Nova tematska izložba u MAU, bavi se jednim od ključnih globalnih izazova – rastućom količinom otpada i njegovom transformacijom u vredan resurs.

Kroz umetničke i zanatske prakse iz podsaharske Afrike, postavka prikazuje kako se svakodnevni otpad – plastika, metal, tekstil ili staklo – pretvara u upotrebne predmete, nakit i suvenire, svedočeći o kreativnosti i ekonomskoj snalažljivosti lokalnih zajednica.

Izložba se oslanja na bogatu kolekciju muzeja, koja je od 1977. godine kontinuirano obogaćivana predmetima od recikliranih materijala, dodatno proširenu novim predmetima i donacijama, uključujući radove prikupljene tokom istraživanja u Tanzaniji 2024. godine.

Tematske celine organizovane su prema vrsti materijala od kojeg su predmeti sačinjeni: plastična, metalna i staklena ambalaža, tekstil, papir, pa čak i gumene japanke, ukazujući na njihov globalni industrijski kontekst, ali i na inovativne modele ponovne upotrebe.

Otvarajući pitanja odnosa globalne ekonomije i lokalnih zajednica, izložba pozicionira Afriku kao važnu tačku u svetskim tokovima otpada i održivih praksi. Naziv izložbe simbolično poziva i na podizanje svesti o otpadu, ali i na prepoznavanje umetničkog potencijala reciklaže.

Među izloženim radovima nalaze se posude od papira iz Esvatinija, skulpture od đonova japanki iz Kenije, sandale od gume motocikla iz Tanzanije, staklene perle iz Gane i korpe od plastičnih kesa iz Burkine Faso samo su neki od predmeta koje posetioci mogu videti na izložbi. Ovi radovi istovremeno svedoče o kreativnosti i predstavljaju važan izvor egzistencije za brojne zajednice, što je dodatno istaknuto u video-radovima koji čine deo postavke.

Postavku prati i bogat program radionica, paneli o održivom razvoju i saradnji sa relevantnim akterima u ovoj oblasti, čime izložba postaje prostor za dijalog o održivosti, kreativnosti i odgovornijem odnosu prema životnoj sredini. Među njima su program „ReciSkulptUra”, realizovan u saradnji sa kompanijama Nestle i Sekopak, kao i zajedničke aktivnosti sa Beogradskom nedeljom mode na temu reciklaže i održive mode.

Izložba je otvorena do 15. septembra, a više informacija možete naći na sajtu Muzeja, www.mau.rs

Naslovna fotografija: Stefan Đaković

The post „Reci: Art – Otpad kao resurs” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Kroz ovogodišnju temu „ZEMLJA· VODA · VAZDUH“, moda se pozicionira kao snažan jezik kojim danas, više nego ikada, govorimo o tome kako razumemo svet oko sebe. Cilj je jasan – otvoriti dijalog, podići svest i podstaći odgovornije prakse u modnoj industriji. Tema se razvija kroz tri konceptualna pravca: kao refleksija na ključne elemente života, kao trajni izvor inspiracije umetnika, ali i kao kritički okvir za razumevanje savremenog trenutka.

REVIJSKI PROGRAM: Više od inspiracije

Prolećno izdanje Perwoll Fashion Week-a svečano će otvoriti revija dizajnerke Marije Tarlać čiji brend je već više od decenije prepoznat po visokokvalitetnim materijalima – svili, koži, organskom pamuku – i besprekorno ručno krojenim komadima. Brend Marije Tarlać predstaviće se po prvi put publici BFW-a, a prisutni će imati priliku da vide nedavni rebrand usmeren na integraciju mode u širi umetnički kontekst, bez prekida sa osnovnim principima brenda.

Beogradska nedelja mode poznata je po svojim tematskim revijama koje okupljaju veliki broj prestižnih i mladih dizajnera. Revijalni program u Hangaru otvoriće revija posvećena temi „ZEMLJA · VODA · VAZDUH“ koju je podržao brend prirodne izvorske vode Rosa. Preko 20 eminentnih domaćih dizajnera će kroz formu, siluetu, materijale i koncept odgovoriti na ovogodišnju temu BFW-a.

Perwoll Fashion Week ne zaboravlja one koji su u modnoj industriji ostavili trag i na taj način posebno neguje kulturu sećanja i edukuje nove generacije. Iz tog razloga, pripremljen je Omaž Dobrili Smiljanić – nedavno preminuloj legendarnoj vizionarki Sirogojna — autorki jedinstvenog nasleđa Sirogojno džempera koja je ‘60-ih godina prošlog veka napravila autentični domaći modni brend “Sirogojno”.

Pored toga što je među prvima radila na osnaživanju žena socijalizma i omogućavala zapošljavanje velikog broja žena u Zlatiborskom okrugu, njihovi ručno pleteni vuneni džemperi sa motivima prirode i narodnih ornamenata postali su jedan od najoriginalnijih modnih obeležja SFRJ. U prilog tome, ide i činjenica da su se prodavali od Japana do Kanade i da su ih nosile brojne poznate ličnosti, među kojima su i Jovanka Broz, kraljica Elizabeta, Nensi Regan i mnogi uvaženi gosti tokom zvaničnih poseta predsedniku Titu.

I ovoga puta imaćemo priliku da pratimo vrhunsku mušku modu koju će predstaviti brend MARTINI VESTO by Boško. Svoj autentični izraz u kreiranju muške kolekcije već prepoznatljivog, sofisticiranog stila predstaviće Boško Jakovljević.

Revije autorske mode, kao važan segment Beogradske nedelje mode, i na ovom izdanju predstaviće autentične domaće i regionalne dizajnere.

Višegodišnja saradnja Perwoll Fashion Week-a sa regionalnim modnim centrima – Ljubljana Fashion Week-a i Budapest Central European Fashion Week, donosi publici revije nagrađivane slovenačke dizajnerke NATAŠE HRUPIČ i mađarskog nezavisnog brenda SOPHIARON iza koga stoji Nóra Zsófia Szarka.

Na revijama autorske mode predstaviće se i domaći brendovi DAIRE koji je osnovala Aleksandra Duende i namenjen je ženama koje vrednuju autentičnost modernog life style-a, PLIMA – autorska casual moda dizajnerke Olje Marković, MILOVA koji spaja prošlost i sadašnjost kroz prizmu odeće dizajnerke Marije Milovanović i Viktorija Džimrevska, poreklom iz Severne Makedonije, koja će se ponovo predstaviti publici na BFW-u. Posebna atrakcija će biti premijerna kolekcije ekskluzivnih torbi izrađenih u duhu reciklaže brenda LIMENKA koji spaja estetiku i etiku.

REVIJE TALENTOVANIH MLADIH DIZAJNERA

Beogradska nedelja mode, posebnu pažnju na svakom svom izdanju posvećuje podršci, edukaciji i promovisanju mladih talenata, studenata mode kroz različite programe. Na 57. Perwoll Fashion Week-u počinje novi ciklus konkursa za nagradu Boris Nikolić za savremeni modni izraz, a najtalentovaniji mladi dizajneri prikazaće svoje viđenje ovogodišnje teme konkursa – PLANET CORE, savremeni modni izraz kao odgovornost budućnosti.

Revija pobednika konkursa Fashion Incubator – Re:Think New by Perwoll predstaviće kolekcije najboljih mladih dizajnera sa prošlogodišnjeg izdanja. Žiri, u sastavu poznatih dizajnera i profesora modnih akademija – Tijana Milutinović, Lidija Jovanović, Sonja Jocić, Ana Trošić Trajković i Nenad Radujević, kao direktor manifestacije, odabrali su pobednike. Medžda Zukorlić, Anđela Lebović, Mina Marić, Aleksandra Stamenić i Dorotea Sušić predstaviće svoje kolekcije na ovom izdanju Perwoll Fashion Week-a. Dugogodišnji partner projekta, brend Perwoll, i ove godine stoji iza inicijativa koje podstiču razvoj mladih modnih talenata. Kao brend koji se zalaže za odgovorniji odnos prema modi i produžavanje životnog veka odeće, Perwoll aktivno podržava konkurs posvećen globalno aktuelnoj temi „Rethink NEW“, ohrabrujući mlade dizajnere da istražuju inovativne ideje i koncepte u savremenom svetu mode.

U okviru revije studenata koju tradicionalno podržava Textil, najprestižniji distributer materijala u regionu, predstaviće se studenti neformalne modno-umetničke grupe „OSMOZA“ Fakulteta savremenih umetnosti sa odseka Dizajn kostima pod vođstvom profesora Sonje Krstić, Snežana Pešić Rajić i docenta Milice Allendes Bacetić i studenti Modnog dizajna sa Univerziteta Metropolitan pod mentorstvom profesora Aleksandra Protića, Lidije Jovanović i Katarine Samardžić.

PRATEĆI PROGRAM: Održiva moda kao osnova stvaranja

Uvod u 57. Beogradsku nedelju mode, biće otvaranje izložbe FUTURE MAKERS – New Visions for the Fashion of Tomorrow koja se realizuje u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu u Domu kulture Silosi, a publika će imati priliku da vidi na koji način su italijanski i srpski studenti mode kreirali međusobni dijalog inspirisan istorijom mode i modnim arhivima.

Beogradska nedelja mode i Ambasada Italije u Beogradu svoju uspešnu saradnju proširiće i kroz kreativne radionice koji su deo Cirkulatora, programa održive mode koji ova manifestacija razvija već dugi niz godina. Ovogodišnji Cirkulator će imati bogat program u Domu kulture Silosi, prvenstveno zbog teme 57. Beogradske nedelje mode “ZEMLJA· VODA · VAZDUH”, koji će tokom izložbe predstaviti niz radionica o redizajnu, biomaterijalima i zanatima koji mogu da pomognu u popravci odeće.

U okviru izložbe održaće se i predavanje o psihološkim aspektima potrošačkog i održivog sistema u modi, kao i dečije modne radionice “Zajedno stvaramo svet bez otpada”. Posebnim programom EARTH CODE – Open Air Fashion Experience biće obeležen Dan planete Zemlje, 22. aprila, a publika je pozvana da učestvuje i u akciji odgovornog odlaganja tekstila i tekstilnog otpada – BFW TEXTILE DROP.

Publika će tokom programa moći da poseti i izložbe modnih detalja „BFW Fashion & Accessories“, kao i izložbu fotografija SEAMLESS Đurđine Mikšić, pobednice konkursa BFW Instashot za mlade fotografe.

57. PERWOLL FASHION WEEK: ZEMLJA· VODA · VAZDUH

Beogradska nedelja mode već osam godina dosledno istražuje i promoviše održivu modu, pozicionirajući se kao jedan od pionira ove oblasti u regionu. U trenutku kada se globalna ekološka svest intenzivno preispituje, ovogodišnje izdanje ne slavi prirodu samo kao inspiraciju, već je postavlja kao osnovu postojanja. Vizuelnu kampanju realizovali su istaknuti domaći autori – fotografi Dušan Milenković, Miša Obradović, Vladan Milisavljević i Nebojša Babić, stilistkinja Olja Marković i dizajnerke Sonja Jocić i Budislava Keković.

Jedna od važnih novina 57. Perwoll Fashion Week-a jeste otvaranje prema široj publici i novim generacijama ljubitelja mode. Nakon godina ekskluzivnog pristupa zasnovanog na personalizovanim pozivnicama, BFW ovoga puta omogućava ograničen broj ulaznica za on line kupovinu – kao odgovor na kontinuirano veliko interesovanje publike koja želi da ovaj prestižni događaj doživi na pravi način.

Ovaj iskorak donosi novu energiju i doprinosi formiranju raznovrsnije, savremene modne publike, stvarajući prostor za susret profesionalaca, kreativaca i svih onih koji modu doživljavaju kao lični izraz.

Naslovna fotografija: INKUBATOR ANĐELA LEBOVIĆ ph. Luka Stepanović

The post Perwoll Fashion Week: Tri elementa. Tri perspektive. Jedna poruka. appeared first on Kulturni kišobran.

Gradovi zauzimaju samo mali deo površine Zemlje, a odgovorni su za nesrazmerno visok procenat potrošnje energije, emisije ugljen-dioksida i korišćenja resursa. Ovaj brzi napredak postavlja ključno pitanje: kako urbanizacija utiče na napore u zaštiti životne sredine? 

Ako i vas interesuje odgovor na ovo pitanje, evo nekoliko stvari koje bi trebalo da imate na umu.

Pritisak na prirodne resurse

Urbanizacija povećava potražnju za resursima kao što su voda, energija i različite sirovine, stvarajući značajne ekološke izazove. Kako gradovi rastu, potrebne su im ogromne količine energije za stanovanje, transport i industriju. To često dovodi do povećanog sagorevanja fosilnih goriva, što doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i ubrzava klimatske promene.

Pored toga, brza urbana ekspanzija često zadire u poljoprivredno zemljište, šume i močvare, i tako remeti ekosisteme i smanjuje biodiverzitet. Potreba za građevinskim materijalima poput drveta, peska i kamena dodatno iscrpljuje prirodne resurse. 

Ovi pritisci mogu da unište napore u očuvanju životne sredine time što daju prioritet ekonomskom razvoju u odnosu na održivo upravljanje resursima, otežavajući sprovođenje politika zaštite životne sredine.

Zagađenje životne sredine

Još jedan značajan način na koji urbanizacija utiče na zaštitu životne sredine jeste povećanje nivoa zagađenja. Industrijske aktivnosti, emisije iz vozila i neadekvatni sistemi za upravljanje otpadom u gradovima doprinose pogoršanju kvaliteta vazduha i vode. 

Zagađenje vazduha u urbanim sredinama predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik za stanovnike, dok istovremeno nanosi štetu ekosistemima. Vodene površine u blizini urbanih centara često postaju zagađene zbog neprečišćenih otpadnih voda, industrijskih ispuštanja i oticanja štetnih hemikalija. Ovo zagađenje ne samo da utiče na vodeni svet, već i ugrožava dostupnost čiste vode, stvarajući ciklus degradacije životne sredine. 

Bez efikasnih mera kontrole zagađenja, urbanizacija može da značajno oteža sprovođenje strategija zaštite životne sredine i dodatno pogorša ekološku krizu.

Uticaj na zelene površine

Širenje gradova često dolazi na račun prirodnih staništa, predstavljajući ozbiljnu pretnju biodiverzitetu. Šume, močvare i drugi ekosistemi često se krče kako bi se napravilo mesto za stambeni, komercijalni i industrijski razvoj. Ovaj gubitak staništa dovodi do smanjenja populacije divljih vrsta i umanjuje ekološke usluge koje ta okruženja pružaju, poput prečišćavanja vazduha, kontrole poplava i regulacije klime. 

Pored toga, fenomen urbanih toplotnih ostrva – uzrokovan zamenom prirodnih površina betonom i asfaltom – pogoršava temperature, čineći gradove manje pogodnim za život ljudi i životinja. 

Zaštita i proširenje zelenih površina u gradovima je od suštinskog značaja za ublažavanje ovih posledica, kao i inovativna novogradnja koja uključuje zelene površine oko novih zgrada. Urbani parkovi, zajedničke bašte i zeleni krovovi unapređuju biodiverzitet i poboljšavaju kvalitet života građana, pokazujući da zaštita životne sredine i urbanizacija mogu da koegzistiraju kada se pažljivo planiraju.

Izazovi u upravljanju otpadom

Rast urbanog stanovništva dovodi do povećanja proizvodnje čvrstog otpada, što stvara složene izazove za ekološko upravljanje. 

Mnogi gradovi koji brzo rastu teško razvijaju efikasne sisteme za prikupljanje i odlaganje otpada. Deponije postaju preopterećene, a neadekvatne prakse odlaganja dovode do nagomilavanja plastike i drugog nerazgradivog otpada u životnoj sredini, dok otvoreno odlaganje i spaljivanje otpada doprinosi zagađenju tla i vazduha. Ove prakse ne samo da štete prirodi, već predstavljaju i ozbiljan rizik po javno zdravlje. 

Sprovođenje održivih praksi upravljanja otpadom – kao što su programi reciklaže i pretvaranje otpada u energiju – ključno je za gradove koji žele da uravnoteže urbani razvoj sa zaštitom životne sredine. Međutim, postizanje ovog balansa zahteva značajna finansijska ulaganja, planiranje i podizanje svesti građana, što često nedostaje u gradovima koji brzo rastu.

Uloga održivog urbanog planiranja

Uprkos ekološkim izazovima koje urbanizacija donosi, ona istovremeno pruža priliku za promišljanje i unapređenje strategija očuvanja životne sredine. Održivo urbano planiranje naglašava ekološki prihvatljivu infrastrukturu, korišćenje obnovljivih izvora energije i efikasne javne transportne sisteme radi smanjenja ekološkog otiska koji gradovi ostavljaju. 

Zelena gradnja, urbana poljoprivreda i održivi sistemi za odvodnjavanje predstavljaju korake ka stvaranju gradova koji su u harmoniji sa prirodom. Pored toga, uključivanje zajednice u ekološke inicijative – poput programa pošumljavanja i kampanja za reciklažu – može da podstakne kulturu održivosti. 

Kada se rast gradova vodi kvalitetnim planiranjem i ekološkim regulativama, oni mogu da postanu moćni pokretači zaštite životne sredine, a ne izvori ekološke štete. 

Urbanizacija je neizbežan aspekt savremenog razvoja, ali njene ekološke posledice ne smeju se zanemariti, i stoga je važno da ih istražimo, razumemo i usvojimo, naročito ako želimo da budemo aktivni učesnici u promenama koje će da unaprede naš život i svet oko nas. 

Na kraju, gradovi moraju da se razvijaju u prostore gde razvoj i zaštita životne sredine idu ruku pod ruku, obezbeđujući da urbani rast doprinese zdravijoj planeti, a ne da je ugrožava.

The post Kako urbanizacija utiče na zaštitu životne sredine i koji su naši naredni koraci? appeared first on Kulturni kišobran.

Ove subote, 5. juna 2021. godine, imaćemo priliku da vidimo prizor koji oduzima dah na jezerima, gradskim trgovima, parkovima i ulicama širom Evrope.

Mali timovi sa šarenim rančevima kretaće se unaokolo kao deo misije koja ima cilj da ohrabre ljude da drže javni otvoreni prostor čistim i da recikliraju svoje limenke pića gde god da se nalaze. Na preporučenoj fizičkoj distanci, oni će ohrabrivati građane da održavaju svoju okolinu čistom i zamoliti ih da odlože svoje limenke pića u njihove rančeve kako bi bili sigurni da će biti reciklirane. Posetiocima će takođe biti ponuđena mogućnost učešća u kratkim anketama sa nagradama i prilika da podele svoje priče o reciklaži na društvenim mrežama uz #EuropeanRecyclingTour2021 haštag.

„Cilj Evropske turneje o reciklaži je da podseti ljude da javni otvoreni prostori treba da budu čisti i da je to rezultat zajedničkog truda. Svakodnevne male aktivnosti, kao što je pravilno odlaganje otpada, mogu nam svima pomoći u nameri da ostvarimo održiviji način života i zdraviju planetu. Ponosni smo što je Beograd deo Evropske turneje o reciklaži i što će naši ljudi na Adi ove subote imati priliku da učestvuju u projektima kroz koje promovišemo reciklažu limenki za piće, koja predstavlja najbolju ambalažu upravo zbog svoje mogućnosti neograničenog recikliranjaˮ, istakao je Nemanja Marjanović iz Recan fondacije.

Foto: Promo

The post Svetski dan zaštite životne sredine 2021: „Svaka limenka se računa“ obeležava početak evropske turneje o reciklaži appeared first on Kulturni kišobran.