru Sekulić neprikosnoveni Bogdan Popović predložio za Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti, u tom panteonu umnih glava, tom elitnom rezervatu (do nje isključivo rezervisanom za muškarce) zavladala je neverica i muk, pa i jed i otpor pojedinih akademika koji su verovali da nije ženino da misli, već da rađa i o kući brine.

Biti žena u Srbiji u vreme kada je živela i protiv filozofije palanke i malograđanskog morala borila se Isidora Sekulić, nije bilo nimalo lako.

Zašto je udaju za poljskog lekara Emila Stremnickog, kog niko nije video i koji je po njenoj priči umro četiri meseca posle njihovog venčanja Isidora Sekulić zapravo izmislila? Zašto je ljubomorno čuvala svoju intimu od javnosti? Zašto je spaljivala sva pisma? Da li je zaista doktorirala u Berlinu, jer ne postoje dokazi za to? Da li je ikada napisala drugu knjigu o Njegošu koju je navodno spalila? Zašto je bila na na udaru tračeva beogradske čaršije?

Mnogo je detalja u vezi života Isidore Sekulić ostalo nerazjašnjeno.

Apostolka samoće, kako su je zvali, monahinja srpske književnosti koja je živela isposničkim životom u koji je prognana kritikom, nerazumevanjem, zluradim komentarima, spletkama.

Neprikosnoveni Bog Otac srpske književnosti Jovan Skerlić je u negativnoj kritici “Saputnika” napisao da je to „jedna nova pojava eksplozije ženske iskrenosti u književnosti“. Kritika danas kaže da je ona srpska Virdžinija Vulf, i da je pre engleske književnice koristila formu toka svesti.

Koliko su kritike bolele književnicu i trajno je obeležile, možda najbolje govore njene poslednje reči koje je na samrti izgovorila svom prijatelju, pesniku, akademiku Miodragu Pavloviću, koji ju je poslednji posetio u bolnici “Dragiša Mišović”:

„Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture“.

Kritikovana je i osporavana i zbog svog kosmopolitizma. Putovala je po Evropi zbog usavršavanja, pa čak i u doba Balkanskih ratova. 

Posvetila je život pisanju, samu sebe izdržavala, mnogo putovala i ostala “usedelica” i “baba devojka” kako ju je zlurado čaršija krstila. Bio je to težak balast, pa i kazna koju je Sekulićeva čitavog života ispaštala i iskijavala, na udaru tračeva. Više od svega čitavog je života želela da pripada, da bude voljena i ima porodicu. A nije joj se dalo.

O tajnom i javnom životu najumnije Srpkinje svih vremena, slušajte na novoj tribini “Beograd za početnike” 1. jula u 19h u Galeriji 73 (Požeška 83a, Banovo Brdo).

Gošća: Laura Barna, književnica

Moderatorka: Smiljana Popov, novinarka

Foto: Arhiva

The post Tajni život najobrazovanije Srpkinje svih vremena appeared first on Kulturni kišobran.

U pitanju je diplomirani glumac sa zavidnom karijerom u pozorištu i na filmu , a sada se polako upoznajemo sa punoćom njegovih talenata. Nedavno smo gledali TV seriju „Vreme zla“,  prema adaptiranoj triologiji Dobrice Ćosića, a godinu dana ranije seriju „Koreni“ prema istoimenom romanu.

Ova televizijska ostvarenja, producirana su na zavidnom nivou, a estetika i vizuelni sadržaj na najbolji mogući način prate kompleksnu i simboličnu radnju, složenost porodičnih odnosa i junaka u Ćosićevom delu.

Zapleti i teme koje duboko zadiru u bit našeg naroda, zatim stradanja i podela bile su ovekovečene u pisanoj reči našeg čuvenog romanopisca, međutim sa ekranizacijom ova dela dobijaju sasvim novi kontekst i značaj za gledaoce i čitaoce.

Na prvi pogled nemoguće je preneti na ekran sagu o Katićima, društvene i ratne okolnosti u kojima su se našli junaci Ćosićevog dela. Međutim, Šušljik nas je svojim istančanim ukusom, preciznim čitanjem i osećajem za oživljavanjem likova ubedio da se može i više od toga. Fotografijom, muzikom, kostimima, odabirom glumaca uvukao nas je u svet književnog dela sa uverljivošću i preciznošću kojoj duboko verujemo.

Pored glumačkog talenta, Šušljik nam se predstavio kao izuzetan poznavalac romana Dobrice Ćosića i kao strpljivi filmski stvaralac koji bira teme van postojećih trendova, on zapravo kreira trend – ekranizuje najvažnija dela srpskog jezika.

Foto: Promo

The post Tribina: Roman na filmu – gost: Goran Šušljik appeared first on Kulturni kišobran.

Učestvuju: reditelj/scenarista Gordan Matić, montažer Aleksandar Popović i glumac Nikola Šurbanović
Tribinu vode: Zoran Janković i Đorđe Bajić, filmski kritičari

Petnaesta tribina u okviru ciklusa „Gnevni filmovi“, a sedma u ovoj godini, biće posvećena filmu „Pucnji u Marseju“, uoči beogradske premijera zakazane za 9. oktobar 2021. u Velikoj sali Kombank dvorane. Novi igrano-dokumentarni film u režiji Gordana Matića imao je svetsku premijeru 5. avgusta na Filmskom festivalu u Herceg Novom, nakon čega je prikazan u Sarajevu i Nišu. Datum beogradske premijere (9. oktobar) pada na godišjnicu atentata na kralja Aleksandra.

Film Gordana Matića „Pucnji u Marseju” biće na repertoaru Bioskopa Doma omladine Beograda od 10. do 15. oktobra 2021. u terminu od 20:00.Ulaznice su u prodaji na Blagajni DOB od 4. oktobra, po ceni od 300 dinara.

Devetog oktobra 1934. godine u Marseju, u Francuskoj, dogodio se atentat na kralja Aleksandra. Film prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, glavnog atentatora na Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja, čiji je atentator bio Vlado Černozemski, pripadnik VMRO, koji je sa četiri metka na licu mesta likvidirao kralja Aleksandra. Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju. „Pucnji u Marseju“, pored igrane rekonstrukcije onoga što se odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, sadrže pseudo-dokumantarne delove u kojima akteri događaja iz 1934. godine, govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu vremena i saznanja do kojih su naknadno došli.

„Pucnje u Marseju“ je napisao i režirao Gordan Matić, a na scenariju je radio i Vladimir Andrić. Dušan Ivanović je direktor fotografije, a film je montirao Aleksandar Popović. Autorsku ekipu čine i scenograf Nenad Marković, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Marko Matović… U filmu glume: Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar CvetkovićStrahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović i drugi.

Foto: Promo

The post Tribina o filmu PUCNJI U MARSEJU: „Istorija ispisana krvlju i blatom“ appeared first on Kulturni kišobran.

Na tribini će govoriti Nikola Ležaić (reditelj i producent), Nemanja Ćeranić (reditelj),  Aljoša Ćeranić (producent), Milan Stojanović (producent), Milan Nikodijević (profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad, član konkursne komisije FCS-a za debitantski film), Мelina Pota Koljević ( scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda), i Danilo Bećković (reditelj).

Ovaj program će biti održan u okviru ciklusa tribina “Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” realizovanog u saradnji Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda.

Debitantskim filmom se prećutno smatra prvi dugometražni igrani film nekog mladog autora. To što je debitantski film svaki prvi film nekog autora, nekako se prenebregava i prećutno se veći značaj pridaje dugometražnim igranim filmovima, do kojih je svakako mnogo teže doći nego do kratkih igranih filmova ili dokumentaraca, bilo da su u pitanju dugometražni ili kratkometražni dokumentarni filmovi.

Ova tribina postaviće pitanja šta je sa debitantskim filmom u Srbiji, kako do njega doći i da li je to lako ili teško, kao i šta znači biti mlad autor, odnosno sa koliko se godina može biti debitant”.

Kako u Srbiji izgleda put do prvog filma, govoriće autori koji su u tome bili uspešni, kao i producenti koji stoje iza nekih od najuspešnijih debitantskih filmova kod nas, ali i drugi stručni saradnici i članovi komisije Filmskog centra Srbije za debitantski film. Moderator i urednik tribin je Dragan Nikolić, scenarista i reditelj, urednik filmskog programa DOB-a.

Saradnja Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda zamišljena je kao partnerstvo u kome se kroz seriju tribina pod zajedničkim nazivom “Identitet srpskog filma – Srpski film u 21. veku” strateški osmišljavaju, koncipiraju i problematizuju neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma. U prosečnom trajanju od jednog časa, moderator tribine pokušava da sa svojim gostima pruži neke odgovore na aktuelne srpske filmske upitnike. Izbor gostiju uključuje reditelje, scenariste, producente, teoretičare, pisce, distruibutere i prikazivače. Teme tribina prilagođene su najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu. 

Foto: Promo

The post Tribina: “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma” appeared first on Kulturni kišobran.

Govore: Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević

Jedna od najstrašnijih tema na filmu je odnos sela i grada, odnosno njihovog međusobnog sukoba u kojem skoro uvek nadrljaju, naivni i često arogantni, stanovnici gradova.

Neko ko je odrastao na betonu, po nepisanom pravilu se uvek teško snalazi u ruralnim predelima i onima koji ih naseljavaju. Urbani tipovi često umeju da budu nadmeni i smatraju da su bogom dani i na druge gledaju sa visine, čak i ako nisu takvi. Sa druge strane, uvek imate nekoga ko je ljubomoran na to što je vama neko podelio „bolje karte“. Ljudima iz unutrašnjosti u filmovima uvek drugačije miriše gradski novac, devojke su uvek slađe i to se mora okusiti. Žene su uvek ljubomorne na gradske „koke“ i na kraju neminovno mora poteći krv.

Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac u okviru ciklusa tribina Šok uživo/Koridori DOB-a nastoje da pokriju sve aspekte filmskog šoka. Svaka tribina je šetnja kroz vizuelne uzorke-inserte iz raznih kultnih, kontroverznih, pikantnih i egzotičnih, kako igranih, tako i animiranih filmova, serija ili muzičkih spotova, koji na najbolji način prikazuju intenzivni vizuelni šok. Tribine su zabavnog i edukativnog karaktera, a krajni cilj je širenje horizonta tolerancije kod gledaoca.

The post Tribina: REDNEK/SELJAČKI ŠOK appeared first on Kulturni kišobran.

Učestvuju: reditelj Milutin Petrović i članovi ekipe filma
Tribinu vode: Zoran Janković i Đorđe Bajić, filmski kritičari

Dugoočekivani film „Nečista krv – Greh predaka” imao je svetsku premijeru 22. jula 2021. godine na Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić, nakon čega je proživeo uspešno i negradama bogato fesitvalsko leto u Srbiji – što je sve krunisamno početkom bioskopske krajem avgusta.

Prvu verziju scenarija za „Nečistu krv – Greh predaka“ napisao je pre više od četiri decenije cenjeni srpski sineasta Vojislav Voja Nanović (1922–1983). Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Borisava Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od četrdeset godina. Pored nezaobilaznog Stankovićevog romana „Nečista krv“, građa za scenario serije obuhvata drame „Tašana“, „Koštana“ i „Jovča“, zbirku pripovedaka „Božji ljudi“…

Scenaristkinja Milena Marković („Sutra ujutru“, „Beli, beli svet“) je Nanovićev tekst adaptirala u scenario za film „Nečista krv: Greh predaka“ koji je, u režiji Milutina Petrovića („Zemlja istine, ljubavi i slobode“, „Agi i Ema“, „Petlja“), premijerno prikazan pred publikom na Paliću. Nanovićev scenario je jedno vreme bio izgubljen, ali je upravo reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe „poslednji primerak iz osamdesetih“ i tako ga spase od zaborava i nestanka.

Foto: Promo

The post GNEVNI FILMOVI: O filmu „Nečista krv – Greh predaka” appeared first on Kulturni kišobran.

Ovim tribinskim programom, kao i prethodnim, Filmski centar Srbije u saradnji sa Domom omladine Beograda želi da strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma.

Na tribini će govoriti Slobodan Šijan, filmski reditelj, Ljubica Arsić, književnica, Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista, kolumnista, Srdan Golubović, filmski reditelj, Đorđe Milosavljević,  dramaturg, stripski i filmski scenarista, reditelj i kritičar i Ivan Živković, filmski reditelj.

Urednik serijala je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar, a moderator Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

„Susret filmskih scenarista, pisaca i reditelja, treba da otvori razgovor na temu „filmičnosti“ srpske književnosti danas. Pitanja na ovoj tribini moraju ići u dva smera. Prvi: Jesu li srpski pisci danas spremni da pišući svoje književno delo, u fakturi romana razmišljaju filmski, odnosno daju primat pripovedanju u književnim slikama? I drugi: Da li su srpski sineasti danas spremni da, praveći film po domaćem književnom tekstu, načine pomak od komercijanom pristupu filmu i svoju naraciju približe autorskom filmu (montaža slike, motaža tona, specijalni efekti koji mogu da dočaraju fantastiku sličnu književnom delu i slično)? Sagovornici tribine nalaze se sa obe strane ovog čvora koji treba da razveže novi konkurs FCS. Hoće li oni učestvovati na novom konkursu „Književnost na filmu?“, rekao je Aleksandar Gatalica.

Ideja ciklusa tribina pod objedinjujućim nazivom Identitet srpskog filma, ima za cilj da problematizuje, rasvetli, produbi i kvalitativno doprinese sagledavanju  svih  bitnih aspekata savremenog srpskog filma. Teme tribine definisane su kao presek aktuelnih upitnika srpskog filma i prilagođene su  najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu.   

Foto: Promo

The post Tribina „Književnost na filmu: U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije“ appeared first on Kulturni kišobran.

Podsećamo da je ulaz na tribinu slobodan, a broj mesta ograničen.

Učestvuju: reditelj Nemanja Ćeranić, scenarista Strahinja Madžarević i gost iznenađenja.
Tribinu vode: Zoran Janković i Đorđe Bajić, filmski kritičari

„Lihvar“ je prvi dugometražni film Nemanje Ćeranića, mladog reditelj poznatog po kratkim ostvarenjima „Stočar“ i „Soba smrti“, kao i serijama „Grupa“ i „Švindleri“. Film je producirala mlada produkcijska Tracktor Film, na čijem čelu je rediteljev brat Aljoša Ćeranić.

„Lihvar“ predstavlja kombinaciju kriminalističke drame i trilera i donosi priču o Mundiru, zelenašu, bivšem bokseru koji želi da se povuče iz prljavog posla, ali uskoro shvata to neće biti onoliko lako koliko on misli. „Lihvar“ je snimljen u celini u Inđiji, rodnom gradu braće Ćeranić.

Foto: DOB

The post Tribina: „Lihvar” i sve boje tame srpskog neo-noara appeared first on Kulturni kišobran.

Na tribini “Utopija u tekstu: od likovne estetike ka muzici” čiji je moderator Jelena Pavićević tema će biti spoj likovne umetnosti i rokenrol muzike, kojima se poslednjih godina Nenad Marić, gost, poznatiji kao Kralj Čačka, aktivno bavi.

Kreirajući pitanja o razvoju rokenrola u drugoj dekadi dvehiljaditih godina na lokalnoj sceni, umetnik će pokušati da prezentuje prakse koje kontekstualizuje kroz estetiku zvuka, ritma, boje i teksta. Imajući u vidu interdisciplinarni pristup koji je u Marićevom umetničkom sadržaju zastupljen, otvoriće se pitanja likovne i muzičke prakse i njihove korelacije u današnjem vremenu.

Kreirajući ličnu poetiku, Kralj Čačka kroz svoje tekstove pretenduje da ukaže na mnogostruke probleme koji su karakteristični za savremeno društvo, ali i da uspostavi tezu o neophodnosti utopije, koja biva proizvod eskapizma od svakodnevnih problema.

Foto: Promo

The post „Fenomen rokenrol kulture – od ideologije ka praksi“ appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo su pitanja na koje će do odgovora pokušati da dođu Nina Krajnik, doktorka filozofije i pionirka lakanovske psihoanalize na prostoru Balkana i Želimir Žilnik, jedan najvažnijih srpskih nezavisnih reditelja, scenarista i autor Crnog talasa, na tribini „Da li danas postoji tabu?“ koja će se održati 8. aprila u Domu omladine Beograda s početkom u 19 časova.

Želimir Žilnik će u video razgovoru sa Ninom Krajnik govoriti o tome šta u filmu znači otvarati političke tabu teme, kako se součavati sa političkom cenzurom i kako putem umetnosti obuhvatiti ivice društva i priče subjekta koje žive na granici.

Predavanje će po inspiraciji na kultno psihoanalitičko delo Sigmunda Frojda ”Totem i tabu” otvoriti pitanje šta u današnjom svetu, koji se kreće između fantazme svemogućnosti ”anything goes” i inhibicije ”nothing is possible”, znači nalaziti na mesto tabua. Šta znači živeti u kulturi koja živi tenziju između slobode i represije? I zašto je susret sa vlastitim nesvesnim zapravo još uvek najveći tabu?

Foto: Canva

The post Tribina: Da li danas postoji tabu? appeared first on Kulturni kišobran.