Mlađe generacije, poput moje (osim ako i sami nisu umetnici, slikari) teško da su do sada čule za ime Mira Brtka. To je možda i opravdano, ako uzmemo u obzir da je Mira najviše radila u inostranstvu. 

Nije doduše njeno delo toliko nepoznato Srbiji – Mira je izlagala u Novom Sadu, Apatinu, Staroj Pazovi, Bačkom Petrovcu… Poslednju izložbu u Srbiji imala je u Novom Sadu dve godine pre smrti 2014. 

Iako su joj radovi posthumno izlagani prošle godine u Novom Sadu i Staroj Pazovi, najširi opus njenih dela sada je izložen skoro pa u centru Beograda. 

Stoga treba odati počast ovoj umetnici, koja je, po rečima Olivere Janković iz monografije “Refleksije”, volela da se menja, što pokazuje i njen raznovrsan opus. 

Od enformela preko lineara, radova sa vezom, kolaža, apstrakcije, skulptura pa sve do modnog dizajna i rada na filmu, Brtkin rad je ušuškan i u monografiji o njenom umetničkom putešestviju. 

“Prosvetljenje”

Sve je ukazivalo na to da će Mira Brtka “vladati” svetom filma. Ispostavilo se da se pronašla i u drugim umetnostima.  Brtka je diplomirala na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost, ali je život ubrzo odvodi u Rim gde upisuje Akademiju lepih umetnosti, odsek slikarstvo. 

Važan segment u njenom životu počeo je 1967. godine kada je postala deo internacionalne grupe “Illumination”. Osnovao ju je japanski umetnik Nobuja Abe. 

Zajedno sa kolegama iz grupe, Milenom Čubraković, Maršom Hafif, Paolom Patelijem i Aldom Šmitom, imala je jednu izložbu – u Trentu u Galeriji L’Argentario 1967. godine. 

“Abe je bio njihov duhovni mentor, uzor i ‘učitelj’ koji je slikarstvo želeo da im približi kao jednu vrstu haiku poezije”, piše profesor Ješa Denegri i primećuje da se ova grupa razlikovala od drugih koje su postojale u to vreme, jer “zadržava pojedinačne autorske pozicije svojih članova koji ostaju privrženi disciplini slikarstva”.

U to vreme su nastale Mirine Bele slike, koncept kojim se umetnost “oslobađa svega naučenog”. 

“Koristila je površinu platna premazanu tankim slojem bele boje i na njoj mermernom pastom povučene reljefne, paralelne, isto tako bele linije”, piše Janković u monografiji i primećuje da “sigurno nije bilo lako stvoriti sliku sa tako ograničenim sredstvima”.

Kada je Abe preminuo i grupa se ugasila, a Mira se vratila u Srbiju.

Sedamdesete su unele promenu u Mirinom životu. Nakon Belih slika Brtka skreće fokus na organsku apstrakciju, odnosno na kolaže živih boja. A kasnijih godina, okreće se i vezenju, tekstilnom kolažu, varenim skulpturama…

Istovremeno, i film je bio deo njenog života; režirala je nekoliko filmova i dokumentarnih filmova, a učestvovala i u realizaciji filma “Sutjeska”.

Nakon “Sutjeske”, Mira se udaje se za Dragana Kresoja, reditelja i dobijaju sina Miloša. 

Mirine haljine u Vogu

Mira se bavila i modnim dizajnom. Njene kreacije spominjane su i u italijanskom Vogu 1981. godine. Haljine koje je Mira kreirala, dobile su naziv Camicone slavo, odnosno slovenske košulje. 

“To su bile unikatne haljine, prepoznatljive po kroju, vezovima i bojenju”, piše u njenoj biografiji, a bile su poznate i kao Mirine haljine. 

Jednu njenu kreaciju nosila je i Izabela Roselini, ćerka Ingrid Bergman.

I Jugoslavija je znala za njene modne kreacije – haljine su se prodavale u Jugoexportu.

Nekoliko godina ranije, Mira je radila kostime za film “Krilate svinje” (Porci con le ali) Pjera Paola Pazolinija koji su se bazirali na slovenskom folkloru, a vezovi su bili karakteristični za Vojvodinu.

Velika tragedija i novi milenijum

Nije bilo sve tako vedro u Mirinom životu, kao što se može naslututi iz njenih šarenih slika. 

Novembra 1996. Mirin suprug i sin ginu u nesreći tokom snimanja filma “Suton nad Beogradom”. U čast supruga, osniva i Fondaciju Brtka Kresoja. 

Posle pauze, Mira se svojoj umetnosti vraća početkom 2000-ih.

“Na samom početku tog novog stoleća Mira Brtka slika zamašan ciklus neogeometrijskih slika a kojima dominiraju široke površine plave boje, crne i bele”, piše Sava Stepanov u monografiji.

Tu kombinaciju boja je preuzela iz folklorne tradicije vojvođanskih Slovaka kojoj, kako pojašnjava Stepanov, i sama pripada te je, po njegovim rečima “ove sklopove čistih bojenih polja smatrala identitetskim, autentično autobiografskim i svojim duboko personalnim tvorevinama”.

Poslednje godine Mire Brtke

Stepanov se u monografiji osvrnuo i na poslednje period Mirinog života, koji se “poklopio sa početkom novog 21. stoleća”.

“Taj završni umetnički crescendo je rezultirao sublimacijom njenih umetničkih stavova sukcesivno ispoljavanih tokom čitavog opusa”, slikovit je Stepanov.

Na kraju, prof. Denegri zaključuje da je “Brtka izgradila višemedijski opus koji iako podeljen po zasebnim disciplinama (kao što su slikarstvo, kolaž, skulptura, objekti, instalacije, moda, igrani i animirani film i politički aktivizam) ujedno je objedinjen u neodvojivu celinu samim time što nastaje kao konačni bilans jedne jedinstvene ličnosti u toku njenog plodnog i uzbudljivog života”.

Foto: Vladimir Miloradović

The post Mira Brtka – uzbudljiv život vanserijske umetnice appeared first on Kulturni kišobran.

Viktorija Zdravković je u Gradskoj galeriji predstavila seriju kolaža i crteža nastalih kombinovanjem različitih medijuma.

Umetnica, kojoj je ovo druga samostalna izložba, svojim radom istražuje aktuelnu temu nemarnog odnosa čoveka prema prirodi i destrukciju koja potom nastaje. Iako je zabrinuta, Viktorijin cilj nije da crtežima doprinese strahu i depresivnim prognozama budućnosti već da prikaže „paralelni“ svet koji je moguće stvoriti ukoliko čovek postane svestan štetnog uticaja koji ima na svoje okruženje.

Kombinacijom monohromatskih prizora biljaka i njihovog smeštanja u sitne ćupove ili plastične posude, umetnica izmešta biljke iz prirodnog okruženja i postavljajući ih u veštački i neprirodan kontekst stvara melanholičnu atmosferu.

Izložba će biti otvorena do 25. oktobra svakodnevno od 16 do 21h.

O umetnici

Viktorija Zdravković je rođena 1996. godine u Kraljevu. Završila je srednju Umetničku školu u Kraljevu 2015. godine, smer grafički dizajn. Diplomirala je 2019. godine na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, Odsek za primenjenu umetnost, na smeru zidno slikarstvo u klasi profesora Gorana Rakića. Do sada je svoj rad izlagala na više grupnih izložbi u zemlji i dobitnica je nekoliko priznanja i nagrada. Trenutno je na master studijama- Akademija umetnosti Novi Sad, smer Crtanje, pod mentorstvom profesorke Jasne Gulan.

Foto: Viktorija Zdravković

The post „Iru“, samostalna izložba umetnice Viktorije Zdravković appeared first on Kulturni kišobran.

Diplomirala je na prestižnoj Akademiji za igru i pozorište u Amsterdamu (Academy for Dance and Theatre Amsterdam), nakon čega se seli u London gde započinje svoju profesionalnu igračku i koreografsku karijeru.

Usavršavala se i igrala u najpoznatijim savremenim kompanijama Peeping Tom, Gecko Theater, Jasmin Vardimon Company, Batsheva Dance Company, Jan Fabre, Milan Tomasik, Ultima Vez, Club Guy & Roni, William Forsythe i dr.

O Lucijinom radu Ilijana Lončar kaže:

Lucija voli stvoriti dinamičnu atmosferu u studiju. Atmosferu u kojoj možemo proširiti granice fizičke snage i izdržljivosti. Cilj nam je prvo artikulisati telo i razdeliti ga u mikro delove pre nego što možemo, celi, skupiti u jednu homogenu masu energiju. Kada artikulišemo i otpustimo naše umove i telo, dobijamo slobodu za obnovu i reprogramiranje telesnog sastava. Gradimo se ispočetka. Novo uređenje misli i nova artikulacija kretanja daje nam izbor u pokretu i ponovno uspostavljeno telo. Telo je u ovom trenutku spremno da nauči i istraži niz koreografisanih fraza koje su utemeljene na ovoj praksi.
Želimo da stvorimo osećaj u sebi gde smo nepokorivi, što i jesmo. Kako biti sve i ništa u isto vreme?

Lucija, kada se uče zadane sekvence, uvek želi pobeći od kopiranja oblika i forme pokreta i nastoji da se fokusira na doživljavanje i proživljavanje pokreta u trenutku. Bitno je ostati otvoren i znatiželjan.

U Institutu za umetničku igru boraviće od 5. do 23. oktobra ove godine.

Foto: Arhiva Institut za umetničku igru

The post Prestižna umetnica Lucija Romanova u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Razgovarali smo sa Ninom koja je bila oduševljena odzivom na izložbu, ali i samim prostorom. Za Kulturni kišobran, objasnila je simboliku koja se krije iza naziva izložbe „Memento“.

„Svaka od tih slika predstavlja simbol koji označava neku uspomenu. Te uspomene igraju jako bitnu ulogu u mom stvaralaštvu. Sa tim predstavama prepliću se i religiozni motivi u svrhu otelotvoravanja tog konkretnog sećanja“, objašnjava Nina.

U budućnosti planira da konkuriše za izložbe u inostranstvu. A njeni novi radovi biće „nešto potpuno drugačije“.

„Moj stil neprestano evoluira – od realizma i potom ekspresionizma, došla sam do autentičnog vizuelnog izraza, tako da pretpostavljam da će sledeća serija biti drugačija od prethodnih“, kaže Nina.

Nina Jeftić je rođena 1995. godine u Beogradu. Završila je osnovne studije na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, a završava master studije na istom fakultetu.

Izložba će biti otvorena do 5. jula.

Piše: Miljana Miletić

Foto: Miljana Miletić

The post Nina Jeftić: Uspomene igraju bitnu ulogu u mom stvaralaštvu appeared first on Kulturni kišobran.