Do sada je snimljeno pet filmova o Veseloj udovici. Da li ste gledali neki od njih ili predstavu u pozorištu?

Odgledao sam samo film sa Morisom Ševaljeom za koji mislim da je i previše karikaturalan. Prikazan je prvi put davne 1934. a svrstan je u žanr muzička komedija – romansa. Film je imao veliki uspeh. Nažalost, nisam imao prilike da odgledam pozorišnu predstavu uživo, ali sam odgledao snimljene odlomke predstave kod kuće.

Kako vam se dopada knjiga o Veseloj udovici na engleskom koju je napisao Dr. Ljubo Vujović „The Merry Widow“ i zašto mislite da je važna?

U pitanju je vrlo zanimljiva i izuzetno dokumentovana knjiga o originalnoj priči, o velikoj opereti koja je obeležila vreme u kojem je nastala. Mislim da je knjiga veoma važna jer oživljava ovu priču, a kroz nju i oduševljenje prema balkanskim zemljama koje evropska društva tog vremena nisu krila. Ona je dobar alat koji može doprineti produkciji operete u Crnoj Gori. Ova knjiga je izložena u Theater an der Wien, a baš u tom pozorištu odigrana je prva predstava „Vesele udovice“ u Beču 30. decembra 1905.

Iako ste zabranu sa „Vesele udovice“ simbolično skinuli pre šest godina, ona se još uvek ne izvodi u Crnoj Gori. Šta biste poručili kulturnim radnicima u Crnoj Gori?

Zaista sam 2014. zajedno sa svojim prijateljem iz Njujorka Dr Ljubom Vujovićem simbolično skinuo tu zabranu koju je moj pradeda kralj Nikola izrekao. Što se realizacije projekta u Crnoj Gori tiče, problem nije u angažovanju umetnika, već pre svega producenata. Ali mislim da u trenutnim okolnostima pandemije naši sugrađani i kulturni radnici imaju druge prioritete.

Kako danas sa distance gledate na zabranu Crnogorskog kralja Nikole – da se ova opereta ne izvodi u Crnoj Gori? Imate li razumevanja za taj njegov potez?

Iako sam u načelu protivnik cenzure, savršeno razumem reakciju kralja Nikole jer je scenario na direktan i karikaturalan način predstavio njegovu porodicu i Crnu Goru u jednom za nju vrlo teškom periodu. Ali prošlo je više od jednog veka i ona ostaje jedno važno i vrlo začajno delo tog bezbrižnog vremena u Evropi uprkos olujama koje su se polako akumulirale. Više nema razloga da crnogorska javnost bude uskraćena za ovu čuvenu operetu.

Uostalom, ako bi trebalo da radim režiju ove predstave, pozadina bi sigurno bila ekran na kojem bi se smenjivale ahrivske slike Balkanskih ratova, kako bi se scenario smestio u njegov kontekst.

Šta mislite o Ristu Rundu i protestu u Beču koji je on organizovao početkom 20. veka zajedno sa ruskim studentima i prekinuo izvođenje pozorišne predstave „Vesela udovica“?

Nakon jednog veka na ovo delo možemo drugačije gledati i možemo prevazići tu karikaturalnu stranu scenarija kako bismo se prepustili divnim melodijama i sentimentalizmu. I sam sam bio među onima koji su osporavali njeno izvođenje, tako da dobro razumem Rista Runda i ruske studente, ali i pojedince koji su i dalje šokirani takvim predstavljanjem Crne Gore. Ali danas, nakon više hiljada izvođenja u svetu, „Vesela udovica“ predstavlja svetsku kulturnu baštinu.  

Za mene ova bečka opereta kompozitora Franc Lehar-a, premijerno izvedena davne 1905. u svojoj lepršavosti, ima i jednu tragičnu stranu za koju mislim da je zanimljiva. Podseća me na koncert koji se održava na Titaniku dok brod tone.

Francuske novine su često pisale o Danilu, opisujući njegovo loše parisko društvo kao sramotu za Crnu Goru. Šta vam je otac Mihailo pričao o njemu? Da li ga je opereta predstavila u pravom svetlu ili se njegova životna priča prvo dobro „zavrtela“ u javnosti, pa je zatim pretočena u scenario?

Nestanak Crne Gore kao države 1918, kao i izgnanstvo moje porodice nakon tri veka dobre i lojalne službe je nešto što je bilo strašno bolno i doprinelo je njenom raspadu. Kako su bili odvojeni zbog izgnanstva, moj otac Mihailo više nije imao kontakte sa svojim stričevima, pa tako ni sa Danilom.  

Nakon smrti kralja Nikole 1921. njegov najstariji sin knjaz Danilo abdicirao je u korist svog bratanca, a mog oca Mihaila koji je u to vreme imao samo 13 godina. Kako je njegov otac Mirko umro u Beču 1918. a njegova majka je otpočela nov život u Parizu – daleko od njegovih stričeva. Nikada mi otac Mihailo nije ispričao tu bolnu priču i tek sam se nakon njegove smrti za nju počeo interesovati. Ono malo što sam čuo o Danilu nije baš bilo pohvalno. Govorilo se da više voli mondenski i blistav život Zapada od oštrih cetinjskih zima, kao i da je abdicirao, ostavljajući brod „Crnu Goru“ da tone.   

Ali gledano iz Beča ili Pariza, ta mala Crna Gora, izgubljena u planinama i na bojnim poljima, usred kojih su živeli prinčevi i princeze, mogla je nahraniti maštu i nadahnuti scenariste tog vremena.

Pročitajte još i: Dr Ljubo Vujović: Nepoznati detalji o zabranjenoj opereti Vesela udovica u Crnoj Gori

ŠTA PRINC RADI U IZOLACIJI

Kako smo intervju sa Princem Nikolom vodili u vreme epidemije virusa COVID-19 nismo mogli, a da ga ne pitamo kako provodi vreme u Parizu u izolaciji.

Šta god radili, vreme prolazi, i uprkos usporavanju društvenog života i profesionalnih obaveza, i dalje smatram da je dan prekratak. Pariz je gotovo pust… U kontaktu sam sa timom naše Fondacije u Crnoj Gori radimo pripreme projekata koji će uslediti nakon izolacije. Isto tako nastojimo da sagledamo na koji način možemo učestvovati u nacionalnoj solidarnosti. Redovno se čujem sa decom i unucima. Svakog dana vozim sobni bicikl i slušam muziku. Tišinu koristim da čitam i sviram flautu.

Foto: Privatna arhiva Princa Nikole

The post Život prestolonaslednika Danila pretočen u scenario appeared first on Kulturni kišobran.

„Vezan sam za istoriju Vesele udovice više od 30 godina preko moga prijatelja Dr Mihaila Runda, sa kojim sam zajedno radio u Univerzitetskoj klinici u Frankfurtu u Nemačkoj. On mi je s ponosom govorio o svome dedi Ristu Rundu koji je pravio demonstracije protiv Vesele udovice u Beču i pričao mi neke nepoznate detalje o toj opereti“, kaže Dr Vujović.

Ističe da je veoma razočaran što se Vesela udovica, koja obrađuje teme iz Crne Gore i u kojoj su glavni junaci Crnogorci, nije čitav vek pojavila na scenama u Crnoj Gori a da se za to vreme, sa ogromnim uspehom, izvodi na svih pet kontinenata.

„Vesela udovica je premijerno prikazana u Beču u decembru 1905. To je bila najbolja izvedba koju je postavio Franc Lehar. Glumci su bili u modifikovanoj crnogorskoj odeći, sa crnogorskim kapama, pevali su crnogorske pesme zajedno sa nemačkim. Glavni junak bio je lik inspirisan našim prestolonaslednikom Danilom Petrovićem, koji je predstavljen kao plejboj koji voli da se zabavlja sa devojkama iz bara najčuvenijeg pariskog noćnog lokala „Kod Maksima“ gde je bio čest gost. Crnogorski knjaz Nikola bio je uvređen zbog takve slike o njegovom sinu prestolonasledniku i zabranio izvođenje Vesele udovice u Crnoj Gori. Od tada je prošlo više od 100 godina a da ta opereta nije uopšte pominjana niti prikazana u Crnoj Gori, tako da mi o njoj ne znamo gotovo ništa, mada je to najveći muzički spomenik Crnoj Gori koji postoji. Vesela Udovica je posle Beča izvođena i u čitavoj velikoj carevini, zatim 1909. u Carigradu, Kopenhagenu, pa u Londonu, Parizu… obišla je ceo svet i izvođena je na mnogim svetskim jezicima“, pojašnjava Vujović.

Dr. Vujović naglašava da postavljanje Vesele udovice u Beču nije imalo nikakvu političku pozadinu, te da je kralj Nikola napravio veliku štetu što je protestovao i odlučio da zabrani Veselu udovicu. Kasnije su mnogi Crnogorski iseljenici pokušavali da sabotiraju izvođenje čuvene operete po ugledu na kralja Nikolu.

„Moj prijatelj Dr Mihailo Rundo mi je pripovedao da je njegov deda Risto Rundo, koji je bio prijatelj kralja Nikole, inače rođen u Mostaru, a od kraja 19. veka sa porodicom živeo na Cetinju radeći kao predstavnik kompanije Singer za Crnu Goru, po svom osećaju pravde organizovao proteste prilikom izvođenja Vesele udovice u Beču. Okupio je studente Ruse koji su sedeli zajedno sa njim u prvom redu na predstavi i kada je počelo izvođenje, pobacali su stolice na scenu. Izbila je panika, pala je zavesa, svi su bili uhapšeni, ali su na intervenciju ruskog konzula posle dva dana i pušteni. Ali avaj, efekat tog protesta bio je da Vesela udovica postane još popularnija, a o njenom skidanju sa repertoara nije bilo ni govora. Takođe, u Carigradu u Turskoj, Crnogorci su došli na predstavu sa namerom da urade isto što i Risto Rundo i Rusi-studenti u Beču. Ali policija je za to saznala, rasterala ih ispred zgrade pozorišta, a pojedince i proterala iz Turske“, pripoveda Dr Vujović.

Pročitajte još i: Hit opereta “Vesele udovice” premijerno u februaru

Žalba kralja Nikole je uticala na to da su kasnije verzije operete izmenjene u priličnoj meri. Čak je i Milovan Đilas, komunistički ideolog, prilikom izvođenja operete u Beogradu rekao da Vesela udovica ne sme da se ni na koji način dovede u vezu sa Crnom Gorom.

Rezigniran ovakvom situacijom, Dr Vujović je inicirao akciju kako bi se više doznalo o Veseloj udovici u Crnoj Gori. Napisao je knjigu na engleskom jeziku o Veseloj udovici („The Merry Widow“) koju je na promociji 2014. predstavio princ Nikola Petrović ispred dvorca Petrovića u Podgorici i koji je tom prilikom simbolički skinuo zabranu sa Vesele udovice, tako da se ona sada može igrati u Crnoj Gori. Međutim, iako je od tada prošlo šest godina, ništa se nije promenilo.

„Sada pokušavamo da obnovimo uspomenu na Veselu udovicu i da kažemo da je to najveći muzički spomenik za Crnu Goru, koji se odnosi na njenu istoriju i da tu nema uvrede kako je to kralj Nikola shvatio u to doba. Danas živimo u drugim vremenima, u 21. veku, svedoci smo da se snimaju brojni filmovi i serije u kojima se ne retko kritikuju ili ismevaju vladari i vlast“, izričit je Vujović.

Osim „na daskama koje život znače“ Vesela udovica se pojavila i na filmskom platnu i to pet puta. Prvi od njih je snimljen u Parizu 1918. Princ Danilo je tužio autore i dobio odštetu od oko 100.000 franaka. Čak je i sam tražio i dobio zabranu da se film emituje u Crnoj Gori, jer je smatrao da je takav film nacionalna uvreda.

Da li će ta vesela priča o bogatoj udovici Hani Glavari i pokušajima njenih zemljaka da joj nađu novog supruga, ali takvog da njeno nasleđeno bogatstvo ostane u kneževini Montenegro, konačno biti prikazana u Crnoj Gori, videćemo, baš kao i da li će neka televizija u Podgorici otkupiti prava i emitovati jedan od pet snimljenih filmova. Ali Dr Vujović je uporan u toj nameri.

Dr Vujović je čovek širokog znanja, obrazovanja i interesovanja, napisao je i knjigu „Operacija Halyard“, koja govori o spasavanju 512 američkih pilota, a koje je srpski narod spasao za vreme Drugog svetskog rata. Autor je i knjige „Albert Ajnštajn i Mileva Marić“, u kojoj rasvetljava ulogu Ajnštajnove životne saputnice i njenog naučnog doprinosa kao koautora Teorije relativiteta.

Pišu: Marina Bulatović i Ljubomir Ljuba Đorđević

Foto: Tesla Memorial Society of New York Web: http://teslasociety.com/

The post Dr Ljubo Vujović: Nepoznati detalji o zabranjenoj opereti Vesela udovica u Crnoj Gori appeared first on Kulturni kišobran.

Opera i teatar Madlenianum u 2020. godinu ulazi sa zabavnom muzičkom komedijom „Vesela udovica“ koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim i koja garantuje da će publika od prvog do poslednjeg minuta biti na ivici sedišta.

Vrhunska muzika Franca Lehara, predivne i pamtljive melodije koje su klasika muzičkog teatra, koreografske numere koje oduzimaju dah, britki i urnebesno smešni dijalozi i situacije, živopisni likovi, raskošni kostimi i monumentalna scenografija – sve je to deo ove kulturne poslastice u kojoj dirigentsku palicu drži Vesna Šouc Tričković, a režiju potpisuje Robert Bošković, gost iz Hrvatske.

„Vesela udovica„, čija nas premijera očekuje 13. februara 2020, a prva repriza 20. februara u Madlenianumu donosi ono što nije donelo nijedno izvođenje ranije. Zadržavajući šarm originalne priče, ova verzija dodatno se poigrava savremenom dinamikom pozorišnog pripovedanja, donosi nove scene i pojačava kabaretski ugođaj, ostavljajući pritom delo pogodnim za sve generacije željne smeha, dobre muzike i plesa, pa i pozorišnog zadovoljstva.

Opereta „Vesela udovica“ (u originalu Die lustige Witwe) austro-ugarskog kompozitora Franca Lehara (Franz Lehár) od svoje prve premijere 1905. godine u Beču, uživa izuzetan uspeh širom sveta.

Libretisti Viktor Leon (Viktor Léon) i Leo Štajn (Leo Stein) su zabavnu priču o bogatoj i zanosnoj udovici i pokušaju njenog zemljaka da to bogatstvo zadrži u Montenegru nalazeći joj ispravnog muža, zasnovali na komediji „Ataše ambasade“ Henrija Majlaka.

Operetu „Vesela udovica“ ne zovu slučajno „kraljica opereta“ jer je pored brojnih postavki širom sveta na svim jezicima, doživela i filmske adaptacije. Lako pamtljiva Leharova muzika se pevuši, naročito numere Viljina pesma, Naćićeš me u Maksimu (Da geh’ ich zu Maxim) i Valcer vesele udovice.

Ukratko o opereti

U fokusu priče je bogata udovica poreklom iz Montenegra, koja dolazi na veliki bal ambasade u Parizu, gde je saleću brojni francuski udvarači. S druge strane, ambasador Zete nema nameru da dopusti da udovičino bogatstvo padne u ruke stranaca i njegov je jedini adut iz rukava dokoni grof Danilo, udovičin bivši verenik, koji dane i noći provodi u pariškom klubu Maksim u društvu brojnih veselih devojaka i ne pada mu na pamet da postane deo ambasadorovih planova. Naravno, tu su još i brojne ljubavne zavrzlame i nesporazumi, neverne žene i glupavi muževi, ali i čarobni svet kabaretskog Pariza.

Uloge

Posle trodnevnih audicija koje su održane sredinom decembra, gde su kandidati morali da pored pevačkog i glumačkog dara, pokažu i svoje plesne sposobnosti, napravljena je najbolja moguća podela za ovu novu produkciju Madlenianuma, što dokazuju i celodnevne probe na postavci ovog zahtevnog dela.

U ulozi bogate udovice Hane Glavari pojavljuju se Branislava Podrumac, u alternaciji Mirjana Matić. Njen bivši verenik grof Danilo je Vasa Stajkić, u alternaciji Dimitrije Cincar Kostić. Baron Mirko Zeta je Žarko Stepanov, a očekujemo da se oporavi Miloš Đorđević koji takođe sprema ovu ulogu. Valensien ambasadorova žena je Mina Gligorić, u alternaciji sa Nevenom Đoković. Kamil de Rosiljon je Marko Živković.

Istorijsku ličnost Njegoša tumači popularan glumac Đorđe Stojković. Kromov, savetnik ambasade je Ljubomir Popović, dok je Olga njegova žena Anja Orelj. Bogdanović konzul je doajen našeg glumišta Predrag Miletić, njegova žena Silvien je Mirjana Stojanović. Konzul Prištić je Vladimir Bulatović, a njegovu ženu tumači Milena Moravčević, dok su francuski diplomati Arsenije i Milan Tubić.

Muzika, koreografija, kostimi, scenografija

Vrhunsku muziku Franca Lehara, koju je verno prenela i uvežbala sa izvođačima, diriguje maestra Vesna Šouc Tričković. Koreografske numere koje oduzimaju dah, postavljala koreograf Milica Cerović.

Za prevod i adaptaciju libreta, kao i britke i urnebesno smešne dijaloge zadužen je bio Igor Weidlich (Vajdlih).

Raskošni kostimi u epohi su u izvedbi Duške Nešić, koja pored pozorišnog kostima veoma uspešno radi kostim za velike filmske produkcije, a koji se sjajno uklapaju u monumentalnu scenografiju Vesne Režić, koja je osvajala brojne nagrade za svoj rad. Ovu vrsnu ekipu profesionalaca predvodi mladi, ali već dokazani reditelj Robert Bošković, koji dolazi iz Hrvatske. 

Foto via Madlenianum

The post Hit opereta „Vesele udovice“ premijerno u februaru appeared first on Kulturni kišobran.