Tokom razgovora, koji će biti i strimovan uživo, uz obezbeđeni simultani prevod sa ruskog na engleski jezik, dva velika autora osvrnuće se na stvarnost i činjenice u dokumentarnom filmu: u čemu je razlika između njih i šta im je zajedničko? Kako stvarnost utiče na slobodu izražavanja u filmu i da li ona zaista postoji u audiovizuelnoj sferi?

Ulaz na razgovor dvojice dokumentarista je besplatan, ali uz obaveznu prethodnu registraciju, putem linka.

Vitalij Manski (1963, Lavovo, Ukrajina), nakon što je prvi film snimio 1989. do danas je realizovao više od 30 filmova. Njegovi filmovi prikazivani su na više od 500 međunarodnih festivala, na kojima su osvojili više od 100 nagrada. Posebno se ističu njegovi filmovi “Putinovi svedoci”, “Pod suncem”, “Pipeline”, “Gagarinovi pioniri”, “Anatomy of T.A.T.U.”, “Brodvej, Crno more”, “Gorbachev: After Empire”, čime je postao jedan od najpriznatijih savremenih ruskih dokumentarnih reditelja i producenata. Osnivač je i predsednik “Artdokfesta”, festivala kreativnih dokumentarnih filmova koji se održava u Rigi, Litvaniji i Moskvi.

Želimir Žilnik (Niš, 1942) je filmski i TV reditelj i scenarista. Živi i radi u Novom Sadu, gde je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od ključnih aktera nastanka i razvoja produkcijske kuće “Neoplanta film”. Autor je kultnih dokumentarnih i igranih filmova, a njegov prvi igrani film “Rani radovi” (1969) nagrađen je “Zlatnim medvedom” na Berlinskom festivalu, kao i sa četiri “Zlatne arene u Puli” iste godine. U Nemačkoj je, sredinom sedamdesetih godina, realizovao niz kratkometražnih i jedan dugometražni igrani film “Raj” (1976). Po povratku, za TV Beograd i Novi Sad, kao i u nezavisnim filmskim i medijskim kućama, režirao je niz igranih i dokumentarnih filmova i TV serija. Jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih nezavisnih filmskih stvaralaca, a njegovi radovi su uvršćeni u kolekcije uglednih umetničkih manifestacija i institucija: Document u Kaselu, Venecijansko bijenale, Nacionalna galerija u Vašingtonu, Pompidu centar u Parizu, muzeji savremene umetnosti u Meksiku, Barseloni, Beču, Londonu i Notingemu…

Pored filmskih projekcija i susreta i razgovora publike sa autorima, panel-diskusija i edukativnog programa, važan i sastavni deo Beldocs festivala je Beldocs Industry koji predstavlja jedinstveni događaj u regionu kinematografija zapadnog Balkana i jedno od glavnih mesta okupljanja audiovizuelnih profesionalaca iz Evrope, regiona i Srbije sa ciljem razvoja tržišta kreativnih dokumentaraca. Tokom sedam dana, od 9. do 15. septembra, u Beogradu će gostovati više od 60 stranih filmskih profesionalaca i biće organizovan dinamičan program pičinga, sesija, diskusija, radionica za razvoj projekata, networking dešavanja u Jugoslovenskoj kinoteci i galeriji NEON, uz korišćenje on-line Beldocs market videoteke.

Program se realizuje u hibridnom formatu, a paneli i razgovori biće uživo prenošeni preko Facebook strane Beldocsa. Beldocs Industry sastoji se iz nekoliko segmenta: “Beldocs Academy” (radionica za razvoj XR projekata), “Beldocs in Progress” i “Serbian Docs in Progress” (predstavljanje dokumentarnih projekata međunarodnoj filmskoj industriji), “Documentaries for Kids and Youth” (radionica za razvoj projekata namenjenih deci i omladini) i „Beldocs Market”.

Beldocs Industry razvija kapacitete Srbije u smislu produkcije, koprodukcija i distribucije kreativne dokumentaristike, a sa glavnim ciljem povećanja mogućnosti za cirkulisanjem dokumentarnih filmova iz Srbije i drugih zemalja sa niskim produkcionim kapacitetom širom Evrope (Zapadnog Balkana i post-sovjetskih zemalja), i razvoja projekata sa ovih prostora kroz bolji plasman na međunarodnom tržištu. Beldocs Industry je projekat od nacionalnog značaja jer za ciljeve ima razvoj nacionalnog sistema audiovizuelnih umetnosti kroz povezivanje srpskih reditelja i producenata sa agentima prodaje dokumentarnih filmova u Evropi, urednicima televizija iz regiona i predstavnicima vodećih evropskih festivala, kao i bolje pozicioniranje srpske dokumentaristike na međunarodnom nivou.

Beldocs Industry se održava uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, udruženja DOK Srbija, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Italijanskog kulturnog centra, Evropske dokumentarne asocijacije, Instituta za dokumentarni film iz Praga, M: Brane, festivala DocuDays iz Ukrajine i Solunskog dokumentarnog festivala, kompanija Digital Mind i Paradiddle Pictures i galerije NEON. Filmski centar Crne Gore je pokrovitelj nagrade za najbolji projekat na Beldocs Akademiji.

Foto: Beldocs promo

The post Razgovor velikana: Manski i Žilnik na Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.

***********************************

Vreme: 12. jun u 19:00
Mesto: Velika sala DOB

USTANAK U JASKU
18’, crno-beli & kolor, Jugoslavija, 1973

Scenario i režija: Želimir Žilnik
Snimatelj: Milivoje Milivojević
Montaža: Kaća Stojanović
Produkcija: Panfilm (Pančevo)Sinopsis

Stanovnici sela Jazak, na Fruškoj gori, pokazuju kako su izvodili ilegalne akcije protiv okupatora tokom Drugog svetskog rata. Govore o dramatičnim događajima, pomaganju i skrivanju partizana i odlasku mlađih seljana u partizanske jedinice, u Bosnu. Slušamo sećanja na okupatorska hapšenja, proganjanja i mučenja. U poslednjoj četvrtini filma, učesnici govore o događajima iz jeseni 1944. godine, kada je selo oslobođeno i kada su Rusi prošli kroz njihov kraj. Sećaju se radosti i velike nade zbog dolaska slobode i socijalizma.

***********************************

Vreme: 19. jun u 19:00
Mesto: Velika sala DOB

STARA ŠKOLA KAPITALIZMA
122’, Srbija, 2009

Scenario i režija: Želimir Žilnik
Kamera: Miodrag Milošević
Montaža: Vuk Vukmirović
Producent: Sarita Matijević, za Playground produkciju (Novi Sad)

Učestvuju: Živojin Popgligorin, Robert Paroci, Zoran Paroški, Lazar Stojanović, Branimir Stojanović, Ernest Larsen, Tomislav Milankov, Dragan Siriški, Slobodan Đorić, Joca Šokarda, Svetozar Srdanov, Maja Krek, Ratibor Tribunac, Tadej Kurepa, Vladimir Marković, Tamara Miladinović, Leon Šurbanović, Rade Ćurčin

Sinopsis

„Stara škola kapitalizma“ je smeštena u sred talasa radničkih protesta koji se šire Srbijom. Revoltirani radnici provaljuju kapije fabrike u kojoj su radili i s razočarenjem otkrivaju pustoš koju su za sobom ostavili novi vlasnici. Sukobljavanja koja slede, među kojima se desi i okršaj između radnika u opremi za američki fudbal i gazde i njegovog obezbeđenja u pancirima, ne dovode do razrešenja. Grupa mladih anarhista, u znak solidarnosti kidnapuje gazde i uzima ih kao taoce. Zastupnik ruskih tajkuna, broker s Volstrita i dolazak potpredsednika SAD-a Bajdena u posetu Beogradu – neočekivano zapliću sled događaja, vodeći priču do šokantnog završetka. Film beleži sve kompleksniji, a opet i krajnje živopisan pregled sadašnjeg vremena i društvenih previranja pod razarajućim uticajima domaćeg i stranog kapitala.

ŽELIMIR ŽILNIK – kratka profesionalna biografija

Želimir Žilnik je autor preko 50 igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima.Okrenut je temama koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice. Slom sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama centralne i istočne Evrope, problemi izbeglištva i migracija u novonastalim okolnostima proširene Evrope – okvir su tematskog ciklusa započetog 2010. godine: Tvrđava Evropa (2000), Kenedi se vraća kući (2003), Gde je Kenedi bio dve godine? (2005), Evropa preko plota (2005), Dunavska sapunska opera (2006), Kenedi se ženi (2007), Stara škola kapitalizma (2009), Jedna žena – jedan vek (2011), Pirika na filmu (2013), Destinacija_Serbistan (2015) i Najlepša zemlja na svetu (2018). Žilnikov filmski opus predmet je niza inostranih retrospektiva (2010 – 2021: SAD, Argentina, Portugal, Meksiko, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Grčka, Turska, itd.).

Foto: Promo

The post DOK CINEMA MASTERS: Želimir Žilnik appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo su pitanja na koje će do odgovora pokušati da dođu Nina Krajnik, doktorka filozofije i pionirka lakanovske psihoanalize na prostoru Balkana i Želimir Žilnik, jedan najvažnijih srpskih nezavisnih reditelja, scenarista i autor Crnog talasa, na tribini „Da li danas postoji tabu?“ koja će se održati 8. aprila u Domu omladine Beograda s početkom u 19 časova.

Želimir Žilnik će u video razgovoru sa Ninom Krajnik govoriti o tome šta u filmu znači otvarati političke tabu teme, kako se součavati sa političkom cenzurom i kako putem umetnosti obuhvatiti ivice društva i priče subjekta koje žive na granici.

Predavanje će po inspiraciji na kultno psihoanalitičko delo Sigmunda Frojda ”Totem i tabu” otvoriti pitanje šta u današnjom svetu, koji se kreće između fantazme svemogućnosti ”anything goes” i inhibicije ”nothing is possible”, znači nalaziti na mesto tabua. Šta znači živeti u kulturi koja živi tenziju između slobode i represije? I zašto je susret sa vlastitim nesvesnim zapravo još uvek najveći tabu?

Foto: Canva

The post Tribina: Da li danas postoji tabu? appeared first on Kulturni kišobran.