Multimedijalni događaj biće otvoren 20. decembra u 19.30 časova, u Čeličani, još jednom od obnovljenih prostora industrijskog nasleđa u Distriktu, ujedno i jednom od najvećih prostora za savremene umetničke forme u Srbiji, na šta se Novi Sad obavezao kao član Unesko mreže kreativnih gradova. 

Prvi put ovoliki broj autora i saradnika iz različitih oblasti zajednički stvara multimedijalni program posvećen Milevi Marić. 

Više od sto učesnika (vizuelnih umetnika, muzičara, arhitekata, kompozitora, naučnika, profesora, psihologa, filozofa, istoričara, plesača, stručnjaka iz oblasti kulturnih i kreativnih industrija) iz osam zemalja (Švedska, Austrija, Portugal, Mađarska, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija), kroz četiri programske celine i savremene umetničke izraze, predstaviće svu složenost Milevine ličnosti i njenog životnog puta. 

„Teorija realnosti”

Multimedijalni događaj „Mileva: Dekodiranje“, započinje premijerom plesne predstave „Teorija realnosti”, autora i koreografa Darka Stantića i rediteljke Maje Grgić, koju će izvesti čak 40 plesača KUD-a „Vuk Karadžić”, 20. i 21. decembra. 

Polazeći od same činjenice da je kolo upisano na Unesko listu nematerijalne kulturne baštine sveta, ovaj segment oslanja se na njegovu univerzalnu vrednost, stavljajući ga u savremenu scensku formu, u skladu sa titulom koju Novi Sad nosi. Uz specijalno stilizovane kostime i muziku kompozitora Frana Pogrmilovića, predstava će biti izvedena uz pratnju 30 muzičara orkestra „Artisti dell’ Arco”, udruženja „Musicopolis”.  

Izložba „Pragovi“

Nakon predstave, publika će moći da pogleda izložbu „Pragovi“, autorke dr Monike Bilbije, nastale iz potrebe da se Mileva Marić konačno sagleda van uobičajenog narativa, biografskih podataka i nametnutih uloga. 

Izložba nije samo ulazak u „Milevine cipele“ i sagledavanje nje kao bića, već i nas samih. Pored savremenog pristupa kroz medijsku umetnost, izložba daje uvid i iz ugla stručnjaka – filozofa, psihologa i istoričara, koji postavku potkrepljuju naučnim činjenicama. 

Uz ovu izložbu, posetioci će već tokom prvog dolaska u obnovljenu Čeličanu imati prilike da dožive ideju o njenoj nameni, kao centra medijske umetnosti, zahvaljujući i multimedijalnoj instalaciji „Dekodiranje tišine“, autorke Tijane Jevrić, koja, kao vizuelno-zvučni pejzaž istražuje unutrašnji svet Mileve.  

Žene u medijskoj umetnosti i nauci

Evropske, regionalne i domaće ekspertkinje na polju medijskih umetnosti, moderne nauke i IT industrije, biće govornice na dva stručna panela. 

„Žene u medijskoj umetnosti“, panel je na kom će, 21. decembra od 17 časova, govoriti glavna koordinatorka Unesko mreže kreativnih gradova za medijsku umetnost, Žoana Miranda, izvršna direktorka festivala Ars Electronica, Veronika Kristina Libl i medijska umetnica, Andrea Stojanovič. 

U ponedeljak, 22. decembra, od 17 časova, biće održan panel „Žene u nauci“, na kom će učestvovati teoretičarka medija i profesorka na Univerzitetu u Malmeu, dr Bojana Romić, naučna saradnica i koordinatorka Laboratorije za digitalno društvo na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, Jelena Guga i osnivačica i direktorka „Umni-no-code AI chatbot” platforme za biznise, Elica Stoilova. 

Ulaz na događaj je slobodan, ali su za predstavu i stručne panele neophodne prijave, koje će biti otvorene na zvaničnom sajtu. 

Izložba i video-maping instalacija biće postavljene do 5. januara 2026. godine. 

The post Novi Sad kroz Unesko titulu posvećuje multimedijalni događaj Milevi Marić  appeared first on Kulturni kišobran.

Važan je iskorak u međunarodnim naporima da se poveća svest javnosti o razmerama nezakonite trgovine kulturnim dobrima.

Muzej pokazuje vrednost kulturne baštine kao izvora identiteta i dela naših kulturnih prava. Ističe neraskidivu vezu između materijalne i nematerijalne baštine i značaj zaštite kulturnog nasleđa u svim njegovim oblicima.

Prikazuje i narative i svedočanstva lokalnih zajednica pogođenih gubitkom. Time ukazuje na to da nezakonita trgovina kulturnim dobrima dovodi i do gubitka znanja i veština, kao i slabljenja veza sa istorijom i tradicijom koje su ključne za očuvanje raznovrsnosti i vitalnosti kulturnih izraza.

Postavka obuhvata objekte iz svih regiona sveta i različitih vrsta – od rukopisa do skulptura i slika – kao i iz različitih istorijskih perioda.

Za prvu verziju Virtuelnog muzeja, predmeti su odabrani iz INTERPOL-ove baze podataka ukradenih umetničkih dela, jedine međunarodne baze sa verifikovanim policijskim informacijama o ukradenim i nestalim umetničkim predmetima.

Virtuelni muzej biće stalno unapređivan. Njegova zbirka će se širiti kako se budu beležile nove krađe. A kada se predmeti pronađu i vrate, njihovi uspešni povratci biće dokumentovani i predstavljeni javnosti u Sobi za povratak i restituciju.

Najsavremenija tehnologija

Virtuelni muzej koristi najsavremeniju tehnologiju, 3D i 2D digitalizaciju i virtuelnu realnost, kako bi „oživeo“ ukradene predmete. Ove digitalne metode omogućavaju jedinstveno, lako dostupno i imerzivno iskustvo, pružajući posetiocima mogućnost da se približe objektima i dublje razumeju ova izgubljena dobra čovečanstva.

Cilj je da se istakne ne samo njihova kulturna vrednost, već i duhovni, kulturni i istorijski značaj njihovog nestanka.

Drvo baobab kao inspiracija

Francis Kéré, renomirani arhitekta iz Burkine Faso i dobitnik Pritzkerove nagrade za arhitekturu 2022. godine, osmislio je koncept muzeja. Inspiracija za muzej bilo je drvo baobab, koje je simbol kulturnih korena i identiteta zajednica.

Stvaranje Virtuelnog muzeja najavila je generalna direktorka UNESCO-a, Odri Azule, na konferenciji MONDIACULT 2022. Ovaj projekat odgovara na poziv država članica UNESCO-a za zajedničku, snažnu akciju podizanja svesti o nezakonitoj trgovini kulturnim dobrima. Muzej je velikodušno podržala Kraljevina Saudijska Arabija, uz posebni doprinos Sjedinjenih Američkih Država.

Države članice UNESCO-a pozvane su da odaberu ukradene predmete od posebne važnosti, čiji nestanak predstavlja značajan gubitak za njihovu nacionalnu kulturnu baštinu.

Pogledajte kako izgleda muzej OVDE.

Foto: UNESCO

The post Uneskov virtuelni muzej: dom ukradene kulturne baštine appeared first on Kulturni kišobran.

Nakon prestižnih titula Omladinske prestonice Evrope, Evropske prestonice kulture, nagrada „Melina Merkuri“ i
„Najbolji evropski trend brend u kulturi“, Novi Sad je stao rame uz rame sa svetskim gradovima, u UNESKO-voj
listi kreativnih gradova kao što su Linc, Lion, Ostin, Modena, Toronto i drugi, čime je učvrstila svoju poziciju kao centar
kulture i inovacija.

Priznanje je utoliko značajnije, jer je Novi Sad jedan od samo četiri grada na svetu koji su se ove godine našli u
kategoriji medijskih umetnosti i prvi u ovom delu Evrope na tom polju.

Mreža kreativnih gradova UNESKO-a (The UNESCO Creative City Network) je formirana 2004. godine kako bi
promovisala saradnju sa i među gradovima koji su kreativnost identifikovali kao strateški faktor za održivi urbani
razvoj.

Gradovi koji trenutno čine ovu mrežu, a njih je sada 350, zajedno rade na zajedničkom cilju: stavljanje
kreativnosti i kulturnih industrija u srce svojih razvojnih planova na lokalnom nivou i aktivna saradnja na
međunarodnom nivou.

Foto: V. Veličković

The post Novi Sad na UNESKO listi – prvi u ovom delu Evrope na polju digitalnih umetnosti appeared first on Kulturni kišobran.

Prema UNESCO Konvenciji o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa iz 2003. godine, nematerijalno kulturno nasleđe ispoljava se u različitim formama kao što su usmene tradicije, jezik kao njihov nosilac, izvođačke umetnosti, rituali, znanja, običaji, tradicionalni zanati… Republika Srbija je 2010. godine ratifikovala ovu konvenciju.

Prvi element naše zemlje koji je upisan na UNESCO reprezentativnu listu jeste Porodična (krsna) slava, 2014. godine.

Drugi element Republike Srbije jeste upis tradicionalne narodne igre kolo, 2017. godine, a treći je pevanje uz gusle, upisan 2018. godine, kao ,,deo živog nasleđa Srbije, koje se prenosi sa generacije na generaciju, kao veoma važno obeležje identiteta zajednice.’’ [1]

Ovog decembra, zlatnim slovima je na UNESCO listu upisan još jedan veliki uspeh Srbije, a prvi iz oblasti zanata – Zlakuska lončarija. Kako se ističe u odluci o upisu, izrada zlakuske lončarije odnosi se na znanje i veštine u vezi sa izradom posuda za termičku obradu hrane, koje se koriste u domaćinstvima i restoranima širom Srbije, a izrađene su od gline i kalcita čija su nalazišta u neposrednoj blizini sela Zlakusa, u zapadnoj Srbiji.[2]

Međutim, pre nominacije i eventualnog upisa na UNESCO reprezentativnu listu, važno je napomenuti da konkretan nematerijalni element mora prvo biti upisan u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

U slobodno vreme, pogledajte izuzetno interesantnu listu nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Verujem da ćete se iznenaditi kada vidite koliko divnih, a nama svakodnevnih, često podrazumevanih stvari i običaja je u nju upisano, kao što su veština pravljenja kajmaka, rakija šljivovica, kao i obavezno izgovaranje zdravice!

Važno je pomenuti da civilno stanovništvo, pored nosilaca konkretnih tradicionalnih zanata i nematerijalnih veština, može imati važnu ulogu u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Dakle, kako mi, obični građani, možemo da pomognemo u njegovom očuvanju?

Pre svega – upoznavanjem sa našim običajima, ritualima, tradicionalnim zanatima i sveukupnim podizanjem svesti o njegovom značaju. Srbija je zemlja bogata nasleđem, kako materijalnim tako i nematerijalnim.

Zatim, tako što ćemo naše najbliže umesto nemaštovitih i komercijalnih poklona, obradovati nečim daleko inspirativnijim i boljim – bilo da je u pitanju džemper iz Sirogojna, zlakuski lonac ili pirotski ćilim, naša podrška lokalnoj zajednici predstavlja vredan doprinos očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Za kraj ovog kratkog upoznavanja sa nematerijalnim bogatstvima Srbije, preporučujem da pogledate kratak dokumentarni film Zlakuska lončarija – nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, koji je rađen u produkciji Etnografskog muzeja u Beogradu i Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, i koji prikazuje sve faze savremenog procesa izrade zlakuske lončarije.

Autor filma: Jelena Jovčić, Urednik: Saša Srečković, Stručni konsultant: Biljana Đorđević.

[1] Pevanje uz gusle, nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/pevanje-uz-gusle , 30.12.2020.

[2] Zlakusko lončarstvo upisano na UNESCO reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa http://nkns.rs/cyr/zlakusko-loncharstvo-upisano-na-uneskovu-reprezentativnu-listu-nematerijalnog-kulturnog-nasledja, 30.12.2020.

Foto: Dokumentacija centra za nematerijalno kulturno nasleđe

The post Lepota se okom (ne) može sagledati – nematerijalno bogatstvo Srbije appeared first on Kulturni kišobran.